{"id":353359,"date":"2022-08-22T07:16:14","date_gmt":"2022-08-22T05:16:14","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=353359"},"modified":"2022-08-22T07:16:14","modified_gmt":"2022-08-22T05:16:14","slug":"milan-kosovic-zeljezaru-treba-sacuvati-dici-na-zdrave-noge-i-izgraditi-infrastrukturu-za-obnovljive-izvore-energije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/08\/22\/milan-kosovic-zeljezaru-treba-sacuvati-dici-na-zdrave-noge-i-izgraditi-infrastrukturu-za-obnovljive-izvore-energije\/","title":{"rendered":"Milan Kosovi\u0107: \u017deljezaru treba sa\u010duvati, di\u0107i na zdrave noge i izgraditi infrastrukturu za obnovljive izvore energije"},"content":{"rendered":"

Autorka: Iskra Krsti\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Aktuelni vlasnik, turska firma Tosjali, je objavio da od \u017deljezare odustaje zbog gubitaka, te da \u0107e sve zaposlene od prvog septembra poslati na biro. Preostalih dvestotinak, od preko sedam hiljada radnika koliko je u \u010deli\u010dani nekada radilo, tvrde da je \u017deljezaru mogu\u0107e reorganizovati i pokrenuti. Oni se zala\u017eu za to da je neko otkupi od sada\u0161njeg vlasnika, za koga navode da je poslovao neodgovorno, onesposobio upotrebljivu opremu i propustio da u fabriku ulo\u017ei sumu na koju ga je obavezivao ugovor. Za o\u010duvanje \u017eelezare, radnih mesta i proizvodnje radnici se bore uprkos tome \u0161to posla ve\u0107 dugo nema, \u0161to primaju za metaloprera\u0111iva\u010dku industriju mizerne plate i \u0161to su ve\u0107 godinu dana na pla\u0107enom odsustvu.<\/p>\n

\u017deljezara je devedesetih raspar\u010dana na manje pogone radi privatizacije. Tosjali Holding je njen tre\u0107i vlasnik. Privatizacija iz 2004, u kojoj je firma Midlend kontrolni paket akcija preuzela za hiljadu evra, zavr\u0161ila je krivi\u010dnim prijavama zbog sumnje na krivi\u010dna dela iz oblasti organizovanog kriminala. Naredni vlasnik, firma MNSS B.V. sa sedi\u0161tem u Holandiji, se sumnji\u010di da je \u017deljezaru od 2008. koristila za pranje novca ili za nezakonito izvla\u010denje profita sa ciljem izbegavanja poreskih obaveza.<\/p>\n

Za kupovinu \u017deljezare su trenutno zainteresovani \u201ekontroverzni\u201c nik\u0161i\u0107ki biznismen Miodrag Daka Davidovi\u0107 i Vlada Crne Gore. Turski vlasnik za \u017deljezaru tra\u017ei 25 miliona evra, dok mu Davidovi\u0107 nudi 15.1, koliko je \u017deljezara 2012. i pla\u0107ena. Vlada Crne Gore je do nedavno figurirala kao mogu\u0107i partner Davidovi\u0107a, ispoljavaju\u0107i spremnost da u preduze\u0107e u\u0111e sa 25% sredstava (koje bi Davidovi\u0107 mogao da otkupi u narednih pet godina), d\u00e1 dozvole za solarne panele i vetroelektranu koje biznismen planira da izgradi i \u017deljezari dozvoli upotrebu kamenoloma i ve\u0161ta\u010dkog jezera, koji su u vlasni\u0161tvu dr\u017eave.<\/p>\n

Sredinom avgusta, me\u0111utim, Vlada CG menja kurs i u javnost izlazi sa planom da u potpunosti otkupi \u017deljezaru preko Elektroprivrede CG, koju napre\u010dac uklju\u010duje u pregovore \u2013 iako iz EPCG malo nakon pregovora odbijaju da za medije komentari\u0161u da li uop\u0161te imaju razvojne i finansijske planove za \u017deljezaru.<\/p>\n

Na prvi pogled neo\u010dekivano, svi akteri pregovora zala\u017eu se za postavljanje solarnih panela i vetroelektrane na teritoriji fabrike. Drama u \u017deljezari ne mo\u017ee se ni razumeti, a da se ne razmotri rast cena energenata (Tosjali je odlu\u010dio da se povu\u010de iz \u017deljezare nakon \u0161to nije uspeo da od dr\u017eave obezbedi povla\u0161\u0107enu cenu struje), ali i sna\u017ean trend prelaska na obnovljive izvore energije (OIE) u Crnoj Gori. Crna Gora je jo\u0161 2020. vi\u0161e od 50% potreba za elektri\u010dnom energijom zadovoljavala iz OIE, od \u010dega \u010dak \u010detiri petine iz hidrolo\u0161kih, a tek 0.1 % iz solarnih izvora.<\/p>\n

Ulaganje u pogone na solarnu energiju i vetroparkove je do skora kaskalo u odnosu na iskori\u0161\u0107avanje hidroenergetskih potencijala uprkos insistiranju stru\u010dnjaka i aktivista da se u korist sun\u010deve i vetroenergije odustane i od nekih \u0161tetnih HE projekata. Me\u0111utim, novoizgra\u0111eni vetroparkovi Krnovo i Mo\u017eura su u aprilu zadovoljili \u010dak 45% doma\u0107ih potreba za elektri\u010dnom energijom (donose\u0107i, nesumljivo, zna\u010dajan dobitak privatnim vlasnicima), \u0161to mo\u017ee poslu\u017eiti kao ozbiljna motivacija potencijalnim investitorima u budu\u0107e vetroparkove. Tako\u0111e, Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore je po\u010detkom marta 2022. u cilju diverzifikacije energetskog miksa pokrenulo program za razvoj solarnih i vetroelektrana i dogovorilo za to kredite od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).<\/p>\n

Nekakvo re\u0161enje za \u017deljezaru bi moralo da se na\u0111e do prvog septembra, a stvari komplikuje vi\u0161emese\u010dna nestabilnost crnogorske Vlade. Finalni pregovori Tosjalija sa Davidovi\u0107em zakazani su za ponedeljak, 22. avgusta.<\/p>\n

Kakva je situacija u \u017deljezari u ovom trenutku?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Posle 66 godina postojanja \u017deljezare Nik\u0161i\u0107 nijedan radnik u njoj ne radi svoj posao. U fabrici koja je nekada zapo\u0161ljavala preko sedam hiljada ljudi danas posla ima samo privatno obezbe\u0111enje.<\/p>\n

Mi, predstavnici radnika i \u0161trajka\u010dki odbor, proteklih deset dana de\u017euramo na krovu upravne zgrade.<\/p>\n

Koliko je radnika u \u0161trajku?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Oko 250. Preciznije, u \u0161trajku je dvije stotine dvadeset devet radnika koji su dobili najavu da \u0107e prvog septembra biti otpu\u0161teni, a sa nama se solidarisalo i preostalih dvadesetak radnika koje je To\u0161\u010delik planirao da ostavi nakon prvog septembra.<\/p>\n

Tokom prethodne godine ve\u0107ina zaposlenih je bila na pla\u0107enom odsustvu, na kom im je ispla\u0107ivano 90% od osnovne zarade. Ti ugovori isti\u010du krajem avgusta, kada \u0107emo svi zavr\u0161iti na birou rada ako se ni\u0161ta ne promijeni.<\/p>\n

Da li ste zato stupili u \u0161trajk?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Da bi se razumeli na\u0161i razlozi, treba se vratiti nekoliko koraka unazad. \u017deljezara je od ranih dvehiljaditih, kroz nekoliko privatizacija, pre\u017eivljavala te\u0161ka vremena. Mislili smo da \u0107e 2012, dolaskom renomirane firme Tosjali Holding, takvim mukama do\u0107i kraj. U pitanju je firma sa godi\u0161njim obrtom od oko 4-5 milijardi evra, \u010diji nadle\u017eni su se ovdje predstavili\u00a0 kao strate\u0161ki investitor i dali obe\u0107anje da \u0107e prema radnicima biti korektni. Me\u0111utim, za deset godina gazdovanja u Nik\u0161i\u0107u nisu pokazali ni\u0161ta od toga. Za\u0161to i kako, radnici se pitaju i ne\u0107e nam nikad biti jasno.<\/p>\n

Kada je Tosjali u\u0161ao u \u017deljezaru, u radnom stanju su zatekli 95% proizvodnih kapaciteta \u017deljezare, proizvodne pogone valjaonica, \u010deli\u010dane, kova\u010dnice. Proizvodili su se i kovani i valjani \u010delici i betonsko \u017eeljezo, ona gra\u0111evinska armatura po kojoj je \u017deljezara bila \u010duvena. Iako je sve to bilo u funkciji, novi vlasnik je preko no\u0107i doneo odluku da pogone koji se bave proizvodnjom betonskog \u010delika konzerviraju, sa obja\u0161njenjem da se njima ne isplati da se time bave i da je to \u010disti gubitak, iako nisu ni poku\u0161ali. Koliko god da smo ih molili da probamo sa proizvodnjom nekoliko mjeseci i utvrdimo realne tro\u0161kove i dobit, oni nisu htjeli ni da \u010duju. Naprotiv, konzervirali su te pogone, radnike iz njih otpustili, a klju\u010dni pogon za betonsko \u017eeljezo, konti liv, su srezali.<\/p>\n

Ni jednu na\u0161u sugestiju, ni jedno na\u0161e zdravo i dobronamjerno opa\u017eanje oni nisu htjeli da shvate ozbiljno niti usvoje. Naprotiv, odbacivali su ih sa nepovjerenjem i neodobravanjem. Sa Tosjalijem smo proveli dosta te\u0161kih dana.<\/p>\n

Treba priznati da je Tosjali \u017deljezaru kupio iz ste\u010daja \u2013 ali i pomenuti da su netom posle kupoprodajnog potpisali i investicioni ugovor, u kom su se obavezali da \u0107e u narednih pet godina u \u017deljezaru Nik\u0161i\u0107 da ulo\u017ee 35 miliona evra, da \u0107e godi\u0161nja proizvodnja biti 400 000 tona \u010delika, i da \u0107e zaposliti novih 550 radnika. Po na\u0161im procjenama, nije ulo\u017eeno ni 15% od sume iz ugovora.\u00a0 Nabavili su jednu rotacionu pe\u0107 u kova\u010dnicu, zavr\u0161ili monta\u017eu otpra\u0161iva\u010da i rekonstrukciju SKF\u2013a, ali to nije ni 10-15% obe\u0107anih investicija.<\/p>\n

Nakon deset godina mi vidimo gdje smo \u2013 radnika nema, proizvodnje nema, a investicija je samo mrtvo slovo na papiru.<\/p>\n

Zna li se kakva je sada finansijska situacija \u017deljezare?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

To nije pitanje za mene. Ono \u0161to ja znam je da je Tosjali ovdje prijavljivao neke enormne gubitke, i da su u njihovoj centrali u Turskoj podvukli crtu i rekli: \u201eNe\u0107emo vi\u0161e da sponzori\u0161emo te gubita\u0161e, zatvori\u0107emo \u017deljezaru\u201c, a dvije stotine i dvadeset devet radnika ostaviti bez kore \u2018ljeba. Nas radnike je najvi\u0161e zaboljelo da oni ostanu u Nik\u0161i\u0107u, da njihova filijala ostane, i da se bavi nekim unosnim biznisom, solarnim panelima i rezanjem opreme koju su na\u0161i o\u010devi i \u0111edovi ovdje instalirali. To mi nismo mogli dozvoliti.<\/p>\n

Ovih dana svi finansijski akteri pregovora o sudbini \u017deljezare, i To\u0161\u010delik, i Davidovi\u0107, i Vlada CG, obe\u0107avaju solarne panele i vetroelektranu na povr\u0161ini fabrike. Kako to komentari\u0161ete?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Rastu\u0107a cena elektri\u010dne energije na tr\u017ei\u0161tu stvara sve ve\u0107e probleme firmama koje se bave proizvodnjom \u010delika. Ni mo\u0107ne \u017eeljezare u dana\u0161nje vrijeme ne mogu da izdr\u017ee rast cena, pa i same konzerviraju svoja postrojenja i iznalaze na\u010dine da smanje tro\u0161kove. Jedan od tih na\u010dina je i ulaganje u obnovljive izvore energije. \u017deljezara Nik\u0161i\u0107 je bogomdana za takvu investiciju. Naime, ovdje imamo ogromne hale, ogromne povr\u0161ine krovova sna\u017ene \u010deli\u010dne konstrukcije na koje bi solarni paneli mogli da se postave. Imamo i priklju\u010dak na elektromre\u017eu srednjeg i visokog napona.<\/p>\n

Ta ideja nije ni nova, ona je u \u017deljezari prisutna od 2017\/18 godine. Mi smo je razra\u0111ivali, \u010dak pone\u0161to i poku\u0161ali.\u00a0 Studija koju smo radili 2019. pokazuje da na krovovima \u017deljezare imamo kapacitet za instaliranje solarne elektrane ja\u010dine 50 megavata, \u0161to je petina snage TE Pljevlja i u rangu veli\u010dine snaga vjetroelektrana Krnovo i Mo\u017eura, koje mogu da pokriju polovinu potreba Crne Gore. Zna\u010di, ta solarna elektrana od 50 MW bi radila punim kapacitetom u periodu u kom zbog su\u0161a postoji najve\u0107i deficit elektri\u010dne energije. HE Peru\u0107ica je svake godine u remontu u avgustu i septembru, a mi bismo ovdje tada proizvodili struju. Ta\u010dno se zna kolika je cijena solarnih panela po megavatu snage i koliko bi ta solarna elektrana godi\u0161nje mogla isporu\u010diti struje na tr\u017ei\u0161te, puta vi\u0161e od petsto eura koliko je cijena megavata fju\u010dersa struje. Ta investicija bi se u najgoroj varijanti isplatila za dvije-tri\u00a0 godine, a od tada donosila \u010dist profit.<\/p>\n

Akteri u pregovorima o sudbini fabrike su turski vlasnik, \u0161trajka\u010dki odbor, Daka Davidovi\u0107, Vlada Crne Gore, a preko nje, posredno, i Elektroprivreda Crne Gore (EPCG). Da li biste prokomentarisali za\u0161to su Vlada i Davidovi\u0107 zainteresovani za to da otkupe fabriku?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

O njihovim motivima biste morali njih da pitate, a ja vam mogu re\u0107i koji su interesi i motivi radnika da se \u017deljezara sa\u010duva.<\/p>\n

Radnici su jedinstveni i ubije\u0111eni da \u017deljezara mo\u017ee da opstane uz adekvatne investicije. Proizvodni pogoni su u solidnom stanju. Primjera radi, imamo novu elektrolu\u010dnu pe\u0107 \u2013 kad ka\u017eem novu, mislim na to da je u pitanju oprema koja je pu\u0161tena u rad 2011, za koju je dr\u017eava garantovala kreditom od 30 miliona eura i koja nije ni od tada u kontinuitetu radila ni godinu dana. Imamo i novi sistem za opra\u0161ivanje, vanpe\u0107nu obradu, \u010deli\u010danu u dobrom stanju. Imamo pogon kova\u010dnice koji na tr\u017ei\u0161te mo\u017ee da izbaci dvije hiljade tona kovanih \u010delika, za kojima postoji potra\u017enja. Investicije su, dakle, prije svega potrebne u obnovljive izvore energije. Mi smo zato zaklju\u010dili da \u017deljezara mo\u017ee i treba da radi.<\/p>\n

Odakle u toj pri\u010di, pitali ste me, gospodin Davidovi\u0107 i Vlada. Gospodin Davidovi\u0107 je ve\u0107 nekoliko puta ulazio u \u017deljezaru i poznaje proces proizvodnje, a navodi da ima i partnera iz inostranstva, investitora koji bi bili raspolo\u017eeni da ulo\u017ee u ponovno pokretanje fabrike. To je ono \u0161to je nai\u0161lo na odobravanje radnika.<\/p>\n

Pregovara\u010dki tim radnika \u017deljezare ve\u0107 preko sedamdeset dana jedinstveno predstavlja radnike. Svo to vrijeme smo poku\u0161avali da podstaknemo dogovor izme\u0111u Vlade Crne Gore, gospodina Davidovi\u0107a i Tosjalija, trude\u0107i se da igramo ulogu posrednika i da svima iza\u0111emo u susret koliko mo\u017eemo, da se \u017deljezara ne bi zatvorila.<\/p>\n

\u0160ta se u me\u0111uvremenu de\u0161ava? Davidovi\u0107 ulazi u tu pri\u010du \u2013 nadamo se, iskreno \u2013 i tra\u017ei od dr\u017eave dozvole za izgradnju solarne i fabrike vjetra, dozvole za kori\u0161\u0107enje vode sa jezera Liverovi\u0107i i kamenoloma na Budo\u0161u za potrebe proizvodnje kre\u010da u \u010deli\u010dani. Takve dozvole mogu odobriti ministarstva, odnosno dr\u017eava. Vrh dr\u017eave nama usmeno govori da \u0107e tim zahtjevima iza\u0107i u susret. Mi, kao posrednici, ohrabreni idemo u Elektroprivredu, poku\u0161avamo da postignemo bolju cijenu struje za budu\u0107e panele i anga\u017eujemo se na druge na\u010dine.<\/p>\n

Sli\u010dni pregovori su obavljani u nekoliko ciklusa, i svaki put se \u010dinilo da \u0107e se uspje\u0161no okon\u010dati, da bi onda, odjednom, kola krenula nizbrdo.<\/p>\n

Prije desetak dana je trebalo da bude \u201eDan D\u201c za \u017deljezaru, jer su bili najavljeni predfinalni pregovori gospodina Davidovi\u0107a sa Tosjalijem. I, mi tada dobijemo informaciju od Davidovi\u0107a da mu dr\u017eava nije dala ni\u0161ta \u2013 a istog dana premijer Abazovi\u0107 javno izjavi da mu je dr\u017eava iza\u0161la u susret!<\/p>\n

Radnici su na to reagovali burno i ogor\u010deno, a \u0161trajka\u010dki odbor nije ni hteo ni mogao da ih sputava, ve\u0107 smo od tog dana na krovu \u017deljezare sa njima, protestujemo i tra\u017eimo izlaz iz ove te\u0161ke situacije.<\/p>\n

Ulazili ste i u \u0161trajk gla\u0111u?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u0160trajk gla\u0111u u koji smo u\u0161li pro\u0161le sedmice smo obustavili zbog tragedije na Cetinju.<\/p>\n

Da li se ne\u0161to desilo u me\u0111uvremenu?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u0160trajka\u010de je nakon toga posetio gradona\u010delnik Nik\u0161i\u0107a, gospodin Marko Kova\u010devi\u0107, prenose\u0107i im ideju da \u017deljezaru otkupi Elektroprivreda.<\/p>\n

Na\u0161i ciljevi su da se sa\u010duva \u017eeljezara, radna mjesta, i proizvodnja \u2013 ako mo\u017ee. \u017deljezara nudi ogromne resurse koje neko iz dr\u017eave kona\u010dno treba da prepozna. Nadamo se da \u0107e se to ipak desiti i da dr\u017eava ne\u0107e dozvoliti stranom investitoru da kr\u010dmi ta bogatstva i odavde svake godine nosi prihode reda veli\u010dine 30-40 miliona evra koliko bi ta solarna elektrana mogla da da, nego da \u0107emo preduze\u0107e vratiti u dr\u017eavno vlasni\u0161tvo, tako da dr\u017eava od njega ima koristi zajedno sa radnicima.<\/p>\n

Kada je o primarnoj nameni re\u010d, sudbina proizvodnih pogona zavisi i od mogu\u0107nosti na tr\u017ei\u0161tu. U kom je stanju metaloprera\u0111iva\u010dka industrija u regionu i Evropi i kako to uti\u010de na \u017deljezaru?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Rekao bih da je situacija u metaloprera\u0111iva\u010dkoj industriji u Evropi te\u0161ka, umnogome i zbog rasta cena elektri\u010dne energije i gasa. Nisam ni siguran da vam na to pitanje mogu dati precizan odgovor. Ono \u0161to sam \u010duo je da mnoge uspje\u0161ne \u017eeljezare ne mogu da istrpe rast tro\u0161kova, da rade konzerviranje postoje\u0107e opreme i \u010dekaju povoljan momenat da se ponovo aktiviraju.<\/p>\n

Situacija sa \u017deljezarom Nik\u0161i\u0107 je malo druga\u010dija jer bi \u010deli\u010dana radila samo kada je struja jeftina, u tre\u0107oj smjeni i eventualno nedjeljom, zato \u0161to su nam prera\u0111iva\u010dki kapaciteti pogona kova\u010dnice mali u odnosu na elektrolu\u010dnu pe\u0107. Time bismo snizili tro\u0161kove proizvodnje.<\/p>\n

Da li bi \u017deljezara danas bila u druga\u010dijoj situaciji da nisu zatvoreni i ise\u010deni pogoni za proizvodnju betonskog gvo\u017e\u0111a? Da li je fabrika mogla profitirati od gra\u0111evinskog buma u proteklih nekoliko godina, i, naro\u010dito, izgradnje autoputa Bar-Boljare?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Sigurno da je mogla profitirati. Meni ne ide u glavu da su tako postupili. Vrijednost \u017eeljeza koje je uve\u017eeno za potrebe izgradnje autoputa je milionska, a mogli smo ga mi proizvesti.<\/p>\n

Prva dionica autoputa je zavr\u0161ena, ali najavljuje se gradnja druge. \u010cak i kada bi se u ovom trenutku na\u0161ao ozbiljan investitor, da ulo\u017ei 17-18 miliona evra i otvori novu valjaonicu, to bi se brzo isplatilo.<\/p>\n

\u017deljezaru treba sa\u010duvati, di\u0107i na zdrave noge i izgraditi infrastrukturu za OIE, pa \u0107e se na\u0107i investitor da ovdje razvija unosan biznis na na\u0161u i njegovu korist.<\/p>\n

Pomenuste da bi radnici bili radi da se \u017deljezara vrati u dr\u017eavno vlasni\u0161tvo. Da li ste razmi\u0161ljali o alternativnim modelima upravljanja preduze\u0107em, o tome da okupirate fabriku i\/ili osnujete zadrugu? Takvih poku\u0161aja je, iako malo, bilo u regionu.<\/p>\n

Mi smo trenutno nemo\u0107ni da uti\u010demo na oblik vlasni\u0161tva jer je \u017deljezara privatno vlasni\u0161tvo strane kompanije.<\/p>\n

Iskreno re\u010deno, ja sam se u ovoj pri\u010di najvi\u0161e pla\u0161io odnosa stranog vlasnika prema nama, odnosno toga da vlasnik visokim cenama odbije sve zainteresovane kupce. Mogao je i to da nam uradi. Ali, mi smo preko dr\u017eave izvr\u0161ili pritisak i valjda ga ubedili u to da mu ovdje opstanka nema.<\/p>\n

Da li ste u kontaktu sa kolegama iz regiona koji se suo\u010davaju sa sli\u010dnim problemima?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Da vam pravo ka\u017eem, nismo. Meni je ovo prvo iskustvo organizovanja. Kada smo od vlasnika dobili najavu \u0161ta nam se sprema radnici su se spontano, jedne no\u0107i, organizovali i stupili u \u0161trajk. Nisam ni razmi\u0161ljao o tome da li mogu da u\u010destvujem u tome, ve\u0107 sam ose\u0107ao da moram. Bedno bih se osje\u0107ao da ne poku\u0161amo da sa\u010duvamo na\u0161e preduze\u0107e i ne bih to mogao sebi da oprostim.<\/p>\n

Ako ne uspemo ni\u0161ta, to \u0107e biti veliki \u0161amar i za nas i za ovu dr\u017eavu.<\/p>\n

Aktuelna Vlada je nestabilna od formiranja, a upravo joj je izglasano nepoverenje. Kako \u0107e to uticati na pregovore?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ja se iskreno nadam da to ne\u0107e uticati na nas. Trenutno se vode pregovori oko privatne firme Neksan i Tosjalija, kao i izme\u0111u EPCG i Tosjalija. Vlada u tehni\u010dkom mandatu bi morala da bude na strani radnika i njihovih porodica.<\/p>\n

Da li bi vlada u tehni\u010dkom mandatu imala prava da odlu\u010duje o tome u nedostatku Zakona o Vladi?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

To ne bih mogao da tvrdim, ali mislim da je u interesu vlade, pa i one u tehni\u010dkom mandatu, da ne\u0161to rije\u0161i.<\/p>\n

Naredni pregovori su zakazani za 22. avgust?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Osamnaestog su, koliko mi je poznato, odr\u017eani prvi preliminarni pregovori izme\u0111u EPCG i Tosjalija, a dvadesetdrugog o\u010dekujemo rezultate poslednjih pregovora izme\u0111u Davidovi\u0107a i Tosjalija.<\/p>\n

Za nas je najbitnije da se do\u0111e do bilo kakvog dogovora koji bi garantovao ostvarenje investicija u OIE, o\u010duvanje postoje\u0107e proizvodne linije, o\u010duvanje radnih mjesta, nadamo se, zapo\u0161ljavanje novih radnika.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radnici \u017deljezare Nik\u0161i\u0107 pro\u0161le sedmice su stupili u \u0161trajk gla\u0111u, radikalizuju\u0107i time protest kojim preko dva meseca zahtevaju da se ne zatvara nekada\u0161nji industrijski gigant. O zahtevima i planovima \u0161trajka\u010da, kao i na\u010dinu njihovog organizovanja, razgovarali smo sa ma\u0161inskim in\u017eenjerom Milanom Kosovi\u0107em, jednim od \u010dlanova pregovara\u010dkog tima zaposlenih. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":351264,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[2302,2257],"class_list":["post-353359","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-milan-kosovic","tag-zeljezara-niksic"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353359","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=353359"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353359\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":353371,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/353359\/revisions\/353371"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/351264"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=353359"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=353359"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=353359"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}