{"id":358767,"date":"2022-11-13T06:57:33","date_gmt":"2022-11-13T05:57:33","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=358767"},"modified":"2022-11-13T06:57:33","modified_gmt":"2022-11-13T05:57:33","slug":"srbija-je-odavno-odabrala-svoj-strateski-pravac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/11\/13\/srbija-je-odavno-odabrala-svoj-strateski-pravac\/","title":{"rendered":"Srbija je odavno odabrala svoj strate\u0161ki pravac"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milo\u0161 Petrovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eOpasnost u obliku pretnje dr\u017eavi daje identitet i opravdava njeno postojanje\u201c, re\u010di su Dejvida Kembela, nau\u010dnika u domenu me\u0111unarodnih odnosa. Navedene re\u010di ilustruju Kembelove stavove o promenl\u0458ivoj prirodi politi\u010dkog identiteta dr\u017eava i njegove podlo\u017enosti me\u0111unarodnim uticajima i oscilacijama. Krupne promene u spol\u0458nopoliti\u010dkoj sferi sadr\u017ee potencijal da zna\u010dajno i trajno oblikuju strate\u0161ki kurs neke nacije. Da napad na Ukrajinu predstavl\u0458a spomenutu \u201ekrupnu promenu u spol\u0458nopoliti\u010dkoj sferi\u201c, a zapravo i dosta vi\u0161e od toga, nije sporno za nekih pedesetak evropskih dr\u017eava, ukl\u0458u\u010duju\u0107i (\u010dak) i Srbiju.<\/p>\n

Vra\u0107anje na raniji koncept politike pro\u0161irenja kao svojevrsne \u201egeopoliti\u010dke investicije\u201c Evropske unije, koja je u prethodnim ciklusima pristupanja ne samo formalno omogu\u0107avala, ve\u0107 i aktivno podsticala dinamiku \u0161to skorijeg pristupanja Uniji kandidata za \u010dlanstvo, potvr\u0111uje da svedo\u010dimo strate\u0161kim promenama. Ciklusi \u201cisto\u010dnih pro\u0161irenja\u201d Unije doveli su do njenog geografskog, politi\u010dkog, ekonomskog i svakog drugog preoblikovanja. Ideje o ve\u0107oj, \u0161iroj i ujedinjenijoj Evropi bele\u017eile su i barem jednu deceniju stagnacije, i to do skoro. Me\u0111utim, 24. februar je, prema re\u010dima Mihaela Rota (predsednika spol\u0458nopoliti\u010dkog odbora Bundestaga) \u201eprobudio Evropu iz geopoliti\u010dkog sna\u201c i stavio politiku pro\u0161irenja u fokus nastojanja Unije da o\u010duva svoje bezbednosne, ekonomske i druge interese na mati\u010dnom kontinentu.<\/p>\n

Da to nisu prazne re\u010di na koje smo odavno oguglali potvr\u0111uju krupne promene u politici pro\u0161irenja od februara naovamo: iznenadno prepoznavanje perspektive \u010dlanstva za Ukrajinu, Moldaviju i (uslovno) Gruziju, pokretanje dugo o\u010dekivanih pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i (tako\u0111e uslovna) preporuka da BiH napokon krene u pravcu sticanja formalne kandidature za \u010dlanstvo. Sve to u svega 8 meseci, u domenu politike koja se ve\u0107 godinama smatra neaktivnom, perifernom i besperspektivnom! To je jedan od pokazatel\u0458a da EU deluje reaktivno \u2013 tj. da pru\u017ea sistemske odgovore u susretu sa razli\u010ditim krizama \u2013 i govori u prilog onim stru\u010dnjacima koji \u010ditavu istoriju evropskih integracija velikim delom tuma\u010de kroz prizmu kriznih re\u0161enja. Jedan od takvih primera je i monetarna kriza iz prve decenije ovog veka, ali to nije fokus ovog \u010dlanka.<\/p>\n

Te\u017ei\u0161te ovog \u010dlanka je \u010dinjenica da se, uprkos svim zastojima, preispitivanjima, sumnjama i drugim negativnim emocijama, pristupanje Srbije Evropskoj uniji vra\u0107eno u fokus silom geopoliti\u010dkih neprilika, \u0161to predstavl\u0458a kako problem, tako i mogu\u0107nost. Problem je taj \u0161to je za ubrzavanje evropskog puta neophodno da se poka\u017ee uverl\u0458iv napredak u pogledu ispunjavanja Kopenha\u0161kih kriterijuma, standarda vezanih za stabilizaciju i normalizacije odnosa sa Pri\u0161tinom. Dodatni blokiraju\u0107i faktor je taj \u0161to je, zbog neprihvatanja uskla\u0111ivanja sa zajedni\u010dkom spol\u0458nom i bezbednosnom politikom Unije, domen uskla\u0111enosti opao sa 61% u 2021. na 45% u ovoj godini usled nesankcionisanja Rusije. Tako krupno nazadovanje u tom domenu, pored toga \u0161to predstavl\u0458a statisti\u010dko-tehni\u010dki problem, implicitno se mo\u017ee tuma\u010diti i kao kritika evropskog odgovora na invaziju Ukrajine. Osim toga, kako bi se taj problem otklonio, a u skladu s obavezom uskla\u0111ivanja sa spol\u0458no-bezbednosnom politikom EU koju je Srbija preuzela zarad pristupanja Uniji, neophodno je da se stepen uskla\u0111enosti povisi kako ne bi uticao na \u010ditavu dinamiku pregovora (koja zavisi i od percepcije nazadovanja).<\/p>\n

Da se vratimo na po\u010detak: krupne spol\u0458nopoliti\u010dke promene povremeno imaju potencijal da oblikuju strate\u0161ke identitete dr\u017eava. Utvrdili smo da se nalazimo u jednom takvom periodu. Ipak, ne radi se ni samo o tome da se od dr\u017eave koja, pored Crne Gore, najdu\u017ee aktivno vodi pristupne pregovore kako bi pristupila Uniji, o\u010dekuje vi\u0161e. Radi se o tome da, ma kakav bio narativ, Srbija kao zeml\u0458a koja dve decenije ula\u017ee (manje ili vi\u0161e uspe\u0161ne, ali kontinuirane) napore kako bi postala \u010dlanica Unije, mo\u017ee do\u0107i u situaciju da su sve te godine kakvih-takvih reformi kompromitovane. Da ta opasnost nije bezna\u010dajna imamo prilike da \u010dujemo svakodnevno.<\/p>\n

U politi\u010dkom etru imali smo prilike da \u010dujemo i da neuskla\u0111ivanje sa zajedni\u010dkom spol\u0458no-bezbednosnom politikom za EU nije jedino spol\u0458nopoliti\u010dko pitanje, ve\u0107 da normalizacija odnosa sa Pri\u0161tinom deluje mo\u017eda i podjednako relevantno. Silom spomenutih geopoliti\u010dkih neprilika, deluje da su se ta dva domena, iz vizure EU, povezala u dva lica jedne velike bezbednosne zabrinutosti. Srbija je 2009. godine napravila strate\u0161ki izbor time \u0161to je podnela zahtev za \u010dlanstvo u EU, oslanjaju\u0107i se na nju ne samo u politi\u010dkom i ekonomskom pogledu, ve\u0107 (svojevol\u0458no) i u aspektu normalizacije odnosa sa Pri\u0161tinom kojim ta organizacija nastoji da rukovodi.<\/p>\n

Zahtevi uskla\u0111ivanja se, zapravo, nisu puno promenili, koliko intenzitet pritisaka jeste. To je ne samo odraz spol\u0458nopoliti\u010dkih promena, ve\u0107 i \u010dinjenice da je Srbija jedna od dve zeml\u0458e koja je najbli\u017ea \u010dlanstvu u okviru aktuelne agende pro\u0161irenja EU, gledano s aspekta pristupnih pregovora. Za taj status, ma koliko nam to bila dosadna i deplasirana tema, zaslu\u017ene su i godine prilago\u0111avanja i reformi u svim domenima, i to bi bilo \u0161tetno kompromitovati. Zapravo, upravo zbog tog statusa, Srbija i u politi\u010dkom i u ekonomskom i u \u0161irem strate\u0161kom smislu rizikuje da izgubi vi\u0161e nego drugi kandidati ukoliko \u2013 makar to bilo i nevol\u0458no \u2013 ne bude pratila evropski kurs. Ako bi takav kurs izostao, do\u0161li bismo do logi\u010dnih pitanja za\u0161to je Srbija evropski put uop\u0161te odabrala, za\u0161to je do sada preduzimala tako visoke ekonomske i politi\u010dke tro\u0161kove prilago\u0111avanja, kakva je bila dosada\u0161nja strategija a \u0161ta se planira ostvariti ubudu\u0107e, uz \u010diju pomo\u0107, u kom roku i na koji na\u010din. Zapravo, neopredeljivanje za evropski kurs, u smislu daljeg i primetnog odudaranja od zahteva koji se povezuju sa \u010dlanstvom, zna\u010dilo bi promenu strate\u0161kog pravca koji je odavno trasiran.<\/p>\n

Nastupio je vrlo jasan i vremenski ograni\u010den geopoliti\u010dki trenutak kada je strate\u0161ko opredel\u0458enje zeml\u0458e pod lupom. Imaju\u0107i u vidu geopoliti\u010dku komponentu politike pro\u0161irenja koja je najzad ponovo aktuelna, taj aspekt je bol\u0458e okrenuti u svoju korist (kao isto\u010dnoevropske zeml\u0458e 1990ih) nego dopustiti ne samo nepredvidivim, ve\u0107 i opasnim me\u0111unarodnim okolnostima da nas navigiraju u nekom svom pravcu. Pribli\u017eavanje stavovima koji se ti\u010du evropskog poimanja spol\u0458no-bezbednosne politike demonstriralo bi privr\u017eenost u adekvatnom trenutku i doprinelo ja\u010danju me\u0111unarodne pozicije Srbije, ukl\u0458u\u010duju\u0107i i one u regionu, u srednjem roku. Izuzetno velike promene koje su zabele\u017eene u politici pro\u0161irenja ove godine, a koje su nezaslu\u017eeno van fokusa, svakako sadr\u017ee potencijal i da Srbiju pribli\u017ee \u010dlanstvu u Evropskoj uniji. Gubl\u0458enje u geopoliti\u010dkoj magli, pored toga \u0161to bi bio ve\u0107 vi\u0111en \u010din, ne bi imao vidl\u0458ive koristi, a naneo bi trajnu \u0161tetu po me\u0111unarodni kredibilitet zemlje. Preduzimanje neophodnih koraka kako bi se evropsko opredel\u0458enje oja\u010dalo bilo bi logi\u010dno ne samo sa stanovi\u0161ta me\u0111unarodnih okolnosti u na\u0161em okru\u017eenju, ve\u0107 i u skladu sa dvodecenijskim (spol\u0458no)politi\u010dkim opredeljenjem koji, uprkos svim razo\u010darenjima, u\u017eiva zna\u010dajnu dru\u0161tvenu podr\u0161ku.<\/p>\n

*Autor je nau\u010dni saradnik Instituta za me\u0111unarodnu politiku i privredu<\/p><\/blockquote>\n

Media centar<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uprkos svim zastojima, preispitivanjima, sumnjama i drugim negativnim emocijama, pristupanje Srbije Evropskoj uniji vra\u0107eno u fokus silom geopoliti\u010dkih neprilika, \u0161to predstavl\u0458a kako problem, tako i mogu\u0107nost.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":340976,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[558,662],"class_list":["post-358767","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-eu","tag-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/358767","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=358767"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/358767\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":358770,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/358767\/revisions\/358770"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/340976"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=358767"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=358767"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=358767"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}