{"id":354208,"date":"2022-09-02T07:40:38","date_gmt":"2022-09-02T05:40:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=354208"},"modified":"2022-12-15T10:15:35","modified_gmt":"2022-12-15T09:15:35","slug":"otvoreni-balkan-zatvorene-granice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/09\/02\/otvoreni-balkan-zatvorene-granice\/","title":{"rendered":"Otvoreni Balkan, zatvorene granice"},"content":{"rendered":"

Svi govore o regionalnoj saradnji. Ipak, malo ko je u potpunosti razume ili se sla\u017ee u vezi sa zna\u010denjem ovog pojma. Ona, naime, postoji u razli\u010ditim oblicima \u2013 inkluzivna i neinkluzivna, me\u0111uvladina, politi\u010dka, ekonomska, vo\u0111ena spolja ili od strane lokalnih aktera\u2026<\/p>\n

Mnogo toga je nesumnjivo ura\u0111eno, ali od toga nisu svi na Zapadnom Balkanu imali jednaku korist. Gra\u0111ani i gra\u0111anke sa paso\u0161ima Kosova i Bosne i Hercegovine (BiH) i dalje moraju da pro\u0111u kroz mukotrpnu proceduru za dobijanje vize za ulazak iz jedne zemlje u drugu.<\/p>\n

Bosna i Hercegovina (BiH) je jedina dr\u017eava u regionu, pored Srbije, koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Do 2010. godine gra\u0111ani Kosova mogli su da u\u0111u u BiH samo uz posebno odobrenje Saveta ministara BiH, ako se oceni da je njihov dolazak od interesa za dr\u017eavu. Ova praksa je potom promenjena na inicijativu Ministarstva inostranih poslova BiH, tako da gra\u0111ani Kosova mogu da apliciraju za vize BiH u ambasadama u Skoplju, Beogradu ili Podgorici, po\u0161to u Pri\u0161tini ne postoji diplomatsko predstavni\u0161tvo. Prethodna procedura za izdavanje viza zamenjena je mnogo komplikovanijom, nakon \u010dega je usledila recipro\u010dna mera Kosova 2014. godine.<\/p>\n

Ako neko iz Sarajeva ili Banja Luke, na primer, \u017eeli da provede vikend u Prizrenu, poseti tamo\u0161nju prelepu Sinan-pa\u0161inu d\u017eamiju ili crkvu Bogorodice Ljevi\u0161ke, mora da pro\u0111e mukotrpan postupak koji c\u0301e ko\u0161tati mnogo novca i vremena.<\/p>\n

Buduc\u0301i da ni Kosovo nema diplomatsko predstavni\u0161tvo u Sarajevu, gra\u0111ani BiH mogu da apliciraju za kosovsku vizu samo u Tirani ili Zagrebu. Podnosilac mora li\u010dno da otputuje u Zagreb ili Tiranu, da preda dokumente, a zatim sa\u010deka nekoliko nedelja na odobrenje pre nego \u0161to se vrati u jedan od ta dva grada i da li\u010dno preuzme vizu. Spisak dokumenata potrebnih za prijavu je duga\u010dak i skup: obrazac za prijavu, kopija paso\u0161a, pozivno pismo kompanije ili pojedinca koji mora biti dr\u017eavljanin Kosova (overeno kod notara \u2013 opet vreme i novac), kopija paso\u0161a pozvane osobe, dokaz o sme\u0161taju, putno zdravstveno osiguranje, dokaz o posedovanju dovoljnih finansijskih sredstava, potvrda o zaposlenju, potvrda da osoba nije pod istragom (od suda). Spisak se tu ne zavr\u0161ava.<\/p>\n

Ova lista bi mogla da probudi staru traumu za mnoge gra\u0111ane i gra\u0111anke regiona koji se sec\u0301aju procesa dobijanja \u0161engenske vize pre nego \u0161to je ona ukinuta za sve, osim za Kosovo. Sve u svemu, ukupni tro\u0161kovi<\/a> dobijanja vize za Kosovo, uklju\u010dujuc\u0301i sve putne tro\u0161kove, administrativne takse, itd, iznose oko 250 evra. Za zemlju sa prose\u010dnom platom manjom od 500 evra, ovo je nedosti\u017eno mnogima, a naro\u010dito mladim ljudima.<\/p>\n

Kao \u0161to je Evropski fond za Balkan nedavno iskusio tokom organizovanja regionalnog sastanka u Sarajevu, Bosna i Hercegovina tako\u0111e ima dugu listu uslova za u\u010de\u0161c\u0301e gra\u0111ana Kosova na nekom doga\u0111aju u zemlji. Naime, za dvodnevni sastanak u Sarajevu, bio bi potreban lokalna partnerska organizacija u BiH koja ne samo da bi poslala pozivno pismo za kosovske u\u010desnike ambasadi u Skoplju, vec\u0301 i dostavila sledec\u0301i spisak dokumenata: zahtev za sertifikaciju pozivnog pisma, overen od strane ovla\u0161c\u0301enog lica (organizacije); popunjen obrazac pozivnog pisma; overenu kopiju re\u0161enja o upisu u sudski registar; dokaz o solventnosti; uverenje Poreske uprave; potvrdu Uprave za indirektno oporezivanje; kopiju putne isprave stranca koji dolazi u poslovnu posetu; dokaz o uplati administrativne takse od 25\u20ac za overu pozivnog pisma (za svaku osobu); potvrda op\u0161tine u kojoj se navode koristi od u\u010de\u0161c\u0301a osobe (za koju se dostavlja pozivno pismo) u datoj aktivnosti, u ovom slu\u010daju skupu.<\/p>\n

Na\u017ealost, ko\u0161marna procedura se tu ne zavr\u0161ava. Nakon \u0161to se prikupi sva potrebna dokumentacija, potrebno ju je dostaviti najbli\u017eoj filijali Slu\u017ebe za poslove sa strancima, a nakon najmanje 5-7 dana, okon\u010danju postupka prethodi terenska poseta prostorijama organizacije. \u010ce\u0161c\u0301e nego ne, zahtevi za vizu se odbijaju<\/a> bez obja\u0161njenja.<\/p>\n

Ipak, \u010dak i kada vize bivaju odobrene, njihovi nosioci se redovno suo\u010davaju sa saslu\u0161anjima i neopravdanim zadr\u017eavanjima na granici od strane BiH slu\u017ebenika, prema iskustvu predstavnika i predstavnica civilnog dru\u0161tva sa Kosova.<\/p>\n

Dakle, vizni re\u017eim izme\u0111u Kosova i Bosne i Hercegovine nije administrativna formalnost, vec\u0301 neugodna procedura zbog koje se gra\u0111ani druge zemlje osec\u0301aju nepo\u017eeljnim. \u010cini se da je vizni re\u017eim namerno osmi\u0161ljen tako da obeshrabri bilo koga da uop\u0161te i poku\u0161a da okupi ljude iz \u010ditavog regiona. Istovremeno, on zahteva finansijske i ljudske resurse koje retko ko ima za ovu svrhu.<\/p>\n

Ironi\u010dno, ovo pitanje nije \u010desta tema me\u0111unarodnih zvani\u010dnika, a ni domac\u0301ih politi\u010dara koji neprekidno govore o prednostima i unapre\u0111enju regionalne saradnje. Ako dve od \u0161est zemalja ovog na\u0161eg tzv \u201cregiona\u201d i dalje imaju recipro\u010dni vizni re\u017eim, kako smo dozvolili da to pitanje ostane po strani, govorec\u0301i samo o me\u0111usobnom priznavanju diploma ili zajedni\u010dkom regionalnom tr\u017ei\u0161tu, kada nema osnovne slobode kretanja za vi\u0161e od 5 miliona ljudi?<\/p>\n

Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu je u samom srcu evropskih integracija. Mnogo je ura\u0111eno u proteklim decenijama, osnovana su brojna regionalna tela i inicijative (od Saveta za regionalnu saradnju do Regionalne kancelarije za saradnju mladih), ukinute su naknade za mobilni roming, nekima je omoguc\u0301eno putovanje samo sa li\u010dnim dokumentima \u2013 pravec\u0301i osnove za integraciju u EU, za izgradnju dobrosusedskih odnosa, doprinos pomirenju i izgradnju zajedni\u010dke buduc\u0301nosti.<\/p>\n

Ukidanjem viznog re\u017eima, Bosna i Hercegovina i Kosovo bi mogli pokazati zrelost i konstruktivan pristup u pogledu regionalne saradnje. \u0160to se Kosova ti\u010de, vlada stalno i opravdano podsec\u0301a EU da su gra\u0111ani ove zemlje i dalje jedini na Zapadnom Balkanu nepravedno li\u0161eni bezviznog re\u017eima ulaska u \u0161engenski prostor, iako je Kosovo ispunilo sve zadane kriterijume za to jo\u0161 2018. godine. Ipak, Kosovo nije uvelo recipro\u010dne mere prema gra\u0111anima \u0161engenskog prostora, pa bi isti principi trebalo da va\u017ee i za njegove regionalne \u201csusede\u201d. Kao \u010din politi\u010dke zrelosti i dobre volje prema gra\u0111anima BiH, Kosovo bi trebalo \u0161to pre barem uslovno da ukine vizni re\u017eim prema BiH. Kosovo to treba da u\u010dini jer razume, bolje od bilo koje druge zemlje u regionu, uticaj neopravdanog viznog re\u017eima koji najvi\u0161e poga\u0111a obi\u010dne gra\u0111ane.<\/p>\n

Bosna i Hercegovina, s druge strane, treba da prizna da otvorenost za regionalnu ekonomsku saradnju ne mo\u017ee koegzistirati sa besmislenim viznim re\u017eimima. Podsetimo, Zoran Tegeltija, predsedavajuc\u0301i Saveta ministara BiH, bio je jedan od glasnih zagovornika unapre\u0111enja regionalne saradnje na nedavnom samitu Otvoreni Balkan, dok je Milorad Dodik, srpski \u010dlan tro\u010dlanog Predsedni\u0161tva Bosne i Hercegovine, tako\u0111e istupio kao sna\u017ean pristalica zajedni\u010dkog regionalnog tr\u017ei\u0161ta za Zapadni Balkan. Ukoliko \u017eeli da se pridru\u017ei bilo kojoj inicijativi regionalne ekonomske saradnje, BiH bi logi\u010dno morala da ukine vizni re\u017eim prema gra\u0111anima Kosova.<\/p>\n

Uklju\u010divanje bezviznog re\u017eima na celom Zapadnom Balkanu bi tako\u0111e mogao biti veoma konkretan cilj obnovljenog Berlinskog procesa, koji c\u0301e uskoro ponovo po\u010deti.<\/p>\n

\"\"NAPOMENA:\u00a0<\/em>Ovaj tekst je objavljen u partnerstvu sa\u00a0European fund for the Balkans \u2013 predstavni\u0161tvo Network of European Foundations<\/a><\/p>\n

Stavovi izne\u0161eni u ovom tekstu ne predstavljaju stavove redakcije portala PCNEN, \u0161to ne zna\u010di, nu\u017eno, da ne postoji podudarnost ili bliskost. Uredni\u0161tvo PCNEN-a zadr\u017eava pravo da edituje komentare na tekst koji se postuju na portalu ili na PCNEN stranicama na dru\u0161tvenim mre\u017eama Facebook i Twitter.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161u: Aleksandra Tomani\u0107 i Katarina Tadi\u0107
\nEvropski Fond za Balkan<\/p>\n","protected":false},"author":3316,"featured_media":354211,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[1011,1219],"class_list":["post-354208","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi","tag-evropski-fond-za-balkan","tag-otvoreni-balkan"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354208","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3316"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=354208"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354208\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":360670,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/354208\/revisions\/360670"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/354211"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=354208"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=354208"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=354208"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}