{"id":357171,"date":"2022-10-16T07:46:05","date_gmt":"2022-10-16T05:46:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=357171"},"modified":"2022-10-16T07:54:18","modified_gmt":"2022-10-16T05:54:18","slug":"zasto-u-rusiji-nema-antiratnih-protesta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/10\/16\/zasto-u-rusiji-nema-antiratnih-protesta\/","title":{"rendered":"Za\u0161to u Rusiji nema antiratnih protesta"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n

Pi\u0161e: Sergej Smirnov<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Invazija na Ukrajinu i posebno mobilizacija najavljena u septembru bile su \u0161ok za rusko dru\u0161tvo. \u010cak i po provladinim anketama, milioni ljudi u Rusiji nezadovoljni su ovim doga\u0111ajima, a najvi\u0161e mladi. Po konzervativnim procenama<\/a>, broj ljudi mla\u0111ih od 25 godina koji se protive ratu jednak je broju ljudi svih generacija koji ga podr\u017eavaju.<\/p>\n

Za\u0161to onda nema protesta na ulicama ruskih gradova? Ovo pitanje se \u010desto \u010duje na zapadu i na njega se odgovara sa: zato \u0161to Rusi podr\u017eavaju rat i Putina. Zapadni politi\u010dari koriste ovaj argument kada pravdaju<\/a> zatvaranje svojih granica za ruske gra\u0111ane. Njihova poruka glasi: \u201eBorite se u svojoj zemlji\u201c. Ovaj stav \u010de\u0161\u0107e iskazuju isto\u010dnoevropski politi\u010dari i gra\u0111ani i to je razumljivo: oni bolje razumeju patnje Ukrajine, jer se se\u0107aju \u017eivota pod sovjetskom okupacijom i boje se ruske invazije.<\/p>\n

Jedna analogija mo\u017ee nam pomo\u0107i da razumemo odsustvo aktivnih protesta u Rusiji. \u0160to se ti\u010de represije i ideologije, Putinov re\u017eim je sli\u010dan sovjetskom po tome \u0161to svesno usvaja neke elemente staljinisti\u010dkog re\u017eima. Otkad je po\u010deo rat, u Rusiji su usvojeni zakoni po kojima vojnici koji se predaju ukrajinskim oru\u017eanim snagama mogu biti osu\u0111eni na zatvorsku kaznu u trajanju do 10 godina. Onaj ko \u0161iri \u201ela\u017ene vesti\u201c \u2013 to jest, informacije o ratu koje su u suprotnosti sa zvani\u010dnim stavovima \u2013 mogao bi da odle\u017ei do 15 godina u zatvoru. U Rusiji mo\u017eete biti ka\u017enjeni \u010dak i ako koristite re\u010d \u201erat\u201c, a ne zvani\u010dno odobren izraz \u201especijalna operacija\u201c.<\/p>\n

Masovni politi\u010dki protesti nikada nisu bili redovna pojava u Sovjetskom Savezu. Mada ih je izvesno bilo, sovjetske vlasti su ih strogo potiskivale. Tokom 20 godina svoje vladavine Putin je izgradio<\/a> represivni aparat koji je gotovo jednako efikasan kao onaj u Sovjetskom Savezu (nezavisni sajt Mediazona koji ure\u0111ujem detaljno se bavi<\/a> tom temom). Krajem 70-ih godina 20. veka, Putin je po\u010deo da radi za sovjetsku dr\u017eavnu bezbednost. On se verovatno ugleda na taj period sovjetske vladavine, od sredine 60-ih do sredine 80-ih, a posebno na re\u017eim u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj gde je slu\u017ebovao.<\/p>\n

Ali pored zabrane protesta, gu\u0161enja nezavisnih medija i progona<\/a> novinara postoji jo\u0161 ne\u0161to po \u010demu je rusko dru\u0161tvo sli\u010dno sovjetskom. Ruska dr\u017eava je potpuno odstranila gra\u0111ane iz politi\u010dkog \u017eivota u zamenu za stabilnost i postepeni rast \u017eivotnog standarda, bar u velikim gradovima.<\/p>\n

Va\u017eno je shvatiti i to da u Rusiji dugo nije bilo izbora u zapadnom zna\u010denju te re\u010di. Kad vidite izborne rezultate Putinove vladaju\u0107e stranke Jedinstvene Rusije setite<\/a> se la\u017eiranih rezultata na nedavnim referendumima u ju\u017enoj i isto\u010dnoj Ukrajini, gde je navodno 90% gra\u0111ana glasalo za pridru\u017eivanje Ruskoj Federaciji. Uzgred, ti rezultati su neobi\u010dno sli\u010dni onima u balti\u010dkim dr\u017eavama posle sovjetske okupacije 1940. Te godine je navodno 90% stanovni\u0161tva Litvanije, Letonije i Estonije glasalo<\/a> za pridru\u017eivanje SSSR-u. Ukratko, tvrdnja da ruski gra\u0111ani podr\u017eavaju Putina jer on stalno dobija izbore nema mnogo smisla.<\/p>\n

Rezultati istra\u017eivanja javnog mnjenja \u2013 mada ne uvek pouzdani \u2013 jo\u0161 su jedan izvor<\/a> informacija o tome \u0161ta misli rusko dru\u0161tvo. Nezavisni sociolozi, dodu\u0161e, govore o sve ve\u0107em broju ljudi koji odbijaju da odgovore na pitanja anketara. Posle invazije Ukrajine, ruski sociolozi su sugerisali<\/a> da postotak ljudi voljnih da odgovore na pitanja ne prelazi 5%<\/a>. Onima koji na to pristanu nije lako. Na primer, ako ne podr\u017eavaju rusku invaziju, kako \u0107e odgovoriti na pitanje da li podr\u017eavaju ruske vojne operacije u Ukrajini, kad postoji mogu\u0107nost da njihov odgovor povu\u010de nov\u010danu ili zatvorsku kaznu.<\/p>\n

Dakle, posle 50 godina represije ruski gra\u0111ani se pla\u0161e da protestuju. Oni izbegavaju svaki kontakt sa ruskom dr\u017eavom. Istovremeno, uprkos ponu\u0111enim ogromnim platama (do 4.000 evra mese\u010dno), ruska vojska nije uspela da na\u0111e dovoljan broj dobrovoljaca za rat u Ukrajini.<\/p>\n

Ruske vlasti ve\u0107 dugo ube\u0111uju gra\u0111ane da su uli\u010dni protesti besmisleni i da mogu samo da pogor\u0161aju stanje stvari. Godine 2020, desetine hiljada stanovnika Habarovska, grada na dalekom istoku Rusije, iza\u0161li<\/a> su na ulice da protestuju protiv hap\u0161enja regionalnog gubernatora Sergeja Furgala, koje su smatrali politi\u010dki motivisanim. Dve godine ranije, 70% stanovnika tog regiona glasalo je za njega na izborima za na\u010delnika gubernije \u2013 uprkos volji vlasti i tome \u0161to je sam Furgal tra\u017eio da glasaju za njegovog protivkandidata. Ali vlasti su se bezobzirno oglu\u0161ile o volju glasa\u010da i mar\u0161evi u kojima je u\u010destvovalo vi\u0161e hiljada gra\u0111ana su se postepeno osuli. Vlasti nisu u\u010dinile nijedan ustupak i postavile su drugog gubernatora, koji je na slede\u0107im izborima pobedio zahvaljuju\u0107i izbornim mahinacijama.<\/p>\n

U dana\u0161njoj Rusiji, koja ima milion policajaca, protestovanje je jednako opasno kao \u0161to je bilo u Sovjetskom Savezu. Zato ljudi biraju druge na\u010dine da iska\u017eu neslaganje sa zvani\u010dnom politikom, a jedan od njih je i odlazak iz zemlje. Oni koji su oti\u0161li iz Rusije nakon \u0161to je progla\u0161ena mobilizacija strahovali su da \u0107e poginuti u ratu ili zavr\u0161iti u zatvoru ako odbiju da se bore. Za mnoge od tih ljudi protest nije bio alternativa \u2013 bekstvo je bilo bezbednije. Mnogima od onih koji su otvoreno protestovali u velikim gradovima uru\u010den<\/a> je poziv za mobilizaciju. U savremenoj Rusiji, kao i u Sovjetskom Savezu, slu\u017eenje vojnog roka se smatra nekom vrstom kazne.<\/p>\n

Svako ko ruskim gra\u0111anima prebacuje kukavi\u010dluk i nedostatak volje da se bore za svoja prava treba da zna da Rusija sve vi\u0161e li\u010di na Sovjetski Savez. Eto za\u0161to nema antiratnih protesta.<\/p>\n

Open Democracy<\/a><\/p>\n

Prevela Slavica Mileti\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U dana\u0161njoj Rusiji, koja ima milion policajaca, protestovanje je jednako opasno kao \u0161to je bilo u Sovjetskom Savezu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339451,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-357171","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357171","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=357171"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357171\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":357173,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/357171\/revisions\/357173"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339451"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=357171"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=357171"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=357171"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}