{"id":352255,"date":"2022-08-10T06:56:20","date_gmt":"2022-08-10T04:56:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=352255"},"modified":"2022-08-10T06:56:20","modified_gmt":"2022-08-10T04:56:20","slug":"bombardovanje-srbije-bilo-je-bitka-za-buducnost-nato-i-kredibilitet-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/08\/10\/bombardovanje-srbije-bilo-je-bitka-za-buducnost-nato-i-kredibilitet-sad\/","title":{"rendered":"Bombardovanje Srbije bilo je bitka za budu\u0107nost NATO i kredibilitet SAD"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mile Bjelajac<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Svedoci smo nasilnog stvaranja “novih geopoliti\u010dkih realnosti” i potom, decenijski dugih napora da se takva realnost me\u0111unarodno sankcioni\u0161e.<\/p>\n

Stvoreni su presedani protiv nekada\u0161njih principa me\u0111unarodnog prava, Helsin\u0161kog akta 1975, povelje OUN. Svedoci smo, po potrebi, re\u017eiranja unutra\u0161njih problema u pojedinim dr\u017eavama, a potom aktivnog me\u0161anja na strani predodre\u0111enih klijenata.<\/p>\n

Ekonomskim ucenama, politi\u010dkim pritiscima, pretnjama, i terorizmom, ili “zavrtanjem ruke” u \u017eargonu svetskih kabineta, dr\u017eave se prisiljavaju da napu\u0161taju nekada uspostavljene principe me\u0111unarodnog prava i odnosa.<\/p>\n

\u017divimo u svetu gde ni prokazivanje “teoreti\u010dara zavere” ne mo\u017ee da sakrije da su na delu mnoge doktrine razvijane u vreme Hladnog rata i doktrine za posthladnoratovsko vreme. Svedoci smo da se vode konvencionalni ratovi na mnogim prostorima pa i evropskom, aktivnosti strate\u0161kog i takti\u010dkog odvra\u0107anja, specijalne operacije i sukobi niskog intenziteta (LIC), operacije za nametanje mira i mirovne misije, nametnute humanitarne intervencije, nasilne obojene revolucije, hibridni ratovi.<\/p>\n

\u017divimo u svetu gde se vodi borba za realne strate\u0161ke i ekonomske interese sa karakteristikama poznatim jo\u0161 od 19. veka. Ovome treba dodati potrebu velikih sila da povremeno demonstriraju uverljivost svoje vojne sile, tj. da potvrde svoj kredibilitet velike sile. Mesto tog dokazivanja je na, procenjeno, najslabijoj karici. Tamo gde \u0107e kredibilitet biti potvr\u0111en i demonstriran uz najmanje gubitaka makar i po cenu prikrivanja.<\/p>\n

Nije slu\u010dajno da se upravo rat na Kosovu reklamira kao uspe\u0161na kampanja sa “nula gubitaka”.<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedna, gotovo autonomna, opasnost po mir koju je 1959. odlaze\u0107i ameri\u010dki predsednik Dvajt Ajzenhauer nazvao – vojnoindustrijski kompleks. On, mada vojnik, general, upozorio je da taj faktor ugro\u017eava demokratske vrednosti kod ku\u0107e i mir u svetu. Mi smo svedoci da je bio u pravu. Pratimo aktivno lobiranje i pritiske na administraciju da se pove\u0107ava bud\u017eet iz godine u godinu, da se evropski saveznici pritisnu i uvere da moraju da pove\u0107aju izdvajanja za naoru\u017eanje iznad dva posto (pa \u010dak do tri) od bruto nacionalnog dohotka.<\/p>\n

Kako vlastitoj i svetskoj javnosti “prodati takav rat”? Ako se poslu\u017eimo re\u010dima \u017dana Brikmona, najbolje ga je umotati u neki uzvi\u0161eni motiv – brigu za ljude, ugro\u017eene manjine, ljudska prava, demokratiju. NJegovim re\u010dima, to je upotreba ljudskih prava da se proda rat ili kako ga on ozna\u010dava humanitarni imperijalizam.<\/p>\n

U ovom kontekstu i te kako je bila va\u017ena uloga globalnih medija. O medijskim manipulacijama, dvostrukim merilima ili prosto o pre\u0107utkivanju \u010dinjenica, mnogi su pisali, studije su objavljene. Svedok sa terena Kosova, francuski pukovnik \u017dak Ogar \u0107e napisati da je imao istinsko ga\u0111enje prema dezinformacijama koje su vladale na Zapadu, iako su kasnije ljudi postajali sve svesniji razmera va\u0161ingtonske manipulacije”.<\/p>\n

I glasovi su godinama bili glas vapiju\u0107eg u pustinji, sve do nedavno kada je predsednik Donald Tramp upotrebio re\u010d fake media, posle koje nema natrag u poklanjanju apsolutnog poverenja ovim medijima. Tako\u0111e stvoreni su mnogi novi globalni mediji, dru\u0161tvene mre\u017ee, tviter i sl. Va\u017ena karika u razumevanju formiranja javnog mnjenja iznutra i prema vani su ciljano formirane tzv. nevladine organizacije kao filijale zvu\u010dnih me\u0111unarodnih instituta koji su de fakto samo transmisija dr\u017eavnih institucija i fondova. I o ovome je pisano.<\/p>\n

\n

Kosovo odvojiti po svaku cenu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u0160ta je bio stvarni cilj rata, odnosno napada na Jugoslaviju, iza retorike politi\u010dara i medija. Re\u010dima glavnog aktera agresije na SR Jugoslaviju, tada glavnokomanduju\u0107eg NATO generala Veslija Klarka: “Milo\u0161evi\u0107, govore\u0107i otvoreno, nikad nije stvarno shvatio da ovaj rat nije striktno bio vezan za Kosovo. To, kona\u010dno, nije bio ni konflikt zbog etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja. To je bila bitka za budu\u0107nost NATO, bitka za kredibilitet Sjedinjenih Dr\u017eava kao sile u me\u0111unarodnim odnosima”. (Because what Milosevic never really understood was this wasn't conflict strictly about Kosovo. It wasn't even conflict ultimately, about ethnic conflict cleansing. It was a battle about the future of NATO,about credibility of United States as a force in world affairs. And longer it went on the more clearly the nations in the West would see those issues.)<\/p>\n

O potrebi dokazivanja kredibiliteta SAD govorio je i ube\u0111ivao delegaciju ameri\u010dkih Srba sam predsednik Klinton 4. aprila 1999. Albance je pomenuo samo u prvoj re\u010denici prilikom susreta.<\/p>\n

U Rambujeu je “letvica bila namerno podignuta previsoko” kako bi do\u0161lo do bombardovanja. D\u017eejms D\u017eatras pi\u0161e da je u Rambujeu jednom broju novinara, samo za orijentaciju, to, ba\u0161 tim re\u010dima saop\u0161teno “kako Srbi ne bi mogli da prihvate (zahteve). Njima treba malo bombardovanja i to \u0107e i dobiti”.<\/p>\n

Henri Kisind\u017eer je 28. juna 1999. ocenio (Dejli Telegraf) da je “tekst iz Rambujea, koji je obavezivao Srbiju da prizna NATO trupe \u0161irom Jugoslavije, bila provokacija, izgovor za po\u010detak bombardovanja. Dokument iz Rambujea bio je takav da ga nijedan Srbin nije mogao prihvatiti”.<\/p>\n

Jedanaest godina posle agresije, nema\u010dki dnevnik Zidoj\u010de cajtung, 11. maja 2010. \u0107e objaviti da je konferencija u Rambujeu organizovana da bi NATO-u dala “legitimitet za dugo planirani vojni napad”. Ove navedene \u010dinjenice su postale op\u0161te mesto u ozbiljnim analizama.<\/p>\n

D\u017eon Noris, \u0161ef za veze pomo\u0107nika dr\u017eavnog sekretara Stroba Talbota, u svojoj knjizi iz 2005. godine, navodi jo\u0161 neke od razloga, daleko od nekada\u0161njih javnih proklamacija o razlozima za rat: “To je bio otpor Jugoslavije \u0161irenju trendova politi\u010dkih i ekonomskih reformi, a ne nevolje kosovskih Albanaca. To najbolje obja\u0161njava rat NATO. Milo\u0161evi\u0107 je bio problem za transatlantsku zajednicu predugo, tako da su Sjedinjene Dr\u017eave ose\u0107ale da \u0107e on jedino reagovati na vojni pritisak … On je izazvao osnovne NATO vrednosti i njegove same egzistencije”. Drugim re\u010dima zemlja se odupirala ekonomskom pod\u010dinjavanju i NATO pritisku i to je valjalo slomiti.<\/p>\n

Sve to danas znamo, kao i za istupanja ameri\u010dkih predstavnika na konferenciji u Bratislavi aprila 2000. godine kada je obja\u0161njavano da je rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vo\u0111en kako bi se ispravila gre\u0161ka generala Ajzenhauera koji je posle rata povukao vojsku sa Balkana, a ona se tamo mora vratiti iz strate\u0161kih razloga.<\/p>\n

U publikacijama se vi\u0161e puta citirao memorandum koji je nema\u010dki politi\u010dar Vili Vimer 2. maja 2000. uputio kancelaru \u0160rederu. U tom dokumentu koji je nastao posle sastanka zemalja NATO u Bratislavi u aprilu 2000, iznose se pored navedene i druge ocene i poruke SAD iz kojih se vidi prava pozadina zahteva u Rambujeu i agresije.<\/p>\n

Cilj je bio uspostavljanje trajne kontrole teritorija Srbije, odvajanje Kosova i stacioniranje vlastitih snaga: “Srbiju treba trajno dr\u017eati izvan evropskog razvoja”. Vimer navodi da su SAD od saveznika tra\u017eile da se “\u0161to je mogu\u0107e br\u017ee izvr\u0161i me\u0111unarodno priznanje nezavisne dr\u017eave Kosovo”.<\/p>\n

(Vili Vimer je bio \u010dlan Bundestaga, \u010dlan Spoljnopoliti\u010dkog odbora Bundestaga, portparol CDU, potpredsednik Parlamentarne skup\u0161tine OEBS-a i dr.)<\/p><\/blockquote>\n

Kosovo online<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Henri Kisind\u017eer je 28. juna 1999. ocenio (Dejli Telegraf) da je “tekst iz Rambujea, koji je obavezivao Srbiju da prizna NATO trupe \u0161irom Jugoslavije, bila provokacija, izgovor za po\u010detak bombardovanja. Dokument iz Rambujea bio je takav da ga nijedan Srbin nije mogao prihvatiti”.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":207015,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[2221,773,2220],"class_list":["post-352255","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-bombardovanje-srbije","tag-kosovo","tag-rambuje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352255","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=352255"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352255\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":352256,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352255\/revisions\/352256"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/207015"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=352255"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=352255"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=352255"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}