{"id":352442,"date":"2022-08-14T07:30:38","date_gmt":"2022-08-14T05:30:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=352442"},"modified":"2022-08-14T07:30:38","modified_gmt":"2022-08-14T05:30:38","slug":"o-svetskom-okeanu-kao-najvecem-zivom-bicu-na-zemlji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/08\/14\/o-svetskom-okeanu-kao-najvecem-zivom-bicu-na-zemlji\/","title":{"rendered":"O svetskom okeanu, kao najve\u0107em \u017eivom bi\u0107u na Zemlji"},"content":{"rendered":"
\n

Autor: \u017divko Teodosi\u0107<\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n

Dok stojim tako, na samom rubu beskrajne kosmi\u010dke staze, slu\u0161am kako se huk vremena provla\u010di kroz lavirint i zamr\u0161eni koloplet mojih, ve\u0107 uvelih i iskrzanih uspomena, proizvode\u0107i neku setnu melodiju iz davne pro\u0161losti koja me vra\u0107a na \u0161areni \u0107ilim mog detinjstva i sami po\u010detak… vra\u0107a me na ono, predivno ose\u0107anje neizmerne radosti postojanja, na ovom, neshvatljivo \u010darobnom svetu. Kao deca, iako u “nepoznatom” svetu, onome \u0161to nas je okru\u017eivalo verovali smo bezuslovno i potpuno… verovali smo da je svet oduvek takav, jer je takvim stvoren i da se ne\u0107e nikad promeniti. Osim nekog malog odrona, tu i tamo; ponekog slomljenog stabla zbog starosti, oluje ili udara groma i sl. Sve ostalo \u0107e trajati ve\u010dno, uvek \u010dudesno lepo op\u010dinjavaju\u0107e i beskrajno zanimljivo.<\/p>\n

Zadivljen sam i ushi\u0107en prizorom dnevnog, staklasto-plavog nebeskog svoda, sa u\u017earenom sun\u010devom kuglom na njemu, neodredivo visoko i daleko, kako nas nadmo\u0107no posmatra kao da je svesno svoje veli\u010dine, svoje mo\u0107i i uzvi\u0161enosti. Sa osmehom zadovoljstva i radosti, iz nekog svog, neiscrpnog rezervoara, obliva nas salvama prijatne topline i umotava u prozirne, zlataste velove, blage i ne\u017ene svetlosti nebeske.<\/p>\n

Isto tako, za lepog vremena i vedrih no\u0107i, iako u potpunom mraku, prizor no\u0107nog neba oki\u0107enog bezbrojnim malim, treperavim svetiljkama, koje su opkolile sa svih strana \u017euti mese\u010dev krug, na sredini tamnog baldahina, podjednako je spektakularan i op\u010dinjavaju\u0107i, koliko za oko, toliko i za du\u0161u posmatra\u010da.<\/p>\n

U nemogu\u0107nosti da dosegnem bilo kakvu ideju o tome \u0161ta predstavljaju i odakle dalaze, samo no\u0107u, te male i neprebrojive zvezdice, kojih je, \u0161to se du\u017ee posmatra, bivalo sve vi\u0161e i vi\u0161e na nebu. Da li se zvezde zaista stalno pojavljuju ili je privid koji nastaje u video korteksu koji ne mo\u017ee da se izbori sa tolikim obiljem informacija. Sada mi izgleda da je ovo drugo.<\/p>\n

Ponekad bi, nemaju\u0107i jasnu predstavu o vremenu, zurio dugo, dugo u opisani prizor, otvorenih usta, \u010dinilo mi se da ne trep\u0107em i skoro bez daha. Kako sam se samo razo\u010darao, kad sam, mnogo kasnije, saznao da tih,\u201dnebrojenih\u201d zvezdica, ima tek oko \u0161est hiljada na “celom” nebu, koje su vidljive golim okom. Dakle, po tri hiljade na svakoj hemisferi. Bilo mi je bolje kad sa saznao da ih u na\u0161oj galaksiji ima preko 100 milijardi, (mo\u017eda i dve-tri-\u010detiri stotine), dok ih, u susednoj Andromedi, ima mnogo vi\u0161e.<\/p>\n

O mesecu, tako\u0111e, nismo mnogo znali, sem da menja izgled i veli\u010dinu tokom perioda od 28 dana, prolaze\u0107i kroz dobro znane mene, zagonetno putuju\u0107i preko neba, \u010das sa istoka na zapad \u2013 \u010das obrnuto.\u00a0 Biblijsko predanje, o kome su stariji pone\u0161to znali i ponekad pri\u010dali, bila je pri\u010da o Postanju i stvaranju u kome je stvoreno ba\u0161 sve, kao \u0161to je trebalo. I, nema tu \u0161ta da se pita. Za\u0161to je sve ba\u0161 tako, kako jeste? Takva je bila bo\u017eija volja. I danas, mnogi tako misle i tako govore. No, da li je to ba\u0161, sve tako? Nauka je otkrila da je svet mnogo \u010dudniji i komplikovani nego \u0161to to \u010dovek do\u017eivljava i shvata pomo\u0107u svojih \u010dula i zdravog razuma. Dakle: stvarnost nije kao \u0161to izgleda. O stvarnosti na kvantnom nivou ne mo\u017ee se uop\u0161te razgovarati ovim nativom i ovim stilom. To je potpuno apstraktni svet, koji se, u veoma komplikovanim i kompleksnim interakcijama prirodnih sila, subatomskih, atomskih i molekulskih \u010destica tek na makronivou javlja kao materijalni svet, koga mo\u017eemo videti, pipnuti, osetiti… manipulisaati njime i praviti upotrebljive i korisne proizvode.<\/p>\n

Druga, omiljena igra i zabava mi je bila da, le\u017ee\u0107i u travi, dugo posmatram \u0161ta se doga\u0111a u svetu sitnih, malih stvorenja, dole u travi i na povr\u0161ini tla, a takvih je bilo mnogo vi\u0161e nego bi se moglo pomisliti na prvi pogled. Tu su bili razni mravi, bube i bubice raznih veli\u010dina, oblika, boja i ma\u0161tovitog dizajna; crvi\u0107i, gliste, pu\u017ei\u0107i; sitne neke osice, mu\u0161arci, komarci, skakavci, cela paleta \u0161arenih i drugih leptiri\u0107a, zrikavci i sl. Najve\u0107a buba, pa jo\u0161 sa o\u0161trim rogovima-kle\u0161tima, dobro znani i zvani jelenak, bio je u tom svetu insekata ono, \u0161to je lav u afri\u010dkoj savani.<\/p>\n

Ve\u0107ina njih je \u017eivelo i razmno\u017eavalo se ugne\u017edeno u svoje uske, otvorene rupe i kanale, plitko izbu\u0161ene\/ukopane u tle. Na provr\u0161inu su izlazili u potrazi za hranom, prilikom parenja i verovatno, da osete dan, vazduh i svetlost. Neki od njih su bili ljuti neprijatelji. Osim \u0161to su napadali i lovili slabije iz druge vrste, naj\u017ee\u0161\u0107e okr\u0161aje su vodili me\u0111u sobom \u2013 sve do smrti. Tako bi dva skakavca grizli za glavu jedan-drugog, sve dok jedan ne prestane da se bori, jer mu je protivnik pojeo pola glave. Kad se sretnu kolone crnih i crvenih mrava (nekad \u017eutih), bio bi to pravi pokolj. Ginu, do poslednjeg.<\/p>\n

Nisam imao nikakvu \u017eelju da kopam u dubinu i saznam \u010dega sve ima dole. Video sam dosta toga kad oremo njive ili kopamo kanale, sejemo povr\u0107e i sl. I nije mi bilo nimalo prijatno gledati prizor uznemirenih i zbunjenih malih stvorenja poput buba, crva, glista, mrava i drugih, koji su, do malo\u010das, mirno i nezainteresovano u\u017eivali u svom, mislili su dobokom i sigurnom skloni\u0161tu i stani\u0161tu,\u00a0 ne slute\u0107i ni\u0161ta.<\/p>\n

Odjednom, voljom neke \u201cvi\u0161e sile\u201d, tj. ora\u010da i njegove gvozdene i nemilosrdne naprave, ta mala i nedu\u017ena stvorenja, koja, \u010dak obavljaju veoma koristan posao bu\u0161enja rupa i kanala u oranici, \u010dime omogu\u0107avaju provetravanje tla oboga\u0107ivanje kiseonikom aotom, \u010dine\u0107i ga podobnijim i plodnijim za useve, na\u0111o\u0161e se na otvorenom, na svetlosti i izlo\u017eeni smrtnoj opasnosti. Lokalne ptice, naro\u010dito vrane i svrake, instiktivno prate poljske radove u potrazi za hranom. One navale na iznenadnu i bogatu trpezu, a bespomo\u0107ni gmizavci i insekti, samo tumaraju nasumi\u010dno \u010dekaju\u0107i sudbinu da im se smiluje.<\/p>\n

Vi\u0107ina ih zavr\u0161i kao pti\u010diji obrok. Pticama se pridru\u017ee i ku\u0107ne ma\u010dke i psi, koji se tako\u0161e obilato gozbe. Neka od tih, izoranih stvorenja i nisam ba\u0161 voleo, jer su izgledali previ\u0161e debelo, lenjo i ljigavo. Verovatno su i sva\u0161tojedi, tako da mi nisu bi simpati\u010dni. Oni su, tako\u0111e, potpuno nedu\u017eni, samo \u017eive svoj jednostavan i kratak \u017eivot, ali ono \u0161to mi je smetalo je \u010dista ljudska egocentri\u010dnost. Ne di\u010dim se time. Sada druga\u010dije razmi\u0161ljam o svim tim, bespomo\u0107nim stvorenjima.<\/p>\n

Ali, o nebeskim visinama… o tim beskrajnim, nesagledivim prostranstvima i tajnama koje skrivaju, stalno sam ma\u0161tao i \u010deznuo da saznam \u010dega sve ima, tamo gore? Makar o oblacima i o tome kako se “pravi” ki\u0161a u njima. Onda, o onim beli\u010dastim, \u010dipkastim i tankim, uglavnom tokom leta i visoko, visoko …, iz kojih nikad ni\u0161ta ne pada. Posebno je bilo bolno i razo\u010daravaju\u0107e spoznaja o onim debelim, velikim, gustim i mra\u010dnim \u2013 gradonosnim oblacima i oblicima, iz kojiih se tako iznenada i naglo sru\u010di ogromna ledena masa i silna oluja, koja satre sve useve i vo\u0107e, \u010desto\u00a0 u samom zametku, ili jo\u0161 gore \u2013 u punom rodu. To bi uvek bila nevi\u0111ena propast i tuga za sve seljake, a ni\u0161ta manje i za nas \u2013 decu. Tamo su ljudi \u017eiveli sa prirodom i od prorode u rodbinskom, skoro krvnom odnosu. \u010covek-seljak se dva puta ra\u0111a: jednom ga rodi majka, a drugi put zemlja, kada se sa njom \u201corodi\u201d ubiraju\u0107i prve plodove, prvu \u017eetvu, koju je, prvi put u svom \u017eitotu, stvorio i rodio, zajedno sa zemljom na kojoj radi i \u017eivi. Takovom \u010doveku ni smrt nije toliko te\u0161ko padala, znaju\u0107i da \u0107e biti sahranjen, tj. kona\u010dno sjedinjen sa svojom zemljom.<\/p>\n

Ptice su bile jako zanimljive u svakom pogledu, ali su one bile nisko i blisko, opet u svakom pogledu, tako da je lako bilo videti i znati \u0161ta rade. Kako prave gnezda i legu mlade, kako ih izvode i hrane, u\u010de prvom letu i mnogo drugog, zanimljivog. Grabljivice, kao \u0161to su vrane i svrake, a ponekad i jastreb, naravno, nisu bili dobrodo\u0161li gosti. Ove prve, su kupile male pili\u0107e, a jastreb se zaletao i na krupniju \u017eivinu. Ponekad i neuspe\u0161no. Pravili smo pra\u0107ke, strele i koplja kojima smo ih ga\u0111ali. Naravno, bezuspe\u0161no. Sve je to bilo sporo i malog dometa, za njihovu brzinu i njihove leta\u010dke sposobnosti.<\/p>\n

I tako sam, posle vi\u0161e decenija u\u010denja i ma\u0161tanja, dospeo u samo sredi\u0161te stvorenog i nestvorenog sveta, u kome je \u201ccentar svugde, a kru\u017enica nigde\u201d, kako je rekao Paskal. U svojoj ma\u0161ti,\u00a0 dospeo sam u ta\u010dku koju matemati\u010dari i fizi\u010dari zovu egzoti\u010dnim i nejasno definisanim pojmom \u2013 zovu je, ta\u010dkom singulariteta.<\/p>\n

Predanje ka\u017ee, da u tom Singularitetu, jo\u0161 od pre vremena i pre bilo \u010dega, boravi i ma\u0161ta-stvara nestvoreno bi\u0107e, tako\u0111e veoma zanimljivog i jedinstvenog imena, \u010duveni Ideologije, po \u010dijim idejama i zamislima je nastao ceo Univerzum, u samo jednom trenu. I to, u onom trenu, kad je Ideologije pomislio na \u0161areni svet… \u0161aren i lep ba\u0161 poput ovog na\u0161eg… ba\u0161 kao u de\u010dijim snovima bajkama. \u010cista magija.\u00a0\u00a0 O svemu tome sam ve\u0107 pisao u mojoj Legendi o tri k\u0107eri Svemira i u teoriji o Kosmosu, tj. u Teoriji o IzMi\u0161ljenom svetu \u2013 Alisi iza \u201cPlankovog zida.\u201d<\/p>\n

U najnovijim nau\u010dnim razmatranjima dramati\u010dnih promena koje su zahvatile na\u0161u planetu, prete\u0107i da uni\u0161te na\u0161u civilizaciju, u emisiji NG \u201cTajne kosmosa sa Morganom Frimenom\u201d, iznosi se krajnje neobi\u010dna i veoma smela pretpostavka, da je Svetski okean najve\u0107e i\u00a0 najinteligentnije bi\u0107e na planeti. Pri tome se misli na sveukupnu vodenu masu na zemlji, koja, kao \u0161to je\u00a0 poznato, pokriva 71% povr\u0161ine na\u0161e planete. (Shodno ovoj \u010dinjenici, logi\u010dno bi bilo da se na\u0161a planeta zove Vodolija, ili nekako sli\u010dno).<\/p>\n

Naime, smatra se da je Svetski okean premre\u017een elektri\u010dnim nitima koje me\u0111usobno povezuju sav biodiverzitet koji \u017eivi u vodi, a on je jo\u0161 uvek neistra\u017een i zagonetan u toj meri, da se istra\u017eiva\u010di \u010de\u0161\u0107e iznenade i odu\u0161eve istovremeno, nekim novim, krajnje neo\u010dekivanim i \u010dudesnim otkri\u0107em u okeanskim dubinama.<\/p>\n

Skoro svi su \u010duli za toplu, golfsku struju, koja te\u010de uz isto\u010dne obale ameri\u010dkog kontinenta, pa negde gore, desno od Grenlanda\u00a0 i prema severnom g. polu, ponire u ledene dubine, donose\u0107i sve\u017ei kiseonik, neophodan morskim bi\u0107ima. Tako\u0111e je dobro poznato da, poput stalnog kru\u017eenja vode u atmosferi, postoji i stalno kru\u017eenje dve struje u Svetskom okeanu: jedna, povr\u0161inska, topla, sa istoka na zapad i druga, dubinska i hladna, koja kru\u017ei u suprotnom smeru, tako\u0111e celim okeaom, da bi izbila na povr\u0161inu i spojila se sa po\u010detkom tople struje.\u00a0 Kao nekakva ogromna reka, koja tako te\u010de svetskim vodama, me\u0161a vodu, raznose\u0107i kiseonik i hranljive materije neophodne za \u017eivot i opstank \u017eivog sveta u vodenim uslovima.<\/p>\n

Ve\u0107 nekoliko puta pominjem kiseonik, jer je u tome poenta. Naime, na okeansko dno i uop\u0161te, u morskim vodama, talo\u017ee se ogromne koli\u010dine organske materije koje poti\u010du od izumrlih morskih bi\u0107a (riba, \u017eivotinja, morskih biljaka,\u00a0 mikroba, planktona, ali i od sve ve\u0107e koli\u010dine organskih materija sa kopna i lanca ishrane na njemu.). U tim naslagama je \u201czaposlena \u201c nezamisliva koli\u010dina bakterija koja razgra\u0111uje organski materijal. Produkt te razgradnje, izme\u0111u ostalog, je i velika koli\u010dina metana, koji je dole zarobljen u tim debelim,\u00a0 natalo\u017eenim slojevima organske materije.<\/p>\n

Opasnost od tog metana postaje dramati\u010dno aktuelna ako se Svetsko more zagreje za 4-6\u00baC vi\u0161e nego \u0161to je \u201cnormalno\u201d. Do polovine pro\u0161log veka, normalno je bilo 14\u00baC, a sada smo planetu zagrejali na 15,5\u00baC. Ako bi se planeta pregrejala, bile bi oslobo\u0111ene ogromne koli\u010dine metana u atmosferu, a on ima nekoliko puta ja\u010di efekat staklene ba\u0161te nego CO2 . Nastao bi eksponencijalni porast tog efekta i pregrevanje planete bi potpuno izmaklo svakoj kontroli.<\/p>\n

No, tu nije kraj mogu\u0107oj katastrofi. Ve\u0107 smo uveliko preterali sa zaga\u0111enjem svih vodotokova na povr\u0161ini i u plitkim podzemnim vodama; na obalama mora i okeana, a svo zaga\u0111enje, na kraju, zavr\u0161i u okeanu. Opisano pregrevanje bi prekinulo lanac kru\u017eenja vode u Svetskom okeanu. Podvodna, hladna struja, bi ostala bez kiseonika. U njegovom nedostatku, bakterije koje razla\u017eu natalo\u017eeni organski otpad, po\u010dele bi da proizvode veoma, veoma otrovni gas, vodonik-sulfid H2S (sumporvodonik) \u2013\u00a0 gas mo\u010dvvara, jezera u nestajanju, bara, ustajalih re\u010dnih voda… koji ima zagu\u0161ljiv, otrovan i nepodno\u0161ljivo smrdljiv miris na pokvarena jaja.<\/p>\n

No, da dovr\u0161im svetsku pri\u010du. Ako se u Svetskom moru, tj. na njegovom dnu, proizvede nezamislivo velika koli\u010dina vodonik-sulfida, te on izroni i dospe u atmosferu, pomori\u0107e sav \u017eivi svet na kopnu, po\u0161to je to ve\u0107 u\u010dinio u okenaima i morima, jer je dole i nastao.<\/p>\n

Nau\u010dnici misle da \u0107e to biti \u0161esto, veliko izumiranje na planeti. (Neki smatraju da je ve\u0107 u toku). Tako\u0111e, sada se smatra, da su se i prethonih pet izumiranja dogodila kao posledica izliva besa Svetskog okeana i masovnog trovanja \u017eivog sveta vodonik-sulfidom. Ostali faktori, kao \u0161to su vulkani, udari asteroida, zemljotresi i sl. koji su, do sada, smatrani glavnim uzrokom velikih izumiranja \u017eivog sveta na planeti,\u00a0 mogli su imati samo lokalni ili regionalni uticaj.<\/p>\n

Ka\u017ee se, da Svetski okean ima sposobnost da \u201cmisli\u201d, jer ima neuporedivo ve\u0107u \u201cneuronsku\u201d mre\u017eu od \u010doveka, kojom povezuje sva zbivanja u svojim vodama i “zna” \u0161ta se doga\u0111a u celom okeanu.\u00a0 Ako \u201cproceni\u201d da je prete\u0107a opasnot prevelika za sam okean, nasta\u0107e vodonik-sulfid, jer je manja \u0161teta da sve ostalo izgine, nego nestane sav \u017eivot u samom okeanu, kao najve\u0107em \u017eivom bi\u0107u, koje je kona\u010dni \u010duvar \u017eivota na planeti. \u010cak, ako bi nestao sav vi\u0161e\u0107elijski \u017eivot na kopnu i u vodi, iz preostalih mikroorganizama u okeanu, razvio bi se novi, vi\u0161e\u0107elijski \u017eivot u okeanu, jer je on sam, najve\u0107e \u017eivo bi\u0107e na na\u0161oj planeti. Toliko je smela najnovija teorija o \u017eivotu! Bi\u0107e potrebno jo\u0161 mnogo nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog rada i napora da se potvrde (ili ospore), ove, zaista krajnje smele i neverovatne pretpostavke.<\/p>\n

No, svakodnevno svedo\u010dimo veoma u\u010destalim, burnim i dramati\u010dnim reakcijam planetarnih razmera i visokog inteziteta; planeta pokazuje svoje drugo lice i da ona ne\u0107e propustiti \u0161ansu da energetski bilans uravnote\u017ei po meri prirodnih sila koje imaju svoje zakone i ne mare \u0161to na\u0161a civilizacija ne ume da na\u0111e neophodnu meru u potro\u0161nji energetskih resursa planete i uskladi svoje postojanje i \u017eivot sa prirodnim zakonima, na op\u0161te dobro i korist.<\/p>\n

Zato, \u010duvajmo \u017eivotnu sredinu: ne secimo drve\u0107e i \u0161ume; ne bacajmo hranu i otpad nego ga reciklirajmo i vratimo energiju prirodi; ne zaga\u0111ujmo vode, vazduh \u0161ume… \u010duvajmo Prirodu! Posebno \u010duvajmo Svetski okean, kao glavni rezervoar \u017eivota na na\u0161oj planeti, jer time \u010duvamo sebe i svoje potonje nara\u0161taje. Ina\u010de… ne\u0107e biti druge \u0161anse za \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n

Astronomija.org.rs<\/a><\/p>\n

Posve\u0107eno 26. Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), odr\u017eanoj u Glazgovu, od 31. oktobra do 12. novembra 2021. godine.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ka\u017ee se, da Svetski okean ima sposobnost da \u201cmisli\u201d, jer ima neuporedivo ve\u0107u \u201cneuronsku\u201d mre\u017eu od \u010doveka, kojom povezuje sva zbivanja u svojim vodama i “zna” \u0161ta se doga\u0111a u celom okeanu.\u00a0 Ako \u201cproceni\u201d da je prete\u0107a opasnot prevelika za sam okean, nasta\u0107e vodonik-sulfid, jer je manja \u0161teta da sve ostalo izgine, nego nestane sav \u017eivot u samom okeanu, kao najve\u0107em \u017eivom bi\u0107u, koje je kona\u010dni \u010duvar \u017eivota na planeti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":352443,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[2283],"class_list":["post-352442","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-svjetski-okean"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352442","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=352442"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352442\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":352603,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352442\/revisions\/352603"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/352443"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=352442"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=352442"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=352442"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}