{"id":350632,"date":"2022-07-24T06:10:35","date_gmt":"2022-07-24T04:10:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=350632"},"modified":"2022-07-24T06:10:35","modified_gmt":"2022-07-24T04:10:35","slug":"makedonsko-drzavce","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/07\/24\/makedonsko-drzavce\/","title":{"rendered":"Makedonsko dr\u017eav\u010de"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Pavlovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nakon potpisivanja Prespanskog sporazuma sa Gr\u010dkom iz 2018. godine i usvajanja francuskog predloga za re\u0161enje spora sa Bugarskom pre nekoliko dana, Severna Makedonija je i zvani\u010dno dobila status kandidata za Evropsku uniju, uz \u010destitke najvi\u0161ih evropskih zvani\u010dnika, od Ursule fon Lajden, Makrona i drugih. Makedonska saga, dr\u017eim, ima najbli\u017eu paralelu u epizodi Mu\u0107ki u kojoj Trigger (Brzi), \u010dista\u010d ulica, od gradske ve\u0107nice dobija orden zbog toga \u0161to ve\u0107 dvadeset godina koristi istu metlu. \u201e\u010cetrnaest puta menjao sam joj dr\u0161ku, a sedamnaest puta \u010detku\u201c, hvali se Brzi drugarima u pabu, na\u0161ta ga oni zbunjeno pitaju: \u201eKako, do\u0111avola, to mo\u017ee biti ista metla?\u201c Naime, zamislimo umesto Brzog nekog Makedonca koji se istoj ekipi hvali kako mu je dr\u017eava, nakon 17 godina od podno\u0161enja zahteva za kandidaturu, i zvani\u010dno postala kandidat, nakon \u0161to je u me\u0111uvremenu promenila ime, zastavu, ustav i ud\u017ebenike po zahtevu Gr\u010dke, a zatim se obavezala da \u0107e opet promeniti i ud\u017ebenike i ustav zbog bugarskog insistiranja da su joj jezik i nacija nastali od Bugara. \u0160ta bi drugo moglo re\u0107i dru\u0161tvo za stolom osim: \u201eKako, do\u0111avola, to mo\u017ee biti ista dr\u017eava?\u201c<\/p>\n

\n

U duhu demokratije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nije ba\u0161 tako, re\u0107i \u0107ete. Pa, da vidimo. Obiman Prespanski sporazum izme\u0111u Gr\u010dke i Makedonije, kojim se potonja saglasila da promeni ime dr\u017eave u Severna Makedonija, potpisan je u junu 2018. godine \u201eu duhu demokratije, po\u0161tovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda, i dostojanstva\u201c, kako stoji u njegovoj preambuli. Posebnu pa\u017enju privla\u010de \u010dlanovi 7 i 8 kojima se, izme\u0111u ostalog, Makedonija obavezuje da \u0107e u roku od \u0161est meseci revidirati status spomenika, javnih zdanja i infrastrukture i, ukoliko oni na bilo koji na\u010din upu\u0107uju na staru helensku civilizaciju i \u010dine integralni deo gr\u010dkog istorijskog i kulturnog nasle\u0111a, sprovesti korektivne mere (\u010dlan 8, stav 2), ne\u0107e koristiti simbol koji je bio prikazan na njenoj zastavi i ukloni\u0107e ga sa svih javnih mesta i javne upotrebe na svojoj teritoriji (\u010dlan 8, stav 3). Najzad, obe strane sagla\u0161avaju se da formiraju ekspertske komisije koje \u0107e, na osnovu nau\u010dnih \u010dinjenica i pouzdanih istorijskih izvora, \u201epo potrebi revidirati bilo koje \u0161kolske ud\u017ebenike i pomo\u0107na nastavna sredstva kao \u0161to su mape, istorijski atlasi\u201c kao i kontrolisati budu\u0107a izdanja.<\/p>\n

Osim toga, \u201estrane prihvataju da se njihovo specifi\u010dno shvatanje pojmova \u2018Makedonija\u2019, i \u2018makedonski\u2019, odnosi na razli\u010dite istorijske kontekste i kulturno nasle\u0111e\u201c, pa tako kada Grci koriste te pojmove, oni se odnose ne samo na podru\u010dje i narod na severu Gr\u010dke, ve\u0107 i ono \u0161to im pripada (\u201ebut also their attributes\u201c), kao i helensku civilizaciju, istoriju, kulturu i nasle\u0111e tog regiona od antike do danas (\u010dlan 7, stav 2); kada Makedonci koriste te pojmove, me\u0111utim, oni se odnose na njihovu sopstvenu istoriju, kulturu i nasle\u0111e, koji su upadljivo druga\u010diji (\u201edistinctly different\u201c) od onih koje koriste Grci. Najzad, obe strane navode kako \u201ezvani\u010dni jezik i ostali atributi Druge strane nisu povezani sa drevnom helenskom civilizacijom, istorijom, kulturom i nasle\u0111em severnog regiona Prve strane\u201c (\u010dlan 7, stav 4).<\/p>\n

Od svih paradoksa kojima obiluje ovaj dokument ovaj je, valjda, najve\u0107i. Cela Evropa, Zapad, \u010ditav Mediteran pa i vasceli svet ba\u0161tini helensku kulturu i jezik i ose\u0107a povezanost s njom, samo su Makedonci izuzetak? Sve i da \u017eelimo da se \u2013 prema slovu ovog sporazuma \u2013 ograni\u010dimo samo na severni region Gr\u010dke, kako bismo to izveli u praksi? Budu\u0107i da je Aristotel Stagiranin tj. Makedonac, da li to zna\u010di da treba da odbacimo svaku vezu izme\u0111u njegovog u\u010denja sa na\u0161om kulturom? Ili \u0107emo izbaciti samo ona saznanja do kojih je Aristotel do\u0161ao tokom boravka u Makedoniji, dok je bio tutor Aleksandru Velikom? A \u0161ta ako je sve svoje glavne misli Aristotel ve\u0107 doneo u glavi iz Stagire? Koja to komisija mo\u017ee da iz dana\u0161njeg korpusa znanja odvoji \u0161ta je to Aristotelovo a \u0161ta nije, kad gotovo svaki ud\u017ebenik po\u010dinje time da ime, podela i opis dana\u0161njih prirodnih i dru\u0161tvenih nauka dolazi upravo od njega? Dakle, svima drugima Grci \u0107e pri\u010dati naduga\u010dko i na\u0161iroko kako njihova kultura, politika, nauka i filozofija imaju helenske korene, samo \u0107e ih odricati Makedoncima?<\/p>\n

\n

Nevolje sa jezikom<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Posebno je interesantan stav 4 Prespanskog sporazuma u kom se ka\u017ee: \u201eDruga strana navodi kako njen zvani\u010dan jezik, makedonski jezik, pripada grupi ju\u017enoslovenskih jezika.\u201c Pa\u017eljivom \u010ditaocu ne\u0107e proma\u0107i to da gr\u010dka strana ovim ne priznaje nu\u017eno ni zvani\u010dan jezik severnog suseda kao makedonski jezik niti njegovu posebnost u grupi ju\u017enoslovenskih jezika \u2013 tu tvrdnju iznosi samo makedonska strana. No, dok je jezi\u010dko pitanje u slu\u010daju spora sa Gr\u010dkom bilo su\u0161tinski marginalno, jer Grcima nije problem postojanje makedonskog jezika i nacije po sebi, dokle god se Makedonci ne vezuju za anti\u010dke Makedonce, u sporu sa Bugarima, koji makedonski smatraju dijalektom bugarskog, ono je klju\u010dno.<\/p>\n

\u0160ta u tom smislu donosi najnoviji dokument? U najnovijem Protokolu o kom se, u osnovi, 16. jula izja\u0161njavalo makedonsko Sobranje, Republika Severna Makedonija se obavezuje da \u0107e: u svoj Ustav uvrstiti i Bugare, da \u0107e makedonska vlada \u201ereafirmisati osudu i izvinjenje za nepravde i represiju izvr\u0161enu u pro\u0161losti, direktno ili indirektno, od strane komunisti\u010dkih vlasti protiv gra\u0111ana na osnovu njihovog etno-politi\u010dkog samoopredeljenja, uklju\u010duju\u0107i i Bugare\u201c, sprovesti rehabilitaciju \u017ertava represije iz komunisti\u010dkog perioda, \u201egarantovati slobodno ostvarivanje prava Bugara u Republici Severnoj Makedoniji na slobodno izra\u017eavanje, za\u0161titu i razvoj identiteta i specifi\u010dne karakteristike njihove zajednice\u201c, da \u0107e suzbijati govor mr\u017enje protiv Bugara i posti\u0107i rezultate u krivi\u010dnom gonjenju onih koji ga koriste, da \u0107e \u201epo\u0161tovati sve zajedni\u010dke istorijske doga\u0111aje i li\u010dnosti prethodno dogovorene\u201c, dostaviti izmenjenu lekciju o Samuilovom carstvu iz ud\u017ebenika za 7. razred i \u201epromeniti sadr\u017einu ud\u017ebenika geografije za 7. razred, zbog neosnovanih etni\u010dkih\/teritorijalnih pretenzija\u201c, itd.<\/p>\n

Osnovni utisak koji ovaj dokument daje jeste jednostranost niza mera i obaveza, koje se odnose samo na makedonsku stranu. Bugari \u0107e biti priznati u Severnoj Makedoniji ali ne i Makedonci u Bugarskoj, samo \u0107e bugarske \u017ertve komunisti\u010dke represije u Makedoniji biti zvani\u010dno rehabilitovane, ali ne i one makedonske u Bugarskoj, samo \u0107e Severna Makedonija garantovati ostvarenje prava Bugara u svojoj zemlji. A \u0161ta je sa Drugim svetskim ratom? Pa nisu Makedonci okupirali Bugare 1941. nego obratno. \u0160ta je sa \u017ertvama bugarske okupacije? Drugim re\u010dima, nema ni slova o makedonskoj zajednici u Bugarskoj i njihovim pravima, stradanjima pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. I, pri svemu tome, ovaj Protokol ne sadr\u017ei sve obaveze koje je makedonska strana preuzela, jer se poziva na neke prethodne dogovore koji \u0107e tek naknadno biti objavljeni. Drugim re\u010dima, status i posebnost makedonskog jezika, prava Makedonaca na sopstveni identitet, recipro\u010dno izvinjenje za bugarsku okupaciju ili zlo\u010dine po\u010dinjene u Drugom svetskom ratu, nisu ni slovom pomenuti.<\/p>\n

Nema, dakle, nijedne re\u010di o makedonskom jeziku, osim \u0161to se Protokol zavr\u0161ava napomenom da je on potpisan u Sofiji, \u201eu dva originalna primerka, svaki na zvani\u010dnom jeziku dr\u017eava \u2013 bugarskom jeziku, saglasno Ustavu Republike Bugarske i makedonskom jeziku, saglasno Ustavu Republike Severne Makedonije\u201c. Tokom prvog dana skup\u0161tinske rasprave, predsednica Evropske komisije Ursula fon Lajden je makedonske poslanike u Sobranju uveravala re\u010dima: \u201enema sumnje da je makedonski jezik va\u0161 jezik i mi to potpuno po\u0161tujemo\u201d. No, to mi se o\u010dito odnosi na briselsku administraciju, ali ne i na Bugare koji \u0107e, dakle, imati punu slobodu da i dalje tvrde kako makedonska nacija ne postoji i kako je makedonski jezik dijalekat bugarskog.<\/p>\n

\n

Sve su nacije izmi\u0161ljene, samo su neke umi\u0161ljenije od drugih<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Da se razumemo, sve su nacije, kako ka\u017ee Benedikt Anderson, \u201ezami\u0161ljene zajednice\u201c, moderni politi\u010dki proizvodi puni protivre\u010dnih, proizvoljnih istorijskih refleksija, pri\u010da o povezanosti krvi i tla, o juna\u010dkoj i drevnoj pro\u0161losti i slavnim precima. Noviji narativ o dana\u0161njim slovenskim Makedoncima kao potomcima drevnih Makedonaca, naslednicima Aleksandrovog carstva i sli\u010dno je, stoga, besmislica. Ali, isto tako, etni\u010dka, genetska i kulturna veza izme\u0111u dana\u0161njih Grka sa drevnim Grcima ili dana\u0161njih Bugara sa stepskim plemenom Bulgara po kojima su dobili ime, toliko je daleka i posredovana, da nijedna moderna politi\u010dka zajednica ne bi trebalo da pola\u017ee monopol na Aleksandra Velikog ili Samuila, a kamoli da na osnovu tog prava ograni\u010dava druge u pogledu imena zemlje, zastave i dr\u017eavnih simbola. Budu\u0107nost jedne evropske zemlje ne sme zavisiti od str. 34 u ud\u017ebeniku geografije za 7. razred osnovne \u0161kole. To je direktno suprotno \u201eduhu demokratije, po\u0161tovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda, i dostojanstva\u201c. Ako dana\u0161nji Bugari i Grci i dalje boluju od nacionalnih fikcija i frustracija, Evropska unija i njeni lideri trebalo bi da ih od njih trezne i le\u010de, a ne da ih ohrabruju pozdravljaju\u0107i sporazume koji po\u010divaju \u201ena kompromisima i ravnote\u017ei\u201d (Makron), pri \u010demu se jednima, koji su van unije, do samopotiranja su\u017eavaju osnovna politi\u010dka prava, dok se drugi, unutar nje, u\u010dvr\u0161\u0107uju u svojoj isklju\u010divosti.<\/p>\n

Autor je nau\u010dni saradnik na Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/07\/23\/biber-eu-nema-geopoliticku-viziju\/<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

Vankovska: Ovo nije lo\u0161e samo za makedonski narod, nego i za \u010ditav proces pro\u0161irenja<\/a><\/p><\/blockquote>\n