{"id":352464,"date":"2022-08-12T14:50:43","date_gmt":"2022-08-12T12:50:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=352464"},"modified":"2022-08-12T14:52:53","modified_gmt":"2022-08-12T12:52:53","slug":"bez-kazni-za-negativne-komentare-na-drustvenim-mrezama-crnogorskih-medija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/08\/12\/bez-kazni-za-negativne-komentare-na-drustvenim-mrezama-crnogorskih-medija\/","title":{"rendered":"Bez kazni za negativne komentare na dru\u0161tvenim mre\u017eama crnogorskih medija"},"content":{"rendered":"

Otkako je usvojen Zakon o medijima Crne Gore 2021. godine, broj komentara koji sadr\u017ee nezakonit sadr\u017eaj u onlajn medijima se smanjio. Zakon nala\u017ee da\u00a0 internetska publikacija mora ukloniti nezakonit sadr\u017eaj u komentarima \u010ditatalaca u roku od 60 minuta od trenutka prijave. Uprkos ovome, nalozi onlajn medija na dru\u0161tvenim mre\u017eama sadr\u017ee veliki broj ovakvih komentara koje mediji po zakonu nisu du\u017eni da reguli\u0161u.<\/p>\n

Novinarka i \u010dlanica radne grupe za izmjenu medijskih zakona, Vesna Rajkovi\u0107 Nenadi\u0107, komentari\u0161e ovu zakonsku odredbu kao pozitivnu praksu.<\/p>\n

\u201cOvo je dobro rje\u0161enje jer komentari moraju biti odgovornost medija. Posljednje istra\u017eivanje Instituta za medije\u00a0 \u201cUvrede i mr\u017enja u crnogorskim medijima\u201d pokazuje da se nakon usvajanja zakona smanjio broj komentara koji sadr\u017ee sporan sadr\u017eaj, ali da ih ipak ima i u etabiliranim medijima te je potrebno dodatno unaprijediti moderaciju. Mediji moraju da imaju obu\u010dene administratore ukoliko \u017eele da njihove platforme budu mjesto dijaloga, a ne \u0161irenja mr\u017enje i spornog govora\u201d, ka\u017ee ona.<\/p><\/blockquote>\n

\u010clan 25 Zakona o medijima navodi da je osniva\u010d internetske publikacije du\u017ean da ukloni komentar koji predstavlja nezakonit sadr\u017eaj, najkasnije u roku od 60 minuta od prijave. Nezakoniti sad\u017eaj odnosi se posebno na one komentare koji izazivaju, \u0161ire, podsti\u010du ili pravdaju diskriminaciju, mr\u017enju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva, politi\u010dkog, vjerskog i drugog uvjerenja, ksenofobiju, rasnu mr\u017enju, antisemitizam ili ostale oblike mr\u017enje zasnovane na netoleranciji, uklju\u010duju\u0107i i netoleranciju izra\u017eenu u formi nacionalizma, diskriminacije i neprijateljstva protiv manjinskog naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica. Kazne za neuklanjanje ovakvih komentara iznose od 1.000 do 8.000 eura.<\/p>\n

Koliko je tokom ove i prethodne godine bilo prijava zbog kr\u0161enja \u010dlana 25 Zakona o medijima poslali smo upit Upravi policije, od koje na\u017ealost nismo dobili odgovor.<\/p>\n

\n

Crnogorski portali biraju predmoderaciju<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Prema statistici Similar Web-a, portal Vijesti naj\u010ditaniji je portal u Crnoj Gori, a mo\u017eda i jedini koji ima posebno anga\u017eovanu osobu za moderaciju komentara. Moderator na ovom portalu, Branko \u010cupi\u0107 ka\u017ee da je portal Vijesti zbog pove\u0107anog broja komentara morao anga\u017eovati moderatora.<\/p>\n

\u201eSada to funkcioni\u0161e na na\u010din \u0161to se komentari ne pu\u0161taju na portal prije nego \u0161to budu pregledani, za razliku od nekog ranijeg perioda kada su komentari momentalno objavljivani pa su naknadno uklanjani.\u00a0 Svakako da je ovaj na\u010din pozitivna stvar moderiranja, jer se samim tim spre\u010dava da se uop\u0161te pojave na portalu komentari koji su neprikladnog sadr\u017eaja\u201c, ka\u017ee \u010cupi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

\u010cupi\u0107 navodi da rad moderatora olak\u0161ava i to \u0161to u sistemu postoje neprikladne rije\u010di koje program u komentaru odmah prepoznaje i uklanja.<\/p>\n

\u201eKoliko je moderacija potrebna, odnosno neophodna, govori i podatak da je na na\u0161em portalu u prosjeku odnos odobrenih i neodobrenih komentara 2:1, ta\u010dnije, da gotovo tre\u0107inu pristiglih komentara obri\u0161emo, a nekada taj broj bude ve\u0107i\u201c, naveo je.<\/p><\/blockquote>\n

Sa druge strane, i javni servis Radio-televizije Crne Gore vr\u0161i predmoderaciju komentara. Ipak, oni nemaju osobu anga\u017eovanu samo za ovu oblast.<\/p>\n

\u201eU na\u0161em mediju ne postoji osoba anga\u017eovana isklju\u010divo za moderaciju komentara na mre\u017eama, svakako tako ne\u0161to \u010desto ne bi bilo izvodljivo ni da su tri osobe istovremeno anga\u017eovane, budu\u0107i da pristi\u017ee veliki broj komentara, ponekad i organizovan (botovi)\u201c, rekla je rukovoditeljka Multimedijalnog Centra RTCG-a, Rada Brajovi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

Kada su u pitanju kanali kojima se \u0161iri neprikladni govor, istra\u017eiva\u010dica u Institutu za medije Crne Gore, Milica Bogdanovi\u0107 isti\u010de da su nezakoniti komentari manje prisutniji u etabliranim medijima (poput portala Vijesti, CDM-a i RTCG-a), iako se oni \u00a0tamo i dalje mogu pro\u010ditati.<\/p>\n

\u201eAko uzmemo u obzir ukupan broj objavljenih komentara koji dnevno objave administratori u etabliranim medijima, onda je procenat spornih objava mali. S druge strane, u desno orjentisanim medijima, tu najprije mislim na IN4s zbog njegove visoke \u010ditanosti, sti\u010demo utisak da taj mediji ne filtrira komentare i da sadr\u017eajem dodatano podsti\u010de \u0161irenje uvreda i mr\u017enje\u201c, navodi Bogdanovi\u0107eva.<\/p><\/blockquote>\n

Rajkovi\u0107 Nenadi\u0107 napominje i to da je posebno zabrinjavaju\u0107e \u0161to neki od medija u Crnoj Gori koji ne uklanjaju nezakonite komentate nisu registrovani kod Agencije za elektronske medije, pa se ne zna ko su njihovi vlasnici i ko je odgovoran za objavljeni sadr\u017eaj.\"\"<\/p>\n

\n

Ko je odgovoran za uklanjanje komentara na dru\u0161tvenim mre\u017eama?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Trenutno u Crnoj Gori ne postoji zakonska odgovornost medija za komentare na njihovim dru\u0161tvenim mre\u017eama, pa se \u010desto vodi polemika \u010dija je odgovornost uklanjanje takvih komentara.<\/p>\n

\u201eNa\u0161e kolege u etabliranim medijima vode polemiku sa nama koji pratimo njihov rad i smatraju da ono \u0161to korisnici objave na njihovim dru\u0161tvenim mre\u017eama nije njihova odgovornost, te da oni nemaju kapaciteta da bri\u0161u ilegalni sadr\u017eaj sa svojih naloga. Mi \u010dvrsto stojimo pri stavu da za osjetljive teme mogu da izbjegavaju da dijele tekstove na dru\u0161tvenim mre\u017eama i da dodatno podsti\u010du zapaljivu komunikaciju ili da detaljnije prate svoje naloge, da bri\u0161u komentare i njeguju pozitivnu komunikaciju na Fejsbuku i drugim dru\u0161tvenim mre\u017eama\u201c, ka\u017ee Bogdanovi\u0107eva.<\/p><\/blockquote>\n

Sa drudge strane, Fejsbuk posjeduje pravila za korisnike u kojima se navodi \u0161ta je zabranjeno, poput govora mr\u017enje i uznemiravanje korisnika. Iako izvje\u0161taji Fejsbuka pokazuju da kompanija, prije objave, automatski uklanja veliku koli\u010dinu sadr\u017eaja koji kr\u0161i njihove standarde, ipak istra\u017eivanja pokazuju da veliki broj takviih sadr\u017eaja ostaje na platformi, naro\u010dito za neegleskog govorno podru\u017eje.<\/p>\n

Zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava, Valentina Pavli\u010di\u0107, smatra da je uklanjanje nezakonitih komentara moralna odgovornost novinara.<\/p>\n

\u201eTrenutno ne postoji zakonska odgovornost medija za komentare na njihovim dru\u0161tvenim mre\u017eama, ali postoji moralna obaveza svakog novinara da vr\u0161i nadzor nad sadr\u017eajima koji se javno objavljuju na odre\u0111enoj internetskoj platformi kojom novinar upravlja i da efikasno reaguje u slu\u010dajevima kada odre\u0111eni sadr\u017eaj predstavlja o\u010digledno nezakonit govor, govor mr\u017enje ili podsti\u010de na bilo kakav vid nasilja, doprinose\u0107i na taj na\u010din ve\u0107oj toleranciji i o\u010duvanju mira u dru\u0161tvu, te za\u0161titi osnovnih ljudskih prava i sloboda\u201c, ka\u017ee Pavli\u010di\u0107eva.<\/p>\n

Slu\u010daj Sanchez protiv Francuske<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pavli\u010di\u0107 je pomenula i predmet Sanchez protiv Francuske koji je pokrenuo novo pitanje u praksi Evropskog suda – pitanje krivi\u010dne odgovornosti vlasnika Fejsbuk profila za komentare objavljene na \u201ezidu\u201c njegovog profila od strane tre\u0107ih lica.<\/p>\n

Pavli\u010di\u0107 je kazala da se predmet ticao lokalnog odbornika koji se kandidovao na parlementarnim izborma, a koji nije sa svog Fejsbuk naloga (koji je koristio u izbornoj kampanji) obrisao komentare osobe koja je podsticala na mr\u017enju i nasilje prema muslimanima. Ona je kazala da je zbog toga podnosilac predstavke od strane francuskih nacionalnih sudova bio osu\u0111en na nov\u010danu kaznu u iznosu od 3.000 eura zbog podsticanja na mr\u017enju ili nasilje protiv grupe i pojedinca na osnovu njihovog porijekla i pripadnosti odre\u0111enoj naciji, religiji ili rasi.<\/p>\n

Ona ka\u017ee da je ESLJP naglasio da su domac\u0301i sudovi osudili podnosioca predstavke zbog njegovog propusta da preduzme hitne mjere brisanja nezakonitih komentara.<\/p>\n

\u201ePodnosilac predstavke je svjesno podesio zid svog Fejsbuk naloga javnim, dozvoljavajuc\u0301i svojim prijateljima da na istom objavljuju komentare. Stoga, imao je du\u017enost da nadzire objavljivanje komentara i bio je odgovoran za njihov sadr\u017eaj. Osim toga, Krivi\u010dni sud je naglasio da je podnosilac predstavke morao biti svjestan da njegov profil vjerovatno mo\u017ee da privu\u010de komentare politi\u010dke prirode, koji su po definiciji bili polemi\u010dni i stoga je trebalo da ih s pove\u0107anom pa\u017enjom pregleda. Apelacioni sud je, na sli\u010dan na\u010din, smatrao da je njegov status politi\u010dara zahtijevao jo\u0161 vec\u0301u pa\u017enju i oprez sa njegove strane\u201c,\u00a0 kazala je Pavli\u010di\u0107, navode\u0107i da je problemati\u010dno i to \u0161to su sporni komentari ostali vidljivi preko \u0161est sedmica.<\/p>\n

Negativni komentari \u0161tetni za pojedinca i okolinu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ako se se komentar ne ukloni na vrijeme, on ima i emocionalne posljedice, a kako ka\u017ee psiholo\u0161kinja Adriana Pejakovi\u0107, posebno su problemati\u010dni komentari koji posjeduju efekat \u201eagresora\u201c koji mo\u017ee dodatno traumatizovati \u017ertve.<\/p>\n

\u201eIspod objava gdje su \u017ertve silovanja prijavile svoje agresore \u010desto mo\u017eemo pro\u010ditati neprimjerene komentare na njihov ra\u010dun \u201dda su same tra\u017eile\u201d, \u201ckako su se obla\u010dile\u201d itd. Ovakve pojave mogu dovesti do retaumatizacije \u017ertve i predstavljaju\u00a0 \u0161irenje govora netrpeljivosti i predrasuda. Tako\u0111e, komentari koji se odnose na npr. politiku i politi\u010dke raspave \u010desto na dru\u0161tvenim mre\u017eama prerastaju u sva\u0111e, \u0161irenje predrasuda, vrije\u0111anje na nacionalnoj i vjerskoj osnovi a to se nasilje, na\u017ealost mo\u017ee preliti i na ulicu i posebno mo\u017ee uticati na mlade ljude\u201c, rekla je ona.<\/p><\/blockquote>\n

Pejakovi\u0107eva isti\u010de da kada pro\u010ditamo ve\u0107i broj takvih komentara sti\u010demo utisak da ve\u0107ina ljudi tako misli, iako se zapravo radi o specifi\u010dnom uzorku koji nije reprezent cijele populacije.<\/p>\n

\u201eDa ne bi na\u0161 dru\u0161tveni prostor koji obuhvata i online i realni prostor, dakle socijalni prostor, bio zaga\u0111en va\u017eno je da ga kultivi\u0161emo i da ovakve komentare uklanjamo. To su uglavnom komentari koji sadr\u017ee: vrije\u0111anja, psovke, prijetnje, agresiju… Za manji broj ljudi sa ozbiljnim problemima koji ne \u017eele da adekvatno kominiciraju, zabrana problemati\u010dne komunikacije je jedini na\u010din. Time spre\u010davamo ve\u0107 navedene posljedice po \u017ertve, mogu\u0107e \u0161irenje i prelivanje toksi\u010dne komunikacije i van onlajn prostora i \u0161ire sukobe\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n

Pozitivne praksa Njema\u010dke i Austrije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pavli\u010di\u0107eva je navela pozitivne prakse Njema\u010dke i Austije, koje su jedine dr\u017eave Evropske unije koje su do danas usvojile zakonske odredbe protiv govora mr\u017enje na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Navodi da je i Francuska donijela sli\u010dan zakon, ali je isti progla\u0161en neustavnim zbog njegove neusagla\u0161enosti sa pravom na slobodu izra\u017eavanja.<\/p>\n

Pavli\u010di\u0107 obja\u0161njava da je Njema\u010dka prva dr\u017eava u Evropi koja je 2017. godine uvela zakon koji je uspostavio pravne mehanizme za borbu protiv govora mr\u017enje i iz njega proisteklih zlo\u010dina na dru\u0161tvenim mre\u017eama – NetzDG, tkz. \u201cZakon o Fejsbuku\u201d.<\/p>\n

\u201eOvaj zakon izmijenjen je pro\u0161le godine amandmanima koji pojednostavljuju postupak za prijavljvanje nezakonitog sadr\u017eaja u pogledu postupka podno\u0161enja pritu\u017ebi, uz obavezivanje operatera na platformama, odnosno provajdera dru\u0161tvenih mre\u017ea, da objavljuju izvje\u0161taje o transparentnosti u vremenskom rasponu od pola godine\u201c, istakla je.<\/p><\/blockquote>\n

Ipak, na vebsajtu Article 19 ovaj Njema\u010dki zakon komentari\u0161e se kao posebno problemati\u010dan. Oni navode sa su njegove odredbe nejasne i pre\u0161iroke, bez jasnih definicija. Komentari\u0161u da od kada je NetzDG stupio na snagu, do\u0161lo je do prekomjernog blokiranja i cenzure legitimnog govora, uklju\u010duju\u0107i satiru i politi\u010dki govor, bez ikakvog pravnog lijeka.<\/p>\n

Austrijski Zakon o komunikacijskim platformama baziran je na njema\u010dkom zakonu.<\/p>\n

\u201eOvaj zakon primjenjuje se na sve doma\u0107e i strane komunikacijske platforme koje broje vi\u0161e od 100.000 korisnika u prethodnoj godini i koje ostvaruju promet vi\u0161i od 500.000 eura\u201c, navela je.<\/p><\/blockquote>\n

Ona je kazala i da oba zakona imaju za cilj da u\u010dine proceduru brisanja jednostavnijom i transparentnijom i prenesu odgovornost na provajdera dru\u0161tvenih mre\u017ea, ali da bi jedinstveni evropski zakon, Zakon o digitalnim uslugama, uskoro mogao da zamjeni zakone ovih zemalja i dobije primat.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\n

Kako do boljih praksi u crnogorskim medijima?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kada je u pitanju zakonodavni okvir u Crnoj Gori, Pavli\u010di\u0107eva smatra da skora\u0161nje dono\u0161enje Medijske strategije i pomenute zakonodavne izmjene predstavljaju napredak u ovoj oblasti ali da je neophodno da dr\u017eava na sistemski na\u010din pristupi problematici sve izra\u017eenijeg govora mr\u017enje i uskladi svoje zakonodavstvo i praksu sa me\u0111unarodnim standardima.<\/p>\n

\u201eSmatram da je neophodno oja\u010dati kontrolnu funkciju dr\u017eave i uspostaviti efikasne mehanizme za pra\u0107enje sajber prostora i dru\u0161tvenih mre\u017ea koje su pogodne za \u0161irenje govora mr\u017enje. U tom smislu potrebno je osna\u017eiti mehanizme otkrivanja i procesuiranja govora mr\u017enje na dru\u0161tvenim mre\u017eama i jasno definisati nadle\u017enosti dr\u017eavnih organa i institucija na suzbijanju ove pojave\u201c, ka\u017ee ona.<\/p><\/blockquote>\n

I Brajovi\u0107 potvr\u0111uje da su komentari na dru\u0161tvenim mre\u017eama vrlo \u010desto izvor govora mr\u017enje jer tome svjedo\u010di svakodnevno prilikom medijskih objava, naro\u010dito na Fejsbuku.<\/p>\n

\u201eDefinitivno da bi trebalo bolje urediti dio koji se odnosi na moderaciju komentara na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ali i iskustva kolega iz inostranih medija pokazuju da je taj segment izuzetno izazovan za moderatore, s obzirom na broj komentara i reach nekog posta, a opet sa druge strane nedovoljan broj ljudi u redakcijama. Prije zakonskih rje\u0161enja\/kazni, treba na\u0107i model moderacije komenatara na mre\u017eama koji \u0107e funkcionisati\u201c, rekla je rukovoditeljka MMC-a.<\/p><\/blockquote>\n

Rajkovi\u0107 Nenadi\u0107 ka\u017ee da se radna grupa za izmjenu medijskih zakona ipak jo\u0161 nije bavila ovom temom.<\/p>\n

\u201eMislim da treba sa\u010dekati sa kodifikacijom da vidimo kako se o ovome odrediti ESLJP i EU posebno sada nakon agresije Rusije na Ukrajinu kada vidimo namjeru da se neka pitanja druga\u010dije urede. Mislim me\u0111utim da ozbiljnji mediji moraju imati unutra\u0161nje pravilnike i regulisati ovo pitanje. Nedavno sam bila go\u0161\u0107a u najposje\u0107enijem portalu u Sloveniji i na pitanje da li moderirate komentare na nalozima na dru\u0161tvenim mre\u017eama, urednik je odgovorio \u201cPa naravno, to je na\u0161a odgovornost\u201d. Dakle, treba slijediti dobre prakse\u201c, ka\u017ee ona.<\/p><\/blockquote>\n

Pavli\u010di\u0107 je predlo\u017eila i kampanje koje bi podigle svijest o \u0161tetnosti govora mr\u017enje i potrebi njegove eliminacije, te da je izuzetno va\u017eno da ograni\u010denja ne ugroze slobodu izra\u017eavanja.<\/p>\n

\u201eU tom smislu zaklju\u010dujem da dono\u0161enje odre\u0111enih zakonodavnih rje\u0161enja kada je rije\u010d o govoru mr\u017enje i diskriminaciji ohrabruje, me\u0111utim, neophodno je da dr\u017eava preduzme dodatne napore kako bi se ograni\u010dile posljedice \u0161irenja dezinformacija i uznemiravanja govorom mr\u017enje u onlajn prostoru, pri \u010demu se mora voditi ra\u010duna o za\u0161titi slobode izra\u017eavanja i obezbjediti da ona ne bude neproprocionalno ograni\u010dena, te da sankcija koja je nametnuta ne proizvede odvra\u0107aju\u0107i efekat (\u201echilling effect\u201c) na spremnost lica da javno izraze svoje stavove o odre\u0111enom pitanju od javnog interesa\u201c, kazala je zastupnica Crne Gore pred ESLJP-om.<\/p><\/blockquote>\n

Teodora \u0110URNI\u0106<\/strong><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu mentorstva za mlade novinare \u201cRje\u0161enja i inovacije u medijima\u201d, koji implementiraju Mediacentar Sarajevo i Udru\u017eenje Za\u0161to ne, uz podr\u0161ku ambasada Kraljevine Nizozemske na Zapadnom Balkanu.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Trenutno u Crnoj Gori ne postoji zakonska odgovornost medija za komentare na njihovim dru\u0161tvenim mre\u017eama, pa se \u010desto vodi polemika \u010dija je odgovornost uklanjanje takvih komentara.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276589,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546],"tags":[2119],"class_list":["post-352464","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-feature","tag-govor-mrznje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352464","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=352464"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352464\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":352467,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352464\/revisions\/352467"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276589"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=352464"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=352464"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=352464"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}