{"id":356024,"date":"2022-09-27T08:14:18","date_gmt":"2022-09-27T06:14:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=356024"},"modified":"2022-09-27T08:14:18","modified_gmt":"2022-09-27T06:14:18","slug":"kapitalizam-cini-roditelje-anksioznima-a-oni-prenose-svoj-stres-na-decu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/09\/27\/kapitalizam-cini-roditelje-anksioznima-a-oni-prenose-svoj-stres-na-decu\/","title":{"rendered":"Kapitalizam \u010dini roditelje anksioznima, a oni prenose svoj stres na decu"},"content":{"rendered":"

Autorka: Barbora Kleinhamplov\u00e1<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Gabor Mate (Gabor Mat\u00e9) je kanadski lekar op\u0161te prakse ma\u0111arskog porekla, koji je dugi niz godina vodio sopstvenu medicinsku praksu, radio u palijativnom zbrinjavanju i vi\u0161e od deset godina kao lekar u \u010detvrti Vankuvera koji se zove Dauntaun Istsajd, gde \u017eive osobe koje boluju od te\u0161kih oblika zavisnosti i pate od psihi\u010dkih problema. Zahvaljuju\u0107i ovoj praksi i duboko empati\u010dnom pristupu svojim pacijentima, Gabor Mate je postao jedan od najcenjenijih stru\u010dnjaka u oblasti de\u010dijeg razvoja, traume, zavisnosti, ADHD-a i autoimunih problema.<\/p>\n

Mate je ro\u0111en 1944. u Ma\u0111arskoj koja je bila pod nacisti\u010dkom okupacijom, i u prvim mesecima \u017eivota on i njegova majka, kao Jevreji, bili su u \u017eivotnoj opasnosti. Deo njegove porodice je izgubio \u017eivot u koncentracionom logoru. To iskustvo je traumatizovalo Matea.<\/p>\n

Sa Gaborom Mateom je razgovarala Barbora Klajnhamplova o temi nege, brige i obrazovanje zasnovanih na razumevanju traume i uticaju do\u017eivljenih trauma u porodici i u dru\u0161tvu.<\/p>\n

Po \u010demu je Va\u0161 pristup op\u0161toj praksi medicine specifi\u010dan i poseban? Za\u0161to se toliko ljudi interesuje za Va\u0161 rad?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pa, kada sam po\u010deo sa radom, sve je bilo veoma konvencionalno. Na kraju, ono \u0161to sam nau\u010dio tokom godina prakse bilo je veoma radikalno.<\/p>\n

\u0160ta se promenilo?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Na medicinskom fakultetu se \u010dovekovo zdravlje posmatra iz biolo\u0161kog ugla. Oni odvajaju um od tela, oni ne vide veze, oni ne vide interakciju. Oni ne vide i ne u\u010de vas kako interakcije uma i tela uti\u010du na psiholo\u0161ko zdravlje, i pored svih istra\u017eivanja koja nas okru\u017euju ve\u0107 mnogo decenija. Oni tako\u0111e odvajaju individuu od okru\u017eenja. Oni ne unose socijalne faktore, kao \u0161to su rasa, nejednakost, ekonomski polo\u017eaj i represija \uf02d stres u dru\u0161tvu koji uti\u010de na sve individue. Naprotiv, tvrde da je sve samo stvar biologije. Ni\u0161ta od toga nije biologija! A kada je trauma u pitanju, koja je ogroman faktor u svim problemima vezanim za mentalno zdravlje, kao i u ve\u0107ini hroni\u010dnih fizi\u010dkih bolesti, prose\u010dni student medicine ne \u010duje \u010dak nijedno predavanje o traumi, ali nijedno. Tako da sam, tokom prakse, morao da sagledam sve ove veze i, kada sam ih sagledao, shvatio sam da ima puno lekara i istra\u017eiva\u010da koji su ih videli, ali da mi niko ni\u0161ta nije rekao o tome.<\/p>\n

Kada govorimo o traumi \uf02d kako defini\u0161ete traumu u kontekstu edukacije i u odnosu izme\u0111u deteta i staratelja? To ne mora biti roditelj, mogu biti i u\u010ditelji, nastavnici ili drugi.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Obi\u010dno individualno. \u010cak i ljudska beba ima odre\u0111ene potrebe. Ove potrebe nisu nasumi\u010dne, one se razvijaju, kao \u0161to smo mi evoluirali. Evolucija se odvijala milionima godina. Dete mo\u017eete povrediti na dva na\u010dina. Mo\u017eda tako \u0161to im \u010dinite lo\u0161e stvari. To su, na primer, fizi\u010dko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje. To tako\u0111e mo\u017ee da bude sva\u0111a roditelja, njihova zavisnost ili mentalna bolest. Ove stvari bole decu. Me\u0111utim, mo\u017eete i na\u0161koditi deci tako \u0161to im ne \u010dinite lo\u0161e, ali istovremeno ne ispunjavate njihove potrebe. U savremenom dru\u0161tvu, u globalizovanom kapitalizmu, potrebe dece su potpuno zanemarene. Ve\u0107 znamo da stres majke tokom trudno\u0107e uti\u010de na fiziologiju de\u010djeg mozga.<\/p>\n

Va\u017eno je i samo ro\u0111enje. Samo ro\u0111enje bi trebalo da bude prirodan proces koji poma\u017ee majci i detetu da se pove\u017eu. Pogledajte kako se ra\u0111a slon. \u010cesto sve druge slonice stoje okolo i, kada je malo slon\u010de ve\u0107 na zemlji, sve slonice ga miluju svojim surlama. To mu daje ljubav od prvog trenutka.<\/p>\n

Ljudsko ro\u0111enje je tako\u0111e evoluiralo u komunalnom kontekstu. Razvili smo se tako \u0161to smo bili roditelji u zajednici. Sada je roditeljstvo izolovano od zajednice, bez podr\u0161ke. E sada: da li je istina da je moderna medicina \uf02d moderno aku\u0161erstvo, spasilo puno \u017eivota? Istina je. Ali je tako\u0111e istina da smo nepotrebno mehanizovali poro\u0111aj u savremenim medicinskim uslovima.<\/p>\n

Ujedno, roditelji dobijaju razne pogre\u0161ne informacije od stru\u010dnjaka i lekara, kao na primer: vi\u0161e ne nagla\u0161avamo va\u017enost dojenja. Dojenje je izuzetno va\u017eno. Da li znate koliko dugo doje Aborid\u017eini? \u010cak i do pet godina, a u proseku tri ili \u010detiri godine. Isto je i sa babunima, i tako dalje. Danas se veliki broj dece u na\u0161em dru\u0161tvu uop\u0161te ne doji ili su dojeni par meseci. Ovo je veliki spoljni uticaj na potrebe deteta i tako\u0111e veliki spoljni uticaj na potrebe majke.<\/p>\n

U ovom dru\u0161tvu \u017eene vi\u0161e ne dobijaju podr\u0161ku. Mogao bih da nabrajam i dalje, ali u su\u0161tini \uf02d ono \u0161to propu\u0161tamo je da kvalitet odnosa i privr\u017eenosti sa svim odraslim negovateljima ima najva\u017eniji uticaj na razvoj deteta. Majka ili otac, vaspita\u010d u vrti\u0107u ili ko god da je u interakciji sa detetom. Ne razumemo va\u017enost me\u0111usobnih odnosa. Naglasak stavljamo na vaspitavanje dece, umesto na \u010dinjenice. Ne obra\u0107amo pa\u017enju na njihov emocionalni razvoj, tako da ne razumemo ni njihove potrebe, pa ova traumatizacija nije zato \u0161to im nu\u017eno \u010dinimo lo\u0161e stvari, iako to \u010desto \u010dinimo, ve\u0107 i ako to ne \u010dinimo \uf02d ako im jednostavno ne zadovoljite potrebe, to je traumati\u010dno, to ih ranjava, to uti\u010de na njihov razvoj i to je veliki problem u na\u0161em dru\u0161tvu. U svojoj novoj knjizi imam nekoliko poglavlja o tome.<\/p>\n

Dugo ste radili sa stanovnicima Dauntaun Istsajda (Downtown Eastside) u Vankuveru (Vancouver), koji je specifi\u010dan po tome \u0161to veliki broj stanovnika koji su zavisnici \u017eivi tamo \uf02d kakvo je bilo njihovo detinjstvo?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

U Dauntaun Istsajdu je najvi\u0161a stopa upotrebe narkotika u Severnoj Americi \uf02d takvo mesto ne postoji nigde drugde u Severnoj Americi, ni u Zapadnoj Evropi. U radijusu od nekoliko blokova veliki broj ljudi koristi narkotike intravenozno, umiru od predoziranja, umiru od HIV-a, vr\u0161e samoubistva. Tre\u0107ina mojih klijenata dole su bili starosedeoci Kanade. Oni \u010dine 5% populacije. Za\u0161to oni onda \u010dine 30% populacije Dauntaun Istsajda? Zato \u0161to su najtraumatizovaniji deo populacije.<\/p>\n

Papa je trenutno u Kanadi, izvinio se uro\u0111enicima za ono \u0161to im je crkva uradila u njihovim internatima u kojima su deca bila seksualno zlostavljana. Odvojeni od roditelja, emocionalno zlostavljani, prebijani, izgladnjivani. Bilo je u\u017easno\u2026 Godinama je situacija bila ovakva u katoli\u010dkim internatima, koje je odobrila dr\u017eava, a Papa je upravo dao najgore izvinjenje u istoriji. Rekao je: \u201eTako mi je \u017eao zbog onoga \u0161to su neki hri\u0161\u0107ani uradili va\u0161em narodu\u201c. Ali to bi bilo kao da je Angela Merkel do\u0161la na jevrejsku konvenciju i rekla: \u201eTako mi je \u017eao zbog onoga \u0161to su neki Nemci uradili jevrejskom narodu\u201c.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, da skratim pri\u010du, svi u Dauntaun Istsajdu su bili traumatizovani. Nisam imao nijednu pacijentkinju koja nije bila seksualno zlostavljana kao dete i svi mu\u0161karci su imali u\u017easnu istoriju. Dakle, znate, ovo su sve izuzetno traumatizovani ljudi, najtraumatizovaniji deo kanadske populacije.<\/p>\n

Vi ne govorite o zavisnosti kao o problemu koji poga\u0111a samo zavisnike od te\u0161kih droga, ve\u0107 govorite o zavisnosti kao o fenomenu koji pro\u017eima celo na\u0161e dru\u0161tvo\u2026 govorite o \u010ditavom spektru zavisnosti\u2026 \u0161ta za vas zna\u010di zavisnost?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Naravno. Dakle, ti ljudi imaju najekstremnije obrasce zavisnosti, ali ako razmotrite \u0161ta je zavisnost, zavisnost je svako pona\u0161anje u kojem osoba nalazi privremeno zadovoljstvo ili olak\u0161anje i tako odjednom po\u010dne jako da \u017eudi za tim pona\u0161anjem. Ali onda trpi negativne posledice, i uprkos negativnim posledicama ne mo\u017ee da se odrekne predmeta svoje zavisnosti. Dakle, ako pogledate sa te ta\u010dke gledi\u0161ta, zavisnost mo\u017ee biti povezana sa nikotinom, kofeinom, heroinom, kokainom, alkoholom, naravno, mo\u017ee se odnositi i na seks, kockanje, pornografiju, posao, jelo, kupovinu, internet, mobilni telefon i tako dalje. Ako \u017eudite za tim, ako vam pru\u017ea privremeno zadovoljstvo ili olak\u0161anje, ali nanosi \u0161tetu va\u0161em \u017eivotu, va\u0161im odnosima sa drugim ljudima i va\u0161em duhovnom razvoju, va\u0161em fizi\u010dkom i mentalnom zdravlju i ne mo\u017eete ga se odre\u0107i, onda imate zavisnost i, sa te ta\u010dke gledi\u0161ta, u savremenom dru\u0161tvu ve\u0107ina ljudi ih ima.<\/p>\n

Deca tako\u0111e pate od problema zavisnosti.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Tako je. Zavisnost od mobilnih telefona i interneta, video igrica, nezdrave hrane, \u0161e\u0107era. Postoje kompanije koje promovi\u0161u ove stvari \uf02d namerno prave decu zavisnima. Veoma namerno stvaraju zavisnost kod dece. I na taj na\u010din de\u010dji mozak postaje zavisan. I to ima stra\u0161ne posledice po razvoj mozga, to smo ve\u0107 znali.<\/p>\n

Pretpostavljam da je problem \u0161to su i njihovi roditelji zavisnici. Oni pate od istih problema kao i njihova deca, tako da nije lako iza\u0107i iz kruga, zar ne? A deca ne pate samo od problema zavisnosti, ve\u0107 i od ADHD-a, depresije, samopovre\u0111ivanja. Kako sve to mo\u017eemo spre\u010diti?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pa, ako pogledate ADHD ili samopovre\u0111ivanje, ovo nisu misteriozna oboljenja. Ona po\u010dinju kao adaptacije. Rasejanost je odbrana od emocionalnog bola ili stresa i vi se isklju\u010dujete sve do faze ADHD. Kada je majka pod stresom ili depresivna, \u010dak ve\u0107 tokom trudno\u0107e, to ve\u0107 pove\u0107ava \u0161anse da dete stekne ADHD. Ili problemi u porodici. Ne zbog toga \u0161to roditelji ne vole svoju decu, niti zato \u0161to se ne trude da daju sve od sebe, ve\u0107 jednostavno zato \u0161to su pod stresom. Kada je roditelj pod stresom, dete je pod stresom. Kada je osetljivo dete pod stresom, ono ne mo\u017ee da pobegne ili da promeni situaciju, i ono se isklju\u010di.<\/p>\n

Dakle, isklju\u010divanje je programirano u njihovom mozgu, a ne ADHD. Kada je samopovre\u0111ivanje u pitanju, ponovo, u svojoj novoj knjizi razmatram raspravu o samopovre\u0111ivanju i razgovaram sa ljudima koji su sekli sami sebe. Pitam ih: \u0161ta dobijate time? \u2013 To je neka vrsta zavisnosti. To je privremeno olak\u0161anje i ne mogu ga se odre\u0107i. Jedna osoba mi je rekla: \u201eTo mi daje bol koji mogu da razumem za razliku od bola koji ne mogu da razumem, koji je u meni.\u201c Ili mi barem otkloni misli ili moje unutra\u0161nje probleme. I ne samo to, kada pose\u010dete sebe, to osloba\u0111a hemikalije koje ubla\u017eavaju bol u mozgu \u2013 endorfine, \u0161to je isto kao morfijum ili opijum. Dakle, nije pitanje za\u0161to zavisnost, ili za\u0161to bol. Pitanje je koji je to bol od kog ova deca ili odrasli poku\u0161avaju da pobegnu. To ima veze sa traumom, ili bolje re\u0107i sa stresom.<\/p>\n

Da li se sla\u017eete da postoje sistemski razlozi ili sistemsko ugnjetavanje u vezi sa tim? Jer, kako ste rekli, nisu roditelji ti koji \u017eele da im deca pate.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

To jeste reakcija na ne\u0161to. Da li je to sistemski? Pa, mogu vam re\u0107i naslov moje slede\u0107e knjige. Zove se: Mit o normalnom. Trauma, bolest i le\u010denje u toksi\u010dnoj kulturi. Ono \u0161to tvrdim je da je cela kultura toksi\u010dna. Nije problem samo u roditeljima. Sada se fokusiram na to. U Kanadi je stopa inflacije od 10%. Ali to je priroda kapitalizma, on \u010dini ljude ekonomski nesigurnima. Ali to stvara i stres za roditelje. Moraju du\u017ee da rade, uznemireni su. Ta anksioznost i stres se prenose na decu.<\/p>\n

Tu je i nesigurnost vezana za stambeno pitanje.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Sve se to prenosi na decu i, zapravo, kada merite nivo hormona stresa kod dece, ili majki, koje su pod ekonomskim stresom \u2013 deca imaju ve\u0107i nivo hormona stresa, \u0161to uti\u010de na njihovu fiziologiju. Vidite, roditelji daju sve od sebe, vole svoju decu, ali u okru\u017eenju koje ih ne podr\u017eava. Ne samo u ekonomskom smislu, ve\u0107 je pri\u010da ista kao i pri\u010da o tome kako smo evoluirali kao ljudska bi\u0107a. Spominjao sam slonove. Tako je i sa kitovima. Kada se rodi mali kit sve majke kitovi dolaze. Znate, tako je nekada bilo i sa ljudskim bi\u0107ima, podr\u017eavali smo jedni druge. Sada \u017eivimo u dru\u0161tvu koje razdvaja ljude, koje ih izoluje. Roditelji vi\u0161e nemaju podr\u0161ku. \u010cak i kada sam odrastao u Budimpe\u0161ti pedesetih godina pro\u0161log veka, kom\u0161ije su se poznavale, a sva deca su \u017eivela jedna kod drugih u stanu. Hranili su ih drugi roditelji i, kada smo se igrali na ulici, svi su nas dr\u017eali na oku. To je zajednica. Na ve\u0107ini mesta\u2026 ali ta mesta su sada nestala. Ne znam kako je u \u010ce\u0161koj?<\/p>\n

Isto.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Da, i pomislio bih da je tako.<\/p>\n

U tom svetlu, sistem bi morao da se promeni kako bi se stvorila ve\u0107a mre\u017ea socijalne podr\u0161ke. U kriti\u010dkoj pedagogiji i pedagogiji potla\u010denih \u010desto postavljamo pitanje: Ko ima koristi od toga? \u010ciji se glasovi ne \u010duju? Mo\u017eete li da poku\u0161ate da odgovorite na ova pitanja u ovom kontekstu?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

To nije jako te\u0161ko pitanje. Mislim, pogledajte Kovid. Tokom Kovid krize mnogo ljudi je ekonomski stradalo. Ali najve\u0107i svetski milijarderi su postali mnogo bogatiji. Sada, ko mo\u017ee da kupuje novine i poseduje medijske kompanije? Ko dobija intervjue na televiziji? To su ljudi sa novcem\u2026 Mislimo da \u017eivimo u slobodnom dru\u0161tvu. Na zapadu postoji mit o slobodi. Vrsta slobode kada nekoliko ljudi kontroli\u0161e izvore informacija. Kakva je to sloboda koju kontroli\u0161u lideri ekonomske mo\u0107i? Kakva je to sloboda kada birate izme\u0111u partija koje se ne razlikuju ili se jedva razlikuju. To nije sloboda, to je iluzorna sloboda. Da, mogu da govorim \u0161ta ho\u0107u, to je istina, postoji sloboda govora. Ali ne postoji sloboda delovanja, uticaja na ono \u0161to se de\u0161ava ljudima.<\/p>\n

Da. Jasno je da \u017eivimo u vremenu vi\u0161estrukih kriza \u2013 ekolo\u0161kih, dru\u0161tvenih, politi\u010dkih, ekonomskih. Kako da se pona\u0161amo kao roditelji, nastavnici i stru\u010dnjaci za brigu o deci u kontekstu ovih kriza? Na \u0161ta treba da se fokusiramo pre svega? O \u010demu treba da razgovaramo sa decom \u2013 posebno nastavnici?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Kada pogledate nauku, razvoj mozga, to vam pokazuje da razvoj \u010doveka po\u010dinje pre ro\u0111enja i nastavlja se u odraslom dobu. Citira\u0107u nau\u010dni rad sa Univerziteta Harvard: \u201eRazvoj mozga po\u010dinje pre ro\u0111enja, nastavlja se u odraslom dobu, a najva\u017eniji uticaj na razvoj mozga deteta je emocionalni odnos sa odraslima koji ga neguju. To je zapravo ono najbitnije \u0161to poma\u017ee zdrav razvoj mozga deteta.\u201c To je moderna nauka o mozgu.<\/p>\n

Najva\u017eniji posao \u0161kola nije da u\u010de decu o Trijanonskom sporazumu, ili kada se Slova\u010dka odvojila od \u010ce\u0161ke, ili kada je bila bitka kod Vaterloa. Ne treba da ih u\u010de \u010dinjenice ili ve\u0161tine, ve\u0107 da podsti\u010du zdrav razvoj mozga. Da bi se to desilo, \u0161kola bi morala da uspostavi emocionalno okru\u017eenje u kom su deca apsolutno bezbedna i prihva\u0107ena i podr\u017eana, onda \u0107e se njihov mozak razviti i \u017eele\u0107e da nau\u010de sve ove \u010dinjenice jer \u0107e biti radoznala. Ali problem je u tome \u0161to se \u0161kole previ\u0161e bave time da deci samo prenesu optere\u0107uju\u0107e koli\u010dine \u010dinjenica i ve\u0161tina i da kontroli\u0161u njihovo pona\u0161anje. Oni ne shvataju da pona\u0161anja predstavljaju emocionalnu dinamiku, tako da je najve\u0107i posao nastavnika da nau\u010de kako se deca emocionalno razvijaju i da stvore odnos sa njima u kome se taj emocionalni razvoj zaista mo\u017ee odvijati, veruju\u0107i da \u0107e u\u010denje uslediti veoma spontano.<\/p>\n

Sla\u017eem se. I koje su onda uloge empatije i ma\u0161te u ovom kontekstu?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Kada govorite o ma\u0161ti i kada govorite o igri, pogledajte neuronska kola dece koja se igraju: \u201eJa sam konj, a ti bivol.\u201c Za njih je to realnost, jer je njihovo stanje uma polu-imaginarno stanje uma. Dalje, ako pogledate sve \u017eivotinje: mladun\u010dad pasa, mladun\u010dad lavova, medveda, mladun\u010dad slonova. \u0160ta oni rade? Oni se igraju. Igraju se spontano? Igra je ma\u0161ta. A to je zato \u0161to u na\u0161em mozgu imamo neuronske puteve za igru, imamo neuronske puteve za bes, za radoznalost, za ljubav, ili paniku i anksioznost, tugu. Neuronska kola koristimo i za igru, koja je najva\u017enija za razvoj mozga. Zato nagla\u0161avamo mnogo vi\u0161e igre, mnogo vi\u0161e ma\u0161te, mnogo vi\u0161e kreativnosti kako bismo promovisali zdrav razvoj dece i koje \u0107e im pomo\u0107i i u intelektualnom u\u010denju. Dakle mudro u\u010denje se zasniva na emocionalnoj sigurnosti i igri, koje su se pokazale kao veoma va\u017ene za zdrav razvoj mozga. Mislim na ma\u0161tovitu slobodnu igru, kreativnu igru.<\/p>\n

Kada se igramo, to zna\u010di da su nam sve osnovne potrebe pokrivene. Ako imate kreativnu i otvorenu ma\u0161tu, mo\u017eete zamisliti druge sisteme i ure\u0111enja koji bi nam omogu\u0107ili da \u017eivimo u harmoniji ne samo sa drugim ljudima ve\u0107 i sa drugim vrstama.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Kada govorim o Mitovima o normalnom \u2013 naslovu moje nove knjige, pod tim mislim da smo po\u010deli da verujemo da je to kako \u017eivimo i dru\u0161tvo koje smo stvorili, da je to normalno. A druga\u010dije ne mo\u017eemo ni da zamislimo. Mislimo da je to tako kako treba da bude. Ne, nije. Ovo nije kako je oduvek bilo i nije kako uvek treba da bude, ali ljudi su jako podlegli propagandi. Oni zapravo misle da je to norma, da jedino tako mo\u017ee biti.<\/p>\n

Da, ali to je jo\u0161 jedna stvar koja nedostaje. U mejnstrim obrazovnom diskursu, nije problem samo nedostatak ma\u0161te, empatije i preispitivanje uloge emocija, ve\u0107 i nedostatak sistema i kriti\u010dkog mi\u0161ljenja. Ne razumemo ih i nismo navikli da govorimo o drugim kosmologijama i drugim na\u010dinima \u017eivota \u2013 kulturama u kojima se ljudi i druge vrste odnose jedni prema drugima na veoma razli\u010dite na\u010dine. Kao \u0161to ste pomenuli, to je problem propagande \u2013 ne radi se samo o promeni na\u010dina na koji se nastavnici ophode prema deci, ve\u0107 se radi i o uvo\u0111enju kriti\u010dke perspektive u kontekst sistemskog razmi\u0161ljanja, \u0161to tako\u0111e nedostaje.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Kada je u pitanju empatija, to je prirodna ljudska osobina. Mi imamo sistem za empatiju u mozgu, kao i sve \u017eivotinje. Na\u0161 sistem je napredniji, ali da bi se taj sistem empatije razvio, mora biti podr\u017ean od okoline, pa \u0107e oni sa kojima je empati\u010dno postupano razviti etiku. Ako se taj sistem [u porodici] ugasi, onda \u0161kole moraju da budu veoma empati\u010dne i saose\u0107ajne i bezbedna mesta za podr\u0161ku deci. To ne zna\u010di da treba da u\u010dimo decu empatiji, ne. Postupajte sa njima empati\u010dno i tada \u0107e se razviti neuronsko kolo empatije u njihovom mozgu.<\/p>\n

Ali kada je u pitanju kriti\u010dko razmi\u0161ljanje \u2013 da li ste ikada \u010ditali Hrabri novi svet od Altouksa Hakslija? U filmu Hrabri novi svet, reditelj ka\u017ee da je potrebno dovesti ljude koji \u0107e \u017eeleti da rade ono \u0161to moraju. Ljudi u filmu su programirani da \u017eele da rade ono \u0161to moraju. To je glavno re\u0161enje. To vam je, drugim re\u010dima, nedostatak kriti\u010dkog razmi\u0161ljanja. \u017delimo da uradimo ono \u0161to se od nas o\u010dekuje. Kriti\u010dko razmi\u0161ljanje se de\u0161ava kada dete po\u0161tuje sebe i obra\u0107a pa\u017enju na svoja ose\u0107anja i nau\u010di da je u redu da ima sopstvenu perspektivu. I da ima sopstveno gledi\u0161te, tada nastaje kriti\u010dko mi\u0161ljenje. U na\u0161em dru\u0161tvu se toliko stvari de\u0161ava, da dete u detinjstvu nau\u010di da nije u redu da bude\u0161 samostalna kriti\u010dka jedinka, jer ako to uradi\u0161, ne\u0107e\u0161 se uklopiti u porodicu, ne\u0107e\u0161 se ba\u0161 dobro uklopiti u zajednicu i ne\u0107e\u0161 se uklopiti u kulturu. Ne u\u010dimo tome decu, ne dajemo im priliku da razviju jasno samostalno razmi\u0161ljanje, a to ima veze i sa emocijama. Deca koja su emocionalno zdrava mogu da razmi\u0161ljaju kriti\u010dki. Zato \u0161to ne zavise od toga da moraju da udovolje drugim ljudima. Tako da se ne pla\u0161e i da imaju druga\u010dije misli. Sve je povezano.<\/p>\n

I u tom smislu je veoma va\u017eno i po\u0161tovanje dece, dakle od strane nastavnika i roditelja i u su\u0161tini \u010ditavog dru\u0161tva.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Moj prijatelj, veoma poznati de\u010diji peva\u010d Raffi [Cavoukian] je rekao: kakvo bi dru\u0161tvo nastalo kada bismo po\u0161tovali decu? Kakvu podr\u0161ku bismo pru\u017eili mladim porodicama? \u0160ta bismo uradili za \u017eivotnu sredinu? Kako bismo razgovarali sa decom? Kakve \u0161kole bismo stvarali? Ali, mi nemamo dru\u0161tvo koje po\u0161tuje dete, imamo dru\u0161tvo koje \u017eeli da pretvori decu u stvorenja koja \u0107e \u017eeleti da rade ono \u0161to bi trebalo da rade. Dakle, po\u0161tovanje dece je sasvim druga\u010diji predlog od programiranja dece da postanu \u201edobri gra\u0111ani\u201c. I uzgred, u bilo kojoj zemlji na\u0161eg sveta ako pogledate: dobri gra\u0111ani trpe sve vrste ugnjetavanja i nejednakosti i nepravde. To je istina u Kanadi, istina je u Izraelu, istina je u \u010ce\u0161koj. Istina je, i dobri gra\u0111ani ne misle svojom glavom.<\/p>\n

Uvek se pitamo \u0161ta se desilo tokom rata sa Nemcima koji su uradili sve te stra\u0161ne stvari, a ipak su bili dobri Nemci. Mi odgajamo dobru decu u su\u0161tini onako kako su odgajani dobri Nemci. Da ne dovode u pitanje vlasti. Oni nemaju nezavisno razmi\u0161ljanje, tako da mo\u017eemo da podsti\u010demo njihove najgore impulse, njihove strahove, njihove anksioznosti, njihove ogor\u010denosti i oni \u0107e se slo\u017eiti. Vidimo da politi\u010dari to rade svuda.<\/p>\n

\u010cesto pi\u0161ete o traumama nebelih ljudi. O ugnjetavanju sa kojim se suo\u010davaju u Severnoj Americi i kako se nose sa kolonijalnom istorijom. Mi u \u010ce\u0161koj imamo manjine koje su tako\u0111e suo\u010dene sa siroma\u0161tvom i traumama od nasilja prilikom asimilacije u \u010de\u0161ko dru\u0161tvo. Uglavnom su Romi i Vijetnamci u ovakvoj situaciji. Mnogo dece iz tih zajednica je dospelo u siroti\u0161ta zbog sistemskog ugnjetavanja, veliki broj je zavr\u0161io u specijalnim \u0161kolama, druga deca se suo\u010davaju sa nasiljem u porodici jer njihovi roditelji imaju duboke strahove da \u0107e im deca biti neuspe\u0161na. Nedostaje nam \u017eelja da slu\u0161amo njihove pri\u010de i kriti\u010dki sagledavamo na\u0161u politiku i praksu u odnosu na ove manjine. \u0160ta biste rekli ve\u0107ini u ovom slu\u010daju?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pa, Romi u isto\u010dnoj Evropi \u2013 svi vole da slu\u0161aju njihovu muziku, ali niko ne \u017eeli da zaista vidi kako oni \u017eive i kako se na\u0161e dru\u0161tvo odnosi prema njima. To je hroni\u010dan problem. Ne znam \u0161ta bih rekao ljudima. Ja bih samo rekao: da li reaguje\u0161 iz srca? Ako pogledate ove ljude iz srca, \u0161ta biste videli? Za\u0161to treba da se ose\u0107amo superiorno nad nekim? Znate, mi za njih ka\u017eemo da kradu i sve te stvari, ali znate \u0161ta? \u010cesto to i rade, ali za\u0161to? To je kao da pitate za\u0161to crna ameri\u010dka deca \u010dine zlo\u010dine. Naravno da \u010dine \u2013 to je jedini na\u010din na koji mogu da pomognu sebi u mnogim zajednicama. Drugim re\u010dima, ne gledajte samo pona\u0161anje, gledajte kontekst tih pona\u0161anja i pogledajte na\u0161u sopstvenu odgovornost za stvaranje tog konteksta.<\/p>\n

Mislim da se ne radi samo o odnosu prema drugima u ovom smislu, ve\u0107 i o na\u0161em odnosu prema sebi \u2013 tu ne\u0161to nije u redu.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pa, to sam rekao i na po\u010detku \u2013 za\u0161to imate potrebu da budete superiorni nad nekim? Mogu imati potrebu da budem superioran nad nekim samo ako se ja nesvesno ose\u0107am inferiorno ili nedovoljno. U\u010dinim da se ose\u0107am bolje tako \u0161to sam iznad nekog drugog. Tako da je prvo pitanje: kako se ose\u0107amo mi sami?<\/p>\n

Stvar je u tome \u0161to tada moramo da shvatimo sebe bolje, \u0161to nije lak cilj. Kako da ga dostignemo?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

To nije novi koncept, to je i Sokrat govorio: neistra\u017eeni \u017eivot nije vredan \u017eivljenja. Moja majka je ro\u0111ena u Ko\u0161icama\u2026 Odnosno, u to vreme to je bila Ma\u0111arska, znate da je to bilo Austrougarsko carstvo, ali ona je odrasla u \u010cehoslova\u010dkoj, pa zatim ponovo postala Ma\u0111arica bez da je promenila grad. Ali citirala mi je Masarika kada sam bio dete \u2013 on je morao da zaroni, bolelo ga je da razmi\u0161lja. Pravo razmi\u0161ljanje boli, jer kada su ljudi traumatizovani, u njima je mnogo bola. Ako po\u010dnu da se ispituju, taj bol \u0107e se pojaviti. Ljudi ne \u017eele da osete taj bol. Lak\u0161e je prihvatiti la\u017ena uverenja, da postanete zavisni, poku\u0161ate da nabavite vi\u0161e dobara i budete uspe\u0161niji, da budete uspe\u0161ni sa suprotnim polom ili bilo kojim polom koji \u017eelite i poku\u0161ate da se potvrdite: o, oni me vole. Lak\u0161e je poku\u0161ati da potvrdu dobijete spolja nego da pogledate kako nedostaje iznutra. Lak\u0161e je i za mene, ali i za sve. Kada je u pitanju samopregled, razmi\u0161ljanje boli odmah. Sokrat \u2013 to je bolna stvar. I uzgred u Delfskom hramu, u staroj Gr\u010dkoj, natpis je govorio: Upoznaj samoga sebe.<\/p>\n

Vi imate svoje iskustvo sa zavisno\u0161\u0107u. I to je u stvari \u010ditav va\u0161 \u017eivot, zar ne?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

To je bila celo\u017eivotna stvar, posebno sa poslom, znate. I posebno sa \u017eeljom za priznanjem i potvr\u0111ivanjem spolja. Ali za\u0161to mi je to trebalo? Zato \u0161to sam vrlo rano dobio poruku da nisam cenjen. Zatim nastavljam sebi da dokazujem: tvoja vrednost je da postane\u0161 lekar i da bude\u0161 dostupan i da nikada ne ka\u017ee\u0161 ne, a znate, mislim da svako ima svoju verziju ovog stanja.<\/p>\n

To nije samo problem kapitalizma, ve\u0107 i patrijarhata.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Da, a patrijarhat je postojao mnogo pre kapitalizma. Od nastanka civilizacije, oko 10.000 godina, ali kapitalizam je ure\u0111en, kao i sve drugo, tako da omogu\u0107i interese patrijarhata, nije ga on izmislio. Ali sada je sigurno nekako prilago\u0111en sopstvenim potrebama.<\/p>\n

Kao \u0161to mo\u017eemo primetiti, to je u osnovi me\u0111ugeneracijska trauma u za\u010daranom krugu\u2026 Kako da je ne reprodukujemo? Kao \u0161to ste spomenuli, nije lako. Ima nekoliko godina otkako vi ne morate da se borite protiv li\u010dnih zavisnosti i trauma. Ali kako se sve mo\u017eemo le\u010diti i kako ste do\u0161li do stanja u kom ste trenutno?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pa, puno rada\u2026 Puno rada na mom odnosu sa suprugom jer, znate, ona me uvek proziva za moje patrijarhalno pona\u0161anje i morao sam da donesem odluku \u2013 da li \u017eelim da saznam istinu, da li \u017eelim da rastem ili samo \u017eelim da se odr\u017eavam u istom stanju? Na kraju sam doneo odluku da \u0107u radije prona\u0107i istinu i rasti nego da ostanem zaglavljen. Probao sam terapiju, radio sam sve vrste terapija.<\/p>\n

Nau\u010dio sam mnogo iz procesa podu\u010davanja i sopstvenog rada na isceljivanju \u2013 napisao sam knjigu \u2013 to je za mene koliko i za sve ostale. Uradio sam mnogo posla. Mogu biti ponosan na posao koji sam uradio. Ne ka\u017eem da je gotovo. Kada ka\u017eem posao koji sam uradio, ne mislim na ono \u0161to sam proizveo u svetu, mislim na posao koji sam uradio u sebi.<\/p>\n

Dostupno je svima, pa i roditeljima \u2013 kada imaju decu, moraju da sagledaju emocionalnu stvarnost da bi zaista videli: uznemirim se zbog svog deteta. \u0160ta je to u meni \u0161to se uznemiri? Opet, zato \u0161to ne \u017eelimo da to prenosimo na dete, najva\u017eniji posao koji roditelji mogu da urade jeste da rade na sebi. Pre i nakon \u0161to dobiju decu.<\/p>\n

Sigurno, ali nije lako \u2013 ja tako\u0111e imam dete i znam da je to te\u017eak posao. Bojim se da ne uti\u010dem na dete na pogre\u0161an na\u010din.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Vidite, evo gde je problem. Izolacija, jer se ranije sve odvijalo u grupi: stariji, bake i deke, ujaci, tetke, starija deca \u2013 delili bi roditeljski zadatak. Nikada nije trebalo da budete izolovani roditelji koji \u017eive u stanu sa partnerom ili sami i sa detetom ili dvoje dece. Trebali smo da budemo u grupi u kojoj su i druge generacije. Mislim, ve\u0107ina ljudi su bolji kao bake i deke nego \u0161to su bili kao roditelji. Za\u0161to? Zato \u0161to su stekli mudrost. Pa, to je nekada bilo dostupno. Tako da strah nije li\u010dni \u2013 taj strah odra\u017eava dru\u0161tvenu realnost socijalne nepovezanosti.<\/p>\n

Istina je, i to je deo patrijarhalne pri\u010de, jer su sva interesantna dru\u0161tva, u kojima su deca odrastala u komunalnim oblicima \u017eivota, bila pre matrijarhalna nego patrijarhalna.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

U Kanadi su starosedeoci nekada bili matrijarhalni. Prva stvar koju su Britanci uradili, kolonisti, je da su uni\u0161tili matrijarhat. Znali su \u0161ta rade. Napravili su zakone koji su u\u010dinili to dru\u0161tvo patrijarhalnim. Zato \u0161to je matrijarhat podr\u017eavao zdravu samostalnu decu, a kolonisti to nisu \u017eeleli. Dakle, do\u0161li su ovamo, sasvim namerno su uni\u0161tili matrijarhat i rezultat je da domorodne \u017eene u Kanadi imaju \u0161est puta ve\u0107u stopu reumatoidnog artritisa od bilo koga drugog. \u0160est puta! Nikada pre nisu imali reumatoidni artritis! Dakle, to je posledica stresa i ugnjetavanja koja je fiziolo\u0161ki o\u010digledna.<\/p>\n

A kada govorimo o odnosu prema ameri\u010dkim starosedeocima i mogu\u0107nosti izle\u010denja \u2013 Vi tako\u0111e koristite psihodelike svojoj praksi, zar ne?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ne mnogo. To je mali deo onoga \u0161to radim, ali da, koristim i njih.<\/p>\n

Da li je upotreba psihodelika bila va\u017ena za Va\u0161 proces izle\u010denja?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Bila je, zato \u0161to psihodelici, u ispravnim uslovima, otvaraju nesvesno i povezuju vas sa ne\u010dim mnogo ve\u0107im od va\u0161eg malog ega. Tako\u0111e su me upoznali sa domoroda\u010dkom mudro\u0161\u0107u. Drevne kulture poseduju ogromnu mudrost. Frojd je rekao da su snovi kraljevski put do nesvesnog. Zapravo, psihodelici su pravi put do nesvesnog. \u017delite da upoznate nesvesno? Uzmite psihodelik, otkri\u0107ete sve strahove koje poznajete i svu ljubav. Sve dok se to radi u ispravnim uslovima, sa dobrim vodi\u010dem, ne iz zabave i ne samo nasumi\u010dno. Ne reklamiram vam svoju novu knjigu, ali imam poglavlje o mom psihodeli\u010dnom iskustvu u novoj knjizi jer je to va\u017ean deo mog rasta.<\/p>\n

Zapravo, na to sam i mislila\u2026 Zato \u0161to je zaista te\u0161ko izboriti se sa tako velikom prazninom u sebi, a o\u010digledno je da ste imali prili\u010dno veliku prazninu. Izle\u010diti je, a bez preusmeravanja svog uma na druga\u010diji nivo, izgleda nekako nemogu\u0107e.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Posebno za mene, jer imam veoma jak intelekt. To mo\u017ee biti zaista dobra stvar na mnogo na\u010dina, ali mo\u017ee biti i odbrana. Univerziteti su puni ljudi, koji u sebi imaju ogromne praznine i poku\u0161avaju da ih popune intelektom. Univerziteti \u2013 takozvani akademici i profesori. I znate, ja mogu biti vrlo sli\u010dan njima, tako da su za mene psihodelici va\u017eni \u2013 kada uzimate psihodelike \u2013 intelekt nije tu da vas za\u0161titi, ili nije tu da vas za\u0161titi od stvarnosti va\u0161ih emocija.<\/p>\n

\u0160ta je razlika izme\u0111u terapije psihodelicima i zavisnosti od psihodelika, oni tako\u0111e mogu biti povezani?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ljudi mogu postati zavisni od nekih psihodelika. Sigurno je da mo\u017eete postati zavisni od MDMA. Na primer, fizi\u010dki je nemogu\u0107e postati zavisnik od Ajahuaske. Mogu\u0107e je da nastavite da koristite iskustvo Ajahuaske kao bekstvo od va\u0161e stvarnosti, ali to ne mo\u017ee biti vrsta zavisnosti. Ne u smislu da stvarate zavisnost od ove supstance, koja \u010dini da povra\u0107ate. Mislim ko \u017eudi za tim, u smislu iskustva druga\u010dijeg stanja uma koje vam nije prijatno da osetite. Psihodeli\u010dno iskustvo mora biti kombinovano sa integracijom tog iskustva u va\u0161 \u017eivot. Ako to ne uradite, ceo proces ne funkcioni\u0161e.<\/p>\n

I \u0161ta jo\u0161 re\u0107i? Razlika je tako\u0111e u tome \u0161to zapadni lekovi \u2013 poput antidepresiva \u2013 mogu da deluju na neke ljude i da pomognu, ali deluju tako \u0161to menjaju fiziologiju mozga sve dok ih uzimate. Oni se ne bave osnovnim uzrocima, za\u0161to ste depresivni. Nisam protiv njih, mnogim ljudima su pomogli. Ne poma\u017eu svima i rade samo dok ih uzimate. Psihodeli\u010dni lekovi nisu napravljeni da se redovno uzimaju niti da hroni\u010dno menjaju fiziologiju va\u0161eg mozga, ve\u0107 su napravljeni da vam pru\u017ee iskustva iz kojih mo\u017eete u\u010diti. Dakle, mo\u017eete se vratiti u svoj \u017eivot i primeniti te lekcije u svom \u017eivotu \u2013 to je sasvim druga\u010diji predlog, tako da je mnogo manje verovatno da \u0107e izazvati zavisnost.<\/p>\n

Da li ljudi sa sklono\u0161\u0107u ka zavisnosti mogu da koriste psihodelike u terapiji?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

I sam sam le\u010dio takve ljude sa velikim uspehom. Le\u010denje zavisnika psihodeli\u010dnom terapijom, o da! Zavisnost je u osnovi bekstvo od bola. Sve zavisnosti, bilo da se radi o kocki, seksu, pornografiji, kupovini, ishrani, poslu, drogama, sve je u bekstvu od bola. Dozvolite mi da vam poka\u017eem ne\u0161to \u2013 bio sam u Ju\u017enoj Karolini, \u010carlston, pre dva dana, dr\u017eao sam govor, i tamo je bio momak koji izgleda kao zavisnik i dao mi je ovu majicu, i na njoj pi\u0161e: Ne za\u0161to zavisnost, ve\u0107 za\u0161to bol?<\/p>\n

Pro\u010ditao je moju knjigu i po\u010deo je da koristi moju metodu i metoda poma\u017ee, tako da je napravio majicu koja poru\u010duje da nije pravo pitanje \u0161ta je moja zavisnost, ve\u0107 \u0161ta je moj bol. A kada uzimate psihodelike, nau\u010dite odakle je bol. I tako\u0111e \u0107ete nau\u010diti da postoji dublji deo vas koji je stabilan, celovit i pun ljubavi. Dakle, ne morate da nastavite da jurite. Nije tako jednostavno. To je proces. Tako da sam video ljude kako se oporavljaju od alkoholizma i zavisnosti od kokaina i seksa uz pomo\u0107 psihodelika.<\/p>\n

Zanimljivo je da ljudi u sebi ne vide taj dublji, \u010dvrsti deo pun ljubavi, neku vrstu iskonskog savr\u0161enstva koje svi delimo, ve\u0107 se prepoznaju kroz svoj strah i druga negativna ili bolna iskustva.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ose\u0107am da postoji dobar razlog za\u0161to ne vide. Mo\u017eete li videti sebe, svoje lice, ako ne pogledate u ogledalo?<\/p>\n

Ne mogu.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ako odrasli ne vide svoje savr\u0161enstvo, ako su odrasli pod stresom, depresivni, traumatizovani, oni ne mogu da budu ogledalo u kome dete vidi svoje savr\u0161enstvo. Kako bi se to i dogodilo? Kako bi osoba to mogla da vidi? Zato je tu terapeut. \u001cZato \u0161to je u dobroj terapiji, u idealnoj situaciji, terapeut \u2013 a vrlo malo terapeuta to mo\u017ee da uradi \u2013 ali u idealnoj situaciji, terapeut ne samo da radi sa problemima i bolom, ve\u0107 mo\u017ee i da bude ogledalo za na\u0161e savr\u0161enstvo.<\/p>\n

To bi tako\u0111e i nastavnici trebalo da rade, na neki na\u010din \u2013 da budu ogledalo savr\u0161enstva dece \u2013 ali to je nevolja, oni obi\u010dno to ne vide, niti ose\u0107aju<\/em>.<\/p><\/blockquote>\n

Nisu nau\u010deni kako da rade to, nisu radili na sebi, znate. Ali oni nastavnici koji to znaju da rade, nekako spontano, ne zato \u0161to ih je neko u\u010dio, ve\u0107 samo zato \u0161to su takvi \u2013 oni su sjajni u\u010ditelji. Spontano, oni su sjajni u\u010ditelji. Ne znaju za\u0161to, ali oni vide celo dete, ne samo problem ili pona\u0161anje.<\/p>\n

Sa engleskog preveli: Danijela Savki\u0107 i Andra\u0161 Juhas<\/p>\n

Tekst je prvobitno objavljen na portalu Alarm. Prevod je nastao u okviru saradnje medijske mre\u017ee ELMO (East Left Media Outlet).<\/p><\/blockquote>\n

Masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gabor Mate: Najva\u017eniji posao \u0161kola nije da u\u010de decu o Trijanonskom sporazumu, ili kada se Slova\u010dka odvojila od \u010ce\u0161ke, ili kada je bila bitka kod Vaterloa. Ne treba da ih u\u010de \u010dinjenice ili ve\u0161tine, ve\u0107 da podsti\u010du zdrav razvoj mozga. (Foto: trainerslibrary.org)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":356026,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-356024","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/356024","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=356024"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/356024\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":356027,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/356024\/revisions\/356027"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/356026"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=356024"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=356024"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=356024"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}