{"id":351611,"date":"2022-08-02T06:09:53","date_gmt":"2022-08-02T04:09:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=351611"},"modified":"2022-08-02T06:09:53","modified_gmt":"2022-08-02T04:09:53","slug":"ukrajinski-rat-i-kapitalizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/08\/02\/ukrajinski-rat-i-kapitalizam\/","title":{"rendered":"Ukrajinski rat i kapitalizam"},"content":{"rendered":"

Autor: Miroslav Samard\u017ei\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Vi\u0161e od pet meseci traje rat na Istoku Evrope, a paralelno sa njim traju i tuma\u010denja o njegovim uzrocima. Po nekim analiti\u010darima, naro\u010dito ruskim koji su bliski Kremlju, radi se o sukobu civilizacija i op\u0161toj ofanzivi protiv pravoslavlja. Drugi, pak, misle da su glavni uzroci rusko-ukrajinskog rata nere\u0161eni teritorijalni sporovi izme\u0111u novonastalih dr\u017eava posle raspada SSSR-a. Analiti\u010dari bliski zapadnim centrima mo\u0107i isti\u010du da je u pitanju sukob slobode i demokratije sa ruskom autokratijom.<\/p>\n

Najozbiljniji doprinos dali su zapadni marksisti koji uzroke aktuelnog rata tra\u017ee u neprevladanoj sistemskoj krizi globalizovanog neoliberalnog kapitalizama. Otuda naslov ovog teksta koji je parafraza \u010duvene misli Maksa Horkhajmera: \u201cJer ko ne\u0107e da govori o kapitalizmu, trebalo bi da \u0107uti i o fa\u0161izmu\u201c.<\/p>\n

I u Rusiji i u Ukrajini je u pitanju kleptokratski neoliberalni kapitalizam kombinovan sa autoritarnom vladavinom parazitskih oligarhija koje su bogatstvo stekle plja\u010dkanjem nacionalnog bogatstva tokom perioda tranzicije.<\/h2>\n

Najpre, pogledajmo kakvi dru\u0161tveno \u2013ekonomski sistemi postoje u dr\u017eavama koje su direktno sukobljene, ili su u rat uklju\u010dene posredno. I u Rusiji i u Ukrajini je u pitanju kleptokratski neoliberalni kapitalizam kombinovan sa autoritarnom vladavinom parazitskih oligarhija koje su bogatstvo stekle plja\u010dkanjem nacionalnog bogatstva tokom perioda tranzicije. Ukrajina, iako potencijalno bogata zemlja, nikad nije dostigla BDP is sovjetskog perioda. Rusija je posle propasti SSSR-a deindustrijalizovana, demodernizovana i svedena na snabdeva\u010da zapadnih ekonomija jeftinim sirovinama. SAD i EU, koje su u rat posredno uklju\u010dene, su tako\u0111e neoliberalni sistemi. U Kini, koja je deklarativno podr\u017eala Rusiju, postoji jedan od najbrutalnijih kapitialisti\u010dkih sistema na svetu. Rat se, dakle, vodi izme\u0111u razli\u010ditih grupacija svetske bur\u017eoazije, \u010diji sinovi i k\u0107eri, naravno, ne ginu na frontovima. Ideja o tome da se radi o Hladnom ratu 2.0 treba da prikrije tu notornu \u010dinjenicu. U istorijskom Hladnom ratu radilo se o sukobu razli\u010ditih dru\u0161tvenih sistema, \u0161to danas svakako nije slu\u010daj.<\/p>\n

Uzrok rata je sistemska kriza kapitalizma. Nema\u010dki sociolog Volfgang \u0160trek isti\u010de da je jedna od gre\u0161aka marksisti\u010dkog pristupa bila \u010dvrsto uverenje da \u0107e kriza kapitalizma neumitno dovesti do nastanka emancipacijskog socijalizma koji \u0107e svet spasiti od uni\u0161tenja. Danas, me\u0111utim, kapitalizam propada bez alternative, zaklju\u010duje \u0160trek.<\/p>\n

Uspon Kine i celog Dalekog istoka uzdrmao je dosada\u0161nje odnose snaga izme\u0111u najmo\u0107nijh kapitalisti\u010dkih dr\u017eava. Iscrpljeni su resursi neophodni za neometano funkcionisanje sistema, \u0161to je dovelo do raspada bur\u017eoaske neoliberalno-globalisti\u010dke internacionale. Dinamika akumulacije kapitala prema\u0161ila je kapacitet planete Zemlje za o\u010duvanje \u017eivota. Njegovo odr\u017eavanje mogu\u0107e je samo ukoliko nastane alternativni sistem koji \u0107e po\u010divati na neuporedivo manjoj eksploataciji resursa. Kapitalizam je iracionalan sistem koji podsti\u010de neobuzdanu potro\u0161nju i nepotrebno veliku upotrebu energije, i prirodnih resursa uop\u0161te, i uzrokuje ekocid.<\/p>\n

Kao \u0161to je to bi slu\u010daj krajem devetnaestog veka, otpo\u010deli su sukobi oko kontrole nad sve oskudnijim resursima. Rusija je u sredi\u0161tu krize zbog toga \u0161to je najbogatija mineralnim sirovinama. Zapadne bur\u017eoazije nastoje da preuzmu direktni kontrolnu nad njima, Putin i njegova kleptokratska oligrahija nisu im vi\u0161e potrebni kao posrednici kojima su morali da prepu\u0161taju deo dobiti. Zbog toga \u0161to nije hteo da im prepusti deo svog kola\u010da, Putin je postao omrznuti diktator.<\/p>\n

Ameri\u010dka i zapadna hegemonija u svetskom sistemu su ugro\u017eeni. U takvim situacijama u istoriji kapitalizma obi\u010dno su izbijali (genocidni) ratovi, bude\u0107i da sukobe interesa nije bilo mogu\u0107e re\u0161iti diplomatskim putem. Ne de\u0161ava se, dakle, danas ni\u0161ta \u0161to ve\u0107 nije vi\u0111eno. Rat u Ukrajini samo je po\u010detak serije oru\u017eanih sukoba do kojih \u0107e dolaziti zbog borbe za osvajanje \u010delne pozicije u svetskom sistemu. Ona dr\u017eava i ekonomija, ili savez vi\u0161e njih, koja zauzme polo\u017eaj na vrhu diktira pravila koji drugi akteri moraju da slede i tako ostvaruje ekstra dobit. Da bi globalizovani kaptalizam mogao da funkcioni\u0161e neophodno je da postoji svetski policajac, tj vode\u0107a sila koja obezbe\u0111uje \u201ejavna dobra\u201c za sve u\u010desnike: uklanja trgova\u010dke barijere, name\u0107e pravila, svrgava sa vlasti neposlu\u0161ne re\u017eime, monopoli\u0161e pristup resursima i sl. SAD su u periodu posle Drugog svetskog rata vr\u0161ile tu ulogu u interesu celog kapitalisti\u010dkog sveta.<\/p>\n

Amerika je u XX veku uspe\u0161no pobedila sve konkurente u borbi za svetsku prevlast: nacisti\u010dku Nema\u010dku, imperijalisti\u010dki Japan i SSSR. Da bi prva zemlja socijalizma bila deklasirana, SAD su omogu\u0107ile kinesku kapitalisti\u010dku tranziciju. Posledice velikih geopoliti\u010dkih strategija \u010desto su bile suprotne od \u017eeljenih. Odmah posle pobede kineske revolucije 1949. onda\u0161nji ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Din A\u010dison predlo\u017eio je da se Kina \u201etitoizuje\u201c i da se tako oslobodi sovjetskog uticaja. Mao se dugo opirao, ali kada je po\u010detkom sedamdesetih uvideo da ga je radikalni politi\u010dki nastup u me\u0111unarodnim odnosima uveo u sukob sa svim onda\u0161njim silama, kapitulirao je. Kisind\u017eer je uspeo da primeni A\u010disonov plan. Politi\u010dke promene u Kini po\u010dele su Niksonovom posetom 1972, a kapitalisti\u010dke tr\u017ei\u0161ne reforme 1978. Komunisti\u010dka partija Kine oslabljena je Kulturnom revolucijom i nije bila u stanju da pru\u017ei otpor novom kursu. Tako su SAD same stvorile najozbiljnijeg izaziva\u010da u istoriji svog imperijalizma. Tramp je po\u010deo, a Bajden nastavio sukob SAD i Kine koji \u0107e obele\u017eiti svetsku istoriju narednih decenija. U ovom trenutku niko ne mo\u017ee da predvidi ko \u0107e pobediti u jednom od najve\u0107ih me\u0111udr\u017eavnih nadmetanja u istoriji, izme\u0111u SAD, sile u opadanju i Kine, sile u usponu. Mo\u017eda \u0107e uspeti da na\u0111u zajedni\u010dki jezik i da prona\u0111u oblik \u201ckontrolisang takmi\u010denja\u201d.<\/p>\n

Dana\u0161nje svo\u0111enje politi\u010dkog liberalizma na kvir ideologiju koja u centru pa\u017enje ima prava sekslualnih manjina i drugih marginalnih grupa nema hegemoni potencijal.<\/h2>\n

Mo\u0107 SAD opada u vi\u0161e dimenzija. Ratovi protiv Iraka i Avganistana bili su neuspe\u0161ni i pokazali su da Va\u0161ington primenom sile nije vi\u0161e u stanju da dovodi na vlast re\u017eime koji su spremni da mu se pot\u010dine. Iako su SAD i dalje najmo\u0107nija vojna sila, ja\u010daju armije drugih zemalja, naro\u010dito Kine. Amerika polako gubi primat u nau\u010dnim istra\u017eivanjima i razvoju tehnologije, a unutra\u0161nji dru\u0161tveni i politi\u010dki rascepi slabe njenu me\u0111unarodnu poziciju. Najzad, ameri\u010dke politi\u010dke ideje sve manje su privla\u010dne nezapadnom svetu. Tokom hladnog rata protiv SSSR-a \u201eameri\u010dke vrednosti\u201c (politi\u010dki pluralizam, li\u010dne slobode, popularna kultura\u2026) bile su gotovo op\u0161teprihva\u0107ene \u010dak i u nekapitalisti\u010dkim zemljama. Dana\u0161nje svo\u0111enje politi\u010dkog liberalizma na kvir ideologiju koja u centru pa\u017enje ima prava sekslualnih manjina i drugih marginalnih grupa nema hegemoni potencijal. Prival\u010dna snaga ameri\u010dke kulture je sve manja, Sve vi\u0161e ljudi na planeti odbija \u201eameri\u010dke vrednosti\u201c, posebno u Tre\u0107em svetu.<\/p>\n

Dolazak na vlast Donalda Trampa 2017. bio je poslednje upozorenje liberalnim imperijalistima u Va\u0161ingtonu. Povratkom demokrata u Belu ku\u0107u 2021 obnovljena je ameri\u010dka politika agresivnog nastupa u me\u0111unarodnim odnosima. Treba podsetiti da je Tramp jedan od retkih predsednika SAD u novijoj istoriji koji nije zapo\u010deo nijedan rat.<\/p>\n

Neoliberalni ameri\u010dki establi\u0161ment suo\u010den je sa ozbiljnim izazovima i kod ku\u0107e i, jo\u0161 vi\u0161e, na me\u0111unarodnom planu. Svoju svetsku hegoemoniju Va\u0161ington poku\u0161ava da zadr\u017ei upotrebom sile. I u samim Sjedinjenim Dr\u017eavama ima dosta intelektualaca koji smatraju da je takav pristup pogre\u0161an i da vodi u poraz. Taljeran je upozorio Napoleona da se sa bajonetima sve mo\u017ee uraditi, ali se na njima ne mo\u017ee sedeti.<\/p>\n

Na po\u010detku rata o\u010dekivalo se da \u0107e Ukrajina brzo biti pora\u017eena, ali ona i dalje odoleva u sukobu sa ekonomski i vojno daleko ja\u010dom Rusijom. Prva politi\u010dka tvorevina, za koju niko ne zna \u0161ta je, koja je kolabirla je Evropska Unija. Ukrajinski rat jo\u0161 jednom je pokazao kako ona nije sposobna da efikasno deluje, posebno u situacijama velikih kriza. Unija je imperija u opadanju koja vi\u0161e nije samostalni politi\u010dki akter, ve\u0107 se nalazi u vazalnom polo\u017eaju prema SAD. Makronova ideja o \u201estrate\u0161koj autonomiji\u201c danas slu\u017ei za podsmeh.<\/p>\n

Kolaps Nema\u010dke je naro\u010dito zanimljiv. Zahvaljuju\u0107i hegemonoj poziciju u EU ona se se uzdigla u ekonomsku velesilu, a potom se, samo za nekoliko nedelja pokazalo koliko je ona politi\u010dki nemo\u0107na. Berlin kaput.<\/p>\n

Ekonomista D\u017eosef Halevi tvrdi da je Nema\u010dka od pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a nastojala da izgradi svoj ekonomski blok. U zapadnom delu tog bloka su Austrija, \u0160vajcarska, Belgija i Holandija, a u isto\u010dnom \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, Poljska i Slovenija (Halevi je iz nepoznatih razloga izostavio Hrvatsku), sa razli\u010ditim ulogama. Ceo blok ima 196 miliona stanovnika u pore\u0111enju sa nema\u010dkih 83 miliona, i BDP od 7,7 triliona dolara naspram nema\u010dkih 3,8 triliona dolara. To ga \u010dini trec\u0301om ekonomskom silom u svetu \u2013 manjom od SAD i Kine, ali vec\u0301om od Japana. Nema\u010dki izvoz u Austriju i \u0160vajcarsku \u2013 koje imaju ukupno 17 miliona stanovnika \u2013 iznosi 132 milijarde evra, u pore\u0111enju sa 122 milijarde evra nema\u010dkog izvoza u SAD i 102 milijarde evra u Francusku. Vrednost nema\u010dke trgovine sa Italijom manja je od one sa Poljskom, uprkos tome \u0161to Italija ima vec\u0301i broj stanovnika (60 naspram 38 miliona) i skoro duplo vec\u0301i prihod po glavi stanovnika.<\/p>\n

Prema Haleviju, do\u0161lo je do preorijentacije nema\u010dkog industrijskog aparata od drugih evropskih partnera ka sopstvenom ekonomskom bloku, s jedne strane, i trgovini sa Kinom s druge. Ostale \u010dlanice nema\u010dkog bloka tako\u0111e su zabele\u017eile zna\u010dajan porast trgovine sa Kinom. Prirodna posledica ovog procesa je formiranje evroazijske ekonomske zone, kako zbog realne potrebe Kine za ruskim sirovinama, tako i zbog rastuc\u0301eg zna\u010daja \u010dvori\u0161ta \u017eelezni\u010dke infrastrukture u Rusiji, Kazahstanu i Ukrajini. Tokom poslednje decenije, prvi konvoji teretnih vozova krenuli su iz Kine za Dortmund i Holandiju. Nemci su, barem u industrijskim krugovima, imali nameru da stvore ekonomsku sinergiju izme\u0111u Kine, Rusije, Kazahstana, Ukrajine i nema\u010dkog bloka.<\/p>\n

Krajnji cilj nema\u010dkog bloka, prema Haleviju, bio je stvaranje evroazijskog kontinentalnog fronta sa Nema\u010dkom i Kinom na krajnjim polovima i Rusijom koja ih povezuje. Zbog toga su Nemci, ignori\u0161u\u0107i protivljenje Va\u0161ingtona, insistirali na gradnji gasovoda Severni tok 2. Propast tog projekta bio je prva posledica ukrajinskog rata.<\/p>\n

Rat je prakti\u010dno okon\u010dao ideju o zajedni\u010dkom evroazijskom prostoru jer je Nema\u010dka primorana da revidira svoje odnose sa Kinom i da zatvori ruski kanal komunikacije sa njom. Tako\u0111e, Nema\u010dka je onemogu\u0107ena da koristi Rusiju kao rezervoar bogat resursima ( Lebensraum \u2013 ili ta\u010dnije Grosraum) Sada je Rusija umesto \u201cvelikog prostora\u201d postala nepremostiva geopoliti\u010dka prepreka.<\/p>\n

Halevijevim analizama treba dodati da su deo nema\u010dkog bloka i dr\u017eave koje nisu \u010dlnaice EU, poput Srbije. Ona je na periferiji nema\u010dkog privrednog prostora u Centralnoj Evropi, u nepovoljnijoj pozciji od drugih dr\u017eave tog regiona koje su \u010dlanice Unije.<\/p>\n

Halevi isti\u010de da su nema\u010dki stratezi zbog ukrajinskog rata primorani da preispitaju svoju poziciju prema SAD i odnose sa drugim evropskim dr\u017eavama. Drugim re\u010dima nema\u010dki poku\u0161aj da bude autonomna u odnosu na SAD je propao.<\/p>\n

Nema uverljivih obja\u0161njnja za\u0161to su nema\u010dke politi\u010dke i privredne elite pristale na takav obrt. Saradnja sa Rusijom bila je vi\u0161e nego povoljna za nema\u010dku privredu, \u010dija industrija je bila konkurentna na svetskom tr\u017ei\u0161tu zahvaljuju\u0107i jeftinoj energiji iz Rusije. Ta prednost sada je izgubljena. Jedino tuma\u010denje za ovakvo ekonomsko samoubistvo je da nema\u010dka dr\u017eava nije dovoljno mo\u0107na u me\u0111unarodnim odnosima da bi mogla da za\u0161titi interese svoje privrede. Ona je ukrajinskim ratom vra\u0107ena u poziciju podre\u0111enosti prema SAD, kao \u0161to je to bio slu\u010daj pre ponovnog ujedinjenja 1989. Ona vi\u0161e nije u stanju da odr\u017ei hegemoniju ni u Evropi, a kamoli da ima status sile prvog reda u svetskom sistemu.<\/p>\n

Angela Merkel uvela je Nema\u010dku u Putinovu energetsku zamku. Do izbijanja sukoba u Ukrajini, takva orijentacija se mogla politi\u010dki braniti, jer je donosila veliku ekonomsku korist.<\/h2>\n

Kreatori velike nema\u010dke evroazijske ekonomske strategije pravili su ra\u010dun bez kr\u010dmara. Naime, oni nisu vodili ra\u010duna o elementarnoj \u010dinjenici da takav koncept predstavlja smrtnu opasnost za SAD. Privredna integracija Nema\u010dke, Rusije i Kine, i drugih zemalja koje su sa njima povezane, zna\u010dio bi kraj vode\u0107e uloge Amerike u me\u0111unarodnom sistemu.<\/p>\n

Angela Merkel uvela je Nema\u010dku u Putinovu energetsku zamku. Do izbijanja sukoba u Ukrajini, takva orijentacija se mogla politi\u010dki braniti, jer je donosila veliku ekonomsku korist. Odluka o gradnji Severnog toka dva doneta je 2015, kada je bilo sasvim jasno da se prilike na istoku Evrope drasti\u010dno menjaju. Analiti\u010dari isti\u010du da je posle 2014. bilo logi\u010dno da Nema\u010dka smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije, ali ona je i dalje insistirala na maksimalizaciji koristi od trgovine sa njom. Tako se Nema\u010dka na\u0161la u paradoksalnoj poziciji da zavisi od uvoza jeftine energije iz Rusije i od pristupa kineskom tr\u017ei\u0161tu, a u politi\u010dkom pogledu je deo zapadnog saveza. Neki posmatra\u010di misle da \u0107e rasti tenzije u Nema\u010dkoj izme\u0111u pragmati\u010dnih privrednih elita, koje smatraju da je saradnja sa Rusijom neophodna, i politi\u010dkih evroatlantskih elita koje zagovaraju konflikt sa njom.<\/p>\n

Svakako da je nacisti\u010dka pro\u0161lost velika prepreka u ostvarivanju nema\u010dkih spoljnopliti\u010dkih ciljeva. Hegemonu poziciju u EU po svemu sude\u0107i u narednom periodu preuze\u0107e SAD. Evropa je u vazalnom polo\u017eaju prema Sjedinjenim Dr\u017eavama, \u0161to je i ranije bio deo velike ameri\u010dke geopoliti\u010dke strategije.<\/p>\n

Nema\u010dki stratezi zanemarili su \u010dinjenicu da su ekonomija i politika isprepletene. Nije imao izgleda na uspeh koncept ekonomskog razvoja Nema\u010dke koji nije uzimao u obzir interese SAD.<\/p>\n

Najzad, veliku zabrinutost SAD izazvala je i kineska ekspanzija u Centralnu i Isto\u010dnu Evropu, kao deo inicijative Pojas i put. Na taj na\u010din otvoren je jo\u0161 jedan kanal komunikacije izme\u0111u Kine i Evrope koji predstavlja dodatno ugro\u017eavanje interesa Sjedinjenih Dr\u017eava. Njihov odgovor je inicijativa Otvoreni Balkan, kojom se preseca taj novi put svile.<\/p>\n

Ukrajinski rat nije izbio u najpovoljnijem trenutku za Kinu. On je ugrozio njene odnose sa najva\u017enijim trgova\u010dkim partnerima, SAD i EU. Pristup tim tr\u017ei\u0161tima je od klju\u010dnog zna\u010daja za kinesku ekonomiju. Osim toga, Kina jo\u0161 nije spremna za konfrontaciju sa SAD, a suo\u010dava se i sa ozbiljnim problemima u svojoj privredi. Levo nastrojeni ekonomista Majkl Roberts smatra da je uzrok te\u0161ko\u0107a prenaduvani privatni sektor i da je neophodno ponovo razivajati javni sektor. Postoje \u010dak i spekulacije da, zbog krize nastale ukrajinskim ratom i pogor\u0161anja odnosa Kine sa Zapadom, nije nemogo\u0107a njena reorijentacija ka nekoj novoj vrsti socijalizma. Kao dokaz za tu tvrdnju navodi se novi zvani\u010dni koncept \u201czajedni\u010dki prosperitet\u201d (vi\u0161e socijalne pravde, jedankosti i brige za za\u0161titu \u017eivotne sredinu). U svakom slu\u010daju, Si \u0110iping i kinesko rukovodstvo do sada nisu, osim deklarativne, pru\u017eili neku zana\u010dajniju podr\u0161ku Rusiji. Si se pona\u0161a po staroj kineskoj mudrosti \u2013 popeo se na vrh planine i odatle posmatra kako se tigrovi tuku. Takav stav Kine ve\u0107ina analiti\u010dara je o\u010dekivala.<\/p>\n

Glavni Putinov cilj je da popravi polo\u017eaj ruske bur\u017eoazije u svetskom sistemu.<\/h2>\n

Prili\u010dno je ra\u0161ireno uvernje da ekspanzija kineskog kapitalizama ne\u0107e li\u010diti na brutalni zapadni imperijalizam. Iako svaki kaptializam ima svoje nacionalne i kulturne spcifi\u010dnosti, zakon akumulacije je univerzalan. Dinami\u010dna ekonomija u zemlji siroma\u0161noj resursima mora u\u0107i u imperijalsti\u010dku fazu. Iluzorno je o\u010dikvati da se to ne\u0107e desiti, pogotovu kad se resursni rezervoar nalazi u susednoj dr\u017eavi, Rusiji. Trenutni odnos snaga u broju stanovnika i BDP-u izem\u0111u dve zemlje je 10:1 u korist Kine. Njoj zbog toga odgovara da Rusija u ratu oslabi, kako bi joj bila jo\u0161 lak\u0161i plen. U takvom odnosu snaga partnerstvo nije mogu\u0107e, ve\u0107 samo dominacija ja\u010deg nad slabijim.<\/p>\n

Iako su samo zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji, ostatak sveta je niti osu\u0111uje, niti podr\u017eava. Antiamri\u010dki blok jo\u0161 nije formiran. Pozicija Rusije je i dalje te\u0161ka.<\/p>\n

Glavni Putinov cilj je da popravi polo\u017eaj ruske bur\u017eoazije u svetskom sistemu. On nastoji da sa\u010duva glavne izvore prihoda ruskih oligarha, koji su pod njegovom kontrolom, a koji dolaze od izvoza energenata i drugih sirovina. Ali, ako i uspe da se odbrani od zapadne agresije, jo\u0161 lak\u0161e \u0107e pasti u ruke Kinezima.<\/p>\n

Ukoliko bude nastojao da osvoji totalnu pobedu nad Ukrajinom, Putin \u0107e morati da izvr\u0161i \u0161iroku mobilizaciju. Do sada su na ruskoj strani uglavnom ratovali pla\u0107eni vojnici iz udaljenijih i siroma\u0161nijih delova zemlje, me\u0111u kojima je natprose\u010dan udeo pripadnika etni\u010dkih manjina. Mrtva\u010dki kov\u010dezi ne sti\u017eu u Moskvu, Sankt Peterburg i druge velike gradove. Pitanje je da li je ve\u0107ina mladih Rusa spremna da gine kako bi oligarsi sa\u010duvali svoje bogatstvo. Veliki partiotski poduhvat mogu\u0107 je samo ukoliko ga prati i uspostavljanje pravednijeg dru\u0161tvenog sitema, \u0161to bi zna\u010dilo nacionalizaciju svih prirodnih bogatstava i kori\u0161\u0107enje prihoda od njih na korist ve\u0107ine stnovnika. Ali, Putin \u0107e radije u\u0107i u nuklerani rat nego \u0161to \u0107e dozvoliti socijalisti\u010dku alternativu u svojoj zemlji. Uostalom, verovatno da je on jedan od najbogatijih Rusa.<\/p>\n

Direktni u\u010desnici rata, Ukrajina i Rusija su najve\u0107i gubitnici. Ukrajina ne\u0107e dobiti veliku podr\u0161ku sa Zapada, osim onoliko koliko je potrebno da rat \u0161to du\u017ee traje, kako bi Rusija bila oslabljena. Rusija \u0107e, posle mnogo muke, verovatno uspeti da osvoji isto\u010dne delove susedne dr\u017eave, ali od toga ona na mo\u017ee imati velike koristi. Jeidna Putinova dobitna kombinacija bila je ona sa kojom je i po\u010deo rat: pobeda za nekoliko dana, svrgavanje sa vlasti Zelenskog i uspostavljanje proruskog re\u017eima u Kijevu koji bi u\u017evao podr\u0161ku ve\u0107eg dela stanovni\u0161tva. Takav plan spektakularno je propao zbog lo\u0161ih procena u Moskvi, ali i zbog toga \u0161to su zapadne obave\u0161tajne slu\u017ebe bile dobro upoznate sa njim i na vreme osposobile ukrajinsku vojsku da se odupre traljavo zami\u0161ljenoj invaziji. (Ovakvu tvrdnju nedavno je izneo Ri\u010dard Sakva). Verovatno da Putin nije ni planirao dugotrajni rat i da je invaziju i nazvao \u201cspecijalna vojna operacija\u201d budu\u0107i da je ona trebalo da traje samo nekoliko dana.<\/p>\n

Najve\u0107i vojni sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata ne izaziva, bar za sada, veliku pa\u017enju javnosti. Nema velikih demosntracija protiv rata, kao u vreme skora\u0161njih ameri\u010dkih i NATO agresija. Levica je kaptitulirala, sli\u010dno kao uo\u010di Prvog svetskog rata. Klasnu borbu zamenila je anga\u017eovanjem na za\u0161titi razli\u010ditih stilova \u017eivota srednje klase.<\/p>\n

Krajnja desnica, koja je podr\u017eavala Putina koji ju je obilno finansirao, uglavnom je pasivna kad je rat u pitanju. Ali, sankcije \u0107e izvesno ugroziti \u017eivotni standard siroma\u0161nijih delova evropskih populacija, a desnica svoju politi\u010dku bazu ima ba\u0161 u tim slojevima.<\/p>\n

Autor je politikolog iz Zrenjanina.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

H-alter<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najozbiljniji doprinos analizi uzroka rata u Ukrajini dali su zapadni marksisti, koji ih tra\u017ee u neprevladanoj sistemskoj krizi globaliziranog neoliberalnog kapitalizama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":351613,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-351611","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351611","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=351611"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351611\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":351616,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351611\/revisions\/351616"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/351613"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=351611"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=351611"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=351611"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}