{"id":353679,"date":"2022-08-26T06:53:50","date_gmt":"2022-08-26T04:53:50","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=353679"},"modified":"2022-08-26T06:53:50","modified_gmt":"2022-08-26T04:53:50","slug":"nova-ekonomska-paradigma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/08\/26\/nova-ekonomska-paradigma\/","title":{"rendered":"Nova ekonomska paradigma"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
Pi\u0161e: Nouriel Roubini<\/strong><\/div>\n<\/blockquote>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Svetska ekonomija prolazi kroz radikalnu promenu re\u017eima. Vi\u0161edecenijski period stabilnosti i kontrolisane inflacije je zavr\u0161en.<\/p>\n

Posle stagflacije (visoke inflacije i o\u0161tre recesije) 70-ih i ranih 80-ih godina 20. veka, usledio je dug period stabilnosti koji je razvijenim ekonomijama sveta osigurao niske stope inflacije, relativno stabilan i robustan ekonomski rast, kratke i umerene recesije, opadanje prinosa na obveznice zahvaljuju\u0107i padu inflacije i ubrzani rast vrednosti rizi\u010dnijih investicija kao \u0161to su deonice velikih ameri\u010dkih i globalnih kompanija.<\/p>\n

Takav razvoj doga\u0111aja obi\u010dno se obja\u0161njava usvajanjem kredibilnih politika za odr\u017eavanje ciljne stope inflacije kojima su centralne banke pribegle posle relaksiranih monetarnih politika 70-ih godina, kao i relativno konzervativnim fiskalnim dr\u017eavnim politikama (uz distribuciju zna\u010dajnih stimulusa samo u periodima recesije). Ali od politika primenjenih na strani tra\u017enje va\u017eniji su bili pozitivni \u0161okovi na strani ponude, kojima su otvorene nove mogu\u0107nosti za rast uz smanjivanje tro\u0161kova proizvodnje, \u0161to je doprinelo zauzdavanju inflacije.<\/p>\n

U periodu hiperglobalizacije, posle zavr\u0161etka hladnog rata, integracijom Kine, Rusije i ostalih tr\u017ei\u0161nih ekonomija u usponu svetska ekonomija je obezbedila priliv jeftinih roba, usluga, energenata i sirovina. Masovna migracija sa globalnog juga na globalni sever zauzdavala je rast plata u naprednim ekonomijama. Tehnolo\u0161ke inovacije su oborile tro\u0161kove proizvodnje za mnoge proizvode i usluge, a relativna geopoliti\u010dka stabilnost omogu\u0107ila je efikasnu alokaciju proizvodnih kapaciteta tamo gde su tro\u0161kovi najni\u017ei, bez previ\u0161e brige za bezbednost investicija.<\/p>\n

Onda su se pokazale prve pukotine, prvo za vreme finansijske krize 2008, a potom u recesiji izazvanoj pandemijom 2020. Inflacija je u oba slu\u010daja ostala relativno niska, uprkos brojnim \u0161okovima na strani tra\u017enje, a deflacija je izostala zahvaljuju\u0107i relaksiranim monetarnim, fiskalnim i kreditnim politikama. Inflacija se sada vra\u0107a i ubrzano raste usled delovanja vi\u0161e faktora, kako na strani ponude tako i na strani tra\u017enje.<\/p>\n

Va\u017ean faktor na strani ponude je otpor hiperglobalizaciji koji dobija na zamahu i otvara vrata populisti\u010dkim, nativisti\u010dkim i protekcionisti\u010dkim politikama i politi\u010darima. Tako\u0111e, sve je sna\u017eniji gnev javnosti zbog ogromnih dohodovnih i imovinskih nejednakosti, \u0161to za rezultat ima prihvatanje politika koje treba da pomognu radnicima i \u201ezaboravljenima\u201c. Koliko god da su dobre namere iza tih politika, one nesumnjivo ubrzavaju<\/a> spiralu inflacije plata i cena.<\/p>\n

Da sve bude gore, povratak protekcionizma (jednako na levici i desnici) sputava slobodnu trgovinu i kretanje kapitala. Politi\u010dke tenzije (unutar i izme\u0111u zemalja) doprinose povratku<\/a> proizvodnje na sopstvenu teritoriju ili na teritorije prijateljskih zemalja. Politi\u010dki otpor imigraciji usporio je globalne pokrete stanovni\u0161tva, \u0161to za rezultat ima rastu\u0107i pritisak na plate. Nacionalna bezbednost i strate\u0161ki interesi dodatno ograni\u010davaju protok tehnologija, podataka i informacija. Tako\u0111e, novi standardi u oblasti rada i za\u0161tite \u017eivotne sredine, koliko god da su va\u017eni, usporavaju trgovinu i novu izgradnju.<\/p>\n

Balkanizacija globalne ekonomije ima duboko stagflatorne efekte i uz to koincidira sa starenjem populacije, ne samo u razvijenim zemljama, ve\u0107 i u mnogim ekonomijama u usponu kao \u0161to je Kina<\/a>. Po\u0161to su mladi obi\u010dno oni koji proizvode i \u0161tede, dok stariji uglavnom tro\u0161e u\u0161te\u0111eno, demografsko starenje je jo\u0161 jedan trend koji doprinosi stagflaciji.<\/p>\n

Isto se mo\u017ee re\u0107i za geopoliti\u010dka previranja. Rat u Ukrajini i reakcija zapada na taj rat poremetili su tr\u017ei\u0161ta energije, hrane, \u0111ubriva, industrijskih metala i drugih roba. Zapad se sada ubrzano udaljava od Kine u svim segmentima trgovine (robe, usluge, kapital, rad, tehnologija, podaci i informacije). Ako se sli\u010dno dogodi i sa drugim strate\u0161kim rivalima zapada, situacija \u0107e se uskoro pogor\u0161ati. Ukoliko Iran uspe da razvije nuklearno oru\u017eje, mogu\u0107e je da \u0107e to isprovocirati vojne udare iz Izraela ili \u010dak Sjedinjenih Dr\u017eava, \u0161to bi izazvalo nezapam\u0107eni naftni \u0161ok; Severna Koreja tako\u0111e nastavlja da zvecka svojim nuklearnim arsenalom.<\/p>\n

Po\u0161to je ameri\u010dki dolar stavljen u slu\u017ebu nacionalne bezbednosti i za\u0161tite strate\u0161kih interesa zemlje, njegova pozicija vode\u0107e globalne rezervne valute mogla bi biti ugro\u017eena. Slabljenje dolara bi, naravno, poja\u010dalo inflatorne pritiske. Stabilan svetski trgovinski sistem podrazumeva stabilan i funkcionalan finansijski sistem. Ali paketi primarnih i sekundarnih sankcija nasuli su pesak u zup\u010danike nekada dobro podmazane ma\u0161ine, \u0161to uve\u0107ava tro\u0161kove trgovinskih transakcija.<\/p>\n

Pored toga, i same klimatske promene deluju<\/a> stagflatorno. Su\u0161e, talasi vru\u0107ine, uragani i ostale katastrofe remete ekonomsku aktivnost i smanjuju poljoprivredne prinose (\u0161to podi\u017ee cenu hrane). U isto vreme, zahtevi da se elimini\u0161u fosilna goriva imali su za posledicu smanjivanje investicija u takve energetske kapacitete, pre nego \u0161to su investicije u obnovljive izvore energije dostigle ta\u010dku na kojoj mogu nadomestiti manjak. Zato su veliki skokovi cene energije neizbe\u017eni.<\/p>\n

Pandemije su jo\u0161 jedna trajna pretnja koja \u0107e doprineti usvajanju protekcionisti\u010dkih mera kada zemlje po\u010dnu da gomilaju zalihe hrane, lekova i ostalih va\u017enih dobara. Posle dve i po godine pandemije kovida-19, pojavile su se majmunske boginje<\/a>. Usled reme\u0107enja<\/a> osetljivih ekosistema i otapanja<\/a> permafrosta u Sibiru uskoro se mo\u017eemo suo\u010diti sa opasnim bakterijama i virusima koji su spavali nekoliko milenijumima.<\/p>\n

Kona\u010dno, jo\u0161 jedna potcenjena pretnja ekonomskoj aktivnosti, pa i javnoj bezbednosti, jesu sajber-ratovi. Kompanije i dr\u017eave \u0107e morati da izaberu: da se pripreme za dodatne stagflatorne \u0161okove koji \u0107e ugroziti proizvodnju ili da zna\u010dajnije investiraju u sajberbezbednost. Tro\u0161kovi \u0107e u svakom slu\u010daju porasti.<\/p>\n

Na strani tra\u017enje, relaksirane i nekonvencionalne monetarne, fiskalne i kreditne politike nisu vi\u0161e samo privremeno odstupanje od norme, ve\u0107 postaju nova normalnost. U procepu izme\u0111u rastu\u0107eg privatnog i javnog duga (izra\u017eenog kao udeo u BDP-u) i ogromnih nepokrivenih obaveza za sisteme teku\u0107e socijalne i zdravstvene za\u0161tite, privatni i javni sektor se suo\u010davaju sa ozbiljnim finansijskim rizicima. Centralne banke su upale u \u201edu\u017eni\u010dku zamku\u201c: svaki poku\u0161aj normalizacije monetarne politike uve\u0107ao bi teret servisiranja duga i proizveo lance nesolventnosti, finansijsku krizu i pad realne ekonomije.<\/p>\n

Po\u0161to visoku zadu\u017eenost i bud\u017eetske deficite ne mogu da smanje merama \u0161tednje ili uve\u0107anjem prihoda, zemlje koje mogu da se zadu\u017euju u sopstvenoj valuti sve vi\u0161e \u0107e pribegavati \u201eoporezivanju inflacijom\u201c, koriste\u0107i nagle skokove cena da likvidiraju dugoro\u010dne nominalne obaveze sa fiksnim kamatnim stopama.<\/p>\n

Kao i 70-ih godina, vi\u0161estruki negativni \u0161okovi na strani ponude, uz labave monetarne, fiskalne i kreditne politike, done\u0107e stagflaciju. Tako\u0111e, visoke stope zadu\u017eenosti stvori\u0107e uslove za stagflacijsku du\u017eni\u010dku krizu. U dolaze\u0107oj velikoj stagflaciji obe komponente tradicionalnog finansijskog portfelja \u2013 obveznice i deonice \u2013 pro\u0107i<\/a> \u0107e kroz te\u017eak period, uz potencijalno velike gubitke.<\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u0161to su mladi obi\u010dno oni koji proizvode i \u0161tede, dok stariji uglavnom tro\u0161e u\u0161te\u0111eno, demografsko starenje je jo\u0161 jedan trend koji doprinosi stagflaciji.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":314458,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-353679","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353679","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=353679"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353679\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":353680,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353679\/revisions\/353680"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/314458"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=353679"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=353679"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=353679"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}