{"id":351503,"date":"2022-08-01T06:43:28","date_gmt":"2022-08-01T04:43:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=351503"},"modified":"2022-08-01T06:43:28","modified_gmt":"2022-08-01T04:43:28","slug":"odesa-je-centar-nove-velike-igre","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/08\/01\/odesa-je-centar-nove-velike-igre\/","title":{"rendered":"Odesa je centar nove velike igre"},"content":{"rendered":"

Autor: Alister Kruk<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U januaru 2013. predsednik Si \u0110inping odr\u017eao je govor pred \u010dlanovima Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Kine. Prvo, u tom govoru svet je predstavljen onakvim kakav \u201ejeste\u201d. Drugo, iako se analiza najve\u0107im delom odnosila na razloge uru\u0161avanja Sovjetskog Saveza, Sijevo izlaganje imalo je \u0161ire zna\u010denje. Da, ono je bilo namenjeno i nama \u2013 zapadnim slu\u0161aocima.<\/p>\n

Imanuel Valenstajn je ve\u0107 1991. upozorio Zapad na \u201ela\u017enu svest\u201d proiza\u0161lu iz hladnoratovskog trijumfa. Jer, upozorio je Valenstajn, sovjetski kolaps nije predstavljao uru\u0161avanje samo lenjinizma. Ne, bio je to \u2018po\u010detak kraja\u2018 za oba pola velike ideolo\u0161ke antinomije: Onog koji je govorio o \u2018ameri\u010dkom veku\u2018 i \u2018Bogu na na\u0161oj strani\u2018 sa jedne, i onog koji je govorio o lenjinizmu, kao jednako univerzalisti\u010dkoj eshatologiji, sa druge strane.\u201c<\/p>\n

Budu\u0107i da su ova dva satkana od istog univerzalisti\u010dkog ideolo\u0161kog platna \u2013 odnosno budu\u0107i da jedan defini\u0161e i konstitui\u0161e \u2019drugog\u2019 \u2013 gubitak manihejskog neprijatelja doveo je do krzanja niza geopoliti\u010dkih struktura proisteklih iz Hladnog rata, budu\u0107i da je pobedni\u010dkoj ideologiji nedostajalo bilo kakvo zadovoljavaju\u0107e obja\u0161njenje za svoju globalnu vladavinu, ciljeve i svrhe \u2013 u odsustvu konstitutivnog \u201eneprijatelja\u201c (tj. komunizma).<\/p>\n

Si je u svom obra\u0107anju raspad Sovjetskog Saveza pripisao \u201eideolo\u0161kom nihilizmu\u201d: Vladaju\u0107a nomenklatura, poru\u010dio je Si, prestala je da veruje u prednosti i vrednosti njihovog sistema, i to u odsustvu bilo kakvih drugih ideolo\u0161kih koordinata u koje \u0107e situirati sopstveno razmi\u0161ljanje. Zato su sovjetske elite skliznule u nihilizam.<\/p>\n

\u201eZa\u0161to se Sovjetski Savez raspao? Za\u0161to se Komunisti\u010dka partija Sovjetskog Saveza raspala na komadi\u0107e? Va\u017ean razlog je jaka konkurencija u ideolo\u0161kom domenu. Potpuno odbacivanje istorijskog iskustva Sovjetskog Saveza, odbacivnje istorije KPSS-a, odbacivanje Lenjina, odbacivanje Staljina \u2013 to je izazvalo haos u sovjetskoj ideologiji i ozna\u010dilo ulazak u istorijski nihilizam\u201d, poru\u010dio je Si.<\/p>\n

Da li se nekome pale lampice? Upravo na taj na\u010din Amerikanci odbacuju svoju istoriju, progla\u0161avaju\u0107i je \u201enarativom belog \u010doveka\u201d; odbacuju biv\u0161e lidere Sjedinjenih Dr\u017eava kao \u2019robovlasnike\u2019; skrnave o\u010deve-osniva\u010de svoje dr\u017eave i ru\u0161e njihove spomenike.<\/p>\n

\n

Izbe\u0107i nihilizam<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Si u svom govoru poru\u010duje: \u201eJednom kada Partija izgubi kontrolu nad ideologijom, jednom kada vi\u0161e ne bude u stanju da pru\u017ei zadovoljavaju\u0107e opravdanje za sopstvenu vladavinu, ciljeve i svrhe, tada se pretvara u partiju individua koje povezuje samo cilj da steknu \u0161to vi\u0161e novca i mo\u0107i.\u201d Partija tada stupa u \u201eideolo\u0161ki nihilizam.\u201d<\/p>\n

Ovo, me\u0111utim, nije bio najgori ishod. Najgori ishod, primetio je Si, bio je to \u0161to je zemlju preuzela grupa ljudi koja nije imala nikakvu ideologiju, ve\u0107 samo krajnje cini\u010dnu i lukrativnu \u017eelju za vla\u0161\u0107u.<\/p>\n

Ovo je Valenstajnova poenta: \u201ePreuranjeni trijumfalizam\u201d proiza\u0161ao iz Hladnog rata je u\u010dinio da ideolo\u0161ko manihejstvo, koje je bilo u osnovi funkcionisanja post-prosvetiteljske moderne, postane mnogo te\u017ee za odr\u017eavanje. Liberalizam, kao jedna od dve forme univerzalizma, eliminisao je kompletnu konkurenciju na svom pohodu ka hegemoniji, \u010dime je, paradoksalno, razvejao ideolo\u0161ke mentalne magle i omogu\u0107io povratak ka partikularizmima ukorenjenim u civilizacijskim razlikama.<\/p>\n

Ovaj proces se odvijao decenijama, preoblikuju\u0107i politiku \u0161irom sveta, o\u017eivljavaju\u0107i tradicije, narode i razli\u010dite na\u010dine \u017eivota. Samo u Americi, u anglosferi i me\u0111u evropskim rusofobima vladaju\u0107e klase su nastavile da se opiru ovim promenama, koriste\u0107i znatne resurse za \u2013 sada ve\u0107 potpuno cini\u010dni \u2013 nastavak nametanja liberalnog \u2019poretka\u2019.<\/p>\n

I to je su\u0161tina revolucije koju predvode Si i Putin: razvejavanje ideolo\u0161kih magli kako bi se omogu\u0107io povratak na koncept koncerta civilizacijskih, autonomnih dr\u017eava.<\/p>\n

Otuda je \u201espasavanje Ukrajine\u201d postalo poslednja politi\u010dki korektna mantra u slu\u017ebi projekta \u201eAmeri\u010dki vek\u201d; sada je tu maska \u201eosve\u0161\u0107enosti\u201d, dizajnirana da projektuje SAD kao me\u0111unarodnu moralnu policiju \u2013 koja primenjuje osve\u0161\u0107ene doktrine \u2013 umesto kao obi\u010dnu veliku silu. (Tako je simbol podr\u0161ke Ukrajini postao transd\u017eender zastava ukra\u0161ena re\u010dju \u201emir\u201d).<\/p>\n

Ukrajinski rat je nehotice postao simbol mnogo ve\u0107e borbe. Ukrajina je simbol dva isprepletena pogleda na svet. U bukvalnom smislu, ova zemlja je postala polje za inicijative i kontra-inicijative u evoluiraju\u0107oj strate\u0161koj velikoj igri makinderovskog tipa.<\/p>\n

\n

Frana\u010dki varvari<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Va\u017enost ukrajinskog rata, me\u0111utim, se\u017ee daleko unazad \u2013 sve do 5. veka \u2013 kada su frana\u010dki \u201dvarvari\u201d (kasnije pro\u017eeti starozavetnim etosom bo\u017eanskih izabranika, kojima je svet sudbinski \u201dobe\u0107an\u201d nakon uni\u0161tenja onih koji su se opirali volji Bo\u017eijoj) prohujali zapadnom Evropom. Ovo je kona\u010dno stavilo ta\u010dku na stari Rim, nakon ultimativnog stvaranja Karolin\u0161kog carstva (Rajha).<\/p>\n

Zaboravite na pri\u010de o napoleonskom korenu evropske rusofobije. Karolin\u0161ki ideolozi, u nastojanju da konsoliduju mo\u0107, pokrenuli su brutalni kulturni rat protiv carstva koje se protezalo od Kine i Tibeta na severu do Mesopotamije i Egipta na Jugu, a \u010diji su koreni dosezali i do Mediteranskog basena.<\/p>\n

Savremena Evropa, odnosno \u201dZapad\u201d, projekat je frana\u010dke civilizacije koja je izgra\u0111ena u ru\u0161evinama i krvi prethodne civilizacije. Francima su bili potrebni vekovi da bi u potpunosti iskorenili (pravoslavne) rimske civilizacije ju\u017ene Evrope te da bi sebe proglasili za \u201dnove Rimljane\u201d. Ovi poslednji su stoga po\u010deli da naginju ka judeo-hri\u0161\u0107anstvu, jer pravoslavlje ima tendenciju da ide ka ranijim impulsima.<\/p>\n

Iako je tradicionalno rusko pravoslavlje jo\u0161 uvek u procesu sopstvene rekonstrukcije, i dalje je dovoljno mo\u0107no da bilo kakav poku\u0161aj pot\u010dinjavanja Rusije neo-frana\u010dkom svetu u\u010dini uzaludnim. Poenta je slede\u0107a: Da bi se ukrajinski rat razumeo u kontekstu dvostruke spiralne igre unutra\u0161njeg tradicionalizma i spoljne ideologije, mora se razumeti na \u0161ta Putin misli kad govori o nacizmu, kao i razlog zbog kojeg Rusija istoriju vidi kao kontinuitet neprijateljstava prema ruskoj civilizaciji koji po\u010dinje sa Velikom \u0161izmom 1054. godine, nastavlja se kroz dva svetska rata, i okon\u010dava se u dana\u0161njoj \u0161izmi u \u010dijem sredi\u0161tu je Ukrajina.<\/p>\n

Ali vratimo se na dana\u0161nju geopoliti\u010dku situaciju i pitanje \u0161ta sledi.<\/p>\n

\n

Pomorska igra<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Prvo, Velika igra. Osloba\u0111anje crnomorske obale Ukrajine, uklju\u010duju\u0107i Marijupolj i Herson, bila je velika strate\u0161ka pobeda Rusije u Velikoj igri budu\u0107i da je, kako Badrakumar pronicpljivo obja\u0161njava, obezbe\u0111ivanje Ker\u010dkog moreuza osiguralo morski tranzit iz Crnog Mora sve do Moskve i Sankt Petersburga, i pru\u017eilo strate\u0161ku pomorsku rutu iz Kaspijskog mora (preko kanala Volga-Don) ka Crnom Moru i Mediteranu.<\/p>\n

U \u0161iroj perspektivi, Volga ne povezuje samo Kaspijsko sa Balti\u010dkim morem, ve\u0107 i\u00a0 sa Severnim morskim putem (Arktik) rutom Volga-Baltik. Dakle, Rusija je preuzela kontrolu nad integrisanim sistemom plovnih puteva, koji povezuje Crno more sa Kaspijskim, a odatle sa Baltikom, a tako\u0111e i sa Severnim morskim putem (koji je 4800 km duga brodska linija koja spaja Atlantik i Pacifik, prolaze\u0107i du\u017e ruskih obala Sibira i Dalekog istoka).<\/p>\n

Neumoljiva strate\u0161ka logika ovih poteza je da Odesa mora biti na strate\u0161kom planu Rusije, jer je to \u010dvori\u0161te koje otvara dunavski sistem plovnih puteva koji povezuje Rusiju sa centralnom Evropom. Udaljenost izme\u0111u Odese i delte Dunava je oko 200 km.<\/p>\n

Slede\u0107e, Samit u Teheranu bio je deo Velike igre koju igra Moskva. Raniji Kaspijski samit (29. jun), koji je zatvorio Kaspijsko more za NATO brodove, otvorio je put samitu u Teheranu (19. jula) za veliku nadogradnju koridora sever-jug, koji povezuje luku Sankt Peterburg na severu, preko iranske luke Bandar Abas u Persijskom zalivu, sa Mumbajem.<\/p>\n

\n

Drugi deo pri\u010de<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ako vam se \u010dini da je velika igra Moskve previ\u0161e usredsre\u0111ena na veze plovnih puteva, nedostaje vam drugi deo pri\u010de. Prate\u0107a polovina je strategija mre\u017ee \u201ekoridora i cevovoda\u201c koja ukr\u0161ta Iran, Zapadnu i Centralnu Aziju, Indiju i Kinu. Na to su se odnosili veliki ugovori potpisani u Teheranu (40 milijardi dolara sa Gaspromom i 30 milijardi dolara sa Turskom): ruska energija hrani Kinu; razvoj iranskog polja Ju\u017eni Pars \u0107e hraniti Indiju jeftinom energijom; a Turska \u0107e postati klju\u010dna dr\u017eava za tranzit energenata.<\/p>\n

Prirodno, SAD opstrui\u0161u ove poteze u velikoj igri, pa je stoga \u0161ef CIA-e putovao u Kazahstan, dok EU poku\u0161ava da se dodvori Azerbejd\u017eanu.<\/p>\n

\u0160ta jo\u0161? Moskva ve\u0107 neko vreme postavlja bezbednosnu arhitekturu za Zapadnu Aziju. BRIKS i \u0160OS potencijalno dobijaju na te\u017eini; Lavrovljev tim vredno radi u Zalivu; a samit u Teheranu predstavljao je ogroman korak napred za ovaj \u0161iri projekat.<\/p>\n

Uskoro mo\u017eemo o\u010dekivati da Moskva ima sve \u201eovce na broju\u201d \u2013 nakon \u010dega \u0107e Tel Avivu poslati ponudu. Recimo da \u0107e Moskva sastaviti ne\u0161to nalik na Minski sporazum za Bliski istok, nakon koje \u0107e re\u0107i Izraelu da taj sporazum za njega predstavlja jedini na\u010din da izbegne multifrontovski rat sa Iranom. Ho\u0107e li upaliti? Mo\u017ee li Izrael da izvr\u0161i tranziciju? Te\u0161ko. Netanjahu je gurnuo Izrael ka ideolo\u0161kom stanovi\u0161tu krajnje desnice. Izrael danas stoji na pogre\u0161noj strani bliskoisto\u010dne paradigme.<\/p>\n

Paralelno sa iransko-izraelskim konfliktom, sirijski \u201eMinsk\u201d bi tako\u0111e mogao do\u0107i u sredi\u0161te pa\u017enje kad popusti fokus Moskve na Ukrajinu. Rusija tako\u0111e polako prelazi na novi sistem trgovine sa nezapadnim zemljama, zasnovan na sirovinskoj osnovi.<\/p>\n

Rojters je u ponedeljak (18. jula) javio da Rusija od pojedinih indijskih uvoznika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zahteva uplate u dirhamima. Faktura u koju je Rojters imao uvid pokazala je da se takve uplate Gasprombanci vr\u0161e preko njene korespondentske banke u Dubaiju, Masrek banke. Na samitu u Teheranu Iran i Rusija su se dodatno zbi\u017eili, a dogovoren je i zajedni\u010dki sistem finansijskog kliringa.<\/p>\n

\n

Vra\u0107anje klatna<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Mo\u017eemo o\u010dekivati jo\u0161 ovoga. Brzina se poja\u010dava. Trgovina zlatom i robom, kao i neke finansijske usluge, kao \u0161to su osiguranje plovila i tereta, mogu biti preba\u010dene iz Evrope u region (zauvek) \u2013 a kasnije bi mogla biti uspostavljena i uralska berza za trgovinu fju\u010dersima. Cilj je da se robna tr\u017ei\u0161ta oslobode od zapadnih stega koje se odr\u017eavaju kroz manipulaciju tr\u017ei\u0161tima papirne robe i trgovinu opcijama.<\/p>\n

\u0160to se Evrope ti\u010de, \u201egasna osveta\u201c Moskve za sankcije su\u0161tinski podsti\u010de EU na \u201esamopovre\u0111ivanje\u201c, opona\u0161aju\u0107i isti ekonomski priru\u010dnik u odnosu na ruske isporuke gasa kakve je Nema\u010dka pre 100 godina koristila u odnosu na svoja jeftina nalazi\u0161ta uglja. Ovaj doga\u0111aj se dogodio nakon \u0161to je Francuska 1923. godine zauzela Rur (kao kaznu za neisplatu reparacija). Sme\u0161tena na zapadu zemlje, Rurska oblast je bila industrijsko srce Nema\u010dke, dom najve\u0107eg dela proizvodnje uglja i \u010delika. Usled visokih ratnih reparacija, Nema\u010dka je odlu\u010dila da subvencioni\u0161e svoju industrijsku bazu i da finansira svoje raskomadane linije snabdevanja oru\u017ejem kako bi se ponovo naoru\u017eala. Ipak, suo\u010dena sa oduzetom bazom jeftine energije, vajmarska vlada je po\u010dela da \u0161tampa novac. Ono \u0161to je Nema\u010dka \u201edobila\u201c bila je hiperinflacija i prekid linija snabdevanja, koji je dodatno podgrevao inflaciju. Brisel je izgleda spreman da sledi isti priru\u010dnik.<\/p>\n

Ono \u0161to je ovde neobi\u010dno jeste da je Evropa ovo uradila samoj sebi, u vi\u0161ku entuzijazma za \u201espasavanje Ukrajine\u201c. Javni protesti u Evropi su po\u010deli i verovatno \u0107e se nastaviti. Nakon velikog zamaha evropskog klatna ka ideji o prividu strate\u0161ke autonomije, klatno \u0107e se sada verovatno zaljuljati unazad, kad recesija i skokovi cena uzmu maha.<\/p>\n

Evropska duboka dr\u017eava \u0107e nastojati da odr\u017ei liniju, ali \u0107e se u Evropi stvoriti raskorak izme\u0111u dr\u017eava koje se ne usu\u0111uju da puste \u2018Ujka Sema\u2019 (kao \u0161to je Poljska), i onih koje \u017eele da se udalje od takve pozicije i pove\u017eu sa Rusijom. Ove tenzije bi mogle da razbiju EU.<\/p>\n

Bi\u0107e potrebna duga katarza da bi se Evropa o\u010distila od iluzija o sopstvenoj superiornosti \u2013 kako je percipira ne-Zapad, pogotovo zbog toga \u0161to je njena tvrdnja o kontinuitetu sa starim Rimom i anti\u010dkom Gr\u010dkom vi\u0161e propagandna nego istinita. Savremena \u201eEU civilizacija\u201c i vrednosti se ni na koji na\u010din ne povezuju sa predsokratskim svetom. Moderna Evropa \u2013 Zapad \u2013 je vi\u0161e proizvod frana\u010dke, karolin\u0161ke civilizacije.<\/p>\n

Bez obzira na to, Moskva bi na kraju mogla ostacima Evrope ponuditi \u201eMinski sporazum\u201c. To je, me\u0111utim, verovatno jo\u0161 uvek daleko.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osvajanje Hersona i crnomorske obale je bilo strate\u0161ki va\u017eno, ali Odesa je \u010dvori\u0161te koje otvara dunavski sistem plovnih puteva \u0161to Rusiju povezuju sa centralnom Evropom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":318244,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-351503","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351503","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=351503"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351503\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":351504,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351503\/revisions\/351504"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/318244"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=351503"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=351503"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=351503"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}