{"id":353449,"date":"2022-08-23T08:18:13","date_gmt":"2022-08-23T06:18:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=353449"},"modified":"2022-08-23T08:18:13","modified_gmt":"2022-08-23T06:18:13","slug":"naftna-industrija-i-klimatske-promene","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/08\/23\/naftna-industrija-i-klimatske-promene\/","title":{"rendered":"Naftna industrija i klimatske promene"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Pi\u0161e:Nikola Zdravkovi\u0107 <\/span><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Datum je 9. februar, 1980. godine. U Iranu ve\u0107 mesecima traje tala\u010dka kriza. Ronald Regan je usred kampanje da postane republikanski kanditat na predsedni\u010dkim izborima u SAD, Indira Gandi ponovo je premijerka Indije, a u Jugoslaviji Josip Broz Tito pro\u017eivljava svoje poslednje mesece, sa nogom u sve gorem stanju.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

Sa izuzetkom pojedinih, relativno izolovanih nau\u010dnih pionira, o klimi i klimatskim promenama te davne 1980. godine ne razmi\u0161lja gotovo niko \u2013 sa jednim velikim izuzetkom.<\/p>\n

Tog 9. februara, u subotu, u ranim jutarnjim satima, iza zatvorenih vrata sobe Menhetn na njujor\u0161kom aerodromu LaGvardija, daleko od o\u010diju \u0161ire nau\u010dne zajednice, odr\u017eava se sastanak radne grupe AQ-9 Ameri\u010dkog instituta za naftu (API), organizacije koja okuplja gotovo celokupnu ameri\u010dku naftnu industriju.<\/p>\n

\u010clanovi radne grupe su redom nau\u010dnici, zaposleni u nekim od tada najve\u0107ih naftnih kompanija na svetu: Exxon <\/em>(danas ExxonMobil<\/em>), Standard Oil of Ohio <\/em>(danas BP) i Texaco<\/em> (danas Chevron<\/em>). A iza kripti\u010dnog naziva AQ-9 krije se tema okupljanja ove ekipe stru\u010dnjaka: \u201eradna grupa za CO2 i klimu\u201c.<\/p>\n

Na sastanku, D\u017e. A. Laurman, matemati\u010dar sa Univerziteta Stenford koji je bio jedan od pionira matemati\u010dkog modelovanja klimatskih promena, odr\u017eao je prezentaciju u kojoj je, osta\u0107e zapisano, \u201eidentifikovao problem, diskutovao o nau\u010dnom osnovu i tehni\u010dkim dokazima o nagomilavanju CO2, uticaju na dru\u0161tvo, metodama modelovanja i njihovim posledicama, neizvesnostima, politi\u010dkim implikacijama, i zaklju\u010dcima koji se za sada mogu doneti.\u201c<\/p>\n

\n

Koliko su znali o klimatskim promenama, i to decenijama pre nego \u0161to su vodili dezinformacione, propagandne kampanje koje su uni\u0161tavale \u017eivote klimatskih nau\u010dnika<\/p>\n<\/div>\n

Sastanak prolazi, direktor radne grupe D\u017eejson D\u017e. Nelson \u0161alje zapisnik centrali API u Va\u0161ingtonu, on sasvim sigurno kroz interne kanale dospeva u ruke kompanijskih \u010delnika i donosioca odluka, i na kraju zavr\u0161ava u arhivama Instituta. Tamo, daleko od uvida javnosti, u ti\u0161ini provodi \u010ditavih trideset i pet godina, sve do 2015. godine, kada ga otkrivaju novinari portala InsideClimateNews<\/em><\/a>.<\/p>\n

Jedno je biti upoznat sa sada ve\u0107 op\u0161tim mestom da su \u201enaftne kompanije dugo znale za istinu o klimatskim promenama<\/a>\u201c. Drugo je biti suo\u010den sa materijalnim dokazom: na primer papirom<\/a>, u kojem crno na belo stoji ne samo da su znali ve\u0107 i koliko su znali <\/strong>o klimatskim promenama, i to decenijama pre nego \u0161to su vodili dezinformacione, propagandne kampanje koje su uni\u0161tavale \u017eivote klimatskih nau\u010dnika i zaustavljale sve me\u0111unarodne poku\u0161aje da se klimatske promene zaustave. U zapisniku izme\u0111u ostalog pi\u0161e:<\/p>\n

\n

\u201ePostoje jaki empirijski dokazi da je porast uzrokovan antropogenim emisijama CO2, prevashodno upotrebom fosilnih goriva.\u201c<\/p>\n

\u201eDupliranje koncentracije CO2 (u odnosu na preindustrijske nivoe) dogodi\u0107e se 2038. godine.\u201c<\/p>\n

\u201eVerovatne posledice: (prose\u010dna globalna temperatura) vi\u0161a za 1 stepen Celzijusa 2005. godine, za 2,5 stepeni 2038. godine, za 5 stepeni 2067. godine.\u201c<\/p>\n<\/div>\n

Pored ovog poslednjeg predvi\u0111anja u zapisniku iz davne 1980. pi\u0161e: globalno katastrofalne posledice<\/em>.<\/p>\n

\n

PR i lobisti\u010dka ma\u0161ina<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u010cetrdeset dve godine kasnije, u doba nove energetske krize i na pragu recesije, dana\u0161nje \u010dlanice istog tog Ameri\u010dkog instituta za naftu bele\u017ee rekordne profite, uzrokovane najpre porastom cena energenata: samo u drugoj \u010detvrtini 2022. godine, BP je zabele\u017eio dobit od 8,5 milijardi dolara, a ExxonMobil<\/em> \u010dak 17,9 milijardi. Disparitet izme\u0111u globalnih ekonomskih prilika i dobiti naftnih giganata je toliki da je i generalni sekretar UN Antonio Gutere\u0161 izjavio da je ovakvo profitiranje \u201enemoralno\u201c.<\/p>\n

Suo\u010den sa besnim reakcijama \u010ditave svetske javnosti, ali i sa potencijalnim politi\u010dkim posledicama, API je ponudio sopstveno vi\u0111enje situacije, rekav\u0161i u saop\u0161tenju da su u pitanju \u201emitovi o prihodima koji skre\u0107u pa\u017enju sa teme budu\u0107nosti ameri\u010dke energetike\u201c. A, kako ka\u017ee njihov sopstveni \u201eklimatski plan\u201c pod imenom Climate Action Framework<\/em>, objavljen 2021. godine, API smatra da \u0107e u toj budu\u0107nosti energetike prirodni gas i nafta \u201enastaviti da budu vode\u0107i energent jo\u0161 decenijama\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, poznaju\u0107i istoriju Ameri\u010dkog instituta za naftu, te\u0161ko je ovo videti kao bilo \u0161ta osim kao samo poslednji proizvod jedne stru\u010dne, bogato opremljene, vi\u0161edecenijske PR i lobisti\u010dke ma\u0161ine<\/a>.<\/p>\n

\n

Ali naftna industrija nije se zaustavila samo na lobiranju i sejanju sumnje.<\/p>\n<\/div>\n

Nastala je u prvim godinama Reganove administracije. Nemogu\u0107e je danas ispratiti interne procese dono\u0161enja kompanijskih odluka starih vi\u0161e decenija, ali istra\u017eivanja su pokazala da su, ve\u0107 u to rano doba, tokom prve polovine osamdesetih, kada su se tek razvijala savremena saznanja o klimatskim promenama, naftne kompanije aktivno \u201ezakopavale\u201c sopstvena otkri\u0107a i javnosti nudile sanirane, ubla\u017eene interpretacije koje su u prvi plan stavljale neizvesnost <\/em>ili nesigurnost<\/em> postoje\u0107ih statisti\u010dkih prora\u010duna<\/a>.<\/p>\n

Lobiranje naglo raste nakon 1988. godine<\/a>, nakon \u010duvenog svedo\u010denja klimatologa D\u017eejmsa Hansena pred ameri\u010dkim Kongresom, i osnivanja Me\u0111unarodnog panela za klimatske promene.<\/p>\n

Klima vi\u0161e nije bila \u010disto akademska tema koja se mogla zakopati u internim arhivama \u2013 postajala je prvoklasno javno, medijsko i politi\u010dko pitanje. Kako bi se za\u0161titila od regulacije, naftna industrija je, preko organizacija kao \u0161to je API, pokrenula mo\u0107nu lobisti\u010dku organizaciju Global Climate Coalition<\/em>, a koja \u0107e tokom devedesetih godina pro\u0161log veka presudno uticati, izme\u0111u ostalog, na propast Protokola iz Kjota, kao i \u010ditavog niza drugih legislativnih inicijativa i poku\u0161aja regulacije emisije CO2<\/a>.<\/p>\n

U te poduhvate bili su uklju\u010deni mnogobrojni \u201enezavisni\u201c instituti iz SAD (think tanks<\/em>), kao i jednako nezavisni istra\u017eiva\u010di i skeptici, koje su \u0161to neposredno, \u0161to preko razli\u010ditih donatorskih institucija, finansirale naftne kompanije sa jednim glavnim ciljem: da dovode u pitanje tada ve\u0107 uveliko uspostavljen nau\u010dni konsenzus.<\/p>\n

Ali naftna industrija nije se zaustavila samo na lobiranju i sejanju sumnje. Njena duga propagandna kampanja, koja je, primeti\u0107e kasniji istra\u017eiva\u010di, li\u010dila na kampanje koje su vodile duvanska i mnoge druge \u201e\u0161tetne\u201c industrije, ostavila je dubok, neizbrisiv trag u na\u010dinu na koji ne samo \u010dinimo, ve\u0107 i razmi\u0161ljamo <\/strong>o klimatskim promenama.<\/p>\n

\n

Jezik koji se krije na otvorenom<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Jedan te\u0161ko uhvatljiv alat, popularan iz doba Hladnog rata, ima zabrinjavaju\u0107i naziv semanti\u010dka infiltracija<\/strong>. Navodno mu je kumovao Fred Ikle (1924-2011), ameri\u010dki sociolog, dugogodi\u0161nji savetnik za spoljnu politiku i visoki funkcioner u Reganovom Ministarstvu spoljnih poslova. Cilj semanti\u010dke infiltracije jeste da se politi\u010dki suparnik natera da usvoji terminologiju koja je zapravo \u0161tetna njegovoj poziciji \u2013 navodno, ova ideja je u ameri\u010dkim obave\u0161tajnim krugovima postala popularna iz frustracije<\/a> jer su zapadni mediji nekriti\u010dki usvajali nazive vojnih i politi\u010dkih pokreta bliskih Sovjetskom savezu, a koji su sebe nazivali pozitivnim re\u010dima kao \u0161to su \u201epatriotski\u201c, \u201edemokratski\u201c, \u201enarodni\u201c ili \u201eoslobodila\u010dki\u201c.<\/p>\n

D\u017eefri Supran, istra\u017eiva\u010d sa Harvarda koji se bavi analizom dezinformacija naftnih kompanija, navodi da je bio primoran da se okrene statisti\u010dkim tehnikama, preuzetim iz polja komputacione lingvistike, kako bi otkrio \u201ejezi\u010dke obrasce koji se kriju na otvorenom\u201c u javnim nastupima i dokumentima koje je proizvodila naftna industrija<\/a>.<\/p>\n

\u201eTu spada sistematsko usmerenje na energetsku potra\u017enju korisnika nasuprot fosilnim gorivima koje (ove) kompanije nude, kao i sistematsko predstavljanje klimatskih promena kao \u201erizika\u201c umesto kao realnosti\u201c, izjavio je Supran za Harvard Gazette<\/em>. \u201eOvo su suptilni obrasci koje su, sada shvatamo, u klimatski diskurs sistematski ugradili ExxonMobil<\/em> i drugi interesi iz sveta fosilnih goriva.\u201c<\/p>\n

\n
\n

Moramo biti oprezni i ve\u017ebati \u010ditanje izme\u0111u redova<\/h2>\n<\/blockquote>\n<\/div>\n

U posebno uspe\u0161nom PR manevru ovog tipa, naftna industrija \u2013 odnosno, u ovom slu\u010daju British Petroleum<\/em>, uvela je u javnu sferu ideju tzv. karbonskog otiska (carbon footprint<\/em>). Sa jedne strane, u pitanju je korisna i upe\u010datljiva mera uticaja koji svakodnevne aktivnosti svih nas imaju na Zemljinu atmosferu. Ali sa druge, karbonski otisak je nastao kao deo kampanje<\/a> sa namerom da se u javnosti pa\u017enja sa industrijske skrene ka li\u010dnoj odgovornosti, a koju je za BP osmislila renomirana njujor\u0161ka marketin\u0161ka agencija Ogilvy<\/em> 2004. godine.<\/p>\n

Veza izme\u0111u naftne i marketin\u0161ke industrije je duboka. Naredne, 2005, Ogilvy <\/em>je kupio veliku lobisti\u010dku firmu The Federalist Group<\/em>, koja je tradicionalno bila u vezi sa Republikanskom partijom. Sa novim imenom Ogilvy Government Relations<\/em>, ova firma postala je jedan od vode\u0107ih zastupnika<\/a> interesa naftne, hemijske i poljoprivredne industrije u Va\u0161ingtonu. I Ogilvy <\/em>i njegovo lobisti\u010dko odeljenje deo su d\u017einovskog marketin\u0161kog konglomerata WPP plc<\/em> \u2013 zajedno sa drugim PR kompanijama kao \u0161to je Hill+Knowlton<\/em>, poznatom izme\u0111u ostalog i po pionirskom radu sa duvanskom industrijom po\u010dev od 50-tih godina pro\u0161log veka, kada su razvili neke od prvih \u201etaktika\u201c manipulacije javnosti radi spre\u010davanja dr\u017eavne regulacije.<\/p>\n

\n

Izme\u0111u istine i la\u017ei<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Danas, propaganda i lobiranje naftne industrije i drugih emitera gasova staklene ba\u0161te umnogome su promenili svoju prirodu. Istra\u017eiva\u010di kao \u0161to je D\u017eefri Supran savremene aktivnosti naftne industrije, mesto ranijeg prikrivanja, vide kao \u0161iroki poku\u0161aj \u201eodlaganja\u201c, a kao primer daju fokus na \u201etehnolo\u0161kom optimizmu\u201c, tj. na ideji da \u0107e inovacije naftne industrije (a ne politika i dr\u017eavne regulacije) biti klju\u010d za re\u0161avanje problema klimatskih promena. Primera radi, kako navodi API u opisu svog Climate Action Framework<\/em>, a o pitanju izgradnje \u201ezelene\u201c budu\u0107nosti:<\/p>\n

\u201eMi \u0107emo se osloniti na dugu istoriju ove (naftne) industrije u razvoju tehnologija i re\u0161enja koja unapre\u0111uju savremeni \u017eivot.\u201c<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu odakle dolaze, va\u017eno je postaviti se prema ovim idejama na pravi na\u010din. Koliko god one bile savremeni poku\u0161aji tzv. semanti\u010dke infiltracije i skretanja pa\u017enje sa \u0161tete koju pravi industrija fosilnih goriva, one nisu obavezno la\u017ene ili pogre\u0161ne<\/strong>. Karbonski otisak postoji, i mo\u017ee biti izrazito korisno izra\u010dunati ga, a tehnolo\u0161ka re\u0161enja naravno da jesu neizostavni deo, pa i jedan od osnovnih stubova borbe protiv klimatskih promena.<\/p>\n

Me\u0111utim, s obzirom na medijsku sofisticiranost i vi\u0161edecenijsko iskustvo onih koji su glavni krivci za trenutno stanje, moramo biti oprezni i ve\u017ebati \u010ditanje izme\u0111u redova. U suprotnom, propaganda, namenski pravljena u kancelarijama mo\u0107nih marketin\u0161kih agencija, mo\u017ee nas odvesti na sasvim krivi put \u2013 na primer, na ideju da su naftne kompanije, iste one koje su decenijama skrivale istinu o klimatskim promenama, a koje trenutno bele\u017ee rekordne profite usled energetske krize, te koje treba da predla\u017eu, ili \u010dak upravljaju izgradnjom na\u0161e budu\u0107nosti.<\/p>\n

Klima 101<\/a><\/p>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nekada su lagali, sada zloupotrebljavaju istinu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":309752,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1142],"class_list":["post-353449","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-klimatske-promjene"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353449","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=353449"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353449\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":353452,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353449\/revisions\/353452"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/309752"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=353449"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=353449"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=353449"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}