{"id":350070,"date":"2022-07-18T06:11:20","date_gmt":"2022-07-18T04:11:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=350070"},"modified":"2022-07-18T06:11:20","modified_gmt":"2022-07-18T04:11:20","slug":"natasa-adzic-u-ovom-instant-svetu-nema-se-vremena-za-dugorocne-neizvesne-projekte","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/07\/18\/natasa-adzic-u-ovom-instant-svetu-nema-se-vremena-za-dugorocne-neizvesne-projekte\/","title":{"rendered":"Nata\u0161a Ad\u017ei\u0107: U ovom instant svetu nema se vremena za dugoro\u010dne neizvesne projekte"},"content":{"rendered":"

Rekla si mi da si zavr\u0161ila postdoktorske studije i vratila u svoje selo u Srbiju. \u0160ta si ti to studirala po bijelom svijetu da bi se vratila u selo?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U beli svet me je odvelo nau\u010dno usavr\u0161avanje. Nakon zavr\u0161enih osnovnih i master studija na teorisjkoj fizici u Beogradu, oti\u0161la sam u Ljubljanu na doktorske studije. Doktorat sam radila na Institutu Jo\u017eef Stefan u grupi za teorijsku biofiziku. Posle doktoriranja, preselila sam se u Be\u010d. Tamo sam bila zaposlena na Fakultetu za fiziku, Be\u010dkog Univerziteta na postdoktorskim studijama, u grupi za Fiziku meke materije. A kada sam i to zavr\u0161ila, donela sam veliku \u017eivotnu odluku: da ne pratim karijerne pute, ve\u0107 da\u00a0 se vratim tamo gde mi srce zadovoljnije kuca. Tako sam se ove godine vratila u Srbiju. I da, ove mesece sam provela u svom selu kod Vrnja\u010dke Banje, ali to mi je samo privremena destinacija gde skupljam energiju za nove radne izazove koji me \u010dekaju od septembra u Beogradu.<\/p>\n

U savremenoj nauci se te\u017ei uskim specijalizacijama. Gdje si ti tu?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Tako je. Nauka se razvija ubrzano granaju\u0107i se, i vode\u0107i nas dalje od onog centra iz kog smo krenuli, ali pritom se te grane malo prepli\u0107u s drugim, tako da danas imamo ekspanziju interdisciplinarnosti.<\/p>\n

Ja sam se iz tog tzv centra teorijske fizike, uputila u granu koja se bavi dogadjajima na skali od nanometra do milimetra. To je domen klasi\u010dne fizike, za koju va\u017ei Njutnova mehanika i mo\u017eda na prvi pogled nije izazovna kao zagonetna kvantna fizika. Medjutim, i ona je kompleksna zato \u0161to se bavi interakcijama mnogo\u010desti\u010dnih problema za \u010dije opisivanje su nam potrebni mo\u0107ni ra\u010dunari.<\/p>\n

Na doktoratu sam se bavila fenomenom elektrostati\u010dke interakcije proteina u fiziolo\u0161kim rastvorima. Problem je inspirisan biologijom, ja sam koristila matematiku da formuli\u0161em problem i do\u0161la do fizi\u010dkog zakona koji mo\u017ee biti va\u017ean u medicini i farmaciji.<\/p>\n

Na postdoktorskim studijama sam se bavila sinteti\u010dkim molekulima sa\u010dinjenim od DNK kratkih lanaca povezanih me\u0111u sobom tako da formiraju dendrimere – razgranate makromolekule. Opisuju\u0107i njihove fizi\u010dke osobine, otkrila sam da su ovi molekuli dobri nanokavezi, \u0161to zna\u010di da se mogu koristiti za transport manjih molekula, \u0161to je od velikog zna\u010daja za farmaciju.<\/p>\n

Da zaklju\u010dim, spektar problema samo na ovoj pomenutoj maloj skali je toliko veliki i raznovrstan da se stvara mnogo novih podgrana specijalizacija u okviru\u00a0 biofizike i fizike meke materije, udaljuju\u0107i nas koji se time bavimo od drugih oblasti fizike. Ali svaka ta specijalizacija za\u0111e malo u domen drugih nauka, tako da danas imamo lepu mogu\u0107nost da sara\u0111ujemo sa kolegama iz drugih nauka.<\/p>\n

Kriti\u010dari modernih prisupa u nauci koji idu na sve u\u017ee specijalizacije ka\u017eu da je to postalo toliko ekstremno\u00a0 da je sli\u010dno mentalnom hendikepu i da nau\u010dnici specijalci gube sposobnost razumijevanja stvarnog svijeta i njegove slo\u017eenosti.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Rekla bih da takvi kriti\u010dari gube sposobnost razumevanja stvarnog sveta i njegove slo\u017eenosti. \ud83d\ude42 U\u017ee specijalizacije su neminovnost zbog onog ubrzanog grananja disciplina u okviru date oblasti kog smo pomenuli. Istina je da postoji opasnost da se \u010dovek za\u010dauri u toj svojoj uskoj oblasti delovanja. Usled ekspanzivnog razvoja nauke danas je prili\u010dno zahtevno pratiti nau\u010dna dostignu\u0107a i samo iz svoje oblasti. I onda se fizi\u010dki nema vremena za bavljenje srodnim oblastima i sticanje \u0161irine u nau\u010dnom radu. Jo\u0161 kako je \u010dovek sklon zaboravljanju, lako se mo\u017ee otu\u0111iti od svoje mati\u010dne oblasti i ostati za\u010dauren u svojoj u\u017eoj specijalizaciji. Ali mislim da je to prepoznato kao opasnost i da ozbiljne institucije sistemski rade da to preduprede. Na primer, Fakultet za fiziku u Be\u010du je uveo praksu da profesori ne predaju predmete samo sa svoje katedre, nego da jednom u par godina uzmu predmet koji ne pripada njihovoj oblasti specijalizacije. Isto va\u017ei i za asistente. Tako pidsti\u010du da zaposleni redovno obnavljaju \u010ditavo gradivo sa studija i da se dopunski o novim dostignu\u0107ima iz tih oblasti edukuju.<\/p>\n

Doba renesanse je odavno pro\u0161lo i mislim da je nerealno o\u010dekivati od dana\u0161njeg nau\u010dnika da bude svestran poput Leonarda de Vin\u010dija<\/h2>\n

Tako\u0111e smatram da je u prirodi nau\u010dnika da \u017eeli da zna i da bude informisan o dostignu\u0107ima van svoje oblasti. I mnogi pojedinci individualno rade na tome da budu makar informisani, jer se za neko studiozno bavljenje problemima iz drugih oblasti nema vremena. Doba renesanse je odavno pro\u0161lo i mislim da je nerealno o\u010dekivati od dana\u0161njeg nau\u010dnika da bude svestran poput Leonarda de Vin\u010dija. Ipak obim znanja i raspolo\u017eivost nau\u010dnog alata danas je neuporedivo ve\u0107i nego tada, \u0161to za posledicu ima raspodelu nau\u010dnog posla. Mada moram primetiti da me\u0111u kolegama postoje takvi koji \u017eele i trude se da budu \u0161to svestraniji u nau\u010dnom radu. Me\u0111utim sistem funkcionisanja nauke je takav da ne ostavlja mnogo prostora za eksperimentisanje u rasejanim pravcima.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Nauka zahtijeva velika ulaganja. Kakve su onda \u0161anse malih sistema, malih dr\u017eava da ula\u017eu u nauku? \u0160ta ti, recimo, sada mo\u017ee\u0161 raditi u Srbiji?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u0160anse su onakve kakve ih stvorimo. Moram da pomenem svetli primer Slovenije, male dr\u017eave koja je jasno definisala svoj cilj razvoja, pokupila najbolje iz jugoslovenskog sistema i inkorporirala u novi zapadni na\u010din funkcionisanja. Tako da, iako je dr\u017eava na geografskoj mapi jedva vidljiva, na svetskoj mapi fizike je itekako prisutna. Dr\u017eava ula\u017ee koliko mo\u017ee u nauku i ima zna\u010dajan fond za putovanja radi nau\u010dnih usavr\u0161avanja. Mislim da su ti podsticaji \u010destih odlazaka \u0161to na jednonedeljne konferencije, \u0161to na vi\u0161emese\u010dne razmene va\u017eni jer daju mogu\u0107nost stvaranja me\u0111unarodne saradnje, a ona pak otvara mogu\u0107nost lak\u0161eg pristupa ve\u0107im eu fondovima. Tako onda novac pristi\u017ee sa vi\u0161e strana pa i mala dr\u017eava mo\u017ee da prati korak sa svetom, pod uslovom naravno da dr\u017eava napravi prvi korak i sistematski odvaja respektabilan deo bud\u017eeta za nauku. I to ne samo da bi se novac ulo\u017eio reda radi, ve\u0107 da se prepoznaju pravi konkurentni projekti koji prate svetske trendove. Na\u017ealost u Srbiji situacija nije tako sre\u0107na. Biti svetski nau\u010dnik u siroma\u0161noj zemlji kojoj ulaganje u nauku nije prioritet mnogo je te\u017ee nego ostvariti uspeh tamo gde je sve obezbedjeno da do uspeha dodje. Me\u0111utim Srbija jo\u0161 uvek ima genijalnih pojedinaca kojima to uspeva za rukom. Nadam se da \u0107u u saradnji sa takvim ljudima i onima iz sveta koje sam do sada upoznala uspeti da nastavim da plivam u svetskim nau\u010dnim tokovima.<\/p>\n

Svaka inicijativa povezivanja na Balkanu i nau\u010dne saradnje\u00a0 je itekako potrebna, ali bojim se da trenutno nemamo kapaciteta da\u00a0 sami pomeramo granice nauke sve i da se pove\u017eemo, jer su kvalitet i kvantitet nauke opali u svakoj od zemalja, te bi nam trebala pomo\u0107 razvijenijih zemalja da svoj nivo podignemo<\/h2>\n

Gdje je u tim tvojim vizijama region. Koliko inicijativa Otvoreni Balkan mo\u017ee doprinijeti \u0161irenju nau\u010dne saradnje u regionu?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Region je u zape\u0107ku svetske nauke na\u017ealost, \u010dast retkim pojedina\u010dnim izuzecima. Jugoslavija je bila na dobrom putu, ja sam uka\u010dila na osnovnim studijama par profesora koji su i\u0161li i na Istok i na Zapad da razvijaju svoju karijeru i nova znanja donosili nazad u mati\u010dnu ku\u0107u. Na\u017ealost\u00a0 ratovi 90ih pa posle neuspe\u0161na tranzicija su nas skrenuli sa tog puta i ostavili u nekoj izolaciji. Svaka inicijativa povezivanja na Balkanu i nau\u010dne saradnje\u00a0 je itekako potrebna, ali bojim se da trenutno nemamo kapaciteta da\u00a0 sami pomeramo granice nauke sve i da se pove\u017eemo, jer su kvalitet i kvantitet nauke opali u svakoj od zemalja, te bi nam trebala pomo\u0107 razvijenijih zemalja da svoj nivo podignemo. Mislim da bi prvo svaka zemlja morala da ulo\u017ei u stvaranje kadrog kadra, a onda da obezbedi uslove da taj kadar ima \u010dime raditi. Svaka od zemalja regiona ima problem sa odlivom mozgova. Mislim da upravo ti ljudi koji su stekli iskustvo vani mogu pomo\u0107i da se nauka zemalja regiona vrati na svetsku scenu. Onda bi procvetala i nau\u010dna saradnja u regionu. Ali da bi se dovoljan broj stru\u010dnjaka vratio u svoje zemlje, dr\u017eave treba da im obezbede adekvatne uslove za dostojanstven rad. Mora postojati sistemska\u00a0 podr\u0161ka, tj dr\u017eavni plan nau\u010dnog razvoja, da bi se uspe\u0161ni ljudi odlu\u010dili da napuste\u00a0 utabane staze za uspeh na Zapadu i svoju karijeru \u017ertvuju zarad upu\u0161tanja u neizvesnu avanturu na\u00a0 turbulentnom Balkanu, rezistentnom na promene i razvoj.<\/p>\n

Koliko ta marginalizovanost u svijetu nauke dodatno doprinosi kolonijalnoj prirodi periferija, kakav je Balkan, u odnosu na centre nau\u010dne imperijalne mo\u0107<\/strong>i?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Doprinosi itekako, sve u skladu sa definicijama kolonijalizma i periferije. U svetu globalizma \u010dovek mo\u017ee lako da ode da \u017eivi i radi gde su mu uslovi za to najbolji. Kada su se razvijene zemlje integrisale mi smo krenuli put dezintegracije i sada \u017eivimo posledice toga. To koliko dr\u017eave ula\u017eu u prosvetu, nauku i kulturu, mislim da mo\u017ee da bude indikator stepena njene suverenosti.<\/p>\n

Nauka ima smisla ako slu\u017ei op\u0161toj dobrobiti, ali op\u0161ta dobrobit nije cilj kapitalisti\u010dke ekonomije. Mo\u017ee li nauka da se odbrani od zloupotreba korporativne netransparentne i nekontrolisane mo\u0107i\u00a0 kojoj je cilj profit i kontrola?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nauka slu\u017ei op\u0161toj dobrobiti, a iz te op\u0161te dobrobiti korist mogu da izvuku i takvi korporativni sistemi koje pominjete. Mislim da nauka \u017eivi jo\u0161 uvek slobodno od takvih pritisaka. Kapitalizam se jeste uvukao u nauku, ali, koliko mogu da primetim, finansiranje projekata je koliko-toliko transparentno. Ono \u0161to je kapitalizam doneo, \u0161to se meni li\u010dno ne svi\u0111a, je \u0161to u ve\u0107ini zapadnih zemalja nau\u010dni radnik dobija ugovore oro\u010dene na period od 2-3 godine, posle kojih se o\u010dekuje da se promeni univerzitet, promeni zemlja, u cilju boljeg povezivanja sa drugim laboratorijama i pro\u0161irenju iskustva, saradnje, i sl. To je lepo za neki period \u017eivota, ali mislim da predugo traje taj put do dobijanja stalnije pozicije na jednom univerzitetu. To je jedan od razloga za\u0161to sam odlu\u010dila da se vratim, jer sam se zasitila seljenja i promena sredina. Potom, od\u00a0 nau\u010dnika se o\u010dekuje da se sam pobrine za svoje finansiranje i finansiranje svojih studenata, ako je do\u0161ao do pozicije da ima svoju grupu. To se radi pisanjem projekata koje treba da odobri neka komisija. To uzima\u00a0 prili\u010dno vremena i \u017eivaca. Ta neizvesnost finansiranja i nesigurnost radnog mesta u takvom kapitalisti\u010dkom sistemu je mnoge fizi\u010dare oterala iz akademije u industriju. To je sada jedan op\u0161ti trend na Zapadu. Jo\u0161 jedna stvar koja mi se ne svidja u takvom sistemu, jeste \u0161to se potencira da budu\u0107i rezultati predlo\u017eenog projekta moraju imati konkretnu primenu, u cilju op\u0161te dobrobiti, kako bi dobili finansiranje. Medjutim, kako ja dolazim iz teorijske fizike, svesna sam da taj zahtev nije uvek realan, tako da mi smeta \u0161to se finansiranje fundamentalne fizike zapostavlja na u\u0161trb primenjene. A upravo otki\u0107a na polju fundamentalne fizike su ta koja pokre\u0107u revolucije, mislim na industrijske, tehnolo\u0161ke. Naravno taj put od otkri\u0107a do realizacije je obi\u010dno dug, a u ovom instant svetu nema se vremena za dugoro\u010dne neizvesne projekte.<\/p>\n

A kada bi mogla da u nauci radi\u0161 \u0161ta te je volja, bez ovog tu\u0111eg interesnog uplitanja, na \u010demu bi voljela da radi\u0161 i \u0161ta da otkrije\u0161<\/strong>? O \u010demu ma\u0161ta mlada nau\u010d<\/strong>nica?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ne ma\u0161tam o velikim otkri\u0107ima. \u0160ta vi\u0161e i dalje imam problem da sebe do\u017eivim kao nau\u010dnicu. Sebe vidim kao turistkinju koja je stekla privilegiju da zaviri u svet nauke i da u njemu ne\u0161to napravi. Dokle god mi bude zanimljivo ostajem u tome da se trudim da doprinesem koliko mogu. Do sada sam uvidela da mi je od same teme istra\u017eivanja va\u017eniji metod rada. Zanimljivo mi je da koristim matematiku da opi\u0161em op\u0161te fenomene u prirodi vi\u0161e nego da prepustim ra\u010dunarima da izsimuliraju\u00a0 neki konkretan sistem. Nadam se da \u0107u u Beogradu biti zaklonjena od pritisaka kapitalisti\u010dkih trendova i da \u0107u imati mogu\u0107nost da se pre svega bavim fundamentalnom fizikom.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ne mogu da se sjetim imena, ali sam siguran da je jedna od prvih ekolo\u0161kinja, Amerikanka, rekla da poslije bicikla nije trebalo izmi\u0161ljati ni\u0161ta. Ta sprava koristi svima, a nikome \u0161tetu ne pravi. \u0160ta ti kao biciklistkinja i nau\u010dnica, naravski, ka\u017ee\u0161 na ovo?<\/strong><\/p>\n

Kao biciklistkinja apsolutno se sla\u017eem sa konstatacijom da je bicikl sprava koja mo\u017ee doneti koristi svima bez pravljenja \u0161tete. Meni li\u010dno poma\u017ee u nau\u010dnom radu jer se \u010desto\u00a0 uputim na neku biciklisti\u010dku turu kada treba da porazmislim o nekom problemu, steknem motivaciju, inspiraciju, samopouzdanje, snagu, fizi\u010dku i mentalnu. Tako da je bicikl moj najve\u0107i saveznik u prevazila\u017eenju problema svake vrste. A kao nau\u010dnica se ne mogu slo\u017eiti sa drugim delom, da posle nije trebalo ni\u0161ta vi\u0161e izmi\u0161ljati. To prosto nije u prirodi ljudi koji imaju taj poriv za istra\u017eivanjem. Jo\u0161 kako nauka ume da nagradi onim eureka momentom, tako i istra\u017eivanje donosi sre\u0107u onima koji se time bave, rekla bih \u010dak i ve\u0107u nego \u0161to donosi biciklizam kad se savlada neki uspon pa se otkrije prelepi deo planine sa pogledom koji oduzima dah…jer su izazovi s kojima se nau\u010dnik sre\u0107e te\u017ei, ti usponi i padovi traju dugo, neizvesnost je ve\u0107a, onda je samim tim i nagrada u vidu satisfakcije upe\u010datljivija kada se sve to uspe\u0161no savlada. Tako da treba pustiti ljude da se bave onim \u0161to ih \u010dini sre\u0107nim. Bilo to biciklizam ili nauka, ja preporu\u010dujem kombinaciju!<\/p>\n

Du\u0161ko VUKOVI\u0106<\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mladu nau\u010dnicu Nata\u0161u Ad\u017ei\u0107 upoznao sam prije nekoliko godina, na mome prvom biciklisti\u010dkom \u010ciker maratonu. Ovoga ljeta smo se nas dvoje dru\u017eili tre\u0107i put na istoj fribajkerskoj avanturi od Kraljeva do Herceg Novog, gdje smo se i dogovorili za ovaj razgovor, za koji smo koristili aplikaciju messenger.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":350185,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[4,12],"tags":[2084,2083,569],"class_list":["post-350070","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-prica-dana","tag-fizika","tag-nataa-adzic","tag-nauka"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/350070","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=350070"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/350070\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":350190,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/350070\/revisions\/350190"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/350185"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=350070"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=350070"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=350070"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}