{"id":354761,"date":"2022-09-09T06:59:38","date_gmt":"2022-09-09T04:59:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=354761"},"modified":"2022-09-09T06:59:38","modified_gmt":"2022-09-09T04:59:38","slug":"zima-dolazi-kuda-ide-rat-u-ukrajini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/09\/09\/zima-dolazi-kuda-ide-rat-u-ukrajini\/","title":{"rendered":"Zima dolazi: kuda ide rat u Ukrajini?"},"content":{"rendered":"
\n
\n

Pi\u0161e:\u00a0 Vladimir Unkovski-Korica<\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n

\n
Vidljivo je da je ruska invazija na Ukrajinu zastala u zadnjih mesec i po dana. Zauzev\u0161i Lisi\u010dansk, ruska armija je uspostavila kontrolu nad celokupnom Luganskom obla\u0161\u0107u.<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

\u010cinilo se da je ispunjenje vojnih ciljeva Kremlja u Ukrajini, umerenih nakon po\u010detnog neuspeha u osvajanju glavnog grada (Kijeva) tokom prvih meseci rata, nadohvat ruke.<\/p>\n

Me\u0111utim, ruska armija nije mnogo napredovala od tog trenutka, iako zauzimanje obli\u017enje Donjecke oblasti \u2013 koja zajedno sa Luganskom \u010dini Donbas \u2013 i dalje deluje verovatno.<\/p>\n

Donbas predstavlja teritoriju za koju su mnogi komentatori procenjivali da bi bila glavni cilj Rusije u bilo kom ratu sa Ukrajinom, budu\u0107i da je sa Rusijom povezuju mnoge istorijske niti. Osim toga, Donbas je par\u010de zemlje potrebno za pravljenje i odr\u017eavanje kopnene spone sa okupiranim Krimom, a tako\u0111e poseduje i veliko rudno bogatstvo.<\/p>\n

Ruski osvaja\u010di delovali su toliko samouvereno da je Sergej Lavrov javno rekao da Rusija nema nameru da zauzme samo istok Ukrajine, ve\u0107 i celokupnu ju\u017enu obalu sa sve lu\u010dkim gradom Odesom, \u010dime bi Ukrajini uskratila izlaz na more.<\/p>\n

\n

Pat-pozicija<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Od tada se, me\u0111utim, Rusija na\u0161la u polo\u017eaju da mora da brani ju\u017eni grad Herson od dugo najavljivanog ukrajinskog kontranapada.<\/p>\n

Zauzimanje Hersona bilo je zna\u010dajan ratni dobitak za Rusiju na po\u010detku rata. Taj grad je bio kapija ka jugu i jedini zauzeti deo teritorije sa zapadne strane Dnjepra.<\/p>\n

Kao takav, Herson je ranjiv na ukrajinske napade. I zaista, naoru\u017eana najnaprednijim oru\u017ejem koje joj Zapad \u0161alje, Ukrajina je uspela da sru\u0161i nekoliko mostova i prese\u010de neke od puteva za snabdevanje Hersona.<\/p>\n

Nakon toga, Ukrajina je uspela i da pogodi neke od zna\u010dajnijih meta u dubokoj unutra\u0161njosti krimskog poluostrva, izazvav\u0161i op\u0161tu zbunjenost u redovima ruske vojne ma\u0161inerije.<\/p>\n

Stanje stvari je, me\u0111utim, takvo da ukrajinska armija nije uspela da se u bitnoj meri primakne Hersonu.<\/p>\n

U \u010dlanku<\/a> nedavno objavljenom u Njujork tajmsu obja\u0161njeno je za\u0161to je Ukrajini nezgodno da povede ofanzivu. Ukratko: prema tvrdnjama ukrajinske vrhovne vojne komande, Rusija i dalje poseduje vi\u0161e artiljerije na lokalu.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, Ukrajina nema dovoljno ljudstva i vatrene mo\u0107i da natera rusku armiju u povla\u010denje na drugu stranu reke. Stvari bi vremenom mogle da se promene. No, da li vreme radi za Ukrajinu?<\/p>\n

\n

Nuklearna mo\u0107<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kako bismo odgovorili na ovo pitanje, hajde da se na trenutak zaustavimo i obratimo pa\u017enju na situaciju u vezi sa nuklearnom elektranom Zaporo\u017eje.<\/p>\n

U zapadnja\u010dkoj \u0161tampi se, ve\u0107 nedeljama, mogu pro\u010ditati vrlo konfuzni novinski naslovi na ovu temu. U su\u0161tini, Ukrajina optu\u017euje Rusiju da granatira nuklearku koju je zauzela pre nekoliko meseci.<\/p>\n

Ovo je delovalo neuverljivo i te\u0161ko razumljivo. Me\u0111utim, poslednjih dana je po\u010delo da se pomalja jedno mogu\u0107e obja\u0161njenje doga\u0111aja. Ukrajinska vlada u Kijevu strahuje da \u0107e \u2013 kako leto bude prelazilo u jesen, a jesen u zimu \u2013 ruska kontrola nad nuklearkom koja snabdeva petinu Ukrajine strujom dati ozbiljan adut Moskvi.<\/p>\n

Kao \u0161to znamo, Moskva ne preza od vr\u0161enja terora nad civilnim stanovni\u0161tvom. Na kraju krajeva, jasno je da zavrtanjem gasa Centralnoj Evropi Moskva poku\u0161ava da podeli Zapad i oslabi podr\u0161ku Ukrajini. Razume se, mogu\u0107e je da \u0107e se Moskvi takvi prora\u010duni obiti o glavu, budu\u0107i da se mo\u017ee desiti da otpor civilnog stanovni\u0161tva prema okupatoru o\u010dvrsne.<\/p>\n

Bilo kako bilo, to ni\u0161ta ne menja u vezi sa strepnjom Kijeva oko sudbine stanovni\u0161tva Ukrajine. Zima dolazi i predvi\u0111a se da \u0107e se privreda smanjiti do 40% ove godine. Na sve to, saznajemo i da Rusija preti ga\u0161enjem Zaporo\u017eja.<\/p>\n

S obzirom na sve ovo, mo\u017ee biti da su pomamne izjave o ruskom granatiranju nuklearke koju je sama zauzela bile propaganda osmi\u0161ljena tako da se rasvetle namere ruske strane, pa \u010dak i da se zadobije diplomatska podr\u0161ka za zaustavljanje Rusije u isecanju struje Ukrajini.<\/p>\n

Ga\u0161enje Zaporo\u017eja, svakako, nosi sa sobom taj rizik da \u0107e hla\u0111enje nuklearnih reaktora zahtevati neki drugi izvor energije. Pored toga, postoji i opasnost od mogu\u0107e nuklearne havarije zbog ratnih dejstava koja se vode u okolini postrojenja, iako smo nedavno saznali i to da je ono sazidano tako da mo\u017ee da izdr\u017ei udarac jednog aviona koji bi se sru\u0161io na njega.<\/p>\n

Dakle, izgleda kao da je realnost trenutno takva da glavna pretnja za Ukrajinu nije vojna u neposrednom smislu, ve\u0107 je povezana sa njenom ekonomskom i energetskom ranjivo\u0161\u0107u usled ruske invazije.<\/p>\n

\n

Zapadna Evropa<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Uprkos navedenom, zemlje Zapada dosad nisu bile voljne da podstaknu diplomatsko okon\u010danje rata. \u0160tavi\u0161e, nastavljeno je sa izjavama o dodatnoj podr\u0161ci Ukrajini. SAD su pre nekoliko nedelja obe\u0107ale jo\u0161 775 miliona dolara vojne pomo\u0107i.<\/p>\n

Iako je o\u010digledno da je pomo\u0107 Zapada omogu\u0107ila Ukrajini da uspori napredovanje ruske vojske, ljudski gubici rata sve su ve\u0107i, i to ne va\u017ei samo za Ukrajinu.<\/p>\n

Tako\u0111e, nije ni ukrajinska vlada jedina koja se brine zbog zime koja dolazi. Nervoza je o\u010digledna i u Zapadnoj Evropi.<\/p>\n

Razlog za nervozu nije samo u tome \u0161to je veliki deo Zapadne Evrope zavisio od ruskog goriva za potrebe grejanja, nego i u tome \u0161to isto to rusko gorivo pokre\u0107e veliki deo industrije Zapadne Evrope.<\/p>\n

Vi\u0161e od polovine energije koju EU potrebuje dolazi iz uvoza. Ruski gas \u010dini 40% gasa koji se koristi u EU. Isti je slu\u010daj sa \u010detvrtinom uvezene nafte i sa gotovo polovinom uvezenog uglja. Negde oko 40% uranijuma u EU dolazi iz Rusije ili iz Kazahstana, njenog saveznika.<\/p>\n

Ove statistike ogoljuju koliko su isprazne bile pri\u010de o prelasku na zelenu privredu. \u0160tavi\u0161e, prema skora\u0161njem izve\u0161taju BP-a[1]<\/a>, obnovljivo gorivo je predstavljalo negde oko 15% potro\u0161nje goriva u EU u 2017. godini. Najve\u0107i deo otpada na naftu, prirodni gas, ugalj i nuklearnu energiju.<\/p>\n

Skora\u0161nji \u010dlanak<\/a> Helen Tompson iz Fajnen\u0161al tajmsa, pod naslovom \u201eZapadu se sprema zima energetskog vaganja\u201c, potvr\u0111uje navedene uvide. Ona pi\u0161e da, \u201ema koliko god ta stvarnost bila ogavna sa ta\u010dke gledi\u0161ta ekologije i klime, svetski privredni razvoj i dalje zahteva proizvodnju fosilnih goriva\u201c.<\/p>\n

Iako je rast potra\u017enje za fosilnim gorivima mogao da dovede do znatnog skoka cene elektri\u010dne energije tokom poslednjih deset godina, pokazalo se da su jeftini ameri\u010dki uljani \u0161kriljci dovoljni da to spre\u010de. Ali nadalje tako ne\u0107e mo\u0107i. Cene gasa u protekloj godini rasle su usled rasta kineske potrebe za gasom. No, ako opet do\u0111e do eksplozije uljanih \u0161kriljaca na tr\u017ei\u0161tu, ta eksplozija ne\u0107e pote\u0107i iz SAD, nego najverovatnije iz Sibira.<\/p>\n

Helen Tompson zaklju\u010duje svoju doslednu analizu ovim re\u010dima: \u201eZapadne vlade \u0107e morati ili da dopuste ekonomsku bedu u razmerama koje bi dovele u pitanje samu osnovu demokratske politike bilo koje od njihovih zemalja, ili da se suo\u010de sa \u010dinjenicom da snabdevanje energijom ograni\u010dava sredstva kojima se Ukrajina mo\u017ee braniti.\u201c<\/p>\n

\n

Tektonski pokreti<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Zapad je zdu\u0161no ohrabrivao Ukrajinu da se bori u su\u0161tinski posredni\u010dkom (proksi) ratu izme\u0111u NATO-a i Rusije. Pri tome, ne samo da je naoru\u017eavao Ukrajinu, nego joj je pomagao i na obave\u0161tajnom planu, dok je Rusiji nametnuo te\u0161ke sankcije, o\u010dekuju\u0107i da \u0107e ekonomska cena rata slomiti zube Moskvi.<\/p>\n

Nakon \u0161est meseci, \u010dini se da je Zapad po\u010deo da zapa\u017ea bumerang-efekat ovakve politike. Istina je u tome da nije samo Rusija ta koja je zaglibila u Ukrajini rasipanjem novca i tra\u0107enjem ratne opreme, ve\u0107 da se u glibu nalaze i Va\u0161ington i njegovi saveznici.<\/p>\n

Neizbe\u017ena ekonomska i dru\u0161tvena \u0161teta na ra\u010dun Zapadne Evrope zaista bi mogla da bude uvod u velike politi\u010dke nemire. SAD bi \u010dak mogle da izgube savezni\u0161tvo nekolicine zemalja u kojima je mogu\u0107e da na vlast do\u0111u krajnjedesne vlade (poput Italije krajem ovog meseca).<\/p>\n

Jo\u0161 gore po Va\u0161ington, trenutna situacija sve vi\u0161e gura Rusiju u zagrljaj Kine, najve\u0107eg takmaca Amerike i svetske supersile u usponu.<\/p>\n

Ovakvo stanje unekoliko podse\u0107a na posledice koje je Prvi svetski rat imao po globalni odnos snaga izme\u0111u kapitalisti\u010dkih sila. Po okon\u010danju ovog rata, Evropa je bila opusto\u0161eni kontinent.<\/p>\n

Stoje\u0107i po strani tokom najve\u0107eg dela rata, tada\u0161nje SAD postale su ekonomska supersila koja je postepeno mogla da zauzme mesto Britanske imperije, svetskog hegemona u padu.<\/p>\n

A sada? Rusija svakako jeste energetska supersila, ali ona ne mo\u017ee da pretenduje na vode\u0107u ulogu u svetskoj politici. S druge strane, o\u010digledan je strah Zapada od ja\u010danja bilo kakve kinesko-ruske osovine.<\/p>\n

U takvom scenariju, naj\u010de\u0161\u0107e autoritarnim vladaju\u0107im klasama globalnog Juga Rusija nudi energiju, a Kina primamljivo savezni\u0161tvo koje bi doprinelo njihovom nacionalnom rastu, sa manje ekonomskog ili politi\u010dkog me\u0161anja nego ono koje im nude SAD. Svet ponovo prolazi kroz promene poput onih iz 1914. godine.<\/p>\n

\n

Opasnost rata<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Rizik od izbijanja sve ve\u0107eg broja posrednih ratova izme\u0111u imperijalisti\u010dkih sila ra\u0161\u0107e kako se svet sve vi\u0161e bude pomicao iz unipolarnosti ka multipolarnosti. \u0160tavi\u0161e, uve\u0107ava\u0107e se i pretnja od prerastanja takvih manjih sukoba u jedan \u010deoni sukob izme\u0111u imperijalisti\u010dkih sila.<\/p>\n

Podrazumeva se da \u0107e svaka sila ispredati pri\u010de o razlozima zbog kojih bi njeno vlastito stanovni\u0161tvo, kao i stanovni\u0161tvo drugih zemalja, trebalo da stane ba\u0161 na njenu stranu. Primetimo i to da prisustvujemo ponovnom bu\u0111enju narativa o \u201ezapadnim demokratijama\u201c koje se bore sa \u201eisto\u010dnim autokratijama\u201c, kao i suprotnog narativa o suverenitetu i razvoju Istoka suprotstavljenim inostranom uplitanju.<\/p>\n

Me\u0111utim, iza sve ove retorike le\u017ei stvarnost dr\u017eava-\u010duvara sistema koji sve vi\u0161e izrabljuje i razara. Dovoljno je samo osmotriti pateti\u010dnu trku za mesto novog vo\u0111e Konzervativne partije i premijera Velike Britanije izme\u0111u Liz Tras i Ri\u0161ija Sunaka.<\/p>\n

Oni ne obe\u0107avaju nikakvu stvarnu ispomo\u0107 potro\u0161a\u010dima energije, ali zato izlaze sa pri\u010dama o suprotstavljanju Putinu i kritikuju G20 zbog toga \u0161to je uputio pozivnicu tom \u201etiraninu\u201c. U isto vreme, njihova ideja kako produbiti demokratiju u Britaniji podrazumeva ograni\u010davanje prava na \u0161trajk.<\/p>\n

U ovom novom hladnom ratu, liberalni Zapad izgleda jo\u0161 manje demokrati\u010dno nego u starom, ba\u0161 kao \u0161to i stra\u0161ni Istok izgleda jo\u0161 manje komunisti\u010dki nego \u0161to je to bio SSSR.<\/p>\n

Kao i tada, nada ne dolazi iz establi\u0161menta, nego iz redova radnih ljudi koji su primorani da trpe ovaj ko\u0161mar \u0161irom planete. Na nama je da se zauzmemo za antiratno stanovi\u0161te, na nama je da se izborimo za to da bogati snose tro\u0161kove krize rasta \u017eivotnih tro\u0161kova, na nama je da se izborimo za slobodu, mir i pravdu.<\/p>\n

[1]<\/a> British Petroleum p.l.c<\/em>., britanska kompanija koja posluje naftom i gasom, prim. prev<\/p><\/blockquote>\n

marks21.info<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rizik od izbijanja sve ve\u0107eg broja posrednih ratova izme\u0111u imperijalisti\u010dkih sila ra\u0161\u0107e kako se svet sve vi\u0161e bude pomicao iz unipolarnosti ka multipolarnosti. \u0160tavi\u0161e, uve\u0107ava\u0107e se i pretnja od prerastanja takvih manjih sukoba u jedan \u010deoni sukob izme\u0111u imperijalisti\u010dkih sila.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":325386,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-354761","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354761","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=354761"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354761\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":354763,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354761\/revisions\/354763"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/325386"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=354761"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=354761"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=354761"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}