{"id":355100,"date":"2022-09-14T07:05:05","date_gmt":"2022-09-14T05:05:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=355100"},"modified":"2022-09-14T07:05:05","modified_gmt":"2022-09-14T05:05:05","slug":"ima-li-rat-u-ukrajini-zavrsetka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/09\/14\/ima-li-rat-u-ukrajini-zavrsetka\/","title":{"rendered":"Ima li rat u Ukrajini zavr\u0161etka?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dimitrije Mili\u0107*<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kada su ruske trupe 24. februara pokrenule sveobuhvatnu invaziju na ukrajinsku teritoriju, o\u010dekivanja su bila da \u0107e ovaj rat biti brzo gotov. Doma\u0107i mediji su najavljivali potpuni krah ukrajinske vojske za tri dana (brza demilitarizacija) i da \u0107e vlast u Kijevu, koju Rusija opisuje kao nacisti\u010dku, biti brzo smenjena (brza denacifikacija). Me\u0111utim, ukrajinska vojska se pokazala kao kompetentnija nego \u0161to se mislilo, a ruska vojska manje kompetentna nego \u0161to je nekoliko decenija veli\u010dana, iako tako\u0111e decenijama nije u\u010destvovala u sukobu ovog nivoa kompleksnosti i obima. Obele\u017eeno je i pola godine od kada je \u201especijalna vojna operacija\u201c zapo\u010deta, a da se ne vidi skoriji zavr\u0161etak sukoba. Da li ga je uop\u0161te mogu\u0107e skorije o\u010dekivati?<\/p>\n

Sa jedne strane, vlast u Kijevu nije svrgnuta nakon neuspelog poku\u0161aja opkoljavanja glavnog grada od strane ruskih snaga. Ukrajinska vlast trenutno kontroli\u0161e malo vi\u0161e od 3\/4 svoje teritorije i ne deluje da \u0107e Volodimir Zelenski skorije potpisati kapitulaciju. Postoje tri razloga za\u0161to se ukrajinski predsednik ne\u0107e odlu\u010diti za skoriji zavr\u0161etak sukoba uz predaju teritorija.<\/p>\n

Prvi faktor je javno mnjenje u Ukrajini, gde u anketama preko 80% ljudi \u017eeli da Ukrajina ratuje do pobede i protivi se mirovnom sporazumu koji bi podrazumevao teritorijalne ustupke Rusiji. Drugi faktor je stanje na frontu, gde se teritorija pod ruskom kontrolom za prethodna tri meseca pove\u0107ala tek ne\u0161to manje od 1%. Gro tih novih pove\u0107anja de\u0161ava se u oblasti Donbasa, dok se u regionu Hersona ili oko grada Harkiva situacija pobolj\u0161ala u ukrajinsku korist. Percepcija vlasti u Kijevu je da ukoliko bude imala identi\u010dan nivo snabedavanje naoru\u017eanjem sa Zapada i aktivnu obuku novih trupa, da se stanje na terenu mo\u017ee menjati u korist Ukrajine. Tre\u0107i faktor je naravno spomenuto snabdevanje i podr\u0161ka Zapada, koja u prethodnim mesecima deluje dosta konzisetentnije.<\/p>\n

Navedeni tre\u0107i razlog u odluci Kijeva da nastavi sukob je tako\u0111e va\u017ean i za trajanje rata kao faktor za sebe. Taj faktor se zove zapadna podr\u0161ka i meri se kroz nivo finansijske podr\u0161ke, podr\u0161ke u vojnoj opremi i podr\u0161ci pozicijama ukrajinske vlasti u ratu. Kroz vreme se ovaj nivo podr\u0161ke razlikovao u intenzitetu i u odnosu na dva razli\u010dita bloka zapadnih dr\u017eava i njihove stavove.<\/p>\n

Prvi blok predstavlja dr\u017eave koje intenzivno podr\u017eavaju Ukrajinu i to su radile i pre po\u010detka sukoba. Ove dr\u017eave i danas bez ve\u0107ih rezervi Kijevu dostavljaju naoru\u017eanje u skladu sa svojim kapacitetima i mogu\u0107nostima. U ove dr\u017eave spadaju Sjedinjenje Ameri\u010dke Dr\u017eave, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljska i tri balti\u010dke dr\u017eave, koje su jo\u0161 pre ruske invazije Kijevu slale klju\u010dno defanzivno naoru\u017eanje, a od po\u010detka rata doprinose najve\u0107im udelom dostavljenog naoru\u017eanja. Ovim dr\u017eavama i zbog njihovih interesa ne odgovara zavr\u0161etak rata u ovoj fazi, odnosno kako bi to ameri\u010dki sekretar odbrane Lojd Ostin rekao:\u201c\u017delimo da Rusija u ovom ratu isrkvari da nema kapaciteta za bilo kakvu sli\u010dnu intervenciju u budu\u0107nosti.\u201c<\/p>\n

U drugi blok spadaju zapadne dr\u017eave koje su sve vreme rezervisane prema sukobu i koje su sklone da insistiraju na bilo kakvom mirnom re\u0161enju, samo da sukob bude \u0161to pre zavr\u0161en. To su dr\u017eave koje su se uzdr\u017eavale od slanja ubojitog naoru\u017eanja, koje su sve vreme insistirale na mirovnim pregovorima \u010dak i po cenu ustupka teritorija, ali i dr\u017eave koje nemaju vojni strah od Rusije (poput Poljske i balti\u010dkih republika), ve\u0107 vi\u0161e strah koji se odnosi na energetsku sferu. U ovaj blok dr\u017eava spadaju Nema\u010dka, Austrija, Italija, Francuska i Ma\u0111arska, sa istina razli\u010ditim intenzitetom. Iako i dr\u017eave poput Nema\u010dke, Italije ili Francuske \u0161alju naoru\u017eanje i podr\u017eavaju Ukrajinu danas i u ovoj sferi, nivo dostavljenog naoru\u017eanja je disproporcionalno nizak u odnosu na SAD i UK i bi\u0107e prve dr\u017eave koje \u0107e podr\u017eati kakvo god mirno re\u0161enje.<\/p>\n

Iz tog razloga, faktor zapadnih dr\u017eava veoma je va\u017ean kada se govori o kraju ratnog sukoba u Ukrajini, odnosno koji blok dr\u017eava \u0107e imati vi\u0161e uticaja na profilisanje zapadne politike prema ovom ratu. Za sada ve\u0107i uticaj su imale Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Ujedinjeno Kraljevstvo, te je Ukrajina u poslednjim mesecima dobijala vojnu podr\u0161ku kakva je godinama bivala nezamisliva da \u0107e biti usmerena jednoj tre\u0107oj dr\u017eavi.<\/p>\n

Bez dostavljenih: d\u017eevelin i NLAW protivtenkovskih sistema, protivazdu\u0161nih stingera, M777 haubica dugog dometa, HIMARS raketnih sistema i drugog arsenala koji Ukrajina neposredno pre rata nije imala, ukrajinska odbrana bi se u razli\u010ditim fazama na\u0161la u velikom problemu i mogu\u0107e posustala u brojnim kriti\u010dnim trenucima samo zbog ruske snage brojeva. Iz tog razloga, zapadno snabdevanje naoru\u017eanjem\u00a0 i njegova konzistetnost spada u klju\u010dne faktore opstanka u ratu i hipoteti\u010dkog povrataka teritorija od strane vlasti u Kijevu. Ta konzistentnost mo\u017ee biti poreme\u0107ena tokom ove zime, kada \u0107e pritisak umerenijeg bloka dr\u017eava na centralnu zapadnu politiku biti zna\u010dajno ve\u0107i, prvenstveno zbog Rusije i energetske politike.<\/p>\n

Iako je Evropska unija ove godine donela razli\u010dite planove o smanjenju upotrebe ruskog gasa i \u0161tednje potro\u0161nje prirodnog gasa do kriti\u010dne zime, zavisnost evropskih dr\u017eava od Rusije u ovoj sferi nije re\u0161ena. Ona ne mo\u017ee biti re\u0161ena u roku od pola godine, s obzirom da je ruski prirodni gas uvr\u0161ten kao srednjero\u010dno klju\u010dan u energetskim strategijama brojnih evropskih dr\u017eava. Strategije koje su dono\u0161ene na period od 15 do 20 godina sada realne politi\u010dke okolnosti primoravaju da se menjaju za nekoliko meseci. To \u010dini naro\u010dito ranjivim dr\u017eave koje su veliki uvoznici ruskog gasa i koje ga pritom koriste u vi\u0161e va\u017enih sektora. Nema\u010dka koja je najve\u0107i uvoznik gasa (oko 40% danas dolazi iz Rusije) i koja ga koristi za industriju, grejanje oko polovine doma\u0107instava i proizvodnju oko 15% svoje elektri\u010dne energije, svakako predstavlja najranjiviju dr\u017eavu, a Rusija \u0107e taj adut ve\u0161to koristiti uz adut Ma\u0111arske.<\/p>\n

Energetska politika prema evropskim dr\u017eavama trenutno predstavlja najbolji adut koji Moskva ima u rukama tokom rata. Dok joj vojska ve\u0107 mesecima mahom stoji, a Ukrajina dobija sve naprednije naoru\u017eanje kako vreme prolazi, najbolji adut Rusije je pronala\u017eenje pukotina u jedinstvu zapadnih dr\u017eava, a to je svakako pritisak na energetski najvi\u0161e zavisne zapadne dr\u017eave. To je adut koji ima trostruku snagu, a Rusija ga ve\u0107 danas koristi.<\/p>\n

Prvi faktor je finansijski, gde se zbog povoljne politi\u010dke situacije vi\u0161estruko pove\u0107avaju cene gasa evropskim kupcima, \u0161to daje dodatna sredsta Rusiji da ostane likvidna. Drugi faktor je pritisak na \u017eivotni standard evropskih potro\u0161a\u010da, odnosno glasa\u010da, koji bi na taj na\u010din pritisnuli svoju izvr\u0161nu vlast oko promene politike prema Ukrajini. Tre\u0107i faktor je poku\u0161aj diskreditacije evropske politike kao koalicije dr\u017eava koje uvode sankcije Rusiji i podr\u017eavaju Ukrajinu, ali sa druge strane bi i da sa tom Rusijom trguju gasom. Na osnovu ovakvih moralno relativizuju\u0107ih primera, Rusija je uspevala da u svojoj retorici dobija podr\u0161ku krugova van svoje zemlje, te njen imid\u017e dobrim delom i zavisi od mogu\u0107nosti da ovakve nedoslednosti u zapadnoj politici \u010desto evidentira i eksploati\u0161e u politi\u010dkoj propagandi.<\/p>\n

Me\u0111utim, ukoliko evropske dr\u017eave pre\u017eive ovu zimu bez posustajanja, Zapad u celini nastavi da snabedva ukrajinsku vojsku sve naprednijim arsenalom i Ukrajina nastavi obuku novih trupa, pozicija ruske vojske na frontu se na prole\u0107e slede\u0107e godine mo\u017ee zna\u010dajno pogor\u0161ati. To ne zna\u010di da \u0107e se Rusija i Vladimir Putin povu\u0107i, jer to \u0107e, zbog svih postoje\u0107ih rizika za Rusiju, biti jedna od poslednjih opcija. Me\u0111utim, to mo\u017ee zna\u010diti da se momentum mo\u017ee preokrenuti u korist Ukrajine, \u0161to bi pregovore o mirovnom sporazumu u\u010dinile povoljnijim po stranu Kijeva.<\/p>\n

Da bi do takvog ishoda do\u0161lo, u narednim mesecima je potrebno pratiti nekoliko aktera i njihove poteze. Od klju\u010dne va\u017enosti \u0107e biti: efikasnost Ukrajine u odbrani i da li \u0107e imati snage za kontraofanzivu, mogu\u0107nost Rusije da anga\u017euje dodatne vojne snage u ratu i nivo uticaja na neodlu\u010dnije evropske dr\u017eave u energetskoj sferi, snala\u017eljivost evropskih dr\u017eava u novim energetskim okolnostima i nivo pritiska evropskih glasa\u010da na politike svojih vlada, kao i sposobnost Amerike da pritisne evropske dr\u017eave da ne menjaju kurs i spremnost Bele ku\u0107e da kontinuirano nastavi da podr\u017eava Ukrajina u ratu. Iz perspektive potencijalnog budu\u0107eg trajanja rata, to zna\u010di da ni\u0161ta ne garantuje da \u0107e skorije biti zavr\u0161en. \u010cak je i izvesniji ishod da rat bude veoma dug.<\/p>\n

*Autor je programski direktor Novog tre\u0107eg puta<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Media centar<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da bi do takvog ishoda do\u0161lo, u narednim mesecima je potrebno pratiti nekoliko aktera i njihove poteze. Od klju\u010dne va\u017enosti \u0107e biti: efikasnost Ukrajine u odbrani i da li \u0107e imati snage za kontraofanzivu…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-355100","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/355100","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=355100"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/355100\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":355101,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/355100\/revisions\/355101"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=355100"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=355100"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=355100"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}