{"id":351248,"date":"2022-07-30T06:57:41","date_gmt":"2022-07-30T04:57:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=351248"},"modified":"2022-07-30T06:59:12","modified_gmt":"2022-07-30T04:59:12","slug":"cuta-srbija-je-postala-kolonija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/07\/30\/cuta-srbija-je-postala-kolonija\/","title":{"rendered":"\u0106uta: Srbija je postala kolonija"},"content":{"rendered":"

Autor: Igor A\u0107imovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Aleksandar Jovanovi\u0107 \u2013 \u0106uta ro\u0111en je u Beogradu, ali svoj politi\u010dki aktivizam uglavnom vezuje za druge delove Srbije, kao \u0161to su Stara planina ili Gornje Nedeljice. Jedan je od najprepoznatljivijih lica me\u0111u aktivistima na srpskoj politi\u010dkoj sceni. Krajem pro\u0161le godine sa saborcima oformio je organizaciju pod nazivom \u201cEkolo\u0161ki ustanak\u201c koja je nastala iz borbe protiv malih hidroelektrana na Staroj planini i protesta protiv kompanije Rio Tinto, odnosno eksplatacije litijuma u dolini Jadra. U\u010destvovao je na prethodnim izborima na listi koalicije \u201cMoramo\u201c, posle kojih je u\u0161ao u parlament. Nakon izbora Ekolo\u0161ki ustanak, Otvorena gra\u0111anska platforma Akcija, Skup\u0161tina slobodne Srbije i Zajedno za Srbiju ujedinile su se u novo oformljenu stranku pod nazivom \u201cZajedno\u201c. Kako \u0107e funkcionisati nova stranka, na koji na\u010din \u0107e aktivizam sa ulice preneti u institucije, da li \u0107e se pored ekolo\u0161kih pitanja zalagati za re\u0161avanje jo\u0161 nekih problema koji optere\u0107uju dru\u0161tvo u celini, da li \u0107e se boriti za bolji polo\u017eaj radni\u010dke klase i kakvi su njegovi stavovi po pitanjima koja nam daju jedan \u0161iri dru\u0161tveni konteks u regionu i svetu, razgovarali smo sa Aleksandrom.<\/p>\n

\u00a0IGOR JA\u0106IMOVI\u0106: Utisak je da izbegava\u0161 da se jasno izjasni\u0161 kojoj politi\u010dkoj ideologiji pripada\u0161, kao \u0161to je utisak da brani\u0161 neke levi\u010darske ideale. Da li u tom smislu ljudi koji sebe vide na levici mogu od tebe i ostalih poslanika Ekolo\u0161kog ustanka da o\u010dekuju da \u0107ete u parlamentu, pored ekolo\u0161kih pitanja, pokrenuti i neka druga koja se ti\u010du lo\u0161eg polo\u017eaja radni\u010dke klase, ali i ostalih obespravljenih i najslabijih delova dru\u0161tva, i ako da, koje su to teme?<\/p><\/blockquote>\n

ALEKSANDAR JOVANOVI\u0106 \u2013 \u0106UTA: Ono za \u0161ta se mi zala\u017eemo nije samo odbrana reka, vode, vazduha i ljudi koji pored njih \u017eive, ve\u0107 i ono \u0161to se zove za\u0161tita najugro\u017eenijih socijalnih grupa. Na hiljade dece koja su gladna u ovoj zemlji, porodice koje \u017eive u mraku jer nemaju da plate svoje ra\u010dune za struju\u2026 Ono za \u0161ta sam se ceo \u017eivot zalagao i za \u0161ta \u0107u se zalagati jeste vra\u0107anje dostojanstva i preraspodela javnog novca koji se tro\u0161i, ali i onog koji je zavr\u0161io u privatnim d\u017eepovima olo\u0161a koji se obogatio tako \u0161to je plja\u010dkao sve \u0161to je stigao a sad su na red do\u0161li na\u0161a voda i zemlja. Da vidimo odakle njima te pare. Da za\u0111emo malo po Dedinju da vidimo odakle vile, odakle tolike pare na ra\u010dunima tih ljudi koji se vrte u krug montiraju\u0107i tendere. Na sve strane ni\u010du nove zgrade u kojima nema ko da \u017eivi. Odakle sve te pri\u010de o rudnicima, o minihidroelektranam (MHE), o energetici, o privrednom razvoju, a ono \u0161to vidimo je u\u017easno raslojavanje na 5-10% enormno bogatih a ovo ostalo prakti\u010dno jedva pre\u017eivljava. To tako dalje vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i.<\/p>\n

Sve ovo \u0161to se de\u0161ava kod nas i u svetu jeste jedan zid do koga smo do\u0161li, a to je sve posledica plja\u010dke grupe ljudi koja dr\u017ei mo\u0107, vojsku, medije, finansije, energetiku. Rat je u tom smislu najefikasnije sredstvo da se sve to iskontroli\u0161e i da se zaradi jo\u0161 vi\u0161e, a da se mi poubijamo. Ima\u0107ete priliku da vidite razne inicijative, a jedna od prvih stvari je da vidimo gde su zavr\u0161ili novci od rasprodaje javnih preduze\u0107a jo\u0161 od 90-ih, da vidimo ko \u0161ta poseduje, a konkretno (mnogi su me prozivali da je to populizam, i nemam ni\u0161ta protiv toga) vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da se voze dr\u017eavnim automobilima. \u010citav vozni park RS, koji u 90% slu\u010dajeva slu\u017ei da bi se nekakvi kreteni vozili skupim kolima, bi\u0107e rasprodat i to ispred palate Srbije. Idealno mesto za jednu auto-pijacu, i da se novac od prodaje usmeri na \u0161kolovanje i le\u010denje dece, a politi\u010dari da koriste javni prevoz. Eto za po\u010detak jedna populisti\u010dka mera.<\/p>\n

Tako\u0111e i javni izvr\u0161itelji, oni koji se bave targetiranjem siroma\u0161nih ljudi koji su vlasnici nekakvih nekretnina i koje bez milosti isteruju na ulicu, ostavljuju ih bez krova nad glavom. Iza toga stoji besnilo, ljudska pohlepa i plja\u010dka. Kad budem video da neko \u017deljka Mitrovi\u0107a istera iz njegove vile zato \u0161to nije platio porez, a on je jedan od najpoznatijih poreskih du\u017enika, onda mo\u017eemo da pri\u010damo. Ovo \u0161to se sada de\u0161ava napad je na nemo\u0107ne, neza\u0161ti\u0107ene ljude, dok oni trpaju lovu u d\u017eep. Zakon o izvr\u0161iteljima \u0107e morati da se revidira. Ne mo\u017ee da va\u017ei samo za sirotinju, a bogata\u0161e da ne doti\u010de nikakav zakon.<\/p>\n

\u00a0Vladavinu Aleksandra Vu\u010di\u0107a nazvao si tre\u0107om i kona\u010dnom fazom propadanja dru\u0161tva. Mo\u017ee\u0161 li na\u0161im \u010ditaocima da objasni\u0161 kako su izgledale prve dve faze, i za\u0161to je ovo poslednja faza?<\/p><\/blockquote>\n

Mi Vu\u010di\u0107a prvi put sre\u0107emo kada je krenuo raspad Jugoslavije. Vidimo jednog mladog radikala koji je do\u0161ao sa navija\u010dke tribine. Mladi\u0107a koji je brzo do\u0161ao na visoku funkciju SRS, stranke koja je direktno u\u010destvovala u u\u017easu koji se de\u0161avao \u0161irom Hrvatske i Bosne. Znamo kakva je to politika bila. Dobro ga se se\u0107amo i kao ministra za informisanje, kada je pozatvarao sve \u0161to je bilo slobodno i \u0161to je smelo da se suprotstavi Milo\u0161evi\u0107evoj i radikalskoj politici. Oni su moju generaciju javno prozivali da smo izdajnici, pa nas je vojna policija kao pacove no\u0107u lovila da nas teraju na Vukovar. Znamo sve \u0161to se de\u0161avalo tih godina. Aleksandar Vu\u010di\u0107 i njegova stranka su u\u010destvovali u vlasti 1999. godine kada su podobijali stanove.<\/p>\n

Nakon 5. oktobra je trebalo da se dogodi ne\u0161to a nije se dogodilo ni\u0161ta. Kao posledica toga nakon 12 godina se pojavljuje Vu\u010di\u0107 kao evropejac i evo imamo ga sad 10 godina na vlasti, i posledica svih tih 30 godina je apsolutno uni\u0161tavanje dru\u0161tva i prirode. Nas nema, nestajemo. Ovde niko ne\u0107e da \u017eivi, ljudi se ose\u0107aju lo\u0161e. To je posledica tih 30 godina. Jedni isti ljudi su \u010das na vlasti, \u010das u opozicii, a nama pri\u010daju kako su neophodne promene koje nikako da se dogode. Kad god je trebalo da se dogode, kad kod se dogodi neka energija na ulicama, na\u0111e se neko da to spre\u010di. To smo videli i sad kada je bila pobuna protiv Rio Tinta, i kada je bio protest 1 od 5 miliona, i 5. oktobra. Jedni isti ljudi upravljaju na\u0161im \u017eivotima, i eno ih skoro svi su na Dedinju.<\/p>\n

Kako ocenjuje\u0161 uop\u0161teno dru\u0161tveno-ekonomsku situaciju u \u201eVu\u010di\u0107evoj Srbiji\u201c, i po \u010demu je ona specifi\u010dna u odnosu na prethodni period?<\/p><\/blockquote>\n

Nema nikakve razlike izme\u0111u afri\u010dkih kolonija i onog \u0161to danas nazivamo srpskom dr\u017eavom i srpskim dru\u0161tvom. Ako uporedite bilo koju afri\u010dku zemlju, vide\u0107ete permanentne gra\u0111anske ratove i multikorporacije koje za to vreme plja\u010dkaju prirodna bogatstva. To \u0161to se de\u0161ava u Africi, de\u0161ava se i u Srbiji. Imamo gra\u0111anske ratove ili stalnu pretnju da samo \u0161to nisu po\u010deli. Na tome rade vladaju\u0107e strukture u svim republikama, i to se stalno ponavlja posle 90-ih godina. Za to vreme imate Kineze, Ruse, Anglosaksonce (Rio Tinto, Zi \u0110in, Gasprom). Ova zemlja je data na izvolite prvom koji je nai\u0161ao. Dali su je oni koji su vladali njom 30 godina, Vu\u010di\u0107 je to samo usavr\u0161io. Kinezima su dali bakar i zlato. Rusima naftu i gas. A \u0161aku na na\u0161 litijum poku\u0161ava da stavi Rio Tinto, bez da gra\u0111ani imaju mogu\u0107nost da se izjasne. Dok se tone zlata i bakra izvoze iz Srbije, dok Rusi sisaju na\u0161u naftu i gas, a Rio Tinto raseljava ljude iz Gornjih Nedeljica, mi stalno imamo nere\u0161ena pitanja Kosova, Republike Srpske, Ustava\u2026 Imamo dru\u0161tvo koje je potpuno izbezumljeno, zato \u0161to shvata da ovo u \u010demu \u017eivi je sve samo ne \u017eivot. Otuda te migracije, pa u Srbiji jedan grad veli\u010dine Vranja (50 000 ljudi) godi\u0161ne nestane. Ili \u0107e neko ko ima namere da uspostavi vladavinu prava i po\u0161tovanje ljudskih prava da do\u0111e na vlast, ili \u0107emo nestati.<\/p>\n

Kakva dr\u017eavna politika je po tvom mi\u0161ljenju su\u0161tinska promena i opozicija takvom stanju u Srbiji?<\/p>\n

Pitanje je: \u010cija je ovo zemlja? \u010cija je voda, vazduh, \u010diji su prirodni resursi? Ako je to na\u0161e, mislim na gra\u0111ane Srbije, ajde da mi brinemo o njima. Politika mora da se zasniva na pitanju imovine. Privatne imovine i ono \u0161to nazivamo javnim dobrima. To zna\u010di da pod hitno u Ustav moramo uneti kategoriju vode kao javnog dobra koje pripada podjednako svakom gra\u0111aninu. To isto va\u017ei i za ostale prirodne resurse. I staviti zakon o za\u0161titi prirode iznad svih zakona, dati mu prioritet. U redu su infrastrukturni projekti i radna mesta ali pod uslovom da nema otima\u010dine i \u010derupanja na\u0161ih prirodnih resursa. Vodu moramo sa\u010duvati, kao \u0161to su to Slovenci uradili pro\u0161le godine. Mi smo pokretali inicijative, ali NGO i ostale organizacije ne brinu mnogo o tome. Imamo situaciju da se na\u0161a izvori\u0161ta daju stranim kompanijama kao \u0161to je Koka-Kola. Ka\u017eu da je to po zakonu, pa ako jeste, hajde onda da menjamo zakon.\u00a0 Najplodniju zemlju smo dali Al Ahri da gaji vo\u0107e u Vojvodini. Gde su ti vo\u0107njaci?<\/p>\n

Ajde da vidimo za po\u010detak \u010dime raspola\u017eemo kad su na\u0161i resursi i poljoprivreda u pitanju. \u0160ta mo\u017ee da se uradi po pitanju obnovljivih izvora energije, a ne da nam 10 000 ljudi godi\u0161nje umire od zaga\u0111enog vazduha.\u00a0 EPS je jedan sistem koji godi\u0161nje oplja\u010dka milijardu evra samo na prenosu koji gubi 20% struje, zato \u0161to niko ne mo\u017ee da se dogovori da popravi i unapredi taj sistem. Kad je u pitanju ekonomska politika, Srbija je oduvek bila poljoprivredna zemlja i to je jo\u0161 uvek. Dr\u017eavna politika je okrenuta ka dovo\u0111enju stranih kompanija, dok se ljudi koji proizvode hranu, poljoprivrednici, snalaze kako i znaju i umeju, dok na\u0161i radnici leme kablove za 300 evra. Pritom se zadu\u017eujemo enormno. Dakle mi treba da se okrenemo poljoprivredi.<\/p>\n

Kad pro\u0111e\u0161 Srbijom vidi\u0161 pre svega lepotu i vidi\u0161 ljude koji se bave vinogradarstvom u \u017dupi. U \u0160umadiji ljude koji gaje malinu, u Ma\u010dvi velike povr\u0161ine soje i ogromne koli\u010dine zdrave hrane, vidi\u0161 Gornje Nedeljice koje godi\u0161nje proizvedu milion litara mleka. Na sve strane vidi\u0161 ljude koji su se organizovali tako \u0161to proizvode hranu. A evo sada ima\u0161 proizvo\u0111a\u010de jabuka, koje \u0107e da ostave bez hleba ako budu uvedene sankcije Rusiji. Dakle, Srbija je tipi\u010dno poljoprivredna zemlja. Da ne pominjemo Vojvodinu koja strate\u0161ki proizvede p\u0161enicu, kukuruz, repu mnogo vi\u0161e nego \u0161to nama treba. Dr\u017eava u to ne ula\u017ee ni\u0161ta, \u0161tavi\u0161e ona ih spre\u010dava (kao i strani ili doma\u0107i monopol) da se razvijaju. A gde je poljoprivreda tu je i turizam.<\/p>\n

Na koji na\u010din bi se poljoprivreda organizovala od strane dr\u017eave u ovakvom, kapitalisti\u010dkom sistemu?<\/p><\/blockquote>\n

Kako to funkcioni\u0161e u Francuskoj, tako treba da funkcioni\u0161e i kod nas. Ljudi su se udru\u017eili u zadruge, imaju svoje poljoprivredne banke, imaju dovoljno para da mogu da funkcioni\u0161u po principu zadruga, i dovoljno su mo\u0107ni da dr\u017eava ne mo\u017ee da se igra sa njihovim \u017eivotima tako \u0161to \u0107e stalno da im menja cene goriva i otkupa proizvoda. Udru\u017eivanje u svakom slu\u010daju. Ovde neko stalno spre\u010dava \u017eivot, ovde \u017eivot nije kriterijum. Ovde je kriterijum smrt. Ovde se uporno sve \u0161to je zdravo ko\u010di i ru\u0161i i to je u interesu i onima koji su na vlasti, a i onima koji su ih doveli na vlast. Ali to je sad druga pri\u010da. Dakle zadruge, ukrupnjavanje, kombinati, to je ono \u0161to mi podr\u017eavamo. Politika stranih investicija koja se danas sprovodi vrlo brzo \u0107e zemlju koja je prebogata u smislu proizvodnje hrane dovesti do toga da ne\u0107emo imati \u0161ta da jedemo.<\/p>\n

Kao organizacija se zala\u017eete sa zelenu tranziciju. \u0160ta ona ta\u010dno podrazumeva i kako \u0107e Srbija to finansirati, ako vidimo da i mnogo bogatija dru\u0161tva nisu to u stanju?<\/p><\/blockquote>\n

Da su dve milijarde evra, koje je Vu\u010di\u0107 podelio raznoraznim dru\u0161tvenim kategorijama kupuju\u0107i glasove i nekakav socijalni mir, ulo\u017eene u izgradnju solarnih kolektora i elektrana, izolaciju stanova i ku\u0107a, mi bismo sad imali potpuno druga\u010diju energetsku sliku, i to bi se vrlo brzo desilo. To ti je vrlo konkretan odgovor na tvoje pitanje. To vrlo brzo mo\u017ee da se uradi, samo je pitanje odluke onog ko vodi dr\u017eavu. Na\u0161a energetska tranzicija treba da se bazira pre svega na suncu i vetroparkovima. \u0160to se ti\u010de velikih hidropostrojenja, ne znam koliko Srbija jo\u0161 ima prostora da pregradi neku veliku vodu i da dobije veliku struju od toga, kao \u0161to je to \u0110erdap. Nisam siguran da postoji takva opcija. Neki se zanose\u00a0 nuklearnom energijom, ali sa obzirom na to kakvi ljudi vode na\u0161e sisteme, to je nemogu\u0107e. Mi nismo sposobni ni kaldrmu vi\u0161e da zamenimo.<\/p>\n

Da li je ekologija samo pitanje \u017eivotne sredine ili je ona i pitanje dru\u0161tvenih odnosa? Kako po tom ekolo\u0161kom pitanju vidi\u0161 delovanje gra\u0111anske levice i levih liberala u Evropi i Srbiji? Za\u0161to oni ekolo\u0161ko pitanje postavljaju u centar svojih preokupacija, i da li bi ove grupacije na periferiji ili poluperiferiji kapitalisti\u010dkog sistema trebalo da vode istu politiku i da imaju iste stavove kao i njihovi homolozi u Francuskoj ili Nema\u010dkoj, zemljama kapitalisti\u010dkog centra, koje imaju druga\u010diju istoriju ekonomskih i dru\u0161tveno-politi\u010dkih odnosa?<\/p><\/blockquote>\n

Ovi zeleni \u0161to \u010dine vlast u Nema\u010dkoj su do\u0161li sa ulice. To se sve de\u0161avalo 1970-ih godina, kada su svi zeleni pokreti, s obzirom na to \u0161ta se sve de\u0161avalo oko nuklearnih elektrana tih godina, stekli ogromnu popularnost, i pre\u0161li su u politiku, \u0161to je sasvim normalno kada ima\u0161 takvu podr\u0161ku u \u0161irokim narodnim masama. Kakva je to politika, i na \u010demu je ona zasnovana\u2026 ne bih se ja mnogo osvrtao ni na kapitalizam, ni na istok. Ja bih da se mi ovde pre svega presaberemo kao dru\u0161tvo. I da ta socijalna pravda, i briga o \u017eivotnoj sredini bude briga o ljudima. Mi smo zaboravili ono \u0161to se zove solidarnost. Mi ne znamo vi\u0161e kako izgleda dru\u0161tvo koje \u0107e ulagati u kulturu, a ne u izgradnju kamenoloma. To \u0161to se de\u0161ava na Zapadu, i \u0161to zovemo kapitalizam, to se de\u0161ava i na Istoku gde u najve\u0107oj komunisti\u010dkoj, socijalisti\u010dkoj zemlji na svetu vladaju kapitalisti\u010dki principi bez milosti. Do\u0111e\u0161, oplja\u010dka\u0161 sve \u0161to je ispod zemlje, opusto\u0161i\u0161 i ode\u0161. Mi smo na ovim prostorima zaboravili kako smo \u017eiveli do pre 30 godina, kada nije bilo bitno ni ko koliko ima para, ni ko se kako zove ili preziva. Bilo je dovoljno za sve, i te socijalne razlike nisu bile tolike. Na\u0161 posao je da kroz ekologiju poka\u017eemo da je mogu\u0107e da pored vode, zemlje i vazduha sa\u010duvamo ljude da jo\u0161 uvek \u017eive u toj prirodi. Ne zaboravite da pola Srbije \u017eivi na selu. Briga o prirodi je briga o ljudima.<\/p>\n

Kako \u0107ete aktivisti\u010dke metode borbe, koje izme\u0111u ostalog podrazumevaju direktnu demokratiju i direktnu akciju, preneti u parlament?<\/p><\/blockquote>\n

Parlament je jedna velika pozornica koju prati ogroman broj ljudi. Ono \u0161to smo do sada videli je da predstavnici tih istih gra\u0111ana uglavnom \u010da\u010dkaju nos i pojma nemaju ni ko ih je birao ni o \u010demu se raspravlja u parlamentu. Na\u010din na koji se biraju, ne da nije demokratski nego je sve suprotno. Ono \u0161to \u0107e srpska skup\u0161tina po prvi put do sada imati jeste aktivizam koji je do\u0161ao direktno sa ulice. Pored toga \u0161to \u0107emo prestavljati glas naroda iz Nedeljica, iz Rekovca, sa Kulubare, Bora, svih onih koje su te multinacionalne kompanije do\u0161le da proteruju, truju zemlju i da se bogate, ima\u0107ete priliku da te ljude vidite direktno u skup\u0161tini. Imam pravo da u hol Narodne skup\u0161tine dovedem te ljude da oni ka\u017eu sve \u0161to imaju da ka\u017eu o Rio Tintu, da Desko iz Rakite do\u0111e i ka\u017ee sve o MHE, da svi obespravljeni ljudi koji rade u pelenama do\u0111u i sami ka\u017eu \u0161ta ih mu\u010di i koji su im problemi. Skup\u0161tinski hol \u0107e biti prepun ljudi iz svih delova Srbije kojima je ovde ugro\u017eeno osnovno pravo za \u017eivot. Tako ja vidim svoj posao.<\/p>\n

Naravno, sa skup\u0161tinske govornice, ono \u0161to \u0107emo inicirati i prvi na\u0161 zadatak je da sprovedemo\u00a0 inicijativu o zabrani eksploatacije litijuma. Ono \u0161to je tako\u0111e bitno je otvaranje ugovora koje je dr\u017eava sklopila sa stranim korporacijama, ali i sa doma\u0107im investitorima. Mora\u0107e da poka\u017eu sve \u0161to su u na\u0161e ime potpisali, da vidimo \u0161ta su na\u0161e obaveze kad su u pitanju na\u0161i resursi, kad su u pitanju krediti, kad je u pitanju Beograd na vodi, izgradnja metroa na Maki\u0161u itd. Nema vi\u0161e nikakvih tajni. Mora\u0107e da se baci svetlo na sve ono \u0161to uti\u010de na \u017eivot gra\u0111ana. To je ono \u0161to smo radili na ulici i po \u0161umama na Staroj planini. Pokazali smo da je mogu\u0107e odbraniti svoj \u017eivotni prostor.<\/p>\n

Vi\u0161e puta si politiku EU u svojim javnim nastupima nazvao licemernom. Levica u Srbiji je podeljena i povodom me\u0111unarodnog pozicioniranja Srbije. Dok jedni zagovaraju pridru\u017eivanje EU, isti\u010du\u0107i da nam kao maloj zemlji ne gine svrstavanje uz jedan imperijalizam, te da je u tom smislu bolje svrstati se uz zapadni imperijalizam jer su vladaju\u0107e snage u okviru zapadnog imperijalizma progresivnije u odnosu na one u Rusiji i Kini, drugi otvoreno predla\u017eu zaokret ka Rusiji i Kini. Koje je tvoje mi\u0161ljenje po ovom pitanju?<\/p><\/blockquote>\n

Kad pri\u010damo o Zapadu, osnovna ljudska prava ono su \u010dega tamo ima, a kod nas nema. Najbolji primer za to je susret sa francuskim ambasadorom u Beogradu. Ja sam mu postavio pitanje \u0161ta bi Francuska uradila kada bi ispod planta\u017ea vinograda u okolini Bordoa bio prona\u0111en litijum, da li bi oni dozvolili\u00a0 nekoj kompaniji da raseli vinogradare i da \u010ditav taj prostor natopi kiselinom zbog litijuma!? Ono \u0161to je nezamislivo u Evropi, ono \u0161to je tamo zabranjeno mora biti zabranjeno i u Srbiji. Ne mo\u017eete raditi Srbiji ono \u0161to ne radite kod vas. Ono \u0161to je kod vas zakonom zabranjeno, mora biti zabranjeno i kod nas. Moraju va\u017eiti ista prava. U tom smislu politika EU prema Srbiji je jedan vrhunski oblik licemerja. To isto va\u017ei i za ove sa Istoka. To je stvar politike jedne dr\u017eave ako je Dr\u017eava. Mi \u017eelimo da budemo Dr\u017eava, a ne kolonija. Evropska unija jeste tvorevina gde se po\u0161tuju ljudska prava i voleo bih da se to tako radi i kod nas. Sa druge strane multinacionalne kompanije odre\u0111uju ovde politiku. Lepo \u017eive zato \u0161to neki drugi ne \u017eive nikako. To je taj kapitalizam. Da bi oni dobro \u017eiveli, Afrika i\u00a0 tre\u0107i svet mora da ostane bez svoje vode. Ja sam za to da se mi saberemo da vidimo ko smo i \u0161ta smo. Da se stavi ta\u010dka na plja\u010dku, i da se napravi jedna jasna politika kad je u pitanju Zapad ili Istok. Ja sam odrastao u vremenu Jugoslavije, zemlje u kojoj smo svi zajedno \u017eiveli bez ratova, bez socijalnih podela, sa jednom mnogo boljom perspektivom nego \u0161to je danas.<\/p>\n

Najavili ste osnivanje nove politi\u010dke organizacije Zajedno, koju \u010dine Ekolo\u0161ki ustanak i Zajedno za Srbiju. Ne zna se puno o njenoj unutra\u0161njoj strukturi. Da li \u0107e mo\u017eda ta stranka imati predsedni\u0161tvo, s obzirom da se protivite liderskom na\u010dinu vo\u0111enja stranke? I da li je mogu\u0107e da jedna stranka funkcioni\u0161e, ako je ve\u0107 sada jasno da najistaknutiji \u010dlanovi nemaju iste poglede na neka bitna pitanja, kao \u0161to je na primer uvo\u0111enje sankcija Rusiji?<\/p><\/blockquote>\n

Organizacija koja se zove \u201eZajedno\u201c, za razliku od ovih nekih tendencija od ovoga \u0161to je ostalo od opozicije, ima potrebu, energiju i \u017eelju da se i dalje okuplja. To je osnovni princip. Nju \u010dine preko 70 organizacija, \u0161to ekolo\u0161kih, \u0161to NVO, \u0161to politi\u010dkih stranaka \u0161irom zemlje. \u0160to se ti\u010de unutra\u0161nje organizacije, principi po kojima \u0107emo funkcionisati ne\u0107e imati predsednika, ima\u0107e predsedni\u0161tvo upravo zato \u0161to ne \u017eelemo da funkcioni\u0161emo kao ve\u0107ina ostalih stranaka po principu jedan \u010dovek ne\u0161to smisli, a svi ostali klimnu glavu. Ja li\u010dno nikad ne bih u\u010destvovao u bilo \u010demu \u0161to funkcioni\u0161e po tom principu. Da, bi\u0107e predsedni\u0161tvo, bi\u0107e horizontalno organizovana. Mi \u0107emo stranku graditi odozdo, to smo ve\u0107 postavili. To je sve ovo \u0161to se okupilo oko ekologije, oko ovih protesta za odbranu zemlje, vode i vazduha. Nama je bitno da ljudi sa lokala sprovode svoje politike i tu mislim na mesta gde se de\u0161ava \u017eivot. \u017divot se ne de\u0161ava\u00a0 u nekom krugu dvojke i samo u Beogradu, gde neko odlu\u010di ne\u0161to i onda se to dole sprovodi. Ljudi \u0107e imati potpunu slobodu da sprovode svoje politike, da re\u0161avaju svoje probleme, da menjaju svoj \u017eivot tako \u0161to \u0107e nastaviti da se bore da ova zemlja prestane da se \u010derupa i plja\u010dka.<\/p>\n

Da razjasnimo ne\u0161to oko sankcija. Srbija je osudila rusku agresiju u UN, i svako normalan je za osudu toga, ne ulaze\u0107i u to kakvi su odnosi velikih sila danas i kroz istoriju, i da li se po\u0161tuje me\u0111unarodno pravo. Tamo ginu ljudi. Tamo ginu deca, gradovi nestaju. To smo osudili. Pitanje sankcija je pitanje jedne politi\u010dke igranke, na koju su morali svi da pristanu (mislim na ove zemlje EU). To je pitanje \u017eivota, da li \u0107e\u0161 mo\u0107i da se greje\u0161 i da li \u0107e\u0161 imati \u0161ta da jede\u0161, i to pitanje mu\u010di sve one koji su uveli sankcije, kao i one koji nisu. Nije vrednosno pitanje da li \u0107e\u0161 imati grejanje i hranu. \u0160to se ti\u010de vrednosnog pitanja (rat) to smo osudili, to svako osu\u0111uje.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de razli\u010ditih stavova, mi gradimo ku\u0107u u kojoj \u017eive ljudi koji imaju potpuno razli\u010dite stavove recimo po tom pitanju sankcija. Neki od na\u0161ih \u010dlanova misle da je potrebno uvesti sankcije, a neki misle da treba sa\u010dekati i razmisliti jer u ovoj zemlji \u017eivi na stotine porodica od jabuka koje proizvode i koji nemaju drugo tr\u017ei\u0161te od ruskog. Uglavnom se radi o poljoprivredi, i osnovno pitanje je \u0161ta \u0107e biti sa njima. Naravno to isto va\u017ei ako uvedemo sankcije, \u0161ta \u0107e biti sa drugim slojevima dru\u0161tva. Ono \u0161to mene li\u010dno zanima je pojedinac, \u010dovek sa imenom i prezimenom koji \u017eivi ovde na ovom prostoru, \u010dija deca jo\u0161 uvek idu u na\u0161e \u0161kole. Mene zanima pre svega opstanak i to je ono o \u010demu mi govorimo sve ovo vreme. Na stranu svi ekonomski uspesi, radna mesta, infrastrukturni projekti, sve je to lepo i sve to u isto vreme ne zna\u010di ni\u0161ta dok god jedan grad godi\u0161nje nestane. Ima\u0107ete priliku da vidite i \u010dujete razli\u010dite ljude na jednom mestu, jer mi insistiramo na razli\u010ditostima. Onaj koji u tome ne vidi prednost, taj ne mo\u017ee ni\u0161ta ni da menja.<\/p>\n

Da li \u0107e u va\u0161em budu\u0107em delovanju biti prostora za saradnju sa nekim drugim levi\u010darskim organizacijama sa kojima do sada niste sara\u0111ivali? Na primer sa PRL, s obzirom na to da si pohvalio delovanje Ivana Zlati\u0107a u organizaciji Krov nad glavom. Da li vidi\u0161 potrebu ujedinjenja levice u jedan jo\u0161 \u0161iri blok?<\/p><\/blockquote>\n

Saradnja sa Ivanom i njegovom organizacijom postoji ve\u0107 godinama unazad direktno na terenu. Mi pravimo jedan otvoreni sistem, kojem \u0107e mo\u0107i da se priklju\u010de svi. I oni sa kojima smo se do sada vi\u0111ali na terenu, i oni koji su novi. Nakon ovih izbora ogroman se prostor otvorio za levicu. Ljudi su glasali za nas, izme\u0111u ostalog zato \u0161to smo zajedno, zato \u0161to smo se dogovorili kao normalni ljudi. Sa druge strane imate ovu mainstream opoziciju okupljenu oko \u0110ilasa za koju su tako\u0111e ljudi glasali zato \u0161to ju je \u010dinilo nekoliko organizacija. Ljudi \u0107e glasati za one koji \u0107e ostati i koji poka\u017eu da mogu da funkcioni\u0161u zajedno. Nakon izbora imate apatiju, razo\u010darane ljude koji su zaslu\u017eili sve, samo ne ovo \u0161to je ta mainstream opozicija uradila. Pocepala se istog momenta i po\u010deli su\u00a0 jedni druge da pljuju i optu\u017euju. Za to ljudi nisu glasali. Mi \u0107emo ostati zajedno i mi \u0107emo nastaviti da se okupljamo kao \u0161to smo se okupljali oko reka Stare planine. Okupi\u0107emo sve \u0161to se bori da se prestane sa plja\u010dkanjem sirotinje, jer najve\u0107i teret trpe ba\u0161 oni. Da se prestane sa plja\u010dkanjem na\u0161ih prirodnih resursa, da se uspostavi elementarna socijalna pravda, a uspostavi\u0107e se kad neko ko je vodio ovu zemlju odgovara za to \u0161to je uradio u zadnjih trideset godina. To su sve ideje i ljudi koji su se okupili oko toga i da se uspostavi princip vladavine prava, tako \u0161to \u0107e neki ljudi morati da odu zauvek sa funkcija da nam se nikad vi\u0161e ne dese ni Gr\u010di\u0107 ni Mali. To su sve ljudi koji su opasni po dru\u0161tvo i prirodu. U proteklih pet godina kada su krenuli ekolo\u0161ki protesti prvi put ste videli ljude koji su vrhunski stru\u010dnjaci, da \u010dujete akademike, nau\u010dne radnike, profesore koji su se okupili i rekli kako se re\u0161avaju Bor i Smederevo. Tako \u0107e i neki drugi ljudi koje do sada niste videli re\u0107i kako se re\u0161ava i \u0161kolstvo i zdravstvo i ekonomija, pravosu\u0111e. Promene se mogu\u0107e samo ovako, ako okuplja\u0161 ljude.<\/p>\n

\u00a0Kako vidi\u0161 dru\u0161tveno-ekonomsko ure\u0111enje u Kini i da li je tvoj protest protiv nekih kineskih investicija u Srbiji vezan za to, ili je problem u nepo\u0161tovanju doma\u0107ih zakona, i kojih konkretno?<\/p><\/blockquote>\n

Kina je najve\u0107a socijalisti\u010dka zemlja sa najve\u0107im kapitalizmom na svetu. Mislim, ne znam \u0161ta bih komentarisao \u0161to se Kine ti\u010de. \u0160to se ti\u010de kineskih kompanija ovde, nema nikakvih razlika izme\u0111u ruskih, anglosksonskih ili kineskih kompanija. Vu\u010di\u0107 je konobar, a Srbija \u0161vedski sto. On je zemlju dao na izvolite prvom koji je nai\u0161ao i normalno da na\u0161e zlato i bakar nisu na\u0161i nego su kineski, i na\u0161 vazduh u Smederevu i Boru nije na\u0161 nego je zatrovan kineskim PM \u010desticama, arsenom. Na\u0161e reke su tako\u0111e nestale i zatrovane su njihovim otrovima. U Zrenjaninu ne znamo \u0161ta pi\u0161e u ugovoru sa Ling-longom, znamo samo da \u0107e se proizvoditi 50 hiljada guma dnevno, ne pi\u0161e ni\u0161ta \u0161to se ti\u010de uticaja na \u017eivotnu sredinu. Sa druge strane ima\u0161 Rio Tinto, Anglosaksonce, znamo \u0161ta se tamo de\u0161ava. Ima\u0161 Ruse koji sisaju ono malo nafte \u0161to ova Srbija ima. Znamo kada je potpisano to. Sve je to trideset godina u\u017easa u kojem gledamo kako propadamo i kako nestajemo. To se sada samo ubrzalo. Da li su Kinezi, Amerikanci ili Rusi, sasvim je svejedno. Da, Kinezi \u0107e do\u0107i gde god na\u0111u interes i posisa\u0107e ne\u0161to, ali to ne zavisi od toga kakvo je ure\u0111enje u Kini, to funkcioni\u0161e isto kao i na Zapadu, i to je jasno kao dan. Dobrodo\u0161li su svi, ali pod jednim uslovom: nema trovanja na\u0161e dece, a to zavisi od nas.<\/p>\n

Prate\u0107i nedavno zavr\u0161enu kampanju za izbore u Srbiji, dalo se primetiti da mnogi politi\u010dki akteri vide (nepostoje\u0107i) komunizam kao problem. Te\u0161ko je poverovati da politi\u010dari rade ne\u0161to slu\u010dajno, tako da se mo\u017ee zaklju\u010diti da antikomunisti\u010dki diskurs u Srbiji donosi odre\u0111ene poene. Kako se boriti protiv toga, jer ukoliko se gra\u0111ani ve\u0107 decenijama truju antikomunisti\u010dkom histerijom, te\u0161ko je o\u010dekivati uspeh neke levi\u010darske stranke, pogotovo ako se na to doda nasle\u0111e devedesetih i teret koje su SPS i JUL nametnule levici u Srbiji?<\/p><\/blockquote>\n

Imamo \u201elevi\u010dara\u201c, miljenika Mire Markovi\u0107, trenutno obavlja funkciju ministra policija. On je samo jedan od primera op\u0161te travestije u kojoj \u017eivimo. Oni koji su ju\u010de bili levo danas i dalje hu\u0161kaju narode na ovim prostorima da se poubijaju, to je princip vladavine vlastodr\u017eaca na ovim prostorima\u2026 jer \u0161ta \u0107e jedan Vulin da radi osim da nas vra\u0107a u krvave devedesete godine, da bi opstao na vlasti. To isto radi i Dodik, Bakir, Kurti, Milanovi\u0107. To je princip. Ljude hu\u0161kaju jedni na druge, vra\u0107aju nas u devedesete. Pozivaju se svi na naciju, tradiciju, istoriju. Vulin i cela ta ekipa su splet nesre\u0107nih okolnosti. To je ogledalo na\u0161e slabosti i nemo\u0107i kao dru\u0161tva da zavr\u0161imo jednom sa tim u\u017easima. Ovde svaki dan gleda\u0161 Vulina. Ono \u0161to je problem je komplikovana situacija u kojoj EU treba da podr\u017ei Srbiju da postane deo te porodice, i tu sad vidimo vrhunsko licemerstvo. Sve sami eksponenti velikog novca stranih kompanija. I to nije stvar politike, to je stvar novca. Dok god oni kontroli\u0161u pare vide\u0107ete ljude na funkcijama koji su do ju\u010de bili levi\u010dari, a danas su desni\u010dari. Generalno, kad pogleda\u0161 ceo svet sve su maske pale. Kad vidi\u0161 ljude koji vode svet, kako izgledaju, \u0161ta govore, to je sve samo ne ozbiljno. To \u0161to se de\u0161ava kod nas de\u0161ava se i u svetu. Ranije su bar bili upakovani, imali su retoriku, imali su neku stabilnost. Sad vidite \u0161izofreni\u010dare koji jedni drugima ispaljuju naju\u017easnije pretnje i otrove i normalno je da \u0107e se desiti rat i sankcije. Posle svakih sankcija uvek do\u0111e do novih sukoba. \u0160to se ti\u010de komunizma, ne znam \u0161ta da ti ka\u017eem. Mislim da vi\u0161e nije bitno ljudima ko je levica, a ko je desnica. Ljudi \u0107e podr\u017eati one ljude koji su direktno tamo gde je problem za obi\u010dnog \u010doveka, bez ambicije da od toga dobiju bilo \u0161ta.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ja bih da se mi ovde pre svega presaberemo kao dru\u0161tvo. I da ta socijalna pravda, i briga o \u017eivotnoj sredini bude briga o ljudima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":351249,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[2153,2154],"class_list":["post-351248","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-cuta","tag-ekoloski-ustanak"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351248","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=351248"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351248\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":351269,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/351248\/revisions\/351269"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/351249"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=351248"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=351248"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=351248"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}