Dr\u017eava koja ne\u0107e ili ne zna \u0161tititi svoju kulturnu ba\u0161tinu \u0107e prije ili kasnije izgubiti svoju osobenost. To je i jedan od glavnih ciljeva devastatora imali oni ideolo\u0161ko-politi\u010dke, religijske ili ekonomske motive. Na\u017ealost, za\u0161tita crnogorskog identiteta i kulture iz vatrenih govora politi\u010dara vrlo rijetko se manifestovala u konkretnom zalaganju za o\u010duvanje kulturnih i istorijskih spomenika.<\/p>\n
U prvom dijelu na\u0161eg istra\u017eivanja objavljujemo sve relevantne informacije o devastacijama ba\u0161tine u manastirskim kompleksima na Star\u010devu, Be\u0161koj, Mora\u010dniku, Komu i lokalitetu Tophali u podru\u010dju Skadarskog jezera.<\/p>\n
Dr\u017eavni organi su, u prethodnom periodu, ovoj temi pristupali na na\u010din da evidentiraju pojave ali se nakon toga nije de\u0161avalo ni\u0161ta zna\u010dajno. Oni su se, uglavnom, pokazali nesposobni da zaustave devastaciju u momentu dok se ona de\u0161ava. Sve se, naj\u010de\u0161\u0107e, zavr\u0161avalo na zabranama i uskra\u0107ivanju dozvola na papiru. U stvarnosti, mo\u0107nim ekonomskim i politi\u010dkim akterima se dozvoljava da nastave sa svojim planovima do momenta kad se ni\u0161ta vi\u0161e ne mo\u017ee popraviti.<\/p>\n
Mnogobrojni primjeri devastacije kulturnih dobara \u0161irom zemlje zabilje\u017eeni su ne samo u stru\u010dnim elaboratima Ministarstva kulture i Uprave za za\u0161titu kulturnih dobara (UZKD), ve\u0107 i u reagovanjima i \u010dlancima stru\u010dnjaka\/inja, novinara\/ki, aktivista\/kinja i odgovornih gra\u0111anki i gra\u0111ana. Me\u0111utim, za po\u010dinioce nije bilo sankcija. Izvje\u0161taji Sudskog i Tu\u017eila\u010dkog savjeta pokazuju da je bilo vrlo malo prijava i postupaka, a od uvo\u0111enja krivi\u010dnopravne za\u0161tite 2010. godine donijete su samo dvije pravosna\u017ene osu\u0111uju\u0107e presude za o\u0161te\u0107enje ili uni\u0161tenje kulturnog dobra.<\/p>\n
Radovi izvedeni na kulturnim dobrima, posebno oni od kraja devedesetih godina XX i prve decenije XXI vijeka, ugrozili su one osobine kulturnih dobara (svojstva, osobenost, autenti\u010dnost, jedinstvenost u okviru svoje vrste, umjetni\u010dki zna\u010daj, ambijentalni zna\u010daj, nau\u010dni zna\u010daj, pejza\u017eni zna\u010daj) zbog kojih su progla\u0161eni kulturnim dobrima Crne Gore.<\/p>\n
Potrebno je da dr\u017eavne institucije zna\u010dajno revidiraju postoje\u0107u politiku za\u0161tite kulturnih dobara. Ovo se odnosi ne samo na zakonodavne promjene, ve\u0107 i na samu organizaciju kompletnog sistema za\u0161tite do podizanja svijesti o tome \u0161ta kulturna ba\u0161tina zapravo zna\u010di za jedno dru\u0161tvo i kako je prosvije\u0107ena dru\u0161tva \u010duvaju i \u0161tite.<\/p>\n
U poku\u0161aju da zaustavi uni\u0161tavanje na\u0161eg kulturnog blaga Centar za demokratsku tranziciju (CDT) pokre\u0107e serijal \u201cDevastacija kulturne ba\u0161tine u Crnoj Gori\u201d \u010diji prvi dio, koji se odnosi na Skadarsko jezero, potpisuje \u010dlanica Savjeta CDT-a, dr istorije umjetnosti Tatjana Koprivica.<\/p>\n
Na\u0161e istra\u017eivanje je bazirano na zvani\u010dnim podacima koje smo dobili od dr\u017eavnih institucija, shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, uvidom u relevantne zvani\u010dne baze podataka ili direktnim pristupom na terenu. U njemu, zbog preglednosti i \u010ditljivosti objavljujemo samo manji dio materijala do koga smo do\u0161li u procesu istra\u017eivanja, ali smo spremni da ostatak stavimo na raspolaganje zainteresovanoj javnosti.<\/p>\n
Publikacija je pripremljena u okviru projekta \u201cAkcija\u201d koji ima za cilj uklju\u010divanje pojedinki i pojedinaca, udru\u017eenja i NVO-a sa visokim stru\u010dnim referencama u dijalog o svim va\u017enim problemima koji optere\u0107uju na\u0161e dru\u0161tvo. Na ovaj na\u010din stvaramo svojevrsnu bazu znanja o razli\u010ditim segmentima funkcionisanja dr\u017eave, koju \u0107emo ponuditi dr\u017eavnim organima kao podr\u0161ku za stvaranje boljeg i pravednijeg dru\u0161tva.<\/p>\n