{"id":354874,"date":"2022-09-11T08:37:49","date_gmt":"2022-09-11T06:37:49","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=354874"},"modified":"2022-09-11T08:37:49","modified_gmt":"2022-09-11T06:37:49","slug":"11-septembar-zauvek","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/09\/11\/11-septembar-zauvek\/","title":{"rendered":"11. septembar zauvek"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n

Autor: Joseph Margulies<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Jedno od merila posledica revolucije je to \u0161ta postaje normalno posle nje? Da bismo bar delimi\u010dno objasnili nasle\u0111e 11. septembra, treba da se zapitamo \u0161ta se uzima zdravo za gotovo u svetu posle tog datuma. Kako su napadi na Ameriku promenili pitanja koja postavljamo \u2013 i odgovore koje dajemo \u2013 o izazovima s kojima se suo\u010davamo kao nacija? Kakva raspodela bogatstva i mo\u0107i nam sad izgleda tako normalna da uglavnom izmi\u010de kriti\u010dkom ispitivanju? Koje institucije i prakse smo stvorili i ugradili u ameri\u010dki \u017eivot u slu\u017ebi te nove normalnosti?<\/p>\n

Suo\u010davamo se sa 4 krupne posledice 11. septembra. Prvo, on je radikalno promenio na\u0161e razumevanje rata. Drugo, zapo\u010deo je dr\u017eavu nadzora i suzio na\u0161u koncepciju privatnosti. Tre\u0107e, uzdigao je pitanje bezbednosti granica na nivo nacionalnog opstanka. I \u010detvrto, stvoriv\u0161i utisak da je re\u010d o egzistencijalnoj ugro\u017eenosti, napadi od 11. septembra normalizovali su dotad nezamislivu surovost.<\/p>\n

Kao advokat za ljudska prava, proveo sam dobar deo prethodne dve decenije dovode\u0107i u pitanje razne aspekte dr\u017eave posle 11. septembra, a stanice na tom putu bile su, izme\u0111u ostalog, tri slu\u010daja na Vrhovnom sudu u ime zatvorenika. Iz prve ruke sam video te promene i \u0161tetu koju su nanele.<\/p>\n

\n

Nova vrsta rata<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Najva\u017enija posledica je promena koju je 11. septembar uneo u na\u0161e shvatanje rata. Mada je danas to te\u0161ko zamisliti, pre 11. septembra me\u0111unarodni terorizam je shvatan kao zlo\u010din, a ne kao \u010din rata. Takvo vi\u0111enje je netragom nestalo 11. septembra 2001. \u201eU Sjedinjenim Dr\u017eavama je o\u010digledno izvr\u0161en \u010din rata\u201c, rekao je senator John McCain istog dana. Peter Jennings, iz informativnog kanala ABC ta\u010dno je primetio: \u201eSvi su to ponavljali celog dana\u201c. Bila je to, nastavlja Jennings, \u201eobjava rata, \u010din rata protiv Sjedinjenih Dr\u017eava. Veliki broj politi\u010dara i komentatora, me\u0111u ostalima i mi, setili su se da je poslednji takav napad na Sjedinjene Dr\u017eave bio Perl Harbur.\u201c<\/p>\n

Predsednik George W. Bush je i sam prihvatio to tuma\u010denje 12. septembra. Posle sastanka sa svojim timom za nacionalnu bezbednost, rekao je reporterima da su napadi \u201ebili vi\u0161e od teroristi\u010dkog \u010dina. Bili su to \u010dinovi rata\u201c. Sutradan, posle jutarnjeg razgovora s gradona\u010delnikom Njujorka Rudolphom Giulianijem i guvernerom dr\u017eave Njujork Georgeom Patakijem, predsednik je rekao reporterima: \u201eOvim \u010dinom je objavljen rat Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama\u201c. A 15. septembra: \u201eMi smo u ratu. Teroristi su izvr\u0161ili ratni \u010din kojim je objavljen rat Sjedinjenim Dr\u017eavama i mi \u0107emo odgovoriti u skladu s tim\u201c. Preporu\u010dio je ljudima da \u201eidu za svojim poslovima\u2026 ali s povi\u0161enom sve\u0161\u0107u da je grupa varvara objavila rat ameri\u010dkom narodu.\u201c<\/p>\n

Od samog po\u010detka je, me\u0111utim, bilo jasno da \u0107e \u201erat protiv terora\u201c biti druk\u010diji od mnogih koji su mu prethodili. Sveti gral na\u0161eg novog rata nije bila teritorija, ve\u0107 obave\u0161tajna slu\u017eba. Napadi su odmah progla\u0161eni njenim propustom. Informativni TV kanal ABC nazvao je 11. septembar \u201eogromnim propustom obave\u0161tajne slu\u017ebe, kako u ljudskom tako i u tehni\u010dkom smislu\u201c. Washington Post <\/em>ga je opisao kao \u201ete\u017eak poraz obave\u0161tajne slu\u017ebe\u201c. Po re\u010dima Leona Panette, biv\u0161eg \u0161efa kabineta predsednika Billa Clintona, a kasnije direktora CIA-e i sekretara odbrane predsednika Baracka Obame, bio je to nesumnjivo \u201ekolosalni neuspeh na\u0161e obave\u0161tajne zajednice\u201c. Op\u0161tepoznato \u0161okantno upozorenje potpredsednika Dicka Cheneya od 16. septembra \u2013 da \u0107e \u201erat protiv terora\u201c odvesti Sjedinjene Dr\u017eave na \u201emra\u010dnu stranu\u201c, da \u0107e one delovati \u201eu senkama obave\u0161tajnog sveta\u201c \u2013 omogu\u0107ilo je da se nazre klju\u010dni cilj rata: ono \u0161to je NSA nazvala<\/a> \u201einformaciona dominacija\u201c.<\/p>\n

\u010cinilo se da \u0107e ispunjenje tog obe\u0107anja biti veliki izazov. \u201eNeprijatelj je na mnogo mesta\u201c, upozorio je dr\u017eavni sekretar Colin Powell. \u201eNeprijatelj ne \u017eeli da ga na\u0111emo. Neprijatelj je sakriven. Neprijatelj je vrlo \u010desto ba\u0161 ovde, u na\u0161oj sopstvenoj zemlji\u201c. Takva upozorenja su ponavljana bezbroj puta. Na\u0161 protivnik je, objasnio je Powell, \u201enevidljiv i neuhvatljiv\u201c, \u201esposoban da se preobra\u017eava\u201c; ti ljudi stalno menjaju oblik i mogu da \u201edeluju i kriju se bezmalo na svakom mestu\u201c, da osvanu u Hamburgu, Amsterdamu, Delrej Bi\u010du, D\u017eerziju\u201c, i da \u201estvaraju borbene zone potencijalno gde god ho\u0107e\u201c. Smatralo se da su teroristi podeljeni u visoko disciplinovane \u0107elije u koje je gotovo nemogu\u0107e prodreti. Razbijanje jedne \u0107elije ne\u0107e ni dota\u0107i druge jer svaka deluje nezavisno \u2013 \u201eme\u0161aju\u0107i se s lokalnom zajednicom, zara\u0111uju\u0107i na najobi\u010dnijim poslovima\u201c, ka\u017ee Powell, i planiraju\u0107i i pripremaju\u0107i svoje \u010dlanove sve dok ih ne \u201eaktivira\u201c nepoznati mozak cele operacije.<\/p>\n

Koliko god taj zadatak bio te\u017eak, smatralo se da je neodlo\u017eno ispuniti ga \u0161to pre. Po\u010dev\u0161i od 11. septembra i bez predaha mesecima, skoro svaki organ koji je imao neku ulogu u oblikovanju ameri\u010dkog mnjenja neprestano je opominjao \u0161ta bi moglo uslediti. U prvoj sedmici posle napada, obi\u010dno skepti\u010dni mediji kao \u0161to je, na primer, Boston Globe<\/em>, zadihano su ponavljali<\/a> izve\u0161taj arapskog informativnog magazina Al Watan<\/em>, po kome se Osama bin Laden dogovorio sa \u010de\u010denskim gangsterima da im plati 30 miliona dolara i dve tone opijuma u zamenu za 20 nuklearnih glava, koje bi onda pretvorio u \u201enuklearno oru\u017eje koje se mo\u017ee smestiti u kofer\u201c. Krajem septembra, New York Times<\/em> je citirao upozorenje Jeromea M. Hauera da je nacija \u201e\u017ealosno nepripremljena za suprotstavljanje bioterorizmu\u201c. Raste verovatno\u0107a, predvi\u0111a Times<\/em>, da \u0107e neka \u201ezlikova\u010dka nacija ili teroristi\u010dka grupa upotrebiti mikrobiolo\u0161ko oru\u017eje.\u201c<\/p>\n

U toj pregrejanoj atmosferi, elite u Sjedinjenim Dr\u017eavama tuma\u010dile su napade kao propust obave\u0161tajne slu\u017ebe koji je omogu\u0107io \u201egrupi varvara\u201c da zemlju uvu\u010de u rat kakav nije vodila u svojoj istoriji. Prvo, taj rat je versko-ideolo\u0161ki po\u0161to je protivnik u njemu odre\u0111eno shvatanje islama, a ne dr\u017eava. Drugo, taj rat je globalan: u ratu protiv terora Sjedinjene Dr\u017eave su vodile<\/a> vojne operacije u vi\u0161e od 80 zemalja. Kao \u0161to je Odbor 11. septembar objasnio<\/a>, \u201eameri\u010dka domovina je planeta\u201c. Tre\u0107e, taj rat je trajan; naime, poku\u0161aj da se naoru\u017eani verski fundamentalizam porazi konvencionalnim oru\u017ejem li\u010di na zaustavljanje vetra kremenja\u010dom. \u010cetvrto, taj rat je distopijski po\u0161to se oslanja na to da dr\u017eava sazna sve o svakom ko bi teorijski mogao da bude \u2013 ili postane \u2013 pretnja. I na kraju, taj rat je potencijalno apokalipti\u010dan.<\/p>\n

Mada se rat protiv terora uobli\u010davao postepeno, gotovo sav njegov u\u017eas poti\u010de iz po\u010detnog tuma\u010denja. Zapo\u010deli smo rat u Avganistanu i Iraku \u010dija je cena u ljudskim \u017eivotima, nacionalnim bogatstvima i globalnoj stabilnosti neprocenjiva. (Neprocenjiva, ali ne i neizra\u010dunljiva: projekat \u201eTro\u0161kovi rata\u201c na univerzitetu Braun pokazuje da je u 2020. godini rat protiv terora ko\u0161tao<\/a> vi\u0161e od 8 biliona dolara i preko 929 hiljada \u017eivota, od \u010dega preko 300 hiljada \u017eivota civila. \u201eMu\u010dili smo neke ljude da bismo dobili informacije\u201c, priznao<\/a> je predsednik Obama 2014. Nastavljamo da zadr\u017eavamo ljude na neodre\u0111eno vreme u of\u0161or zatvorima bez iole prihvatljive zakonske procedure. Vodimo rat dronovima, koji je ve\u0107 odneo hiljade civilnih \u017eivota \u0161irom muslimanskog sveta, me\u0111u njima i 10 u Kabulu<\/a>. Bidenov tim za bezbednost koristi<\/a> pravila iz Trumpove ere o upotrebi dronova van rati\u0161ta, ne namerava da obustavi tu praksu i obavio<\/a> je napade dronovima u Somaliji \u2013 ne da bi pru\u017eio podr\u0161ku ameri\u010dkim vojnicima, ve\u0107 da bi odbranio snage somalijske vlade.<\/p>\n

Najneprijatniji aspekt takvog tuma\u010denja mo\u017eda nije to \u0161to se ono u jednom trenutku pojavilo, ve\u0107 to \u0161to istrajava. U junu 2021. Predstavni\u010dki dom je ubedljivo glasao za povla\u010denje Ovla\u0161\u0107enja za upotrebu vojne sile u Iraku iz 2002. I Senat je postupio sli\u010dno. Ipak, Kongres nije opozvao ranije i zna\u010dajnije Ovla\u0161\u0107enje iz 2001, koje je pravosu\u0111e donelo u freneti\u010dnim danima neposredno posle 11. septembra i koje obezbe\u0111uje zakonsku osnovu za \u0161iri rat protiv terora. Kao \u0161to je napisao<\/a> Brian Finucane na forumu Just Security<\/em>, koliko god da su dobrodo\u0161li Bidenovi \u201eretori\u010dki gestovi\u201c u pravcu zavr\u0161avanja rata protiv terora, njegovi postupci svedo\u010de o nameri \u201eda nastavi \u2013 a ne da okon\u010da \u2013 teku\u0107e sukobe\u201c. U nastojanju da opravda debakl u Avganistanu, Biden je u avgustu 2021. rekao<\/a> \u2013 ta\u010dno i bez ironije \u2013 da je posle 20 godina globalnog rata protiv terora, teroristi\u010dka pretnja \u201emetastazirala daleko izvan granica Avganistana\u201c:<\/p>\n

\u201eAl \u0160abab u Somaliji, Al Kaida na Arapskom poluostrvu, Al Nusra u Siriji, nastojanje Islamske dr\u017eave da stvori kalifat u Siriji i Iraku i osnuje podru\u017enice u mnogim zemljama Afrike i Azije. Te pretnje zahtevaju na\u0161u pa\u017enju i na\u0161a sredstva. Vodimo uspe\u0161ne kontrateroristi\u010dke misije protiv teroristi\u010dkih grupa u vi\u0161e zemalja u kojima nismo stalno vojno prisutni. Po potrebi, uradi\u0107emo to i u Avganistanu. Izgradili smo kontrateroristi\u010dku sposobnost du\u017e celog horizonta koja \u0107e nam omogu\u0107iti da ne previdimo nijednu direktnu pretnju Sjedinjenim Dr\u017eavama u regionu i da delujemo brzo i odlu\u010dno \u010dim se uka\u017ee potreba.\u201c<\/p>\n

Dakle, nastavlja se.<\/p>\n

\n

Moderna dr\u017eava nadzora<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U skladu s njegovim glavnim ciljem \u2013 sveznaju\u0107om obave\u0161tajnom slu\u017ebom \u2013 rat protiv terora ne defini\u0161u \u010dizme i bombe, ve\u0107 nadzor: 11. septembar je zapo\u010deo stvaranje moderne dr\u017eave nadzora. Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) predvodila<\/a> je taj preobra\u017eaj prigrliv\u0161i ambiciju svog biv\u0161eg direktora Keitha Alexandera da joj \u201eni\u0161ta ne promakne\u201c. Ali varljivim traganjem za \u0161to ve\u0107im brojem boljih informacija ne bavi se samo NSA; to je zajedni\u010dka ambicija 18 federalnih organizacija koje imaju neku ulogu u nacionalnoj bezbednosti (me\u0111u njima su i CIA i FBA) i koje zajedno \u010dine<\/a> obave\u0161tajnu zajednicu.<\/p>\n

Naravno, informacije su korisne samo ako su dobijene tajnim putem. U svetu posle 11. septembra 2001. nadzor je pra\u0107en tajnovito\u0161\u0107u: te\u017enja da se sakupi ba\u0161 sve udru\u017eena je s te\u017enjom da se ni\u0161ta od toga ne podeli ni sa kim. Sjedinjene Dr\u017eave \u017eele da postignu informacionu asimetriju; \u017eele da znaju sve o \u201enjima\u201c i istovremeno se trude da oni ne saznaju ni\u0161ta o \u201enama\u201c. Iz toga je ponikla \u017eestoka posve\u0107enost spre\u010davanju i ka\u017enjavanju transparentnosti. One koji obelodane deli\u0107e mozaika nadzora gotovo izvesno \u010deka sudski progon. Obamina administracija pokrenula je vi\u0161e tu\u017ebi na osnovu<\/a> Zakona o \u0161pijuna\u017ei protiv osumnji\u010denih za curenje informacija nego sve druge administracije zajedno, a izvr\u0161na grana vlasti neprestano se pozivala na doktrinu \u201edr\u017eavnih tajni\u201c da bi prekinula procese koji bi navodno obelodanili neke aspekte njenog ogromnog mehanizma sakupljanja informacija. (Savetnik sam u jednom predmetu na Vrhovnom sudu, u kome vlast tvrdi da je informacija o mu\u010denju mog klijenta u tajnom, sada zatvorenom, zatvoru CIA-e u Poljskoj dr\u017eavna tajna.)<\/p>\n

Na taj na\u010din je onemogu\u0107eno ta\u010dno opisivanje obrisa ameri\u010dke dr\u017eave nadzora, mada su nam otkri\u0107a tokom vi\u0161e godina dala izvesnu predstavu o obimu vladinog \u0161pijuniranja u zemlji i inostranstvu. New York Times <\/em>je 2005. otkrio<\/a> da je u prvih nekoliko meseci posle 11. septembra Bushova administracija zapo\u010dela neovla\u0161\u0107eno nadziranje me\u0111unarodnih elektronskih poruka i telefonskih razgovora stranih dr\u017eavljana u Sjedinjenim Dr\u017eavama za koje se verovalo da imaju neke veze s Al Kaidom. Naredne godine saznali<\/a> smo da su odabrane telekomunikacijske kompanije dopustile Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji da, i ovog puta bez zvani\u010dnog naloga, prikuplja<\/a> metapodatke (u okviru vladinog Projekta za nadzor), to jest \u201epodatke o tome koga pozivate i od koga primate pozive, kada i koliko dugo oni traju\u201c o takore\u0107i svakom korisniku telefona u zemlji.<\/p>\n

Godine 2013. Edward Snowden je dostavio, a Guardian<\/em> objavio, nare\u0111enje Suda za nadzor stranih obave\u0161tajnih slu\u017ebi kojim se Verizon obavezuje<\/a> da dostavlja NSA-i na \u201estalnoj, svakodnevnoj osnovi\u201c metapodatke o svim telefonskim pozivima u svom sistemu. Sli\u010dna nare\u0111enja su data i drugim provajderima, \u0161to zna\u010di da je NSA usisavala metapodatke o skoro svakom telefonskom pozivu u zemlji. Posle Snowdenovih otkri\u0107a Kongres je 2015. poku\u0161ao da zauzda program masovnog sakupljanja informacija, sa ograni\u010denim uspehom. U poslednjih 7 meseci 2018, NSA je sakupila metapodatke o vi\u0161e od 19 miliona telefonskih brojeva. Kongres je dozvolio da zakonsko ovla\u0161\u0107enje za to masovno sakupljanje istekne 2019. godine. Ne znamo da li je i\u0161ta zauzelo njegovo mesto. Ali drugi programi dopu\u0161taju vladi da sakuplja ne samo metapodatke, ve\u0107 i sadr\u017eaj, opet bez ovla\u0161\u0107enja. NSA uverava da ne pristupa sadr\u017eaju poziva koji upu\u0107uju ili primaju ameri\u010dki gra\u0111ani, ali mo\u017eemo joj samo verovati na re\u010d.<\/p>\n

NSA sakuplja i metapodatke, a u nekim slu\u010dajevima i sadr\u017eaj elektronske komunikacije, izme\u0111u ostalog i poruke, pretra\u017eivanja, video snimke, fotografije i razgovore. To je bilo jezgro Snowdenovih otkri\u0107a 2013; otkriveno je postojanje PRISM-e, programa koji je omogu\u0107io NSA da pristupi velikim internet kompanijama, me\u0111u kojima su Gugl, Fejsbuk, Jahu, Epl, Skajp i Jutjub, opet bez ovla\u0161\u0107enja. I tu nas NSA uverava da ne pristupa namerno sadr\u017eaju elektronske komunikacije ameri\u010dkih gra\u0111ana bez ovla\u0161\u0107enja, ali to ne mo\u017eemo da proverimo.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de nove koncepcije rata, najneobi\u010dniji aspekt dr\u017eave nadzora nije to \u0161to ona postoji, ve\u0107 to \u0161to je tako \u0161iroko prihva\u0107ena. Univerzalno nadziranje privatnog pona\u0161anja postalo je normalno. Nema sumnje da je na to uticao i uporedni razvoj onoga \u0161to je harvardska profesorka preduzetni\u0161tva Shoshana Zuboff nazvala \u201enadzorni kapitalizam\u201c. U istoimenoj knjizi iz 2019. Doba nadzornog kapitalizma<\/em> (The Age of Surveillance Capitalism<\/em>) Zuboff opisuje tehnologije nadzora koje omogu\u0107uju Guglu da nadgleda pona\u0161anje milijardi korisnika mre\u017ee u realnom vremenu. Gugl zara\u0111uje od tog sve ve\u0107eg tajnog skladi\u0161ta informacija tako \u0161to koristi podatke za predvi\u0111anje pona\u0161anja kupaca i te informacije prodaje ogla\u0161iva\u010dima. Sveprisutna dr\u017eava i privatni nadzor su\u0161tinski su promenili na\u0161u koncepciju privatnosti. Pravo na privatnost (\u201eTo vas se ne ti\u010de!\u201c) zamenjeno je o\u010dekivanjem anonimnosti (\u201eJa nisam va\u017ean, ne\u0107e se zamajavati sa mnom\u201c).<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, umereno-liberalna levica \u2013 ostatak demokratske elite i Washington Post<\/em> \u2013 sad pominje nadzor ne kao pretnju slobodi, ve\u0107 kao ne\u0161to u \u0161ta sloboda pola\u017ee nade. Posle svake pucnjave u kojoj je u\u010destvovala policija, prvo pitanje glasi: \u201eGde je telesna kamera?\u201c kao da se podrazumeva da su policajci nadgledani na svakom mestu. Postaje sve gore. Odbor za istragu napada na Kapitol 6. januara je zahtevao<\/a> \u2013 ne tra\u017eio \u2013 izve\u0161taje od 15 medijskih kompanija, me\u0111u ostalima Tvitera, TikToka, Gugla, Snep\u010deta i Fejsbuka. Odbor \u017eeli evidenciju, \u201epodatke, izve\u0161taje, analize i komunikacije od prole\u0107a 2020. naovamo\u201c \u2013 sve \u0161to mo\u017ee imati veze \u201esa \u0161irenjem dezinformacija, poku\u0161ajem da se uti\u010de na rezultate izbora iz 2020. ili da se spre\u010di potvr\u0111ivanje rezultata, nasilnim ekstremizmom u zemlji i stranim me\u0161anjem u izbore 2020\u201c. Obim ovog zahteva je \u0161okantan, kao i o\u010dekivanje da medijske kompanije odlu\u010de o tome koje su \u201eprivatne komunikacije\u201c povezane sa \u201e\u0161irenjem dezinformacija\u201c ili \u201enasilnim ekstremizmom u zemlji\u201c.<\/p>\n

Znatan deo levog centra zala\u017ee se, ni\u0161ta manje nego desnica, da oni kojima ne veruje budu nadzirani 24 sata i, kao i desnica, \u017eivi u zabludi da bi nadzor obezbedio ta\u010dan, nepristrasan prikaz spornih doga\u0111aja. I privr\u017eenost nadzoru od strane levice otporna je na podse\u0107anja na Velikog brata. O\u010dekivanja od nadzora su tako postala prihva\u0107en \u2013 zapravo dobrodo\u0161ao \u2013 deo kulturnog pejza\u017ea.<\/p>\n

\n

Granice<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U deceniji koja je prethodila 11. septembru 2001, mnogi intelektualci su predvi\u0111ali nestanak<\/a> nacionalne dr\u017eave i pojavu<\/a> \u201esveta bez granica\u201c. Globalizacija, a posebno ubrzavanje trenda transnacionalne ekonomske integracije, u\u010dini\u0107e dr\u017eavu neva\u017enom, govorili su nam oni. Sve vi\u0161e univerzitetskog osoblja, biznis proroka i politi\u010dara samouvereno su najavljivali izumiranje geografije i predvi\u0111ali<\/a> slobodno kretanje ne samo kapitala ve\u0107 i radne snage. Granice \u0107e nestati; granica izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava i Meksika ne\u0107e imati ve\u0107i zna\u010daj od Mason-Dixonove linije. Drugog jula 2001. Wall Street Journal<\/em> pozvao<\/a> je, kao \u0161to \u010dini decenijama, da se donese ustavni amandman koji bi garantovao \u201eotvorene granice ne samo za robu i investicije ve\u0107 i za ljude.\u201c<\/p>\n

Jedanaesti septembar je ukinuo tu viziju; pominjanje sveta bez granica postalo je te\u0161ka jeres. Kao \u0161to ka\u017ee novinar Daniel Denvir u knjizi<\/a> iz 2020. Sveameri\u010dki nativizam<\/em> (All-American Nativism<\/em>), \u201epo\u0161to je ameri\u010dka vojska pretvorila prostrani \u2018muslimanski svet\u2019 u rati\u0161te, na\u0161a zemlja je postala doma\u0107a baza i njene granice moraju biti maksimalno osigurane\u201c. Ve\u0107 nekoliko sati posle napada, antiimigrantske organizacije prilagodile su svoju poruku novoj realnosti. Dan Stein, izvr\u0161ni direktor (sada predsednik) Saveza za ameri\u010dku imigracionu reformu brzo je povezao<\/a> nacionalnu bezbednost s nepropustljivijim granicama. \u201eOdbrana nacije od terorizma\u201c, rekao je on, \u201eozbiljno je podrivena nastojanjima pristalica otvorenih granica, a cenu su platile nedu\u017ene \u017ertve dana\u0161njih teroristi\u010dkih napada\u201c. Steven Camarota iz Centra za imigracione studije ismejao<\/a> je pristalice otvorenih granica kao \u201eideolo\u0161ke \u010dudake\u201c, a Glasovi gra\u0111ana zajedno, organizacije sa sedi\u0161tem u Kaliforniji, bili su sarkasti\u010dni: \u201eDajte nam svoje umorne, svoje siroma\u0161ne, svoje teroriste.\u201c<\/p>\n

U slu\u017ebi novog prioriteta, Kongres je usvojio<\/a> Zakon o bezbednosti domovine i sproveo najve\u0107u reorganizaciju federalne vlade od stvaranja Ministarstva odbrane 1947. Mnogi entiteti koji su ranije bili zadu\u017eeni za bezbednost granica \u2013 me\u0111u ostalima Carina, Slu\u017eba za imigraciju i naturalizaciju i Pograni\u010dna patrola \u2013 restrukturisani su kao deo domovinske bezbednosti, a mnoge njihove du\u017enosti su prenete na tek osnovana tela ICE (sprovo\u0111enje imigracionih i carinskih zakona) i Za\u0161tita carina i granice. Otada finansiranje obezbe\u0111ivanja granica i zapo\u0161ljavanje na tim poslovima nekontrolisano raste: sa 5,9 milijardi dolara i 10.700 agenata 2003. na 17,7 milijardi i 19.700 agenata 2020, \u0161to pokazuje da je francuski filozof Alexis de Tocqueville bio u pravu kad je rekao<\/a>: \u201eSvi ljudi vojni\u010dkog duha vole centralizaciju, koja pove\u0107ava njihovu snagu; svi ljudi centralizatorskog duha vole rat, koji tera dr\u017eave da sve svoje mo\u0107i predaju u ruke vlade.\u201c<\/p>\n

Ukupni uticaj 11. septembra na granice ne mo\u017ee se preceniti. Shvatanje terorizma kao egzistencijalne pretnje uzdiglo je bezbednost granica na nivo dr\u017eavnog imperativa. Ono \u010demu su mnogi uvek te\u017eili \u2013 \u201etvr\u0111e\u201c granice \u2013 iznenada je postalo pitanje opstanka. A po\u0161to je potpuna kontrola granica fizi\u010dki nemogu\u0107a, i takva \u0107e uvek ostati, granica je po\u010dela da funkcioni\u0161e kao simbol nacionalne slabosti. Kao i savr\u0161ena obave\u0161tajna slu\u017eba, bezbedne granice su postale ne\u0161to \u0161to moramo imati, ali nikad ne mo\u017eemo posti\u0107i. Svaki predmet tako velike i nere\u0161ive javne strepnje pogodan je za politi\u010dku manipulaciju: meta se mo\u017ee menjati, od muslimanskih terorista do meksi\u010dkih silovatelja i natrag, ali navodna pretnja nacionalnom \u017eivotu ostaje ista. Granica nikada nije bila tako nadgledana, ogra\u0111ena i militarizovana, a ipak ideja granice nikada nije bila tako prete\u0107a i zastra\u0161uju\u0107a. Taj veliki strah od granica, koji je posledica 11. septembra, ima svoj odjek u Trumpovom tvitu<\/a>: \u201eDR\u017dAVA BEZ GRANICE UOP\u0160TE NIJE DR\u017dAVA.\u201c<\/p>\n

\n

Surovost koju odobrava dr\u017eava<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Svako ko makar povr\u0161no poznaje ameri\u010dku istoriju zna da su Amerikanci uvek imali prefinjenu sposobnost za surovost. Ali 11. septembar je oslobodio jedan posebno virulentan soj uverenja da neki od nas nisu ljudi u punom smislu te re\u010di.<\/p>\n

Amerikanci nisu odmah prihvatili torturu. Krajem oktobra 2001. Washington Post<\/em> je objavio \u010dlanak o broju osumnji\u010denih pod nadzorom FBI koji su odbili da govore. Agenti su bili sve nervozniji. \u201ePoznati smo po humanom odnosu\u2026 ali mo\u017eda \u0107emo do\u0107i do ta\u010dke kad \u0107emo pribe\u0107i pritisku\u2026 i verovatno smo ve\u0107 blizu\u201c. Taj \u010dlanak je pokrenuo debatu o torturi, ali tu mogu\u0107nost su odmah svi odbacili. Posle pojavljivanja \u010dlanka u Postu<\/em>, urednik vesti mre\u017ee Fox News<\/em> John Scott intervjuisao je Erica Haneya, \u010dlana i jednog od osniva\u010da vojnih jedinica za specijalne operacije. Scott ga je upitao: \u201eMo\u017eda bi malo rada pesnicom pomoglo u dobijanju informacija?\u201c Honey je odgovorio: \u201eTo ne radi; ne daje informaciju koja nam je potrebna\u2026 i uvek je kontraproduktivno.\u201c<\/p>\n

Tada to nismo znali, ali dok su komentatori iskazivali mi\u0161ljenja, vlada je ve\u0107 razmatrala upotrebu torture. Krajem marta 2002, ameri\u010dki agenti su uhapsili Abu Zubaydaha u jednoj raciji u Pakistanu. Tada su verovali da je on va\u017ean \u010dlan Al Kaide i da poseduje va\u017ene informacije o pro\u0161lim i budu\u0107im napadima na SAD. Da bi osigurala njegovu izolaciju, CIA ga je prebacila u prvo crno mesto rata protiv terorizma, tajni zatvor na Tajlandu. U po\u010detku su ga ispitivali iskusni agenti koji su znali arapski i dugo se bavili Al Kaidom. Koristili su konvencionalne, neprisilne tehnike i Abu Zubaydah je sara\u0111ivao. Ali ono \u0161to je rekao agentima nije se slagalo s mi\u0161ljenjem CIA-e o tome \u0161ta on zna. Uverena da on ne\u0161to sakriva, CIA je prenela odgovornost za njegovo ispitivanje na svog ugovara\u010da, psihologa Jamesa Mitchella, kome se kasnije pridru\u017eio njegov kolega Bruce Jessen.<\/p>\n

U leto 2002. Mitchell i Jessen, koji nisu bili eksperti za Al Kaidu ili islamski fundamentalizam i nisu govorili arapski, preporu\u010dili su \u201epoja\u010dan program ispitivanja\u201c. Abu Zubaydah je bio zamor\u010de. Mu\u010den je 20 dana zaredom u avgustu 2002. Osamdeset tri puta su ga vezali za plo\u010du tako da mu je glava bila ni\u017ee od stopala i sipali mu vodu u nos i niz grlo. \u010cim bi pomislio da \u0107e se udaviti, podigli bi plo\u010du i omogu\u0107ili mu da povrati vodu i udahne, a onda bi ponovili postupak. Na jednoj seansi Abu Zubaydah je prestao da reaguje, i \u201eiz punih otvorenih usta su mu izlazili mehuri\u0107i\u201c.<\/p>\n

U drugim prilikama su ga \u0161amarali i udarali o zid, uguravali ga u visoku, usku kutiju nalik na mrtva\u010dki kov\u010deg ili ga satima ostavljali u drugoj, manjoj kutiji koja bi bezmalo mogla da stane ispod stolice. Bar jednom je bio podvrgnut \u201erektalnoj rehidrataciji\u201c. Cilj je bio izazivanje ose\u0107anja \u201epotpune bespomo\u0107nosti\u201c u subjektu, \u201eslamanje njegove volje i sposobnosti odupiranja\u201c da bi CIA mogla \u201epouzdano da proceni\u201c da on ne krije nikakve informacije.<\/p>\n

Uspeli su. \u0160estog dana torture Abu Zubaydah je jecao, cvileo, trzao se i hiperventilirao. Bio je tako slomljen da je izvr\u0161avao nare\u0111enja na mig. U tom trenutku Mitchell i Jessen su poverovali da on nema vi\u0161e \u0161ta da ka\u017ee i preporu\u010dili prestanak torture, ali se CIA nije slo\u017eila. Tortura se nastavila jo\u0161 dve nedelje, bezmalo \u201e24 sata svakog dana\u201c sve dok CIA nije zaklju\u010dila da je subjekt sve vreme govorio istinu \u201ei da ne poseduje nikakve nove informacije o teroristi\u010dkoj pretnji\u201c. Sjedinjene Dr\u017eave vi\u0161e ne misle da je Abu Zubaydah \u010dlan Al Kaide niti da ima ikakve veze s napadima 11. septembra.<\/p>\n

Priznajem da ovde nisam neutralan. Zastupao sam Abu Zubaydaha 15 godina. Zastupao sam i Mamdouha Habiba, australijskog dr\u017eavljanina koga su Sjedinjene Dr\u017eave prebacile iz Pakistana u Egipat, gde je bio podvrgnut nizu te\u0161kih tortura koje su obuhvatale pretnju pogubljenjem strujom, malu prostoriju koja se postepeno punila vodom i nema\u010dkog ov\u010dara. Habib je pu\u0161ten 2005; Abu Zubaydah je ostao u Gvantanamu. Nikada nije bio optu\u017een.<\/p>\n

Najmanje 39 od 119 zatvorenika pro\u0161li su \u201epoja\u010dano\u201c ispitivanje CIA-e. Tu nisu ubrojani oni koji su preba\u010deni u tre\u0107e zemlje sa zaslu\u017eenom reputacijom za torturu niti zatvorenici koji su mu\u010deni u zatvoru Ministarstva odbrane. Skandal torture bio je mnogo vi\u0161e od ve\u017ebe u ritualizovanoj brutalnosti. Tada su torturu prvi put otvoreno dopustili i podsticali najvi\u0161i nivoi ameri\u010dke dr\u017eave. Veza izme\u0111u skandala torture i nekih na\u0161ih novijih paroksizama ne mo\u017ee se pouzdano utvrditi i ne sugeri\u0161em da postoji direktan uzro\u010dni odnos izme\u0111u tada i sada. Ali ovo znam: nacija koja ne ustukne pred pomi\u0161lju da se neki \u010dovek vi\u0161e puta dovodi u situaciju da ugleda sopstvenu smrt s odobravanjem \u0107e klimati glavom na pomisao da se nedu\u017ena deca odvajaju od roditelja i zaklju\u010davaju u kaveze na granici. Prihvatamo varvarstvo koje odobrava dr\u017eava po cenu gubitka sopstvene du\u0161e.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Istorija uvek ima poslednju re\u010d i ne znamo \u0161ta \u0107e 11. septembar zna\u010diti jednog dalekog dana. Slutim da \u0107e na kraju nasle\u0111e 11. septembra biti milioni \u017eivota koje smo uni\u0161tili. To neizbe\u017eno sledi iz otrovne premise da neki od nas ne zaslu\u017euju ljudske obzire i da je na nama da odlu\u010dimo ko su oni. Na kraju tog puta je u\u017eas koji granice ne mogu zaustaviti, koji nadzor ne mo\u017ee spre\u010diti i koji rat nikada ne\u0107e opravdati.<\/p>\n

Autor je profesor prava na Kornelu. Objavio je knjige \u201eGuant\u00e1namo and the Abuse of Presidential Power \/ Gvantanamo i zloupotreba predsedni\u010dke mo\u0107i\u201c i \u201eWhat Changed When Everything Changed: 9\/11 and the Making of National Identity \/ \u0160ta se promenilo kada se sve promenilo: 9\/11 i stvaranje nacionalnog identiteta\u201c.<\/p>\n

Prevela Slavica Mileti\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Boston Review<\/a>, 11.09.2021.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U svetu posle 11. septembra 2001. nadzor je pra\u0107en tajnovito\u0161\u0107u: te\u017enja da se sakupi ba\u0161 sve udru\u017eena je s te\u017enjom da se ni\u0161ta od toga ne podeli ni sa kim.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":270722,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-354874","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354874","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=354874"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354874\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":354875,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354874\/revisions\/354875"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/270722"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=354874"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=354874"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=354874"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}