{"id":357434,"date":"2022-10-21T07:29:17","date_gmt":"2022-10-21T05:29:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=357434"},"modified":"2022-10-21T07:29:17","modified_gmt":"2022-10-21T05:29:17","slug":"toksicni-novac-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/10\/21\/toksicni-novac-2\/","title":{"rendered":"Toksi\u010dni novac"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kapitalizam je osvojio svet komodifikuju\u0107i gotovo sve \u0161to ima vrednost, ali ne i utvr\u0111enu cenu, i u tom procesu duboko razdvojio vrednost stvari od njihove cene. To se dogodilo i sa novcem. Razmenska vrednost novca je odraz na\u0161e spremnosti da odre\u0111ene vrednosti razmenjujemo za odre\u0111ene nov\u010dane iznose. U kapitalizmu, kada je hri\u0161\u0107anstvo jednom prihvatilo ideju o naplati kamate za pozajmice, novac je dobio i tr\u017ei\u0161nu cenu: to je kamata, iznos koju pla\u0107amo za kori\u0161\u0107ene pozajmljenog novca u odre\u0111enom vremenskom periodu.<\/p>\n

Posle finansijskog sloma 2008, i posebno tokom pandemije, dogodilo se ne\u0161to veoma neobi\u010dno: novac je sa\u010duvao razmensku vrednost (onu koju inflacija umanjuje), ali cena novca je pala na nulu, u nekim slu\u010dajevima i ispod nule. Politi\u010dari i centralne banke su nesmotrenim postupanjem zatrovali \u201eotu\u0111enu mo\u0107 \u010dove\u010danstva\u201c (kako je Marx poeti\u010dno definisao novac). Novac je zatrovan politikama koje su primenjivane u Evropi i Sjedinjenim Dr\u017eavama u periodu posle 2008, politikama strogih mera \u0161tednje za ve\u0107inu, da bi se finansirao socijalizam za nekolicinu.<\/p>\n

Mere \u0161tednje su smanjile javnu potro\u0161nju u trenutku kada je privatna potro\u0161nja ve\u0107 bila u slobodnom padu, \u0161to je ubrzalo opadanje agregatne privatne i javne potro\u0161nje \u2013 koja, po definiciji, predstavlja nacionalni dohodak. U kapitalizmu samo velike kompanije mogu da pozajmljuju velike koli\u010dine novca koje zajmodavci, uglavnom bogata\u0161i sa velikim vi\u0161kovima, nude na zajam. Zato je cena novca posle 2008. pala na nulu: potra\u017enja je presu\u0161ila jer su na pogubne posledice mera \u0161tednje velike kompanije reagovale obustavljanjem daljih investicije, iako je novca (bar za ove kompanije) bilo u izobilju.<\/p>\n

Kao i u slu\u010daju zalihe krompira za koju po tra\u017eenoj ceni nema kupca, cena novca \u2013 to jest, kamatna stopa \u2013 po\u010dinje da opada onda kada ponuda prema\u0161i tra\u017enju. Ali ovde se javlja va\u017ena razlika: dok u slu\u010daju krompira obaranje cene vrlo brzo re\u0161ava problem vi\u0161kova na strani ponude, u slu\u010daju novca brzi pad cene generi\u0161e upravo suprotan efekat. Umesto da se raduju \u0161to su dobili priliku da se zadu\u017euju i investiraju po ni\u017eoj ceni, investitori razmi\u0161ljaju ovako: \u201eCentralna banka sigurno o\u010dekuje te\u017eak period \u010dim toliko spu\u0161ta cenu novca. Zato ne\u0107emo investirati, iako nam novac nude besplatno!\u201c \u010cak i posle o\u0161trog obaranja kamata oporavak investicija je izostao, pa su centralne banke nastavile da spu\u0161taju cene dok one nisu zavr\u0161ile u negativnoj zoni.<\/p>\n

To je veoma neobi\u010dna situacija. Negativne cene mo\u017eda imaju smisla za ono \u0161to je suprotno od dobara, \u0161ta god to bilo. Kada fabrika \u017eeli da se oslobodi toksi\u010dnog otpada, ona ga prakti\u010dno prodaje po negativnoj ceni: pla\u0107a nekome da do\u0111e i odnese ga. Ali ako centralna banka tretira novac onako kako fabrika automobila tretira iskori\u0161\u0107enu sumpornu kiselinu ili nuklearna elektrana radioaktivni otpad, jasno je da je ne\u0161to trulo u kraljevstvu finansijalizovanog kapitalizma.<\/p>\n

Ima komentatora koji se nadaju da zapadni novac sada prolazi kroz proces pro\u010di\u0161\u0107avanja vatrom inflacije i rastu\u0107ih kamatnih stopa. Ali inflacija ne mo\u017ee eliminisati otrov iz zapadnog monetarnog sistema. Posle vi\u0161e od jedne decenije zavisnosti od zatrovanog novca, mi zapravo ne znamo \u0161ta bi bio primeren metod detoksifikacije. Dana\u0161nja inflacija nije inflacija koju smo imali 70-ih i ranih 80-ih godina 20. veka. Dana\u0161nja inflacija ugro\u017eava rad, kapital i dr\u017eavnu upravu onako kako to inflacija pre 50 godina nije mogla. U ono vreme rad je bio dovoljno dobro organizovan da izdejstvuje pove\u0107anja zarada kojima je spre\u010dena kriza tro\u0161kova \u017eivota, a kompanije i dr\u017eave nisu mogle ra\u010dunati na prilive besplatnog novca. U dana\u0161njoj situaciji ne postoji optimalna kamatna stopa koja mo\u017ee povratiti ravnote\u017eu izme\u0111u tra\u017enje i ponude, a da istovremeno ne pokrene talas bankrotstava u privatnom i javnom sektoru. To je dugoro\u010dna cena toksi\u010dnog novca.<\/p>\n

Ameri\u010dka administracija se nalazi pred nerazre\u0161ivom dilemom. S jedne strane treba zauzdati inflaciju u zemlji. S druge strane treba privoleti velike ameri\u010dke korporacije i mnoge prijateljske dr\u017eave da pristanu na krizu solventnosti koja \u0107e povratno ugroziti stabilnost same Amerike. Situacija u evrozoni je mnogo gora, jer su tamo\u0161nji kreatori politika odbijali da urade ono \u0161to se moralo uraditi posle bankarske krize 2008: a to je postavljanje zdravog temelja za federaciju u obliku fiskalne unije. Umesto toga, Evropskoj centralnoj banci je dat mandat da spasava evro \u201epo svaku cenu\u201c. Da bi sa\u010duvala evro, ECB je zatrovala svoj novac. Evropska centralna banka danas dr\u017ei ogromne koli\u010dine italijanskog, \u0161panskog, francuskog, \u010dak i gr\u010dkog duga, \u0161to vi\u0161e ne mo\u017ee opravdati potrebom odr\u017eavanja ciljne inflacije, a ne mo\u017ee ga se ni osloboditi, jer bi to dovelo u pitanje opstanak evra.<\/p>\n

Dok razmatramo nerazre\u0161ive dileme sa kojima se nose Evropa i Amerika, mo\u017eda je ovo pravi trenutak da se zapitamo o dubljim razlozima koji su omogu\u0107ili takvo trovanje novca (\u0161to se razlikuje od gubitka vrednosti usled inflacije). Dobra ilustracija je Einsteinovo zapa\u017eanje da se priroda svetlosti mo\u017ee razumeti jedino ako prihvatimo ideju da se ona istovremeno pona\u0161a na dva razli\u010dita na\u010dina: kao \u010destica i kao talas.<\/p>\n

I novac ima dve prirode. Njegova prva priroda, ona po kojoj je on roba koja se mo\u017ee razmenjivati za druge robe, ne mo\u017ee objasniti paradoks negativne cene. Ali tu je od koristi njegova druga priroda: kao i jezik, novac je odraz na\u0161eg odnosa prema drugim ljudima i prema tehnologijama koje koristimo. Novac odra\u017eava na\u010din na koji transformi\u0161emo materiju i oblikujemo svet oko sebe. Novcem je kvantifikovana na\u0161a \u201eotu\u0111ena mo\u0107\u201c da radimo na ostvarivanju zajedni\u010dkih ciljeva, kao kolektiv. Kada jednom uo\u010dimo drugu prirodu novca, sve ima mnogo vi\u0161e smisla.<\/p>\n

Socijalizam za bankare i mere \u0161tednje za sve ostale osujetili su dinamizam kapitalizma i osudili ga na stagnaciju u pozla\u0107enom kavezu. Toksi\u010dnog novca bilo je u izobilju, ali ni\u0161ta se nije prelilo u investicije, u dobra radna mesta ili bilo \u0161ta \u0161to bi podstaklo animalne duhove kapitalizma. Sada, dok bauk inflacije lebdi nad svima nama, te\u0161ko je zamisliti monetarnu politiku koja \u0107e istovremeno detoksifikovati novac, povratiti ravnote\u017eu i usmeriti investicije tamo gde su \u010dove\u010danstvu najpotrebnije.<\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Socijalizam za bankare i mere \u0161tednje za sve ostale osujetili su dinamizam kapitalizma i osudili ga na stagnaciju u pozla\u0107enom kavezu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283857,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1842,1193],"class_list":["post-357434","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-novac","tag-yanis-varoufakis"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357434","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=357434"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357434\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":357435,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357434\/revisions\/357435"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=357434"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=357434"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=357434"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}