Protesti su \u201eOdupri se\u201c. Ujutro u 6.30 sati po\u010dinje nenajavljena akcija \u201eUzbuna\u201c. Sa trga Bo\u017eane Vu\u010dini\u0107 kre\u0107emo sa desetak automobila, pod sirenama i sa megafonima, kru\u017eimo oko Skup\u0161tine i Vlade prave\u0107i zaglu\u0161uju\u0107u buku. Buku protiv op\u0161te plja\u010dke, nepravne dr\u017eave, neslobodnih izbora, partijskog zapo\u0161ljavanja… Akcija se mora zavr\u0161iti ta\u010dno u 7.05, ka\u017eem im, jer na poslu moram biti najkasnije do 7.10.\u00a0 Samo se \u010deka povod da dobijem otkaz \u2013 tako decenijama. Uspijevam do\u0107i na posao do 7.10 sati. Dobar dio kolega i koleginica, godinama \u2013 i dan danas, dolaze kad ho\u0107e, izlaze kad ho\u0107e.<\/p>\n
Trideset sedam godina koliko radim u Fondu PIO, sve radim onako kako bi svako morao: nikada ne kasnim, koristim pauzu kada je vrijeme za nju, posao obavljam uredno i bez gre\u0161ke, nikad nijesam ni\u0161ta ukrao niti dobio stan i sli\u010dno od Fond-a PIO – kao \u0161to je dobila ogromna ve\u0107ina upo\u0161ljenika. Stalno sam upozoravao, alarmirao, pisao dopise uredno zavedene preko arhive o nepravilnostima u Fondu koji je ovih tridest godina nemilosrdno plja\u010dkan. Zato sam permanentno bio pod posebnom \u201epa\u017enjom\u201c i pritiskom, \u010dekala se prva gre\u0161ka kako bi preduzeli mjere protiv mene ili mi uru\u010dili otkaz.<\/p>\n
Istog dana kada je bila akcija \u201eUzbuna\u201c dobijam poziv od strane komandira bezbjednosti CB Podgorica da se javim na razgovor oko detalja organizacije narednog protesta. Odgovaram mu da sam zaposlen i da u radno vrijeme ne mogu iza\u0107i, osim za vrijeme pauze od 11.00 do 11.30, ili poslije radnog vremena. Komandir mi korektno izlazi u susret, zakazuje razgovor u vrijeme pauze. Neposredno nakon toga, u kancelariji mi zvoni telefon, javlja se koleginica a zove sekretarica direktora (koleginica ima svoj lokal, ja svoj).<\/p>\n