\u201cRadi se o staroj politici Bugarske prema Makedonskom pitanju jo\u0161 od vremena Todora \u017divkova u vrijeme socijalizma, a da se ni\u0161ta nije promijenilo u imperijalnom odnosu. Mo\u017eemo elaborirati naduga\u010dko i na\u0161iroko \u0161ta sve sadr\u017ee dokumenti o kojima se radi, i za\u0161to su skandalozni, ali, ukratko, radi se o ucjeni koja dolazi iz Sofije, a kojoj je sada legitimitet dao Brisel, tj. 27 dr\u017eava \u010dlanica. Onaj moto o jedinstvu u razli\u010ditostima pada u vodu kada je makedonski supstrat taj koji se pokazao neprihvatljivim, pa se Makedonci moraju odre\u0107i sebe da bi postali Evropljani (ako do toga uop\u0161te ikada do\u0111e). Dakle, po prvi puta otkako je po\u010deo proces pro\u0161irenja, od zemlje kandidatkinje se tra\u017ei da prihvati bilateralni identitetski problem kao kriterijum u duga\u010dkom procesu pregovaranja (kako to sporo i mu\u010dno ide zna dobro i sama Crna Gora). Na ovaj presedan su ukazivali ne samo svi poznavaoci evrointegraciskih procesa u zemlji, nego i iz EU. Ovaj presedan uskoro mo\u017ee postati pravilo za ostale zemlje kandidatkinje\u201d, ka\u017ee Vankovska.<\/p>\n
Njoj se \u010dini \u201cda do sada nikada nije bilo tako jedinstveno mi\u0161ljenje da je ovo lo\u0161e ne samo za makedonski narod, nego i za \u010ditav proces pro\u0161irenja\u201d.<\/p>\n
\u201cTzv. francuski predlog koji je danas odobren od samo samo ne\u0161to vi\u0161e od polovine poslanika u Sobranju, od kojih je ve\u0107ina nemakedonskog porijekla, zna\u010di da je makedonska strana prihvatila da se povinuje ne objektivnim zahtjevima u kontekstu Kopenha\u0161kih kriterijuma i evropskog acqui-a, nego i svim bugarskim identitetskim ucjenama. To se najprije odnosi na njihovo insistiranje da makedonski jezik ne postoji, tj. da je on dijalekt bugarskog i da je izmi\u0161ljen od Tita (kao i makedonska nacija), a da \u0107e se progres u pregovorima mjeriti i kroz godi\u0161nje izve\u0161taje koje \u0107e makedonske vlasti davati bugarskim, a koji se odnose na oblasti istorije i obrazovanja. Da to ka\u017eem plasti\u010dnije, to zna\u010di da je makedonski obrazovni sistem u rukama bugarskih vlasti, koje \u0107e davati odobrenje za sve metodolo\u0161ke i druge pedago\u0161ke sadr\u017eaje\u201d, ka\u017ee Vankovska, koja napominje da \u0107e \u201cbugarska dr\u017eava, preku Ministarstva spoljnih poslova, imati pravo da tra\u017ei krivi\u010dni progon za sve ono \u0161to ona smatra \u2018govorom mr\u017enje\u2019, a tu spada \u010dak i recimo tvrdnja da su bra\u0107a Miladinovci ili Goce Del\u010dev \u2013 Makedonci\u201d. \u201cSvaki put kada Sofija ne\u0107e biti zadovoljna, ona \u0107e mo\u0107i podi\u0107i veto na svakom poglavlju, bez obzira na \u0161to se ono odnosi\u201d.<\/p>\n
Profesorica Vankovska ka\u017ee da je, ipak, \u201cnajve\u0107i kuriozitet \u2018po\u010detak pregovora\u2019.<\/p>\n
\u201cMo\u017eda se sje\u0107ate da je Makedonija dobila kandidatski status daleke 2005-te, ali tek sada treba navodno po\u010deti sa pregovorima. Umjesto kao kod ostalih dr\u017eava \u010dlanica (uostalom te \u0107e se sada desiti i sa Albanijom) da se organizuje jedna konferencija, u makedonskom slu\u010daju \u0107e se to odvijati u dvije faze. Prva konferencija \u0107e biti spektakl ili, bolje, prazni politi\u010dki cirkus, a da bi zaista po\u010deli pregovori Makedonija se obavezala da \u0107e promijeniti Ustav da bi uvrstila 3200 gra\u0111ana bugarske nacionalnosti (prema zadnjem popisu). U stranim medijima je problem spinovan \u010dak do te mjere da se tvrdi da Bugarska ima problema zato \u0161to se njenoj manjini kr\u0161e ljudska prava u Makedoniji, i da bi se to sredilo Bugari moraju postati konstitutivni narod\u201d, ka\u017ee Vankovska.<\/p>\n
\u201cNaglasila sam ranije \u010dinjenicu da je za francuski predlog\/okvir glasalo vi\u0161e nemakedonaca nego poslanika makedonskog porijekla, i to ne slu\u010dajno. Po\u0161to je Makedonija od ratnog konflikta iz 2001. godine postala konsocijacija (zajednica etni\u010dkih zajednica), izme\u0111u ostalog, zbog za\u0161tite prava Albanaca (koji ne \u017eele biti manjina ve\u0107 konstitutivni narod), uveden je tzv. Badinterov princip dono\u0161enja odluka na centralnom i lokalnom nivou, po kome ne mo\u017ee do\u0107i do majorizacije kada su u pitanju identitetska prava, nego se odluka mora donijeti tzv. dvojnom ve\u0107inom (ve\u0107inom glasova uop\u0161te i ve\u0107inom glasova pretstavnika neve\u0107inskih zajednica). Danas se desilo obrnuto: o identitetu Makedonaca u procesu pregovaranja sa EU su fakti\u010dki odli\u010dili pripadnici manjina (a uz to je i ministar spoljnih poslova Albanac koji \u0107e potpisati uskoro i protokole kojima se operacionalizira \u010ditav proces, a koji su ostali tajna za javnost). Danas je odluka done\u0161ena nasuprot volji pripadnika naroda o \u010dijem se identitetu radi, jer istra\u017eivanja javnog mnjenja su pokazala da oko 75% Makedonaca ne podr\u017eava ulazak u EU pod ovim uslovima. Albanskim poslanicima je bilo vi\u0161e stalo da se ne zako\u010di put Albanije ka EU (koja je u \u2018paketu\u2019 sa Makedonijom ve\u0107 godinama), nego \u0161to su uzeli u obzir osje\u0107aje svojih sugra\u0111ana. Ranije je Makedonija bila podijeljeno dru\u0161tvo najvi\u0161e po interetni\u010dkoj liniji (Makedonci vs Albanci), a sada je podjela izme\u0111u ve\u0107ine Makedonaca (bez obzira na politi\u010dku pripadnost) i elita u vladaju\u0107oj koaliciji, ta\u010dnije Socijaldemokratskog saveza. Te\u0161ko je razumjeti za\u0161to je ova stranka \u017ertvovala i samu sebe (jer \u0107e biti definitivno zbrisana sa politi\u010dke karte na slede\u0107im izborima), i svoj narod, ali od Zorana Zaeva do ovog dana\u0161njeg anonimusa Kova\u010devskog, radi se o ljudima koji su instalirani spolja da bi \u2018rije\u0161ili\u2019 Makedonsko pitanje. Ne radi se o tome da velike sile na Zapadu ba\u0161 ne\u0161to mrze Makedonce \u2013 radi se o malom narodu koji je vi\u0161e smetnja, a geopoliti\u010dki ulozi su sada veliki. EU je apsolutno potrebno dokazati da nije zaboravila tzv. Zapadni Balkan sada kada je preko no\u0107i i usred rata dala kandidatski status Ukraijini i Moldaviji\u201d, ka\u017ee Vankovska.<\/p>\n
Ona dodaje da \u201cMakedonija ovim ne dobija aposlutno ni\u0161ta, jer pravi po\u010detak pregovora bi po\u010deo eventualno nakon izbora i to u (nevjerovatnom) scenariju da sada\u0161nja koalicija do\u0111e do 2-3 ve\u0107ine potrebne za promjenu Ustava da bi se zadovoljili Bugari\u201d. \u201cDo tada \u0107e unutra\u0161nje tenzije samo rasti, a od evropeizacije ne\u0107e biti ni\u0161ta. Na\u017ealost, proces pro\u0161irenja je odavno postao farsa \u2013 dovoljno je vidjeti \u2018napredak\u2019 Crne Gore ili Srbije (o Turskoj i ne govorimo vi\u0161e). Makedoniji se ne otvaraju vrata Evrope, nego je gurnuta na neki sporedni kolosijek dok se unutra\u0161nji intra-makedonski konflikt ne rije\u0161i. Postoje mi\u0161ljenja da je to i o\u010dekivanje nekih snaga, da se mala i slaba dr\u017eava stavi pod takav pritisa koji ne\u0107e mo\u0107i izdr\u017eati i onda \u0107e se raspasti po osi Tirana-Sofija za nekoliko godina. U me\u0111uvremenu, EU ima ve\u0107e brige u ekonomiji, energetici, bezbjednosti, itd, a novca i kapitala sve manje. Prosto je nevjerovatno da neko jo\u0161 ima obraza da govori o evropskim perspektivama i o \u2018ruskom uticaju\u2019 na Makedonce koji ne\u0107e tiho u no\u0107 da nestanu\u201d, ka\u017ee profesorica Vankovska za PCNEN.<\/p>\n
Sobranje usvojilo francuski predlog za deblokadu i pregovore s EU<\/a><\/p><\/blockquote>\n