{"id":355626,"date":"2022-09-21T07:08:48","date_gmt":"2022-09-21T05:08:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=355626"},"modified":"2022-09-21T07:08:48","modified_gmt":"2022-09-21T05:08:48","slug":"zenske-borbe-su-bitne-za-cjelokupnu-emancipaciju-drustva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/09\/21\/zenske-borbe-su-bitne-za-cjelokupnu-emancipaciju-drustva\/","title":{"rendered":"\u017denske borbe su bitne za cjelokupnu emancipaciju dru\u0161tva"},"content":{"rendered":"

Autorka: Jovana Netkovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Bespravna gradnja, otimanje, sumnjive prodaje, uni\u0161tavanje prirode \u2013 svedo\u010dimo ovome u sve ve\u0107oj meri, kako u Srbiji, tako i u regionu. Ekolo\u0161ki aktivizam dobio je puni zamah u prethodne tri godine, kada se \u010dinilo da gra\u0111ani umorni od protesta decenijama vi\u0161e nemaju energije u borbi za pravdu. Uni\u0161tavanje \u017eivog sveta u rekama zarad stavljanja tih malih reka u cevi, diglo je je na noge stanovnike malih mesta kojima je ve\u0107 sve oduzeto osim to malo prirode u \u010dijoj okolini \u017eive. Privatni interesi su, osim vode, krenuli da otimaju i drve\u0107e, pa tako ako krenete u \u0161etnju planinskim stazama nije iznena\u0111enje da nai\u0111ete na prekomernu ili nelegalnu se\u010du drve\u0107a.<\/p>\n

Da bismo imali jo\u0161 uvek da udi\u0161emo koliko toliko \u010dist vazduh i da pijemo vodu, bore se neumorno ekolo\u0161ki aktivisti i aktivistkinje koji bivaju ozna\u010deni u prljavim kampanjama dr\u017eavnih medija kao neprijatelji, a \u010desto su i meta SLAPP tu\u017ebi. Inicijativa Odbranimo \u0161ume Fru\u0161ke gore preuzela je da radi ono \u0161to bi trebale institucije, jer se upravo njima obra\u0107aju gra\u0111ani i gra\u0111anke kada uo\u010de prekr\u0161aje i nelegalnosti na prostoru Nacionalnog parka Fru\u0161ke gore, sa glavnim ciljem da sa\u010duvaju \u0161ume od nemilosrdnog uni\u0161tavanja zarad profita.<\/p>\n

Tim povodom razgovaramo sa Draganom Arsi\u0107 iz Pokreta Odbranimo \u0161ume Fru\u0161ke gore, koja je ove godine dobitnica BeFem priznanja Bring the Noize u kategoriji \u017denska ekolo\u0161ka borba i odbrana \u0161uma.<\/p>\n

Prilikom preuzimanja priznanja rekli ste da je va\u0161a borba prerasla iz ljubavi prema prirodi. Da li se se\u0107ate \u0161ta je u vama prelomilo da to \u0161to volite prirodu zna\u010di da treba i da se organizujete u borbene redove, odnosno da to postane aktivizam?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Inicijativa je nastala po\u010detkom 2019. godine kad se okupilo nas pet istomi\u0161ljenika, velikih zaljubljenika u Fru\u0161ku goru. Svi mi smo ceo \u017eivot vezani za Fru\u0161ku goru \u2013 kao planinari, rekreativci, gljivari, biolozi, izvi\u0111a\u010di. Videli smo da je poslednjih nekoliko godina se\u010da \u0161uma postala enormna, masivna i svima vidljiva jer su planinarske markirane staze po\u010dele da se uni\u0161tavaju pod naletom savremene te\u0161ke mehanizacije za efikasnu se\u010du i izvla\u010denje trupaca, da se zatrpavaju ogromnim koli\u010dinama trupaca. Ubrzo nam je bilo jasno da je se\u010da \u0161uma bukvalno eksplodirala svojim intenzitetom, \u0161to nam je bila i poslednja crvena lampica nakon koje smo odlu\u010dili da se samoorganizujemo kao ekolo\u0161ka gra\u0111anska inicijativa.<\/p>\n

Ja li\u010dno sam bila inspirisana borbom za planinske reke na Staroj planini, a najvi\u0161e akcijama u selima Topli Do i Rakita. Bila sam u tim borbama\u00a0 aktivna tokom 2018. i nekako se onda prirodno nametnulo da ja iniciram na\u0161e okupljanje oko ideje odbrane i za\u0161tite Fru\u0161ke u na\u0161oj lokalnoj zajednici. I tako smo odlu\u010dili da povedemo borbu za na\u0161u najve\u0107u prirodnu vrednost, a to je Fru\u0161ka gora, najstariji nacionalni park Srbije. Svojom borbom smo upoznali \u0161iru javnost da je Fru\u0161ka gora ugro\u017eena i da je sistemski izlo\u017eena uni\u0161tavanju zbog lo\u0161eg modela upravljanja, neodgovornog rada upravlja\u010da \u2013 javnog preduze\u0107a, zbog koruptivnih i ilegalnih se\u010da.<\/p>\n

Sa jedne strane informisali smo i mobilisali javnost putem Fejsbuk grupe koja sad ima preko 13.000 \u010dlanova i Fejsbuk stranice sa preko 6.000 pratilaca, a sa druge strane smo nekoliko klju\u010dnih tema stavili na sto nadle\u017enih institucija, stru\u010dne javnosti, stru\u010dnih organizacija i velikih NVO-a.<\/p>\n

U ekolo\u0161kom pokretu u Srbiji, pa i u regionu ima dosta hrabrih \u017eena za \u010diji rad ne zna mnogo ljudi mimo nas koje smo u aktivizmu. Ne\u0161to ve\u0107u pa\u017enju privukle su, recimo, \u017eene Kru\u0161\u010dice koje su se borile protiv izgradnje mini-hidroelektrana. Da li mislite da je u ekolo\u0161kom pokretu, pa i \u0161ire u dru\u0161tvu dovoljno prepoznata snaga \u017eena, da li je \u017eenska borba dovoljno vidljiva i kako bismo to mogli da pobolj\u0161amo?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nije \u010dudno \u0161to su \u017eene u prvim redovima ekolo\u0161kih borbi jer, po prirodi stvari, \u017eene sa svojim senzibilitetom i empatijom pokazuju da je borba za zdravu \u017eivotnu sredinu i prirodu, borba protiv destrukcije u dru\u0161tvu, jer ona poni\u0161tava sam \u017eivot i opstanak ljudskog bi\u0107a i svih drugih bi\u0107a koja \u010dine jedinstvo prirode na planeti.<\/p>\n

Prepoznavanje \u017eena kao beskompromisnih boraca u na\u0161em dru\u0161tvu je u za\u010detku. Ne \u010dudi jer su dru\u0161tva u dr\u017eavama Balkana, naro\u010dito u Srbiji, BiH, Albaniji i Makedoniji, jo\u0161 uvek izrazito patrijarhalna. U takvim dru\u0161tvima obrazac dru\u0161tvenog anga\u017eovanja se prepoznaje kao po\u017eeljan mu\u0161ki i nepo\u017eeljan \u017eenski. \u017dene i danas dobijaju \u201cdobronamerne\u201d savete tipa \u201cdokona je, nema pametnija posla, idi ku\u0107i bavi se porodicom,\u201d i niz drugih, malicioznih i ru\u017enih komentara koji aludiraju na to da su bezvredna bi\u0107a ako su aktivistkinje. Na\u017ealost, Srbija je jo\u0161 uvek predgra\u0111ansko dru\u0161tvo i zapravo rekla bih da je poslednjih 15 godina do\u017eivela i regresiju u odnosu na poimanje i do\u017eivljavanje \u017eena u Jugoslaviji.<\/p>\n

Vidljivost \u017eenskih borbi je bitna za celokupnu emancipaciju dru\u0161tva. Ona se ne\u0107e podi\u0107i\u00a0 deklarativnim zvani\u010dnim stavovima, kvotama niti formalnim ubacivanjem gender tema u\u00a0 agende, ve\u0107\u00a0 istinskim podr\u0161kama ekolo\u0161kim borbama koje autenti\u010dno vode \u017eene. Ako su neke akcije na terenu, tribine ili bilo koja druga de\u0161avanja koja organizuju \u017eene liderke ekolo\u0161kih inicijativa, trebalo bi ih javno podr\u017eati, do\u0107i na ta doga\u0111anja i svojim prisustvom izraziti konkretnu i vidljivu podr\u0161ku. Vidljivost se posti\u017ee i javnim priznanjima kao \u0161to je BeFem-ovo, ali\u00a0 i umre\u017eavanjem na me\u0111unarodnom nivou.<\/p>\n

\u0160ta za vas li\u010dno zna\u010di ujedinjavanje sa \u017eenama kada se borite za zajedni\u010dki cilj, \u0161ta je ono \u0161to usput, osim uzajamne podr\u0161ke, dobijete? Koliko je va\u017ena me\u0111ugeneracijska saradnja?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Izuzetno mi je va\u017eno ujedinjavanje jer ja sam od onih \u017eena koje \u010dvrsto veruju da se svojim primerom gradi ne samo pokret, ve\u0107 i \u0161ira zajednica i organizacija. Svojim primerom se gradi i poverenje ljudi i kredibilitet. Mogu\u0107e je da ja malo i preterujem u nagla\u0161avanju uticaja li\u010dnog primera, ali verovatno je to i stvar karaktera.<\/p>\n

Ujedinjavanje sa \u017eenama, pre svega iz ekolo\u0161ke sfere (to mi je radijus kretanja \ud83d\ude0a) ono istinsko, iskreno, izaziva jako dobar ose\u0107aj i psiholo\u0161kog zadovoljstva, ali i sigurnosti, svrhovitosti i vrednosti dru\u0161tvenog anga\u017eovanja.<\/p>\n

Da, jako je va\u017ena me\u0111ugeneracijska saradnja. Iz li\u010dnog iskustva mogu da potvrdim da sam na samom po\u010detku\u00a0 ba\u0161\u00a0 bila jako inspirisana jednom devojkom, studentkinjom biologije, jednom Sta\u0161om i njenim stavovima o Fru\u0161koj gori, ali i generalno\u00a0 o vrednostima prirode. Ona je bila izuzetno anga\u017eovana na samom po\u010detku na\u0161e ekolo\u0161ke borbe za Fru\u0161ku goru i potom sticajem okolnosti (negativnih po \u0161ume) anga\u017eovala se dalje u svojoj lokalnoj zajednici u Ba\u010dkoj Palanci. Onda kad je bilo potrebno jedna drugoj smo bile podr\u0161ka na terenu u odbrani \u0161uma, ali\u00a0 i u borbi sa institucijama putem raznih stru\u010dnih dokumenata i ekspertiza.<\/p>\n

Koliko Vam zna\u010di kada organizacije i javnost prepoznaju Va\u0161 rad, ta\u010dnije koliko vam je zna\u010dila nominacija za \u201cFront Line Defenders Award\u201d za koju vas je nominovala Me\u0111unarodna ekolo\u0161ka mre\u017ea \u201cAlpe Adria Green\u201d (AAG) sa sedi\u0161tem u Sloveniji, i BeFem priznanje Bring the Noize?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Takva priznanja zna\u010de puno. Ona prosto osvetle va\u0161u borbu, ona su kao neki mo\u0107ni reflektori koji bace na vas svetlo u mrklom mraku. A mrak su naravno, uni\u0161titelji prirode, ignorisanje institucija, tabloidni napadi sa kojima i jedni drugi poku\u0161avaju da vas obezvrede i diskredituje. Sa priznanjima se dobije \u201cznak pored puta\u201d da to \u0161to radite vredi i ima \u0161iri dru\u0161tveni i civilizacijski smisao.<\/p>\n

Na\u017ealost, svedo\u010dimo tome da su u Srbiji sve \u010de\u0161\u0107a pojava SLAPP tu\u017ebe \u2013 zlonamerne privatne tu\u017ebe \u010diji je cilj gu\u0161enje kritike; one ne \u017eele da zadovolje prava, ve\u0107 da se \u2018\u017ertva\u2019 finansijski iscrpi, zastra\u0161i i demotivi\u0161e. Vas tako\u0111e poku\u0161avaju da zaustave u borbi na ovaj na\u010din tako \u0161to su protiv vas podigli tu\u017ebe Sanja Petri\u0107 i njen suprug, vlasnici firme Galens, koji su postavili ogradu i blokirali planinarsku stazu, povodom \u010dega je bila organizovana protestna \u0161etnja na kojoj su planinari probili kapiju pre dve godine. Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o tome, po kom osnovu i za \u0161ta vas tu\u017ee i \u0161ta mislite da je iza svega toga?<\/p>\n

Supru\u017enici Petri\u0107, finansijski i politi\u010dku mo\u0107ni ljudi, su nas tu\u017eili sa \u010detiri parni\u010dne i jednom krivi\u010dnom prijavom zato \u0161to smo ukazali na niz nezakonitih radnji: uzurpaciju podru\u010dja nacionalnog parka i dr\u017eavnih parcela Op\u0161tine Beo\u010din, nezakonitu izgradnju betonskog puta do privatnog imanja, ogra\u0111ivanje nekoliko desetina hektara \u0161ume i podru\u010dja na kojem su za\u0161ti\u0107ena stani\u0161ta biolo\u0161kih vrsta, blokiranje javnih puteva, ekolo\u0161kih koridora i zvani\u010dnih planinarskih staza. To je lokalitet Kesten koji obuhvata deo NP Fru\u0161ka gora i rubnog podru\u010dja koje tako\u0111er u\u017eiva ne samo za\u0161titu po doma\u0107oj regulativi, ve\u0107 je i identifikovano podru\u010dje EU Natura 2000. Na\u0161a borba za Kesten je paradigma zarobljenih institucija jer su one postale servis kapitala i politi\u010dkih mo\u0107nika.<\/p>\n

Dve tu\u017ebe su kolektivne protiv nas \u010detvoro aktivista, Nikole Are\u017eine iz Udruzenja Fru\u0161ka\u0107, Petra \u017divanovi\u0107a i Du\u0161ana Tomi\u0107a, a tri su samo protiv mene. Oni nas tu\u017ee u vezi sa na\u0161im protestom Svi za \u0161ume \u2013 \u0160ume za sve, koji smo organizovali 9.10.2021. godine. Odgovor je stigao u vidu SLAPP tu\u017ebi. Jako je bitno \u0161to je na\u0161 slu\u010daj evidentiran u CASE-u (Coalition against SLAPPs in Europe) preko NVO-a Gradjanske inicijative. Cilj SLAPP tu\u017ebi jeste da nas zastra\u0161e, finansijski iscrpe i da odustanemo. Oni nas tu\u017ee za minornu materijalnu \u0161tetu koja je vrednosti par hiljada dinara (katanac i par metara \u017eice), za du\u0161evnu bol koju trpe, za naru\u0161en ugled i ugro\u017eavanje kreditne sposobnosti. Tu\u017eilja Sanja Petri\u0107, suvlasnica kompanije Galens invest, tu\u017ei aktiviste, a onda se ne pojavi na ro\u010di\u0161tu. Sve su to parametri po kojima su ove tu\u017ebe \u0161kolski primeri SLAPP tu\u017ebi. Prognoza advokata koji nas zastupa je da \u0107e slu\u010daj Kesten zavr\u0161iti na Europskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jer na\u0161e sudstvo na\u017ealost nema kapacitet da se izjasni da su tu\u017ebe zloupotreba prava i sudskog sistema, zato i nisu odbacili sve tu\u017ebe.<\/p>\n

Tokom cele borbe verovatno ste imali i trenutke kada vam je potrebno da skupite snagu. \u0160ta biste poru\u010dili drugim aktivistima i aktivistkinjama u regionu, koji mo\u017eda \u017eive u malim mestima i \u010dija pri\u010da ne mo\u017ee da do\u0111e tako lako do medija? Za\u0161to je va\u017ean gra\u0111anski aktivizam i za\u0161to je va\u017eno da podr\u017eimo druge koji se bore?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Va\u017eno je organizovati se lokalno, biti uporan i hrabar i sticati poverenje lokalne zajednice. Ne odustajati zbog toga \u0161to ste manjina, jer promenu su uvek u istoriji civilizacije donosile male grupe ljudi koji su bili posve\u0107eni i istrajni. Ovo je parafraziranje Margaret Mead, \u010duvene antropolo\u0161kinje. Verujmo joj da je upravo tako.<\/p>\n

Gra\u0111anski aktivizam je va\u017ean jer po prirodi stvar dru\u0161tveni i dr\u017eavni sistemi su skloni tome da se ne menjaju pa civilni sektor, naro\u010dito aktivisti, imaju ulogu da kritikuju ono \u0161to je negativno i da ukazuju na ono \u0161ta bi i kako bi trebalo da bude. Dru\u0161tveno anga\u017eovana osoba je osoba koja kriti\u010dki misli, slobodno govori i dela isklju\u010divo u javnom interesu i to je sama su\u0161tina aktivizma. Zato je bitno prepoznati ljude, pokrete, inicijative i podr\u017eati ih. Njihova vidljivost i snaga u javnom prostoru je od su\u0161tinske va\u017enosti za uspeh borbe. A borba je neprestana.<\/p>\n

voxfeminae.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragana Arsi\u0107: Prepoznavanje \u017eena kao beskompromisnih boraca u na\u0161em dru\u0161tvu je u za\u010detku. Ne \u010dudi jer su dru\u0161tva u dr\u017eavama Balkana, naro\u010dito u Srbiji, BiH, Albaniji i Makedoniji, jo\u0161 uvek izrazito patrijarhalna<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":355627,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-355626","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/355626","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=355626"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/355626\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":355628,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/355626\/revisions\/355628"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/355627"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=355626"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=355626"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=355626"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}