{"id":357816,"date":"2022-10-27T07:28:07","date_gmt":"2022-10-27T05:28:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=357816"},"modified":"2022-10-27T07:28:07","modified_gmt":"2022-10-27T05:28:07","slug":"pozoriste-od-reci-pazolini-u-podgorici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/10\/27\/pozoriste-od-reci-pazolini-u-podgorici\/","title":{"rendered":"Pozori\u0161te (od) re\u010di: Pazolini u Podgorici"},"content":{"rendered":"

Autor: Branislav Jakovljevi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Posle par godina, ponovo se pojavio digitalni prenos predstave koji izgleda kao sondiranje dubokih slojeva svesti srpskog dru\u0161tva. Pro\u0161log puta, live stream je prenosio izvo\u0111enje predstave<\/a> Zlatka Pakovi\u0107a Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo koje je bilo ograni\u010deno uslovima pandemije, kao i pretnjama i pritiscima desni\u010darskih i paramilitarnih organizacija. Ipak, predstava je imala bar minimalne uslove za scensko izvo\u0111enje: bila je najavljena unapred, glumci su nastupali u kostimima, sa scenografijom i dizajnom svetla i zvuka, itd. Prenos koji se odvijao u petak 21. oktobra 2022, najavljen je svega nekoliko sati unapred, i doneo je generalnu probu Pakovi\u0107eve predstave Pjer Paolo Pazolini re\u017eira Stra\u0161ni sud, koja se odvijala u podrumu jedne privatne ku\u0107e u Podgorici. Glumci su igrali odeveni u svakodnevnu ode\u0107u, bez scenografije i rekvizita, pod radnim svetlom, ispred \u010detrdesetak gledalaca (i par digitalnih kamera) sku\u010denih u tesnom prostoru prostorije adaptirane za manja okupljanja. Razlog za ovo, doslovce, podzemno izvo\u0111enje Pakovi\u0107eve predstave jeste svojevrsna zabrana koju je doneo njen producent, Sekretarijat za kulturu i sport op\u0161tine Podgorica (predstava je tako\u0111e dobila finansijsku podr\u0161ku Ministarstva za kulture i medija Crne Gore). Kako je Pakovi\u0107 izneo<\/a> u nekoliko intervjua objavljenih u poslednjih nekoliko sedmica, probe predstave po\u010dele su u martu ove godine, da bi u septembru, svega nekoliko nedelja pre premijere koja je bila zakazana za 3. oktobar na sceni Kulturno-informativnog centra Budo Tomovi\u0107 u Podgorici, bile obustavljene tako \u0161to mu je uru\u010den nalog Sekretarijata o prekidu saradnje. Kao razlog za raskid ugovora navedeno je da \u201enalogodavac sadr\u017eaj dramskog teksta ne smatra adekvatnim za ciljeve i vrijednosti koje Nalogodavac promovi\u0161e\u201c. O kojim vrednostima se radi?<\/p>\n

Predstava Pjer Paolo Pazolini re\u017eira Stra\u0161ni sud sastoji se od dva, donekle simetri\u010dna, dela. Narativno, svaki od ova dva dela bavi se razli\u010ditim vidovima mo\u0107i: prvi religijskom, koju predstavlja Srpska prvoslavna crkva, a druga svetovnom, oli\u010denoj u Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore; prva je personifikovana u liku Patrijarha, a druga Predsednika, a da se pri tome ni jedan ni drugi ne pominju po imenu. Treba naglasiti da je to tek narativni nivo predstave, i da \u201enalogodavac\u201c nije ni poku\u0161ao da vidi dalje od njega. Na dubljem, tematskom planu, u prvom delu predstava se bavi ideolo\u0161kim granicama pozori\u0161nog predstavljanja, a u drugoj \u2013 samom sobom. O\u010digledno, prvi tematski deo predstavlja slobodan izbor autora predstave, dok mu je drugi nametnut. Ipak, kako to u pozori\u0161tu biva, predstava odaje utisak da ih ve\u017ee neka neminovnost, kao da je to deo op\u0161teg rediteljskog plana. Naravno, neo\u010dekivani upad na probu kurira sa gorepomenutim \u201enalogom\u201c o\u010digledno opovrgava tu iluziju. Radnja predstave oblikovana je i usmeravana ne samo voljom i namerama autora i izvo\u0111a\u010da predstave, ve\u0107 i spoljnim snagama, koje su bile van njihove kontrole. Radi se, dakle, o povezanosti upravo na ovom dubljem, tematskom planu.<\/p>\n

\n

Pretpostavka verovanja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Predstava po\u010dinje kanonskim molitvama Srpske pravoslavne crkve (Molitva svetom duhu, O\u010de na\u0161, itd). Glumac Pavle Prelevi\u0107 izgovara molitve ujedna\u010denim tonom, bez poku\u0161aja da opona\u0161a kadencu koja je uobi\u010dajena prilikom liturgijskog \u010dinodejstvovanja. Na\u010din izgovaranja, odsustvo ode\u017ede i drugih elemenata crkvene liturgije isti\u010du status ovog teksta kao citata. Da li sakralni tekst liturgije, izgovoren na sceni, samim tim postaje estetizovan i desakralizovan? U kojoj meri je izgovaranje teksta kanonske liturgije (Svetog Jovana Zlatoustog) na sceni uporedivo sa izlaganjem ikona u muzeju? \u010cak i kada se predstava gleda putem digitalnog prenosa na internetu, kao kroz klju\u010daonicu, name\u0107e se utisak da je razlika pre svega u medijumu. Ikona je predmet, u odnosu na koji posmatra\u010d hteo-ne hteo zauzima estetski odnos, dok je liturgija \u010dinodejstvovanje, odnosno izvo\u0111enje, i svako ko mu prisustvuje implicitno postaje sa-\u010dinodejstvenik. U ovom sa-u\u010desni\u0161tvu nalaze se ritualni, odnosno sakralni izvori pozori\u0161ta. Ono se odvaja od religije u onom trenutku kada posmatra\u010d dobije mogu\u0107nost da ne poveruje u stvarnost de\u0161avanja kojem svedo\u010di. Posmatra\u010d ikone oka\u010dene na zid muzeja nema taj izbor, ni\u0161ta manje nego vernik koji se sa njom susre\u0107e na mestu kome je bila prvobitno namenjena (oltaru, ikonostasu). Prvi deo predstave ispituje pojam i delovanje verovanja u religiji i van nje. Ovde je od klju\u010dne va\u017enosti isklju\u010divanje estetskog momenta, i pozori\u0161te kao umetni\u010dko delo u kome je predmet zamenjen radnjom omogu\u0107ava da se ova pitanja postave na sna\u017ean i neposredan na\u010din. Dakle, umesto pojavnim izgledom, predstava se bavi u\u010dinkom religijskog verovanja, i to ne samo u psihi (ili, ako ho\u0107ete, du\u0161i) vernika, ve\u0107 u dru\u0161tvu, i to naro\u010dito u onoj vrsti dru\u0161tva u kome je religija postala merilo dru\u0161tvenosti. Drugim re\u010dima, ona postavlja pitanje u kom trenutku i na koji na\u010din religija prelazi granicu ideologije. Ovo je, koliko je meni poznato, prvi i, za sada, jedini primer takvog pozori\u0161nog preispitivanja Srpske pravoslavne crkve od njenog povratka u centar kulturnog, politi\u010dkog, pa i privrednog \u017eivota u Srbiji i drugim zemljama u kojima predstavlja dominantnu religiju.<\/p>\n

U eseju<\/a> \u201eIdeologija i dr\u017eavni ideolo\u0161ki aparati\u201c, koji je predstavljao prekretnicu u poimanju ideologije u savremenom kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu, francuski filozof Luj Altiser (Louis Althusser) uzima upravo religiju, uz obrazovanje, kao jedan od klju\u010dnih pokaznih primera. Prema njemu, ideologija ne obitava u formalnim strukturama, kao \u0161to su u\u010dionica, amfiteatar, fabrika, sudnica ili robna ku\u0107a. Ideologija nije nekakva iskrivljena ili la\u017ena svest, kako su govorili klasici slede\u0107i samog Marksa, odvojena od stvarnog sveta, makar on bio tvrd i nepopustljiv kao zidovi kazamata. Altiser tvrdi da egzistencija ideologije nije sadr\u017eana u materijalnim predmetima, ve\u0107 u materijalnim praksama: ritualima, postupcima, navikama i radnjama svakog pojedinca. Stoga je, za njega, centralna ideolo\u0161ka operacija interpelacija, odnosno poziv, koja pojedinca prepoznaje kao subjekta, i u kome se pojedinac prepoznaje kao subjekat. Na primeru monoteisti\u010dkih religija, pre svega hri\u0161\u0107anstva, Altiser izvodi svoju tezu o univerzalnosti subjekta. Od velike va\u017enosti za ovu diskusiju jeste to \u0161to on u ritualima crkve pronalazi vizualnu dimenziju procesa prozivke subjekta: \u201eStruktura ideologije, koja interpelira individue kao subjekte u ime Jedinstvenog i Apsolutnog Subjekta, je spekularna, to jest, ogledalna struktura i to dvostruko spekularna: ovo spekularno udvajanje je konstitutivno za ideologiju i obezbe\u0111uje njeno funkcionisanje\u201c. Obi\u010dan gra\u0111anin, subjekat, se ogleda, dakle prepoznaje u Subjektu, ali uslov tog (samo)prepoznavanja je njegovo saobra\u017eavanje ideolo\u0161ki formiranom Subjektu.<\/p>\n

Da ne bude zabune, u svom ispitivanju ideologije, Altiser ne govori samo o religijskom verovanju, nego o bilo kom odnosu prema iskazima, pojmovima, pojavama i procesima koje pojedinac smatra istinitim. To mo\u017ee da bude religijsko verovanje u ono \u0161to nije dostupno \u010dulima, ali i \u010dist empirizam, ili svakodnevna ube\u0111enja. Upravo se zbog toga ideologija pronalazi najpre u onome \u0161to se smatra o\u010diglednim i nesumnjivim. Za dru\u0161tveno postojanje svakog pojedinca neophodno je osnovno razumevanje ovih o\u010diglednih i neupitnih \u201eistina\u201c. Svaki pojedinac se postavlja tako da bi mogao da ih prihvati i razume, i to ne da ne bi ispao glup u dru\u0161tvu, nego da bi mogao da ovlada i koristi se osnovnim dru\u0161tvenim normama. Slovena\u010dki filozof i sociolog Rastko Mo\u010dnik upravo ovde pronalazi1 osnove one operacije kojom sa pojedinac poziva kao subjekat. Postavljaju\u0107i se na mesto razumevanja onoga \u0161to svako treba da razume, pojedinac postaje \u201esubjekat za kojeg se pretpostavlja da veruje\u201c. (Pretpostavlja se, recimo, da gledalac veruje da ne\u0107e biti primljen u pozori\u0161te ako nema ulaznicu, i da ne\u0107e da poku\u0161a da se u salu probije na silu.) Subjekat \u201ekoji veruje sve \u0161to treba verovati da bi neki iskaz imao smisao\u201c je ne samo primalac (\u010desto neizre\u010denih) poruka, ve\u0107 i njihov interpretator: \u201epretpostavka\u201c njegovog verovanja zasnovana je na o\u010dekivanju da \u0107e on iskaze protuma\u010diti na ispravan na\u010din. Ovaj tuma\u010d dru\u0161tvenih poruka \u201everuje uslovno, tek koliko da mu iskaz prenese svoj smisao: on ne mora da \u2018stvarno\u2019 veruje\u201c. Dakle, on se \u201esamo postavlja na mesto subjekta verovanja, ali se sa njim u potpunosti ne identifikuje\u201c. U ovoj uslovnosti nalazi se su\u0161tina pozori\u0161nog \u010dina.<\/p>\n

Ideologija i religija ne ostavljaju prostor za ovu uslovnost, i moraju da odu korak dalje. One zahtevaju odnos bezuslovnog verovanja kroz proces identifikacije: u ovom slu\u010daju, pojedinac ne prihvata verovanja kao \u201emogu\u0107a\u201c, ve\u0107 kao \u201enu\u017ena\u201c: onaj kome se ona obra\u0107aju \u201epo\u010dinje \u2019uistinu\u2019 da veruje u verovanja iz pozadine iskaza\u201c. (51) U ideolo\u0161kom obra\u0107anju uvek postoji odre\u0111ena doza nasilja: njime se uvek ne\u0161to name\u0107e, i on su\u017eava slobodu izbora. (Da bih dobio posao, moram da postanem \u010dlan vladaju\u0107e partije, iako mi se njen lider gadi.) U religijskom verovanju, ova \u201enu\u017eda\u201c o kojoj govori Mo\u010dnik poprima vid poziva (vokacije), koji nadja\u010dava svaku nametnutu prisilu. Onog trenutka kad religijsko verovanje po\u010dne da se zasniva na spoljnoj prisili, religija se pretvara u ideologiju: poziv spolja, interpelacija, nadja\u010dava i zaglu\u0161uje unutra\u0161nji poziv, ako ga je uop\u0161te i bilo. Time, ona uspostavlja odnos interpelacije: pretpostavka verovanja ne odnosi se samo na odnos prema Bogu, nego i na na\u010din verovanja, na rituale i prakse, i dalje, na odnos prema drugim ljudima, dru\u0161tvu, onima koji su druga\u010diji\u2026 Verovanje se ne izra\u017eava kroz liturgijsko \u010dinodejstvovanje, ve\u0107 prelazi u sve druge sfere \u017eivota. Osve\u0161tavanjem Crnogorskog narodnog pozori\u0161ta, o kome u Pakovi\u0107evoj predstavi govori njegova direktorka koju igra Danica Rajkovi\u0107, ono se ne pretvara u ne\u0161to drugo (recimo, kapelu), ve\u0107 se uvodi u jedan ideolo\u0161ki poredak.<\/p>\n

\u201eStra\u0161ni sud\u201c iz naslova predstave odnosi se upravo na onaj momenat u kome \u201enu\u017enost\u201c dobija oblik i proporcije dru\u0161tvene i, pre svega, dr\u017eavne mo\u0107i. Sud je stra\u0161an, i primeri ideolo\u0161kog nasilja su brutalni. Tako, Pakovi\u0107 iznosi primer de\u010daka Mili\u0107a Bla\u017eenovi\u0107a, koji je raznesen bombom po\u0161to je optu\u017eio vladiku Zvorni\u010dko-tuzlanskog Vasilija Ka\u010davendu za seksualno zlostavljanje. I to je, da se vratimo podeli sa po\u010detka ovog teksta, tek na narativnom planu. Na tematskom planu, Pakovi\u0107 suo\u010dava uslovnost pozori\u0161nog sa bezuslovno\u0161\u0107u ideolo\u0161kog verovanja. Ako je prvi \u010dovek crkve saobrazan Hristu, koji zauzima mesto dru\u0161tvene nemo\u0107i, onda ga mo\u017eemo zamisliti kao \u010detrnaestogodi\u0161nju devoj\u010dicu, koju suvereno na scenu donosi An\u0111elija Rondovi\u0107. Ideolo\u0161ki prelaz suo\u010dava ovu personifikaciju dru\u0161tvene nemo\u0107i sa brutalnim nasiljem: devoj\u010dica biva obna\u017eena i silovana, da bi donela na svet sina, koji postaje Patrijarh. U ovom rascepu li\u010dnosti Patrijarha na deklarativno nemo\u0107no dete i vlasnika realne dru\u0161tvene mo\u0107i ogleda sa osnovna kontradikcija Srpske pravoslavne crkve danas.<\/p>\n

\n

A Pazolini?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Predstava Pjer Paolo Pazolini re\u017eira Stra\u0161ni sud ugovorena je, pa zatim otkazana, od strane crnogorskih institucija; u njoj igraju sjajna postava mladih crnogorskih glumaca; probe, uklju\u010duju\u0107i generalnu, odigrane su u glavnom gradu Crne Gore. Ipak, ona govori o jednoj od najuticajnijih institucija na prostoru mnogo \u0161irem od Crne Gore, \u010dije je sedi\u0161te u Republici Srbiji, i koja obuhvata onaj deo Bosne i Hercegovine koji se zove Republika Srpska. Me\u0111utim, ova predstava koja se obra\u0107a problemu dominantne religije na ovim prostorima mogla je biti postavljena, na na\u010din na koji je to Pakovi\u0107 uradio, samo u Crnoj Gori. Naime, jedino je u Crnoj Gori dovedena u sumnju privilegovana pozicija ove organizovane religije u odnosu na sve druge verske zajednice, i u njoj je, po prvi put od kraja 80-ih, ona dovedena u poziciju koja podse\u0107a na polo\u017eaj ranih hri\u0161\u0107anskih zajednica: u situaciju progona. Da je postavljeno na scenu u Srbiji ili u srpskom entitetu BiH, kriti\u010dko promi\u0161ljanje SPC ne bi moglo da ima svoju dr\u017eavnu protivte\u017eu. U ovim sredinama, SPC je do te mere povezana sa dr\u017eavnim vlastima da se sve \u010de\u0161\u0107e postavlja kao neka vrsta king-makera, onog prsta koji prete\u017ee na koju \u0107e stranu da prevagne \u017ealac na skali vlasti. To je u jednom trenutku postala i u Crnoj Gori. Ipak, tu se jo\u0161 uvek sudara sa politi\u010dkim i ekonomskim uticajem koji \u010dvrsto dr\u017ee DPS i njen vi\u0161edecenijski lider (koji je, to se nikad ne sme zaboraviti, jedan od najuspe\u0161nijih predstavnika politi\u010dke \u0161kole Slobodana Milo\u0161evi\u0107a). Stoga je drugi deo predstave posve\u0107en dr\u017eavnoj mo\u0107i oli\u010denoj u jednoj partiji i njenom neprikosnovenom predsedniku.<\/p>\n

Dakle, predstava je iznikla na neuralgi\u010dnom mestu priklje\u0161tenom izme\u0111u dva centra stvarne politi\u010dke mo\u0107i u Crnoj Gori. U svom proglasu \u201eCenzori ukazali na stra\u0161ni sud na\u0161e svakodnevice\u201c, crnogorski NGO Centar za gra\u0111ansko obrazovanje nagla\u0161ava<\/a> da poni\u0161tavanje prvobitnog ugovora, odnosno cenzura predstave, \u201eilustruje polarizaciju u Crnoj Gori i nezrelost politi\u010dkih struktura da prihvate provokativan i kriti\u010dki umjetni\u010dki izraz ako smatraju da im to ugro\u017eava neke od partikularnih interesa. Stoga, Pakovi\u0107eva predstava danas u Crnoj Gori ne mo\u017ee na\u0107i javni prostor na kojem bi se igrala, jer oni koji bi taj prostor dali zato \u0161to im se dopada o\u0161tra kritika SPC u predstavi ne bi da u njoj ima podjednako o\u0161tre kritike prema predsjedniku Crne Gore, i obratno\u201c. Ovaj nemogu\u0107i polo\u017eaj u velikoj meri odre\u0111uje sadr\u017eaj i tok drugog dela predstave.<\/p>\n

Dok u prvom delu, onom posve\u0107enom SPC, u\u010destvuje kompletan ansambl, najve\u0107i deo drugog dela ispunjen je monologom \u201epredsjednika\u201c koji izvodi Slavi\u0161a Grubi\u0161a. Za razliku od mnogih drugih skora\u0161njih Pakovi\u0107evih predstava, sam reditelj predstave, odnosno autor teksta, ne pojavljuje se na sceni. Ipak, on je interpeliran u predstavu kroz direktno obra\u0107anje \u201epredsjednika\u201c. \u201e\u0160ta je naumio taj vajni Autor?\u201c, vajka<\/a> se \u201epredsjednik\u201c: \u201eDa na scenu CNP-a izvede tobo\u017e mene da se, poslije tri decenije na vlasti, odreknem vlasti i pri tom, grozomorno, da la\u017eno optu\u017eim samoga sebe\u2026 Ja se, dakle, ovde kobajagi odri\u010dem i cjelokupne svoje imovine \u2013 \u0161to one koja se, manjim dijelom, vodi na moje ime, \u0161to one koja se, neuporedivo ve\u0107im djelom, vodi na ni sam ne znam koliko tu\u0111ih imena\u201c. Iz pirandelovskog, predstava u ovom segmentu prelazi u dokumentarni registar, u kome se navode razlozi za njenu cenzuru. Izme\u0111u ostalog, \u010du\u0107emo i deo obrazlo\u017eenja odluke o otkazivanju saradnje sa \u201eautorom\u201c, u kome se navodi da su predstavnici Sekretarijata za kulturu i sport o\u010dekivali da se predstava bavi temama mizoginije, \u201elijeve intelektualne misli Evrope\u201c, \u0161ovinizma. Re\u010dju, nalogodavac kao da se pita gde je tu Pjer Paolo Pazolini, \u010dije ime zauzima polovinu naslova predstave? Zluradi posmatra\u010d, recimo \u201epredsjednik\u201c, mogao bi da primeti da se Pakovi\u0107 opasno poistove\u0107uje sa italijanskim rediteljem i intelektualcem, koji, kako je navedeno u naslovu, \u201ere\u017eira\u201c Stra\u0161ni sud. I dalje, mogao bi da mu zameri na besramnoj samoviktimizaciji kroz to poistove\u0107ivanje sa rediteljem, \u010dije je mu\u010dko ubistvo u rimskim favelama jo\u0161 uvek, skoro pola veka kasnije, obavijeno velom tajne i brojnim \u0161pekulacijama. I zaista, u predstavi nema ni jednog pomena Pazolinija, ni jednog citata iz njegovog izda\u0161nog spisateljskog opusa, ni jedne slike iz njegovog ni\u0161ta manje obimnog filmskog dela. Ipak, to samo poo\u0161trava prisustvo njegove politi\u010dke kritike pozori\u0161ta u ovoj predstavi.<\/p>\n

\n

Pozori\u0161te re\u010di<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U periodu posle studentskih i radni\u010dkih pobuna 1968. godine, koji su u Italiji doveli do prvih otvorenih sukoba izme\u0111u nove levice i neofa\u0161ista, Pazolini je objavio \u201eManifest Novog pozori\u0161ta\u201c, jedan od njegovih retkih programskih tekstova koji se obra\u0107aju scenskoj umetnosti. Pa\u017eljivo \u010ditanje ovog teksta ukazuje na to da se ne samo Pakovi\u0107eva podgori\u010dka predstava, ve\u0107 \u010ditav njegov pozori\u0161ni rad, nalazi bli\u017ee Pazolinijevom idealu Novog pozori\u0161ta nego bilo koji drugi pozori\u0161ni autor u Srbiji (i u regionu). Istovremeno, ovaj tekst ukazuje na porazne analogije izme\u0111u poratnog bur\u017eoaskog dru\u0161tva u Italiji nekih \u010detvrt veka po zavr\u0161etku Drugog svetskog rata i u Srbiji, koja se danas nalazi na sli\u010dnoj udaljenosti od ratova devedesetih. Nave\u0161\u0107u samo nekoliko ta\u010daka podudarnosti.<\/p>\n

Pazolini deli savremeno italijansko pozori\u0161te na Razbrbljano pozori\u0161te i Pozori\u0161te gesta i vriska. U prvo spadaju akademsko i komercijalno pozori\u0161te (u Srbiji, to bi danas bio recimo Zvezdara teatar sa novim komadom Du\u0161ana Kova\u010devi\u0107a Generalna proba samoubistva, ili Beogradsko dramsko sa Zaljubljenim \u0160ekspirom, itd), a u ovo drugo avangardne grupe kao \u0161to je Living Theatre ili pozori\u0161te Jer\u017eija Grotovskog (oba su uvedena u krvotok beogradske pozori\u0161ne scene preko Bitefa, koji je do danas ostao glavna platforma avangardnog pozori\u0161ta u ovoj sredini). Pozori\u0161te za koje se zala\u017ee Pazolini ni stilski, ni politi\u010dki ne pripada ni jednoj od ove dve grupe. Ono odlu\u010dno odbija raspri\u010danost kvazi-politi\u010dke komedije, i isto tako ne prihvata estetiku \u201egesta i vriska\u201c. \u201eNovo pozori\u0161te\u201c za koje se on zala\u017ee nije ni bulevarsko, ni akademsko, ni avangardno, ve\u0107, kako ga on naziva, \u201ePozori\u0161te re\u010di\u201c. U njemu se \u201evi\u0161e slu\u0161a nego \u0161to se gleda\u201c, i njegovi \u201estvarni protagonisti su ideje\u201c.2 Budu\u0107i da se uglavnom de\u0161ava izvan institucija, Pakovi\u0107evo pozori\u0161te se veoma oslanja na tekst, i to upravo na onaj scenski govor koji nije razbrbljan i dopadljiv, ve\u0107 zahtevan, gotovo kao neka vrsta scenskog eseja. Silom prilika, u njegovoj poslednjoj predstavi ovi stilski principi su dovedeni do krajnosti: scenski efekti svedeni su do najve\u0107e mogu\u0107e mere, iz dijaloga je odstranjeno sve \u0161to nepotrebno i iole trivijalno, a sve to postavlja ideje u prvi plan.<\/p>\n

Pazolini nema iluzija o tome kome je namenjeno Pozori\u0161te re\u010di. To nije pozori\u0161te potla\u010denih, nalik onom koje je izgradio Augusto Boal. Kao i Razbrbljano pozori\u0161te i Pozori\u0161te gesta i vriska, ono svoju publiku pronalazi u bur\u017eoaziji, ali u onim njenim delovima koji se samo-odre\u0111uju kao napredni. Kako on ka\u017ee, \u201eono se obra\u0107a progresivnim kulturnim grupama\u201c.3 Pakovi\u0107 \u010desto nema drugog izbora nego da se obra\u0107a ovoj, vrlo su\u017eenoj, dru\u0161tvenoj grupi u sredinama u kojima radi. Njegovo \u017eivo gledateljstvo dolazi iz ograni\u010denih kulturnih krugova oko, recimo CZKD-a u Beogradu, ili oko Centra za gra\u0111ansko obrazovanje u Podgorici. Sa tim dolazi izvesna samoidentifikacija publike, koju Pakovi\u0107 ne propu\u0161ta da tematizuje u svojim predstavama. Na primer, ako se setimo ideje o \u201esubjektu za kojeg se pretpostavlja da veruje\u201c, gledaoci koji su prisustvovali generalnoj probi predstave Pjer Paolo Pazolini re\u017eira Stra\u0161ni sud nisu ni\u010dim pokazali da su se osetili pozvani da u\u010destvuju u liturgijskom \u010dinodejstvovanju na po\u010detku predstave. Kada ih, me\u0111utim, glumac Ilija Gajevi\u0107, koji se u predstavi pojavljuje kao an\u0111eo\/narator pozove da minutom \u0107utanja odaju po\u0161tu Mili\u0107u Bu\u017eenovi\u0107u, koga je neobja\u0161njivo raznela bomba, ili Draganu Trifunovi\u0107u, koga je na pla\u017ei u Budvi masakrirao gliser kojim su upravljali, kako se sumnja, ljudi bliski \u201epredsjedniku\u201c, oni bez pogovora ustaju da bi uzeli u\u010de\u0161\u0107e u ovom svetovnom ritualu.<\/p>\n

Pozori\u0161te re\u010di nije tek teatar ideja, odnosno apstrakcija. Ono je, nagla\u0161ava Pazolini, \u201epozori\u0161te koje je pre svega debata, razmena shvatanja, knji\u017eevna i politi\u010dka borba\u201c.4 To nije pozori\u0161te koje se trudi da zabavi, niti da se svidi. Kao i Pozori\u0161te re\u010di, Pakovi\u0107evo pozori\u0161te svoje odrednice ne tra\u017ei u pozori\u0161noj estetici, ve\u0107 u eti\u010dkim odnosima izme\u0111u scene i gledali\u0161ta. Ono nije pozori\u0161te povr\u0161nih provokacija, nego dubokih moralnih izazova. Zbog toga je te\u0161ko, gotovo nemogu\u0107e, donositi estetske sudove o predstavama kao \u0161to je, recimo Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo. Koji je pravi na\u010din da se govori o zlo\u010dinu i genocidu? Govoriti o \u201esvi\u0111anju\u201c i \u201enesvi\u0111anju\u201c pojedina\u010dnih scenskih re\u0161enja u predstavi koja poku\u0161ava da progovori o tome jednostavno je deplasirano. Da li, pak, autor predstave onda koristi tu nemogu\u0107nost estetske procene u svoju korist? Drugim re\u010dima, da li je samim tim deplasirana svaka estetska kritika ove kritike nacionalisti\u010dke svesti? Opravdanje izbora da se beogradska publika suo\u010di sa genocidom u Srebrenici mo\u017ee se na\u0107i ne samo u predstavi samoj, nego u svakoj slede\u0107oj predstavi istog autora. Jedino samo-doslednost mo\u017ee da opravda zamenu vladaju\u0107ih estetskih standarda eti\u010dkim pitanjima. Drugim re\u010dima, ovo je pozori\u0161te koje samo uspostavlja merila za sebe. Pozori\u0161te re\u010di je pozori\u0161te od re\u010di.<\/p>\n

Ovo samo-izuzimanje jedne vrste pozori\u0161ta iz pozori\u0161nih institucija Pazolini obja\u0161njava odnosom Pozori\u0161ta re\u010di prema ritualu, ideji-vodilji novog pozori\u0161ta sa kraja 60-ih. On po\u010dinje od toga da se ritual nalazi duboko u prirodi pozori\u0161ta, i prime\u0107uje njegovu iskonsku povezanost sa religioznim ritualima. Dalje, krajnje evrocentri\u010dno, on tvrdi da je \u201eatinska demokratija izmislila i institucionalizovala najve\u0107e pozori\u0161te svih vremena \u2013 u poetskoj formi \u2013 kao POLITI\u010cKI RITUAL, da bi ga bur\u017eoazija trivijalizovala u DRU\u0160TVENI RITUAL (tipa vidi i budi vi\u0111en), na \u0161ta je Pozori\u0161te gesta i vriska odgovorilo preina\u010duju\u0107i pozori\u0161te u ritual, \u010dime je poku\u0161alo da obnovi POZORI\u0160NI RITUAL\u201c.5 Pozori\u0161te re\u010di se ne uklapa ni u jedan od ovih ritualnih obrazaca. Obra\u0107aju\u0107i se publici koja sebe vidi kao progresivnu, uzimaju\u0107i poetsku re\u010d kao svoju osnovu, i \u201eprisvajaju\u0107i teme koje mo\u017eda bolje pristaju predavanju, politi\u010dkom govoru, ili nau\u010dnoj debati, Pozori\u0161te re\u010di je u svom nastanku i delovanju potpuno uronjeno u sferu kulture\u201c. Ono, dodaje Pazolini, \u201emo\u017ee biti definisano kao RITUAL KULTURE\u201c.6<\/p>\n

Tim postaje te\u017ee dosti\u0107i jedan od glavnih uslova koje on postavlja pred pozori\u0161te koje zagovara, a to je predanost koju ono zahteva od glumaca. Ona uslovnost o kojoj je ranije bilo re\u010di glavno je oru\u0111e koje glumci imaju na raspolaganju (njega je Konstantin Stanislavski ugradio u same temelje savremenog gra\u0111anskog pozori\u0161ta). Pazolini tra\u017ei od glumaca bezuslovno prihvatanje ove uslovnosti. Njegovi glumci nisu virtuozi duha, kao u teatru Grotovskog, niti duhoviti virtuozi, kao u brbljivom pozori\u0161tu. Njihov odnos prema pozori\u0161noj re\u010di je beskompromisan. \u201eGlumci \u0107e sada morati da zasnuju svoje ume\u0107e na njihovoj sposobnosti da potpuno shvate tekst. Kao glumci, oni ne smeju da budu interpretatori poruke (Pozori\u0161te!) koja nadilazi tekst. Umesto toga, oni moraju da postanu njegovi \u017eivi nosioci\u201c.7 Prevedeno na pojmove iz rasprave o ideologiji, uslovnost pozori\u0161nog \u010dina ga ne stavlja u neki imaginaran polo\u017eaj izvan ideologije (u toj zabludi su se valjali mnogi predstavnici Pozori\u0161ta gesta i vriska). Pozori\u0161te mo\u017ee da progovori kriti\u010dki o ideologiji samo ukoliko prepozna i jasno nazna\u010di upravo one ideolo\u0161ke operacije na kojima je ono samo zasnovano (logoreja Razbrbljanog pozori\u0161ta ima za cilj upravo da prikrije svoje ideolo\u0161ke osnove). Pazolini zahteva od glumaca, a zatim i od publike, da prepozna i prihvati svojevrsni ideolo\u0161ki polo\u017eaj pozori\u0161ta. Jedno je sigurno: An\u0111elija Rondovi\u0107, Pavle Prelevi\u0107, Slavi\u0161a Grubi\u0161a, Ilija Gajevi\u0107 i Danica Rajkovi\u0107 se ne \u201eu\u017eivljavaju\u201c u likove koji su im dodeljeni, niti \u201eizvode\u201c tekst koji im je predat: oni ga iznose pred nas, svojim telima, svojim glasovima, svojim postupcima; re\u010dju, svojim nepodeljenim prisustvom, koje se probija i kroz medijatizaciju digitalnog prenosa.<\/p>\n

\n

Poslednja re\u010d o Pozori\u0161tu re\u010di<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Poslednji film na kome je Pazolini radio pre nego \u0161to je ubijen bio je Sweet Movie Du\u0161ana Makavejeva. Zajedno sa spisateljicom Daciom Mariani, on je prepevao dijaloge sa engleskog, a zatim re\u017eirao sinhronizaciju filma na italijanski. To nije bio tek neki usputan posao. Pre desetak godina, vodio sam sa Mariani prepisku o Pazolinijevom poslednjem filmu, i ona mi je u jedom trenutku poverila da je \u201esama \u010dinjenica da je on pristao da u\u0111e u taj film \u2013 jer prevod i adaptacija dijaloga zahtevaju da se u njega u\u0111e, da se raskomada, rastavi i ponovo sastavi, da se na neki na\u010din zaljubi\u0161 u njega \u2013 to je bio znak njegovog entuzijazma prema ovom delu\u201c.8 Naslov Pazolinijeve verzije Makavejevljevog filma bio je Dolce Movie. O\u010digledno, Pazolini je ovim naslovom podvukao vezu ovog filma sa La Dolce Vita Federica Fellinija, sa kojim je on stupio u svet filma kao jedan od scenarista (inicijalno nepotpisanih). Ispostavilo se da je ovom sinhronizacijom, sudbinski, kao u pozori\u0161tu, zaokru\u017eio svoje bavljenje filmom. Ali to nije bilo sve. To je tako\u0111e bila neka vrsta epiloga, poslednje re\u010di (epi \u2013 posle, logos \u2013 re\u010d), na temu Pozori\u0161ta re\u010di. Sweet Movie je bio elegija nad sudbinom Nove levice posle 1968, koju je mogao da ispeva samo jedan predani levi\u010dar. Sa Dolce Movie, Pazolini je, \u010dini se, priveo kraju ono \u0161to je zapo\u010deo sa \u201eManifestom o Novom pozori\u0161tu\u201c. Ako je, u\u0161av\u0161i u Sweet Movie, od njega napravio neku vrstu Pozori\u0161ta re\u010di, to je uradio da bi od njega ne\u0161to nau\u010dio.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

‘Pjer Paolo Pazolini re\u017eira stra\u0161ni sud’ ve\u010deras u Podgorici (u\u017eivo)<\/a><\/p><\/blockquote>\n