{"id":357967,"date":"2022-10-30T08:14:07","date_gmt":"2022-10-30T07:14:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=357967"},"modified":"2022-10-30T10:37:23","modified_gmt":"2022-10-30T09:37:23","slug":"veliki-diktatori","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/10\/30\/veliki-diktatori\/","title":{"rendered":"Veliki diktatori"},"content":{"rendered":"

Autori: Laszlo Bruszt, Michal Matlak<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Volfgang \u0160trek<\/strong> je sociolog i biv\u0161i direktor Instituta Maks Plank za prou\u010davanje dru\u0161tava u Kelnu. Njegov glavni istra\u017eiva\u010dki interes je tenzija izme\u0111u demokratske politike i kapitalisti\u010dke ekonomije. Objavio je niz radova na ovu temu, uklju\u010dujuc\u0301i Kupovanje vremena: Odlo\u017eena kriza demokratskog kapitalizma (2014) i Kako c\u0301e se kapitalizam zavr\u0161iti? Eseji o neuspe\u0161nom sistemu (2016), Izme\u0111u globalizacije i demokratije (2021). Studirao je sociologiju na Gete univerzitetu u Frankfurtu i doktorirao sociologiju na Univerzitetu Kolumbija. Postao je docent na Univerzitetu u Minsteru1974, a zatim je radio u SAD kao profesor sociologije i industrijskih odnosa na Univerzitetu Viskonsin-Medison izme\u0111u 1988. i 1995. godine. Nakon toga postao je direktor Instituta Maks Plank.<\/p>\n

Laslo Brust: Dugo ste bili poznati po svom radu na politi\u010dkoj ekonomiji modernog kapitalizma i institucionalnim promenama, ali danas ste poznati po pisanju o evropskim integracijama i Evropskoj uniji. Kako su se menjali va\u0161i pogledi na evropske integracije i EU?<\/p><\/blockquote>\n

Ta pri\u010da mo\u017ee biti iznena\u0111enje za mnoge ljude. Osamdesetih godina pro\u0161log veka bio sam vatreni pristalica evropskih integracija. Tada sam u\u010destvovao na mnogim sastancima sa sindikatom nema\u010dkih metalaca u Briselu kako bih pomogao u definisanju onoga \u0161to se tada zvalo \u201esocijalna dimenzija Evrope\u201c, koja je uklju\u010divala jake, uticajne sindikate na evropskom nivou i socijalne politike usmerenu na ubla\u017eavanje nejednakosti u na\u0161im dru\u0161tvima. Kada je osnovana druga Delorova komisija po\u010detkom 1990-ih, postalo mi je jasno da je taj projekat napu\u0161ten.<\/p>\n

Laslo Brust: Koja bi bila va\u0161a dijagnoza trenutnog oblika Evropske unije?<\/p><\/blockquote>\n

Jedna posebnost ove konstrukcije je da nema pravog centra. Ne postoji ni vrhovni hegemon. Postoji taj veoma \u010dudan savez izme\u0111u Francuske i Nema\u010dke, koje se bore oko koncepta evropske integracije, njenog finalit\u00e9.\u00a0 One imaju razli\u010dite poglede na ovo pitanje, ali znaju da ne mogu biti hegemon Evrope bez uzajemne pomoc\u0301i. Postoje unutra\u0161nje borbe, ali i poku\u0161aji da se prona\u0111e zajedni\u010dki stav sa ostalim zemljama EU, \u0161to je veoma te\u0161ko.<\/p>\n

Ovde je neophodno da se u raspravu uvede koncept imperijalne rente. Postoji odre\u0111ena logika koju treba posmatrati i pravilnost izme\u0111u razli\u010ditih imperijalnih tvorevina. Da bi odr\u017eao imperiju na okupu, centar mora da ula\u017ee u njegovu koheziju. To je ono \u0161to ja nazivam \u201eimperijalnim tro\u0161kovima\u201c. Ponekad morate da finansirate vojsku, dok u drugim slu\u010dajevima \u0161aljete ekonomske subvencije. Morate da obrazujete i elite sa periferije, kako bi se one vratile u svoje zemlje sa uvernjem da znaju kako da vode modernu dr\u017eavu. Ali mislim da je trenutno zna\u010dajnije da odr\u017eavanje imperije na okupu zahteva prisustvo imperijalne rente koja je vec\u0301a od tro\u0161kova odr\u017eavanja imperije.<\/p>\n

U Nema\u010dkoj je to pitanje vrlo jasno. Re\u010d je o Evropskoj monetarnoj uniji. Bez EMU, Nema\u010dka ne bi bila tako bogata kao \u0161to jeste. Iako je EMU izvor prosperiteta Nema\u010dke, Nema\u010dka tako\u0111e mora da deli profit od evropskih integracija sa Francuskom.<\/p>\n

U sada\u0161njem trenutku, vrlo je realna moguc\u0301nost da se tro\u0161kovi imperije povec\u0301aju, a da imperijalna renta ostane konstantna, ili se smanji. Zemlje koje zaostaju u ekonomskom smislu, poput Italije, zahtevaju sve vi\u0161e transfera iz centra, dok centar po\u010dinje da osec\u0301a da mo\u017ee i bez perifernih naroda. Ovo se posebno odnosi na imperijalne centre koji su demokratije. (Nisu svi imperijalni centri demokratski. Setite se Sovjetskog Saveza, na primer.) Moja prognoza za Evropsku uniju je da c\u0301e doc\u0301i do ta\u010dke u kojoj c\u0301e ovaj imperijalni deficit postati sve o\u010digledniji, posebno u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Laslo Brust: Papandreu je do\u0161ao do upravo suprotnog zaklju\u010dka nakon\u00a0 monetarne krize 2008. godine. U Gr\u010dkoj, iz perspektive periferije koja je postala veoma poslu\u0161na, ra\u010dunica je bila sledec\u0301a: potencijalni tro\u0161kovi izlaska su mnogo vec\u0301i od poslu\u0161nosti i ostanka. Gr\u010dka ja je stoga ostala u EU i u\u0161la u nagodbe sa Nema\u010dkom ili sa \u201c\u0161tedljivom \u010detvorkom\u201d (bogate zemlje Severa) koje su ponekad bile poni\u017eavajuc\u0301e, ponekad samo veoma skupe, ali su na kraju ipak bila mnogo ni\u017ee od tro\u0161kova izlaska.<\/p><\/blockquote>\n

Periferija se u izvesnoj meri prilago\u0111ava zahtevima centra, a zatim upada u zamku. Ne mo\u017ee lako da iza\u0111e iz klopke.To se mo\u017ee videti u slu\u010daju Italije. Mislim da je evro veliki problem za italijansku privredu. Italijanska srednja klasa c\u0301e se, me\u0111utim, protiviti svakom poku\u0161aju izlaska iz evra, jer su nagomilali dug u evrima. Obi\u010dno se uzdr\u017eavam od predvi\u0111anja, ali moje povr\u0161no predvi\u0111anje je da \u0107e Evropska unija raspasti pre ili kasnije. Moj analiti\u010dki fokus je razlika izme\u0111u stanovni\u0161tva i elita. Ono \u0161to ja nazivam \u201eimperijalnom me\u0111uelitnom upravom\u201c sastoji se od centra koji osigurava da periferne vlade dobijaju uputstva iz centra. Da ponovo uzmemo primer Italije, poslednja tri ili \u010detiri italijanska premijera su u osnovi izabrana u Briselu ili Berlinu.<\/p>\n

I posle 2008. i tokom COVID krize, Evropska centralna banka i EU morale su da igraju veoma slo\u017eenu igru. Da bismo ovo razumeli, moramo imati na umu podelu izme\u0111u gra\u0111ana jedne zemlje i elita. Nema\u010dke elite, sve,\u00a0 uklju\u010dujuc\u0301i i sindikate, smatraju da se Evropska monetarna unija mora braniti do kraja. Ne sme doc\u0301i do raspada Evropske monetarne unije. Koren problema je u tome \u0161to bi centar \u2013 ili, u tom slu\u010daju, Evropska komisija u ime centra \u2013 morao da bude u stanju da smanji ili zaustavi povec\u0301anje nejednakosti izme\u0111u perifernih zemalja i centra, posebno Italije. To ne izgleda izvodljivo.<\/p>\n

Laslo Brust: U nedavnom intervjuu za \u0160pigl pitali su vas da li je va\u0161a pozicija bliska Orbanu, a onda, s druge strane, Adam Tuz u \u010dasopisu London Reviev of Books, ozna\u010dava vas kao ideologa Die Linke. Kako bi vi sebe pozicionirali?<\/p><\/blockquote>\n

Ne odgovaram na takve kategorizacije. Kao sociolog, poku\u0161avam da shvatim ono \u0161to vidim. I onda, posle ulo\u017eenog truda, ka\u017eem \u0161ta mislim da vidim. Na osnovu toga, \u017eeleo bih da se pozabavim su\u0161tinskim pitanjem: da li u EU postoje zemlje koje polako idu ka autoritarnoj vladavini, kao \u0161to se ponekad ka\u017ee za Ma\u0111arsku i Poljsku? Kao posmatra\u010d, prvo \u017eelim da objasnim za\u0161to Unija i njene hegemone dr\u017eave ne mogu da zaustave ovaj proces. Povec\u0301ava se pregovara\u010dka moc\u0301 autoritarnih vlada na periferiji, jer one uvek mogu da ka\u017eu, ako ne investirate kod nas, umesto vas to \u0107e u\u010diniti Kinezi.<\/p>\n

Ovo se odnosi i na Ma\u0111arsku i na Poljsku, iako u slu\u010daju Poljske postoji dodatna dimenzija. Ako poljskoj vladi ka\u017eete da bude obzirnija prema svojim sudijama, oni c\u0301e podic\u0301i slu\u0161alicu i zvati Va\u0161ington. Sjedinjene Dr\u017eave nikada nisu bile prestroge u izboru prijatelja kada je u pitanju privla\u010denje saveznika na svoju stranu. Poljska je spremna da dozvoli Sjedinjenim Dr\u017eavama da u njihovoj zemlji rasporede sve vrste vojne opreme. Buduc\u0301i da je tako, Sjedinjene Dr\u017eave nisu previ\u0161e zabrinute za nezavisnost Ustavnog suda u Poljskoj. Naro\u010dito sada, tokom rata i u vreme posle njega, Poljska ima jaku pregovara\u010dku poziciju u odnosu na centar EU.<\/p>\n

Osim toga, ove argumente iznosim kao sociolog, a to je mo\u017eda malo ozbiljnije od mog li\u010dnog stava. Postoje dru\u0161tva koja opstaju zahvaljujuc\u0301i odre\u0111enom tradicionalizmu. \u0160ta da se radi sa tim? Mo\u017ee li se takav tradicionalizam spolja razbiti ili uni\u0161titi? Ne znam nijedan primer gde bi to bilo moguc\u0301e, osim, \u200b\u200brecimo, totalnog poraza u ratu. Naprotiv, mislim da se javlja ogroman otpor kada se ljudima spolja diktira kako treba da \u017eive, \u0161ta da rade i u \u0161ta da veruju. Ljudi su spremni da se \u017ertvuju za pravo na odr\u017eavanje tradicionalnih identifikacija.<\/p>\n

Ovo se mo\u017ee staviti u \u0161iri kontekst, kontekst 1990-i, kada je globalni kapitalizam po\u010deo da se istinski globalizuje. \u0160ta je kapitalizam u odnosu na dru\u0161tvo? On napada tradicionalni na\u010din \u017eivota, u permanentnoj revoluciji. Tr\u017ei\u0161ta su moderna alternativa porodicama, selima i tako dalje. Ovaj proces mo\u017ee na kraju doc\u0301i do svih zemalja sa ili bez kompenzacije u vidu modernih oblika solidarnosti, poput sindikata. Ali verujem da se to ne mo\u017ee nametnuti.<\/p>\n

Mihal Matlak \u2013 Istakli ste razliku izme\u0111u prve i druge Delorove komisije, zbog \u010dega sam hteo da vas pitam da li verujete da jo\u0161 postoji \u0161ansa da se EU reformi\u0161e u socijalnom pravcu ili je to apsolutno nemoguc\u0301e? Da li je \u201eEU osu\u0111ena na propast\u201c, \u200b\u200bkako ka\u017ee naslov va\u0161eg intervjua u \u0160piglu, ili postoji moguc\u0301nost da je reformi\u0161emo ako sledimo namere Delora ili nekih njegovih savetnika iz njegove prve Komisije?<\/p><\/blockquote>\n

To bi zna\u010dilo otkopavanje projekta koji je umro pre 30-40 godina. Hajde da spekuli\u0161emo o tome. Kao dru\u0161tveni teoreti\u010dar, ja sam institucionalista, tako ne\u0161to bi bilo protivno rezonu gotovo svih institucija koje su izgra\u0111ene u Evropi nakon 1990-ih.<\/p>\n

Monetarna unija je povezana sa slobodnim tr\u017ei\u0161tem roba, usluga, kapitala i radne snage u grupi zemalja koje se veoma razlikuju po svom ekonomskom kapacitetu. Pored toga, u ugovorima postoji klauzula koja obavezuje Uniju na neograni\u010denu mobilnost kapitala, ne samo unutar Unije, vec\u0301 i van njenih granica.<\/p>\n

Kao rezultat toga, evropske ekonomije su u potpunosti povezane sa globalnim finansijskim sektorom. Oni nemaju kontrolu nad svojim finansijama. Bilo koji poku\u0161aj da se nametne neka vrsta kontrole kapitala \u2013 mislim da bi to bilo neophodno da bi postojala neka lokalna kontrola nad na\u010dinom na koji va\u0161a ekonomija funkcioni\u0161e \u2013 bi odmah izazvao bekstvo kapitala u veoma velikim razmerama.<\/p>\n

Setite se kada je Evropska centralna banka prekinula isporuku gotovine Gr\u010dkoj. Ljudi su odlazili do bankomata, samo da bi otkrili da su prazni. Mario Dragi je u su\u0161tini poru\u010dio Grcima da vi\u0161e nec\u0301e dobijati gotovinu sve dok podr\u017eavaju vladu koja se protivila merama \u0161tednje.<\/p>\n

Ovo su samo neki od razloga za\u0161to, po mom mi\u0161ljenju, ne mo\u017eemo da se vratimo u pro\u0161lost. Dodatni problem je kako 27 zemalja dolazi do zajedni\u010dkih re\u0161enja. Kako je moguc\u0301e istovremno nastajanje pokreta u toliko razli\u010ditih 27 zemalja \u010diji je cilj socijalna Evropa? Po mom mi\u0161ljenju, to bi bio najneobi\u010dniji i najneverovatniji doga\u0111aj u ljudskoj istoriji.<\/p>\n

Laslo Brust: Danas je dilema kako stvoriti zajedni\u010dku platformu za gra\u0111ane 27 zemalja. Zar stvaranje transnacionalnih partija ne bi bio korak ka pronala\u017eenju re\u0161enja za ovaj problem?<\/p><\/blockquote>\n

Jedini problem je u tome \u0161to su danas politi\u010dke partije \u010dvrsto ukorenjene u nacionalnim institucijama. Ako pogledate Brisel u smislu me\u0111unarodnih ili evropskih partijskih struktura, to je sme\u0161no u pore\u0111enju sa moc\u0301i, finansijama i legitimitetom koje stranke imaju na nacionalnom nivou. Trenutno imamo tropartijsku vladu u Nema\u010dkoj. Stranke su se nadmetale oko prava da svoje preferencije unesu u koalicioni sporazum. Nema homogenizacije politike ili ideologije. To je kao natpis na zidu. Kada se pojave problemi, oni c\u0301e, od slu\u010daja do slu\u010daja poku\u0161ati da pomire svoje razlike. Mislim da je vec\u0301 dovoljno te\u0161ko stvoriti stranke sposobne da efikasno vladaju na nacionalnom nivou. Ovaj problem se mo\u017ee vrlo jasno uo\u010diti u slu\u010daju Francuske. Makron je pao iz vedra neba. Nije imao veze sa strankama i smatrao je da je veoma te\u0161ko, ako ne i nemoguc\u0301e, stvoriti funkcionalnu politi\u010dku stranku.<\/p>\n

Dozvolite mi da vam dam primer kako bi ilustrovao svoje gledi\u0161te. Pre 1990. godine, konzervativne stranke u Evropi bile su heterogene koalicije tri izborne baze. Jedna je bila biznis, kapitalisti\u010dka ekonomija. Druga je bio paternalisti\u010dki ili patrijarhalni konzervativizam povezan sa katoli\u010danstvom. Hri\u0161c\u0301ansko-demokratske stranke su uvek kombinovale radni\u010dku komponentu sa konzervativizmom. I trec\u0301e, postojao je antikomunizam. Sve do 1990-ih, ova konstelacija je funkcionisala. Ali onda, sa br\u017eom kapitalisti\u010dkom racionalizacijom u neoliberalnoj eri, vi\u0161e nije bilo moguc\u0301e kombinovati kapitalizam sa katoli\u010dkom porodicom. Te dve stvari su se me\u0111usobno isklju\u010dile, a komunizam je u svakom slu\u010daju nestao.<\/p>\n

Na levoj strani, socijaldemokratija je bila savez tradicionalne radni\u010dke klase sa novom srednjom klasom u nastajanju, bolje obrazovanom i sve vi\u0161e zaposlenom u uslu\u017enom sektoru, koja je jo\u0161 uvek znala da dolazi iz radni\u010dke klase i da je socijalno i emocionalno povezana sa njom. Sada se radni\u010dka klasa uru\u0161ila u sve vec\u0301i broj nesigurno zaposlenih i sve manji broj industrijskih radnika, a nova srednja klasa se okrenula Zelenim i ima druk\u010dije \u017eivotne stilove od stare radni\u010dke klase, njihovih roditelja. Recite mi formulu kako u ovoj situaciji mo\u017eete organizovati politi\u010dke stranke sposobne za vi\u0161e od simboli\u010dko-doga\u0111ajne politike? Moje tuma\u010denje Merkelove je da je njena politika u potpunosti vo\u0111ena anketama. I bila je povr\u0161na, nikada se nije doticalo strukturnih problema. Ali, ako \u017eelite vi\u0161e od toga, kako izgraditi stabilne politi\u010dke partije?<\/p>\n

Mihal Matlak: Rekli ste da imamo dve vodec\u0301e dr\u017eave, ali na evropskom nivou se mogu sprovesti razne federalne reforme koje bi poku\u0161avale da izbalansiraju poziciju vec\u0301ih i manjih, bogatijih i siroma\u0161nijih dr\u017eava. Mo\u017eete razmi\u0161ljati o jednostavnim stvarima, poput promene moc\u0301i neke dr\u017eave u Savetu EU. Zato je jedan od projekata balansiranja vec\u0301ih i manjih dr\u017eava, Ugovor iz Nice, bio bli\u017ei ovom federalnom re\u0161enju nego u kasnijim ugovorima.<\/p><\/blockquote>\n

Verujete li da su ovakve institucionalne reforme moguc\u0301e i da ih treba sprovesti? Iako ka\u017eete da je Evropska monetarna unija jedan od veoma ozbiljnih izvora problema, u isto vreme tvrdite da je sada veoma te\u0161ko vratiti se na nacionalne valute. Koji je izlaz iz ove situacije? Da li i\u0107i preko evropskog nivoa, ili da zaboravimo na Evropu?<\/p>\n

Politici mo\u017eemo pristupiti na osnovu nerealnih \u017eelja, tra\u017eec\u0301i da se ja\u010de dr\u017eave odreknu vlasti u korist ostalih. Mo\u017eemo potro\u0161iti dosta vremena na ovo, ali je besplodno. Nema\u010dka i Francuska ne samo da imaju volju vec\u0301 i potrebu da kontroli\u0161u ostale dr\u017eave, jer c\u0301e u suprotnom one kontrolisati\u00a0 njih.<\/p>\n

Kada ovo shvatimo, postavlja se pitanje \u0161ta se zapravo mo\u017ee u\u010diniti u postoje\u0107im uslovima? Ako mogu ovo malo da pojednostavim, rekao bih da\u00a0 pre nego \u0161to poku\u0161ate da reformi\u0161ete ne\u0161to \u0161to je toliko duboko ukorenjeno u kapitalisti\u010dkom, neoliberalnom svetu, prvo on mora da bude doveden u pitanje.<\/p>\n

Nadam se da c\u0301e vodec\u0301i evropski politi\u010dari u jednom trenutku shvatiti da je nemoguc\u0301e odr\u017eati hijerarhijsku strukturu Evropske unije, sa diktatorom zvanim Evropski sud pravde, sa Evropskom komisijom koja, takorec\u0301i, diktira perifernim zemljama koje politike treba da sprovode, i sa Evropskom centralnom bankom koja nikome ne odgovara. Zatim, spora rekonstrukcija ove strukture mo\u017ee da ide u pravcu manje hijerarhijskih i vi\u0161e egalitarnih odnosa me\u0111u \u010dlanovima.<\/p>\n

Ukratko, nadam se da c\u0301e Brisel u jednom trenutku biti preure\u0111en u platformu za projekte saradnje koje dobrovoljno biraju evropske zemlje. Brisel bi postao mesto gde bi se mogla dobiti ekspertiza i strukturna podr\u0161ka kako bi se, recimo, mediteranskim zemljama omoguc\u0301ilo da do\u0111u sa idejama za restrukturiranje i revitalizaciju svojih privreda, a da Francuska i Nema\u010dka, preko Brisela i Evropske centralne banke, ne vr\u0161e kontrolu njihovih finasijskih knjiga.<\/p>\n

U nema\u010dkoj tradiciji teorije dr\u017eave tridesetih godina 20. veka vodila se debata izme\u0111u dva va\u017ena teoreti\u010dara istorije i politike, Karla \u0160mita i Ota Hintzea. Ovaj drugi je bio istori\u010dar koji je prou\u010davao kooperative, posebno u kontekstu Nema\u010dke, koje se razlikuju od kapitalisti\u010dke organizacije proizvodnje. Crpec\u0301i inspiraciju od Hintzea, mogli bismo da po\u010dnemo da razmi\u0161ljamo\u00a0 o organizvoanju Evropske unije manje kao imperije, a vi\u0161e kao kooperative sa dobrovoljnim \u010dlanstvom. Neko vreme je takva ideja postojala kao moguc\u0301nost, ali je sa omalova\u017eavanjem nazvana \u201cEvropa a la carte\u201d. Ako danas u Briselu pomenete \u201eEvropu a la carte\u201c, strpa\u0107e vas u zatvor na tri dana bez vode i hrane, jer je to koncept koji pristojni \u201eproevropski\u201c ljudi ne bi trebalo da koriste. To je prljava re\u010d. Za\u0161to? Zato \u0161to je najkasnije 1990-ih postalo jasno da je za pristojnu neoliberalnu ekonomiju neophodno imati centralnu dr\u017eavu koja namec\u0301e neoliberalizam dr\u017eavama \u010dlanicama.<\/p>\n

Postoji jedan istorijski primer koga se treba podsetiti u ovom kontekstu. Posle Drugog svetskog rata, skandinavske zemlje su osnovale organizaciju pod nazivom Nordijski savet. Izme\u0111u dr\u017eava vi\u0161e nije bilo granica. Bilo je mogu\u0107e prec\u0301i iz jedne zemlje u drugu, ali one su zadr\u017eale svoje zasebne dru\u0161tvene sisteme. U\u010dili su jedni od drugih. Oni su bili potpuno mirna zajednica suverenih dr\u017eava, koje su sara\u0111ivale jedna sa drugom. Mo\u017ee li Evropa postati tako ne\u0161to?<\/p>\n

\u017divot je lak\u0161i ako ne name\u0107ete drugima kako da se pona\u0161aju i ako ne morate da im plac\u0301ate za po\u017eeljno pona\u0161anje.<\/p>\n

Laslo Brust: Da li je Evropa a la carte moguc\u0301a bez politi\u010dke strukture koja omoguc\u0301ava upravljanje ovakvom vrstom razli\u010ditosti, koja bi se mogla nazvati federalisti\u010dka politika kontrole i ravnote\u017ee?<\/p><\/blockquote>\n

U svojoj najnovijoj knjizi, pod naslovom Izme\u0111u globalizma i demokratije, tvrdim da c\u0301e centralizovana vlada iznad odre\u0111ene veli\u010dine uvek propasti, osim ako nije u stanju da upotrebi silu ili prinudu, pa \u010dak i tada mo\u017ee biti nedovoljno efikasna. Centralizovana tehnokratija te\u0161ko da mo\u017ee efikasno\u00a0 upravljati veoma slo\u017eenim dru\u0161tvima .Niti njima uspe\u0161no mo\u017ee upravljati\u00a0 ono \u0161to bi se moglo nazvati \u201emarketokratijom\u201c, politik\u010dkom strukturom u kojoj vlada tr\u017ei\u0161te. Karl Polani nas je nau\u010dio da ljudi nec\u0301e prihvatiti vladavinu tr\u017ei\u0161ta. Ne mo\u017eete podrediti svoj \u017eivot nepredvidivim silama tr\u017ei\u0161ta, a ako vlada poku\u0161a da vas prisili, naic\u0301i c\u0301e na otpor.<\/p>\n

Pravila su potrebna, ali ona kojea su osmi\u0161ljena u Briselu, koja se jednoobrazno primenjuju i na \u0160vedsku i na Bugarsku, nisu dobra ideja. Konkretne projekte mogao bi da sprovodi, na primer, komitet bilo kog broja zemalja zainteresovanih da vozovi prelaze njihove granice i da \u017eeleznice budu efikasnije. Mislim da bi Brisel i u takvom aran\u017emanu mogao da odigra dobru ulogu, jer u briselskoj birokratiji rade inteligentni ljudi. Vlade bi ih mogle nazvati i pitati: \u201eSlu\u0161ajte, \u017eelimo da uradimo x. y. ili z. Mo\u017eete li nam pomoc\u0301i? Kakav nam je ugovor potreban? Stru\u010dni ste da nas savetujete o ovim stvarima, ali morate razumeti da mi odlu\u010dejmo, jer radi se o na\u0161oj stvari, a ne o va\u0161oj.<\/p>\n

Gra\u0111ani bi mogli ponovo da nau\u010de da preuzmu odgovornost za politiku svoje zemlje, umesto da tra\u017ee takozvana \u201eevropska re\u0161enja\u201c. To je jedna od bolesti nema\u010dke politike. U Nema\u010dkoj ako ne znaju kako da odgovore na problem, \u010dekaju \u201cevropsko re\u0161enje.\u201c Mo\u017eda bi klju\u010d evropske integracije mogao biti da gra\u0111ani dr\u017eava \u010dlanica po\u010dnu da u\u010de da se pobolj\u0161anja de\u0161avaju samo lokalno, \u010dak i op\u0161ta pobolj\u0161anja, i da moramo sami da ih napravimo, ko god \u201cmi\u201d bili. Niko nam nec\u0301e isporu\u010diti dru\u0161tveni napredak na srebrnoj ta\u010dni. A to va\u017ei i za demokratiju u zemljama poput Ma\u0111arske i Poljske.<\/p>\n

Sa engleskog preveo Miroslav Samard\u017ei\u0107<\/p>\n

H-alter.org<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mislim da se javlja ogroman otpor kada se ljudima spolja diktira kako treba da \u017eive, \u0161ta da rade i u \u0161ta da veruju. Ljudi su spremni da se \u017ertvuju za pravo na odr\u017eavanje tradicionalnih identifikacija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":357968,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-357967","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357967","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=357967"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357967\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":357990,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357967\/revisions\/357990"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/357968"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=357967"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=357967"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=357967"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}