Osim nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva.<\/p>\n
Pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patolo\u0161ke promene i o\u0161te\u0107enja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao \u0161to su bolovi u stomaku, mu\u010dnina, povra\u0107anje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija o\u0161te\u0107enja i smrt.<\/p>\n
Do trovanja naj\u010de\u0161\u0107e dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne. “Biserke” se mogu zameniti otrovnom panterovkom, “zeke” su tako\u0111e problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja \u0161e\u0161ira \u010desto varira.<\/p>\n
Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (od pola do tri sata) ispoljavaju se u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski). Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod.<\/p>\n
Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao “bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica…”<\/p>\n
Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteri\u0161e trovanja sa o\u0161te\u0107enjem jetre i bubrega. Ona imaju te\u0161ku klini\u010dku sliku i \u010desto smrtni ishod.<\/p>\n
Kako prepoznati otrovnu gljivu?<\/strong><\/p>\n Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:<\/p>\n otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom ka\u0161ikom,<\/p>\n daju \u017eutu boju pirin\u010du kad se kuvaju zajedno<\/p>\n beli luk kuvan sa njima potamni<\/p>\n ne mogu se lju\u0161titi,<\/p>\n ako \u017eivina jede otpatke od gljiva dobre su (jedan od najopasnijih jer \u017eivotinje imaju druga\u010diji gastrointestinalni trakt)<\/p>\n Samo hemijskom analizom ta\u010dno se mo\u017ee utvrditi otrovnost gljiva.<\/p>\n Bez dobrog poznavanja gljiva i dru\u0161tva osobe koja je odli\u010dan poznavalac ne treba se upu\u0161tati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identi\u010dnih jestivih i otrovnih gljiva. One se mogu raspoznavati po odre\u0111enim karakteristikama.<\/p>\n Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju “zelena pupavka” (Amanita phalloides), “bela pupavka” (Amanita verna), “smrdljiva pupavka” (Amanita virosa), ali i 14 drugih gljiva. Smrtna doza je od pet do deset miligrama, odnosno 20 grama gljive.<\/p>\n Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do tre\u0107eg dana toksi\u010dni hepatitis (uve\u0107ana jetra, povi\u0161eni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksi\u010dna lezija bubrega. Pored lava\u017ee \u017eeluca uz primenu aktivnog uglja, nadoknade te\u010dnosti i elektrolita, primenjuju se hepatoprotektivi, druga simptomatska i podr\u017eavaju\u0107a terapija, a odli\u010dne rezultate daje plazmafereza. \u0160anse za izle\u010denje su znatno ve\u0107e ako se sa specifi\u010dnom terapijom zapo\u010dne u prvih 48 sati.<\/p>\n “Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo, kao i bera\u010dima gljiva je da budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlje i li\u010dnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive. Tako\u0111e, treba biti pa\u017eljiv prilikom kupovine pe\u010duraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pe\u010durke, uzgajiva\u010da i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta”, poru\u010duju na VMA.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U prethodnom periodu je bilo vi\u0161e ki\u0161nih dana pra\u0107enih toplinom, \u0161to je izazvalo nagli rast i bujanje jestivih, ali i otrovnih gljiva. Iz tih razloga, Vojnomedicinska akademija daje nekoliko saveta.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":356635,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-356634","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/356634","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=356634"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/356634\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":356636,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/356634\/revisions\/356636"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/356635"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=356634"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=356634"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=356634"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}