{"id":357671,"date":"2022-10-24T07:41:56","date_gmt":"2022-10-24T05:41:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=357671"},"modified":"2022-10-24T07:43:37","modified_gmt":"2022-10-24T05:43:37","slug":"otmica-iz-autobusa-30-godina-zlocina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/10\/24\/otmica-iz-autobusa-30-godina-zlocina\/","title":{"rendered":"Otmica iz autobusa \u2013 30 godina zlo\u010dina"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Isidora Staki\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u00a0Linija Priboj-Rudo<\/h2>\n

U oktobru 1992. godine, rat u Bosni i Hercegovini uveliko je bio u toku. Bo\u0161njaci iz pograni\u010dnih mesta u Srbiji su od po\u010detka rata bili izlo\u017eeni povremenom nasilju pripadnika snaga bosanskih Srba. Me\u0111utim, prelasci granice su za mnoge stanovnike tih podru\u010dja ostali svakodnevna nu\u017enost.<\/p>\n

Autobus u\u017ei\u010dkog preduze\u0107a \u201eRaketa\u201c redovno je saobra\u0107ao na liniji Priboj (Srbija) \u2013 Rudo (BiH). Na toj kratkoj ruti, od ne\u0161to vi\u0161e od 20 kilometara, tri puta bi prelazio granicu izme\u0111u Srbije i Bosne. Ve\u0107ina redovnih putnika bili su radnici iz podru\u010dja Ruda koji su radili u pribojskim fabrikama i \u0111aci koji su putovali do \u0161kole i nazad. Raketin autobus je, kao i svakog dana, 22. oktobra 1992. u pr\u0435podnevnim satima krenuo iz Ruda ka Priboju, pre\u0161ao granicu, pokupio putnike u Sjeverinu, a zatim se vratio na teritoriju BiH.<\/p>\n

U mestu Mio\u010de (BiH), kod kafane \u201eAmfora\u201c, grupa ljudi u maskirnim uniformama, naoru\u017eanih automatskim pu\u0161kama, prepre\u010dila je put autobusu. Voza\u010d Velislav Stojkanovi\u0107 prinu\u0111en je da se parkira na pro\u0161irenju kraj puta. Trojica vojnika u\u0161li su u autobus i po\u010deli da legitimi\u0161u putnike, dok su jo\u0161 trojica-\u010detvorica stajali pored autobusa. Stojkanovi\u0107 je \u010duo<\/a> kome\u0161anje i komentar \u201eIzvode Muslimane\u201c. Video je da naoru\u017eani ljudi odvode putnike iza kafane, gde je stajao parkiran kamion marke \u201eZastava 615\u201c.<\/p>\n

Nakon \u0161to su ih izveli, jedan od \u010dlanova oru\u017eane grupe rekao je Stojkanovi\u0107u da produ\u017ei put, na \u0161ta mu je voza\u010d odgovorio<\/a>: \u201eGde vodite ove putnike? Ovo je Jugoslavija!\u201c. \u201eJebala te Jugoslavija\u201c, odbrusio je vojnik.<\/p>\n

\u201eOsvetnici\u201c<\/h2>\n

Naoru\u017eani ljudi bili su pripadnici jedinice bosanskih Srba \u201eOsvetnici\u201c, koja je za vreme rata u BiH sara\u0111ivala sa Vojskom Republike Srpske (VRS) i lokalnom policijom, a sastojala se od dobrovoljaca i pripadnika Vi\u0161egradske brigade VRS. Na \u010delu ove jedinice bio je Milan Luki\u0107. Ve\u010de pre otmice, nekoliko Osvetnika se sastalo u jednom stanu u Vi\u0161egradu, gde su se, na predlog Milana Luki\u0107a, dogovorili da narednog dana presretnu autobus.<\/p>\n

Osvetnici su iz autobusa izveli 16 Bo\u0161njak\u0430, uklju\u010duju\u0107i jednu Bo\u0161njakinju. Jedini Bo\u0161njak koji je ostao u autobusu bio je trinaestogodi\u0161nji Admir D\u017eihi\u0107, za kojeg je putnik Ilija Kiti\u0107 rekao da mu je sin. Prethodno ve\u010de, ispred porodi\u010dne ku\u0107e u Sjeverinu, kidnapovan je Sabahudin \u0106atovi\u0107, brat jednog od putnika iz autobusa, Ramahudina \u0106atovi\u0107a i njemu se od tada gubi svaki trag.<\/p>\n

Iz autobusa su izvedeni: Melvida Kold\u017ei\u0107, Mehmed \u0160ebo, Zafer Had\u017ei\u0107, Medo Hod\u017ei\u0107, Medredin Hod\u017ei\u0107, Ramiz Begovi\u0107, Dervi\u0161 Softi\u0107, Mithad Softi\u0107, Mujo Alihod\u017ei\u0107, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramovi\u0107, Hajrudin Sajtarevi\u0107, Esad D\u017eihi\u0107, Idriz Gibovi\u0107 i Ramahudin \u0106atovi\u0107.<\/p>\n

Oteti putnici su kamionom odvezeni do motela \u201eVilina vlas\u201c u blizini Vi\u0161egrada, skoro 50 kilometara od mesta na kojem je presretnut autobus. Ispred motela, Osvetnici su pretresli zarobljenike, da bi ih zatim u motelu fizi\u010dki zlostavljali, udaraju\u0107i ih drvenim motkama. Potom su ih odveli do obale Drine, gde su ih ubili.<\/p>\n

Tokom prethodnih 30 godina, u jezeru Peru\u0107ac su prona\u0111eni posmrtni ostaci samo jedne \u017ertve, Medredina Hod\u017ei\u0107a, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.<\/p>\n

\u201e\u010covek zadu\u017een za naoru\u017eanje\u201c<\/h2>\n

\u010cetiri dana nakon otmice iz autobusa, Milan Luki\u0107 je, zajedno sa jo\u0161 jednim pripadnikom jedinice, Dragutinom Dragi\u0107evi\u0107em, uhap\u0161en u Sjeverinu. Policajci su u njihovom automobilu marke \u201ePasat\u201c prona\u0161li veliku koli\u010dinu oru\u017eja i otkrili Luki\u0107eva falsifikovana li\u010dna dokumenta. Luki\u0107 je saslu\u0161avan 2. novembra u Centru resora dr\u017eavne bezbednosti u U\u017eicu i tom prilikom je izjavio<\/a>: \u201eLjudi, ja nemam veze sa otmicom ljudi iz Sjeverina, ali \u010destitam onome ko je to uradio\u201c. Ministar unutra\u0161njih poslova Srbije Zoran Sokolovi\u0107 potvrdio<\/a> je da je Luki\u0107 uhap\u0161en \u201eu vezi sa otmicom me\u0161tana Sjeverina\u201c, da bi desetak dana kasnije MUP saop\u0161tio<\/a> da nema osnova za njegovo zadr\u017eavanje u zatvoru, jer je dokazano \u201eda se na\u0161ao sa oru\u017ejem na teritoriji Srbije zato \u0161to je zadu\u017een za naoru\u017eanje u vojsci druge dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Tada\u0161nji predsednik SRJ Dobrica \u0106osi\u0107 imenovao je komisiju za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica u vezi sa otmicom 17 gra\u0111ana Sjeverina. Komisija nikada nije javno izvestila o svom radu i nalazima do kojih je do\u0161la.Sudski epilog<\/p>\n

Milan Luki\u0107 je 2005. godine uhap\u0161en u Argentini, po poternici Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ), a potom osu\u0111en na do\u017eivotnu kaznu zatvora za ratne zlo\u010dine i zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti po\u010dinjene tokom rata u BiH, izme\u0111u ostalog, za masovna i izrazito brutalna ubistva \u017eena, dece i staraca. Optu\u017enica MKSJ nije obuhvatila zlo\u010din nad Sjeverincima, kao ni neke druge zlo\u010dine koje je Luki\u0107 izvr\u0161io, uklju\u010duju\u0107i silovanja Bo\u0161njakinja i otmicu 20 putnika iz voza u \u0160trpcima u februaru 1993. godine.<\/p>\n

Za otmicu iz autobusa i ubistvo putnika iz Sjeverina Luki\u0107u je su\u0111eno u odsustvu pred Okru\u017enim sudom u Beogradu. Sud je 2006. godine pravosna\u017eno osudio njega i jo\u0161 trojicu pripadnika jedinice Osvetnici \u2013 Olivera Krsmanovi\u0107a, Dragutina Dragi\u0107evi\u0107a i \u0110or\u0111a \u0160evi\u0107a \u2013 na vi\u0161egodi\u0161nje kazne zatvora.<\/p>\n

Porodice \u017ertava i (ne)se\u0107anje<\/h2>\n

Dr\u017eava Srbija uporno odbija da porodicama \u017ertava iz Sjeverina prizna status \u010dlanova porodica civilnih \u017ertava rata. Razlog za to su diskriminatorne odredbe kako prethodnog, tako i sada\u0161njeg zakona koji reguli\u0161e prava \u010dlanova porodica civilnih \u017ertava. Naime, iako su \u017ertve iz Sjeverina bile dr\u017eavljani Srbije, zlo\u010din se dogodio na teritoriji BiH i izvr\u0161ili su ga pripadnici vojske koju Srbija ne smatra neprijateljskom. Iz tih razloga, oteti putnici za institucije Srbije nisu civilne \u017ertve rata. Posledica je to da njihove porodice ne mogu da ostvare pravo na skromnu materijalnu naknadu, kao ni simboli\u010dko obe\u0161te\u0107enje u vidu priznanja njihovih patnji.<\/p>\n

Napori da se posmrtni ostaci ubijenih Sjeverinaca prona\u0111u do danas su u potpunosti izostali.<\/p>\n

Porodice \u017ertava ovog zlo\u010dina bezuspe\u0161no su poku\u0161ale da dobiju<\/a> obe\u0161te\u0107enje tu\u017eiv\u0161i Republiku Srbiju 2007. godine, zbog odgovornosti za nespre\u010davanje ovog zlo\u010dina i obaveze da za\u0161titi gra\u0111ane pograni\u010dnog podru\u010dja u vreme trajanja oru\u017eanog sukoba u susednoj BiH. Nakon vi\u0161e od 6 godina su\u0111enja, njihova tu\u017eba je odbijena<\/a> s obrazlo\u017eenjem da ne postoji veza dr\u017eave Srbije i zlo\u010dina koji se dogodio. Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. godine odbacio predstavku koju su mu \u010dlanovi porodica uputili, s obrazlo\u017eenjem da se zlo\u010din dogodio pre nego \u0161to je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, \u010dime su iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice \u017ertava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu \u0161tete.<\/p>\n

Op\u0161tina Priboj je pomogla u izgradnji spomen-obele\u017eja otkrivenog u oktobru 2015. godine u Sjeverinu. Ovo je jedan od retkih slu\u010dajeva u kojima su dr\u017eavne institucije priznale nesrpske \u017ertve. Me\u0111utim, komemoracija sjeverinskih \u017ertava ograni\u010dena je na lokalnu zajednicu i, iako je re\u010d o gra\u0111anima Srbije, oni su izostavljeni iz glavnih narativa o ratovima devedesetih na dr\u017eavnom nivou. To potvr\u0111uje etnocentri\u010dni karakter zvani\u010dne politike se\u0107anja, kao i kontinuirano nastojanje Srbije da se zlo\u010dini nad nesrpskim \u017ertvama individualizuju i distanciraju od dr\u017eave.<\/p>\n

*Autorka je koordinatorka aktivnosti programa memoralizacije u Fondu za humanitarno pravo.<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dr\u017eava Srbija uporno odbija da porodicama \u017ertava iz Sjeverina prizna status \u010dlanova porodica civilnih \u017ertava rata<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":315623,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[2442,2441],"class_list":["post-357671","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-otmica","tag-severin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357671","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=357671"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357671\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":357674,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357671\/revisions\/357674"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/315623"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=357671"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=357671"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=357671"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}