{"id":357716,"date":"2022-10-25T09:00:46","date_gmt":"2022-10-25T07:00:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=357716"},"modified":"2022-10-25T09:00:46","modified_gmt":"2022-10-25T07:00:46","slug":"kako-ce-rat-zavrsiti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/10\/25\/kako-ce-rat-zavrsiti\/","title":{"rendered":"Kako c\u0301e rat zavr\u0161iti?"},"content":{"rendered":"

Autor: Boris Kagarlicki<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Tokom mnogo godina, ideolo\u0161ki kli\u0161ei su se razvili i uspe\u0161no funkcionisali, omoguc\u0301avajuc\u0301i manje-vi\u0161e predvidljiv odgovor na svaki sukob i krizu u savremenom svetu. Pouzdano smo znali da je glavni izvor problema politika konzervativnih elita Zapada, usmerena na ugnjetavanje naroda globalnog juga. Zato pacifisti i socijalisti treba da kritikuju NATO blok, da saosec\u0301aju sa dr\u017eavama koje su pod pritiskom Zapada, \u010dak i ako su njihovi politi\u010dki re\u017eimi veoma daleko od bilo kakve demokratije. Doga\u0111aji od 24. februara, kada je prozapadno orijentisana\u00a0 Ukrajina bila izlo\u017eena agresiji vladara Rusije, koji su se proglasili borcima protiv zapadnog uticaja, zbunili su i dezorijentisali mnoge. Naravno, osuda agresije bila je gotovo op\u0161ta, osim jednog broja marginalnih grupa i pojedinaca koji su se suprotstavili ne samo levom mejnstrimu, vec\u0301 i stvarnosti. Me\u0111utim, moralisti\u010dka osuda rata i agresije pokazuje se kao nedovoljna ne samo za formulisanje politi\u010dkih stavove, ve\u0107 i za ocenu onoga \u0161to se de\u0161ava. Takav pristup ne daje ni odgovor na pitanje za \u0161ta se ta\u010dno treba boriti, i \u0161ta treba ostvariti u trenutnoj situaciji.<\/p>\n

\u010cinjenica da se rusko-ukrajinski rat ne uklapa u uobi\u010dajenu pri\u010du o zapadnom imperijalizmu koji ostvaruje svoju dominaciju nad drugim zemljama i narodima ne zna\u010di da treba odustati od kritike postojec\u0301eg globalnog sistema. Ovde je opasnost druga\u010dija: rizikujemo da postanemo taoci uobi\u010dajenih gotovih formula, a odbijamo da analiziramo stvarnost, koja je slo\u017eena i protivre\u010dna.<\/p>\n

Poku\u0161ajmo da razumemo \u0161ta se konkretno de\u0161ava, a da ne podlegnemo ideolo\u0161kim kli\u0161eima jedne ili druge strane.<\/p>\n

Ko je odgovoran?<\/p><\/blockquote>\n

Naravno, najvec\u0301u odgovornost za sada\u0161nji rat snose ruska oligarhija i Putinov re\u017eim. Mo\u017eemo i treba da govorimo o kr\u0161enju ljudskih prava u Ukrajini, o tome da su 2014. nova vlast u Kijevu i njene pristalice upotrebile silu protiv gra\u0111ana koji su protestovali na jugoistoku (ne samo u Donjecku i Lugansku, vec\u0301 i u Harkovu i Odesi). Treba imati na umu i sme\u0161ne poku\u0161aje zabrane ili suzbijanja ruskog jezika (\u201ezahtev je koliko nemoralan koliko i sulud\u201d, kako je rekao ukrajinski reditelj Sergej Loznica). Danas o tome otvoreno govore ne samo oni koji su uvek kritikovali vlasti u Kijevu, vec\u0301 \u010dak i mnoge pristalice tamo\u0161njeg re\u017eima, kao \u0161to je Aleksej Arestovi\u010d, savetnik predsednika Zelenskog. Ali podsec\u0301anje na sve ovo ima smisla tek nakon \u0161to se imenuje glavni krivac, a to su sada\u0161nji vladari u Kremlju.<\/p>\n

Naravno, re\u017eim koji se u Rusiji formirao proteklih godina nije pao s neba, niti je samo rezultat ludila jednog \u010doveka, niti je proizvod opakih sklonosti grupe oko njega. Re\u017eim se sasvim prirodno formirao na osnovu ekonomske politike koja je odra\u017eavala logiku modernog neoliberalizma i uz punu podr\u0161ku Zapada.<\/p>\n

Kada se govori o sankcijama, ne treba zaboraviti da je integracija Rusije u globalna tr\u017ei\u0161ta \u2013 putem izvoza mineralnih sirovina \u2013 dovela do formiranja tipi\u010dnog kapitalizma na periferiji, kao \u0161to se desilo u mnogim zemljama Afrike. ili Azije. Takav kapitalizam iznedrio je odgovarajuc\u0301e dru\u0161tveno-politi\u010dke strukture i odnose, prakse koje danas jednoglasno osu\u0111uje \u201eprosvec\u0301eni Zapad\u201c kao \u201eneevropske\u201c. Sankcije su iznu\u0111ene i zakasnele, one podrivaju postojec\u0301u ekonomsku strukturu i interese vladaju\u0107ih krugova u Rusiji. U budu\u0107nosti one mogu stvoriti objektivnu osnovu za sistemske promene u na\u0161oj zemlji. Ali ove promene mogu postati stvarnost tek nakon sloma sada\u0161njeg re\u017eima.<\/p>\n

Vladajuc\u0301i krugovi Zapada i Ukrajine dele odgovornost za rat sa Putinovim re\u017eimom, ali upravo taj re\u017eim je glavni uzrok aktuelne krize. Bez njegovog politi\u010dkog uklanjanja sa scene ne mo\u017eemo se nadati nikakvom re\u0161enju. Prihvatati druga\u010dija tuma\u010denja zna\u010di ne samo podr\u017eati Kremlj, vec\u0301 i doprineti beskona\u010dnom produ\u017eenju rata sa svim pratec\u0301im katastrofama. Ovo mora da zapamti svako ko sanja o humanom i pravednom svetu.<\/p>\n

Biti protiv Putinovog re\u017eima zna\u010di odlu\u010dno se suprotstaviti poku\u0161ajima da se on identifikuje sa ruskim dru\u0161tvom i ruskom kulturom uop\u0161te (a upravo to je centralni element zvani\u010dne propagande aktuelnog re\u017eima). Tokom 20 godina Putinove vladavine u Rusiji, masovni protesti su izbijali mnogo puta, \u010ditavi gradovi postali su opozicioni (iz Volokolamskog ili Habarovskog okruga), organizovane su vi\u0161emese\u010dne kampanje otpora koji nisu prestajale uprkos o\u0161troj represiji. Jedina stvar koja je su\u0161tinski razlikovala ruske proteste od onoga \u0161to se dogodilo u Ukrajini i mnogim drugim zemljama je to \u0161to su protesti ovde uvek bili mirni i nenasilni. U tom smislu, iskustvo Rusije jasno opovrgava teoriju D\u017eina \u0160arpa, popularnu u liberalnoj javnosti, da se diktature navodno pla\u0161e mirnih\u00a0 protesta i da se uz njihovu pomoc\u0301 one mogu sru\u0161iti. Na mirne proteste, bez obzira na masovnost, vlast je reagovala ili ravnodu\u0161no ili represijom.<\/p>\n

Sada\u0161nji rat bi mogao radikalno da promeni situaciju. Ali razvoj doga\u0111aja zavisic\u0301e od toga kako se stvari odvijaju u Ukrajini.<\/p>\n

Koje mirovne inicijative zaslu\u017euju podr\u0161ku?<\/p><\/blockquote>\n

Dugotrajni rat neminovno stavlja na dnevni red pitanje primirja. Antiratni pokret u Rusiji se za to borio od prvog dana rata. \u010cak i zvani\u010dna istra\u017eivanja javnog mnjenja u Rusiji pokazuju da vec\u0301ina stanovni\u0161tva podr\u017eava brzi prekid neprijateljstava.<\/p>\n

Ali kada se govori o miru, ne sme se pomgati onima koji su pokrenuli ovaj rat. Ukoliko primirje ne podrazumeva povla\u010denje ruskih trupa na polo\u017eaje od\u00a0 23. februara, takva inicijativa je u su\u0161tini podr\u017eavanje agresije i priznavanje \u201eprava\u201c jedne dr\u017eave da silom zauzme i dr\u017ei teritorije druge. U ovom slu\u010daju, uop\u0161te nije va\u017eno kako se odnosimo prema vlastima koje trenutno postoje u Ukrajini. Zauzimanje njene teritorije je kr\u0161enje ne samo dr\u017eavnog suvereniteta, vec\u0301 pre svega prava i sloboda stanovni\u0161tva koje tamo \u017eivi, \u010dije mi\u0161ljenje niko i ne pomi\u0161lja da uva\u017eava. Posebno pada u o\u010di kada ovako ne\u0161to predla\u017eu pojedini liberalni politi\u010dki komentatori na Zapadu, koji smatraju da je moguc\u0301e razgovarati o teritorijalnim ustupcima ili reviziji granica stranih dr\u017eava ne razmi\u0161ljajuc\u0301i o tome \u0161ta stanovnici tih zemalja stvarno \u017eele. \u0160ta je to, ako ne klasi\u010dan primer kolonijalisti\u010dkog razmi\u0161ljanja, koje ne priznaje pravo starosedelaca da sami odlu\u010duju. A ako govorimo o dogovoru Putina i Zapada, za\u0161to se predla\u017ee da se to pitanje re\u0161i na ra\u010dun Ukrajine? Za\u0161to, umesto da razgovaramo o sudbini Hersona, ne pristati na povratak Aljaske \u201ena svoje mati\u010dne ruske obale?\u201c<\/p>\n

Jasno je da c\u0301e povla\u010denje ruske vojske sa okupiranih teritorija zna\u010diti priznanje poraza. Upravo to Putinov re\u017eim nastoji da izbegne po svaku cenu, a ne zato \u0161to su nekome u Kremlju zaista potrebni Herson ili Mariupolj, pretvoreni u ru\u0161evine. Vladajuc\u0301i krugovi Rusije sasvim su svesni da bi poraz u ratu rezultirao i njihovom sopstvenom propa\u0161c\u0301u i po\u010detkom revolucionarnih kome\u0161anja u zemlji. Zato su spremni da neograni\u010deno nastavljaju neprijateljstva, bez obzira na cenu koju c\u0301e morati da plati dru\u0161tvo u vidu ljudskih \u017eivota ili ekonomske \u0161tete. A kada je re\u010d o primirju, oni \u0107e prihvatiti samo ono re\u0161enje koje bi im omoguc\u0301ilo da barem pripi\u0161u sebi zasluge za uspeh. Ali tu ne treba imati iluzija: Putinov re\u017eim je dr\u017eava \u010dije je dalje postojanje moguc\u0301e samo u uslovima trajnog rata. Nec\u0301e moc\u0301i da se uspostavi nikakav stabilan mir, pa \u010dak ni primirje, i to nikako zbog toga \u0161to su, kako nam \u010desto govore, u Kremlju na vlasti zli imperijalisti, koji nec\u0301e mirovati dok ne uni\u0161te Ukrajinu. Rusijom vladaju neprincipijelni i korumpirani pragmati\u010dari koji su jednako ravnodu\u0161ni prema sudbini i Rusije i Ukrajine. Me\u0111utim, oni su se upleli u sopstvene protivre\u010dnosti i, budu\u0107i da su raspalili nacionalisti\u010dka osec\u0301anja u onom delu dru\u0161tva koji im je jo\u0161 lojalan, jednostavno nec\u0301e moc\u0301i da se vrate na stanje koje je postojalo pre po\u010detka ukrajinske krize.<\/p>\n

Da se podsetimo, Putinova vlada na po\u010detku rata nije iznosila nikakve teritorijalne pretenzije prema Ukrajini. Kremlj generalno nije bio u stanju da formuli\u0161e bilo kakve razumljive zahteve, ograni\u010davajuc\u0301i se na op\u0161te insistiranje da \u201enacisti\u201c navodno vladaju u Ukrajini. Nemoguc\u0301nost da se iznesu odre\u0111eni zahtevi ili dosledno izjasni o ciljevima rata posledica je \u010dinjenice da pravi razlozi za izbijanje neprijateljstava nisu le\u017eali u sferi rusko-ukrajinskih odnosa, pa \u010dak ni me\u0111unarodnih odnosa. Uzroke rata treba tra\u017eiti u unutra\u0161njoj politi\u010dkoj krizi Putinovog re\u017eima. Vladajuc\u0301im krugovima je bio potreban \u201emali, pobedni\u010dki rat\u201c da bi se zavr\u0161ila reorganizacija vlasti zbog sve lo\u0161ijeg zdravlja vladara i rastuc\u0301eg otu\u0111enja izme\u0111u dr\u017eave i dru\u0161tva. Sada je jasno da je produ\u017eenje rata osujetilo planove Kremlja. Ali priznanje vojnog neuspeha zna\u010dilo bi totalnu politi\u010dku katastrofu za Putinovu oligarhiju. Zato je u aprilu 2022. godine, kada je na Istanbulskoj konferenciji gotovo do\u0161lo do dogovora da se okon\u010da rat i po\u010dne povla\u010denje trupa, napredak iznenada zastao. Nakon procene unutra\u0161nje politi\u010dke situacije, Putinovo okru\u017eenje je do\u0161lo do zaklju\u010dka da je mir za njih opasniji od nastavka rata.<\/p>\n

\u0160ta c\u0301e biti sa Putinovim re\u017eimom?<\/p><\/blockquote>\n

Naravno, Putinov re\u017eim nije zapo\u010deo svoj \u017eivot u istom obliku u kome\u00a0 danas postoji. Pimedbe i optu\u017ebe da se ova vlast \u201edugo toleri\u0161e\u201c (poput sli\u010dnih varljivih argumenata o navodnoj kolektivnoj odgovornosti Rusa za sada\u0161nje stanje) potpuno su besmisleni. Politi\u010dki sistem u Rusiji je pro\u0161ao kroz postepenu evoluciju, postajuc\u0301i sve autoritarniji, ali je svoj sada\u0161nji oblik kona\u010dno dobio relativno nedavno, kao rezultat \u201epu\u010da odozgo\u201d koji je izveden pod maskom ustavne reforme 2020. godine. Ali \u010dak ni ovaj dr\u017eavni udar nije se dogodio u vakuumu, i nikako nije bio samo rezultat Putinove \u017eudnje za vla\u0161c\u0301u ili intriga njegovog naju\u017eeg kruga. Sve je to bio rezultat du\u017ee ekonomske stagnacije, rasta masovnog nezadovoljstva i sve intezivnijih sukoba unutar vladajuc\u0301e klase. U takvoj situaciji vlastodr\u0161ci nisu na\u0161li drugi izlaz osim poo\u0161travanja autoritarne kontrole nad dru\u0161tvom, demonta\u017ee preostalih demokratskih sloboda i eklatantne represije. A onda, kada ni\u0161ta od toga nije bilo dovoljno, usledio je rat, koji je, po njihovoj ra\u010dunici, trebalo da obnovi dru\u0161tveno jedinstvo.<\/p>\n

Ali kalkulacija gospodara Kremlja o toku rata u Ukrajini pokazala se potpuno pogre\u0161nom. S jedne strane, doga\u0111aji svakim danom sve vi\u0161e pokazuju koliko su ljudi koji su zemlju uvukli u sada\u0161nju katastrofu nesposobni mediokriteti. S druge strane, svaki poku\u0161aj izlaska iz c\u0301orsokaka zahtevac\u0301e od njih da priznaju neuspeh, a to neminovno vodi postavljanju neprijatnog pitanja o odgovornosti. Stoga je ljudima koji sada vladaju u na\u0161oj dr\u017eavi ugodnije da tonu sve dublje u katastrofu nego da poku\u0161aju da je prevazi\u0111u. Upravo je unutra\u0161nja politi\u010dka kriza u Rusiji glavni razlog za po\u010detak rata i razlog za\u0161to on ne mo\u017ee da se zavr\u0161i, uprkos o\u010diglednom nepostojanju izgleda za uspeh.<\/p>\n

Rat se nec\u0301e zavr\u0161iti dok ne do\u0111e do promene re\u017eima u Rusiji. Ovo nije ideolo\u0161ki stav, vec\u0301 temeljni politi\u010dki princip samog Putinovog re\u017eima, koji ne mo\u017ee da opstane osim odugovla\u010denjem rata u nedogled. Na nesrec\u0301u za vlastodr\u0161ce iz Kremlja, ve\u010diti rat je nemoguc\u0301, pogotovo \u0161to se pretvara u beskona\u010dan niz neuspeha i poraza, \u0161to ne\u0107e stabilizovati re\u017eim.<\/p>\n

O\u010digledno je da ljudi oko aktuelnog predsednika i mnogi politi\u010dari na Zapadu kao najbolji izlaz vide da u najskorije vreme ponude putinizam bez Putina, po\u0161to trenutno stanje zdravlja prvog gra\u0111anina omogu\u0107ava takvu mogu\u0107nost. Strate\u0161ka perspektiva, ka kojoj se postepeno okrec\u0301e ruska elita, je da se odgovornost prebaci na jednog \u010doveka i da se napravi nekakv dogovori sa stranim vladama, a zatim da se nastavi vladanje zemljom na stari na\u010din. Ali, \u010dak i ako se ovaj scenario realizuje u bliskoj buduc\u0301nosti, nec\u0301e uspeti da odr\u017ei status kvo. Rusija je zrela za duboke promene. Sa zavr\u0161etkom rata one c\u0301e po\u010deti, bez obzira da li se to nekome svi\u0111a ili ne.<\/p>\n

Boris Kagarlicki je ruski marksisti\u010dki sociolog, direktor je Instituta za studije globalizacije i dru\u0161tvenih pokreta i glavni urednik moskovskog \u010dasopisa Leva politika. U vreme SSSR-a bio je hap\u0161en i zatvaran zbog disidentskih aktivnosti. Autor je velikog broja knjiga od kojih se neke prevedene i na hrvatski. (Novi Realizam, Novi Barbarizam). Zbog levi\u010darskog anga\u017emana u postsovjetskoj Rusiji tako\u0111e je bio hap\u0161en.<\/p>\n

S engleskog preveo Miroslav Samard\u017ei\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

H-alter<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rat izme\u0111u Rusije i Ukrajine ne samo da je uni\u0161tio \u017eivote mnogih hiljada ljudi u obe dr\u017eave, vec\u0301 je i zadao te\u017eak udarac levom i levo-liberalnom politi\u010dkom diskursu na Zapadu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":343461,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-357716","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357716","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=357716"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357716\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":357717,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357716\/revisions\/357717"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/343461"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=357716"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=357716"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=357716"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}