{"id":350067,"date":"2022-07-16T07:00:20","date_gmt":"2022-07-16T05:00:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=350067"},"modified":"2022-07-16T07:00:20","modified_gmt":"2022-07-16T05:00:20","slug":"rusija-protiv-zapada-vodi-rat-za-opstanak-drzave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/07\/16\/rusija-protiv-zapada-vodi-rat-za-opstanak-drzave\/","title":{"rendered":"Rusija protiv Zapada vodi rat za opstanak dr\u017eave"},"content":{"rendered":"

Autor: Dmitrij Trenjin<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U borbi kakva se danas vodi izme\u0111u Rusije i Zapada, ukoliko elite ostanu fokusirane na li\u010dno boga\u0107enje, a dru\u0161tvo opu\u0161teno, ne samo da je nemogu\u0107e pobediti, nego i pre\u017eiveti<\/p>\n

Rovovi koji su iskopani izme\u0111u Rusije i zapadnih zemalja jo\u0161 od 2014. godine eruptirali su u aktivni sukob sa po\u010detkom ruske vojne operacije u Ukrajini. Drugim re\u010dima, \u201eVelika igra\u201c vi\u0161e nije igra. Postala je totalni rat, iako za sada hibridne prirode, po\u0161to oru\u017eani sukob u Ukrajini jo\u0161 uvek nije u punom obimu.<\/p>\n

Me\u0111utim, opasnost od njegovog intenziviranja u direktni sudar ne samo da postoji, nego se i uve\u0107ava.<\/p>\n

Izazov sa kojim se Rusija suo\u010dava je bez presedana u na\u0161oj istoriji. Nije stvar samo u tome \u0161to nam vi\u0161e nije preostalo ni saveznika, ni potencijalnih partnera na Zapadu. U\u010destale komparacije sa Hladnim ratom iz sredine i s kraja 20. veka su neprecizne i prili\u010dno dezorijenti\u0161u\u0107e. U kontekstu globalizacije i novih tehnologija, savremeni oblik konfrontacije ne samo da je ve\u0107eg obima nego onaj prethodni, nego je i daleko intenzivniji. Kona\u010dno, glavno polje teku\u0107e bitke locirano je unutar na\u0161e dr\u017eave.<\/p>\n

\n

Radikalniji ciljevi<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Asimetrija izme\u0111u protivnika je ogromna, naro\u010dito nesrazmera izme\u0111u vojnih snaga i njihovih sposobnosti. SAD i njihovi saveznici postavili su mnogo radikalnije ciljeve sebi u pore\u0111enju sa relativno konzervativnim strategijama obuzdavanja i odvra\u0107anja primenjivanih protiv Sovjetskog Saveza. Oni zapravo poku\u0161avaju da isklju\u010de Rusiju iz svetske politike kao nezavisnog aktera, te da kompletno uni\u0161te rusku ekonomiju.<\/p>\n

Uspeh ove strategije omogu\u0107io bi Zapadu, koji predvode Sjedinjene Dr\u017eave, da kona\u010dno re\u0161i \u201erusko pitanje\u201c i stvori povoljnu perspektivu za pobedu u konfrontaciji sa Kinom.<\/p>\n

Takav stav protivnika implicira da nema prostora ni za kakav ozbiljan dijalog, po\u0161to prakti\u010dno nema mogu\u0107nosti za kompromis koji bi bio zasnovan na ravnote\u017ei interesa izme\u0111u SAD i Rusije. Nova dinamika odnosa Rusije i Zapada obuhvata dramati\u010dno presecanje svih veza i uve\u0107an pritisak Zapada na Rusiju (na dr\u017eavu, dru\u0161tvo, ekonomiju, nauku, tehnologiju, kulturu, itd) na svim frontovima. Ovo vi\u0161e nije neslaganje izme\u0111u nekada\u0161njih hladnoratovskih protivnika, koji su nakon toga postali (nejednaki) partneri. Vi\u0161e li\u010di na povla\u010denje jasnije granice razdvajanja izme\u0111u njih, pri \u010demu Zapad odbija da prihvati \u010dak i minimalnu neautralnost bilo koje tre\u0107e zemlje.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, zajedni\u010dka antiruska agenda ve\u0107 je postala va\u017ean strukturni element jedinstva unutar Evropske unije, uz istovremeno ja\u010danje ameri\u010dkog vo\u0111stva u zapadnom svetu.<\/p>\n

U ovim okolnostima, iluzorno je nadati se da \u0107e protivnici Rusije da se urazume ili da \u0107e ih, usled unutra\u0161njih previranja u njihovim zemljama, jednog dana predstavljati umerenije figure. Do\u0161lo je do fundamentalnog preokreta ka raskidanju veza i konfrontaciji \u010dak i unutar politi\u010dkih klasa u zemljama u kojim je odnos prema Moskvi do sada bio zasnivan pre svega na va\u017enim ekonomskim interesima (Nema\u010dka, Italija, Francuska, Austrija, Finska). Stoga je verovatno da \u0107e sistemska konfrontacija izme\u0111u Zapada i Rusije biti dugotrajna.<\/p>\n

\n

Urgnentna neophodnost<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ova okolnost gotovo da u potpunosti poni\u0161tava prethodnu spoljnopoliti\u010dku strategiju Rusije ka SAD i EU, koja je imala za cilj da Zapad prizna bezbednosne interese Rusije, posti\u017eu\u0107i saradnju u oblastima globalne strate\u0161ke stabilnosti i evropske bezbednosti, neme\u0161anje u unutra\u0161nja pitanja i izgradnju uzajamno korisnih ekonomskih i drugih veza sa Va\u0161ingtonom i Briselom. Me\u0111utim, uvi\u0111anje da je prethodna agenda sada irelevantna ne zna\u010di da treba da odustanemo od aktivne politike i potpuno se prepustimo okolnostima.<\/p>\n

Rusija tokom perioda konfrontacije sa Zapadom i zbli\u017eavanja sa nezapadnim zemljama mora staviti akcenat na samodovljnost. Dr\u017eava \u0107e sve vi\u0161e morati da se sama snalazi. Ishod konfrontacije, ipak, nije predodre\u0111en. Okolnosti uti\u010du na Rusiju, ali ruska politika tako\u0111e mo\u017ee da menja svet oko sebe. Ono glavno \u0161to treba imati na umu je da nema strategije bez jasnih ciljeva. Moramo po\u010deti od nas samih, sa sve\u0161\u0107u o tome ko smo, odakle dolazimo i \u010demu te\u017eimo, na osnovu na\u0161ih vrednosti i interesa.<\/p>\n

Spoljna politika oduvek je bila tesno vezana za unutra\u0161nju politiku u njenom naj\u0161irem zna\u010denju, uklju\u010duju\u0107i ekonomiju, dru\u0161tvene odnose, nauku, tehnologiju, kulturu, itd. Suo\u010davaju\u0107i se sa novim tipom rata koji je Rusija prinu\u0111ena da vodi, bri\u0161e se linija izme\u0111u onoga \u0161to smo u prethodnim erama nazivali \u201elinijom fronta\u201c i \u201epozadinom\u201c. U takvoj borbi ne samo da je nemogu\u0107e pobediti, nego je nemogu\u0107e i pre\u017eiveti ukoliko elite ostanu fokusirane na li\u010dno boga\u0107enje, a dru\u0161tvo u depresivnom i preterano opu\u0161tenom stanju.<\/p>\n

Ponovno uspostavljanje Ruske Federacije na politi\u010dki odr\u017eivijoj, ekonomski efikasnoj, dru\u0161tveno pravednoj i moralno zdravoj osnovi postaje urgentna neophodnost. Moramo da shvatimo da strate\u0161ki poraz koji Zapad, predvo\u0111en Sjedinjenim Dr\u017eavama, priprema Rusiji ne\u0107e doneti mir i posledi\u010dnu obnovu odnosa. Veoma je verovatno da bi se pozornica \u201ehibridnog rata\u201c prosto premestila iz Ukrajine dalje na istok, unutar granica Rusije, pa bi njeno postojanje u sada\u0161njem obliku bilo dovedeno u pitanje.<\/p>\n

\n

Aktivno suprotstavljanje<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ovoj strategiji neprijatelja treba se aktivno suprotstaviti.<\/p>\n

U domenu spoljne politike, najhitniji cilj o\u010digledno je ja\u010danje nezavisne Rusije kao civilizacije, kao velikog nezavisnog globalnog igra\u010da, kako bi se pru\u017eio prihvatljiv nivo bezbednosti i stvorili povoljni uslovi za sveobuhvatan razvoj. Kako bi se ovaj cilj mogao ostvariti u aktuelnim okolnostima \u2013 koje iz dana u dan postaju sve slo\u017eenije i te\u017ee \u2013 potrebna je efikasna integrisana strategija: op\u0161tepoliti\u010dka, vojna, ekonomska, tehnolo\u0161ka, informaciona, itd.<\/p>\n

Prvi i najva\u017eniji zadatak ove strategije je postizanje strate\u0161kog uspeha u Ukrajini u okvirima koji su postavljeni i obja\u0161njeni javnosti. Neophodno je razjasniti deklarisane ciljeve operacije i koristiti svaku priliku za njihovo ostvarenje. Nastavak onoga \u0161to mnogi sada nazivaju \u201ela\u017enim ratom\u201c dovodi do prolongiranja vojnih aktivnosti, rastu\u0107ih gubitaka i opadanja zna\u010daja me\u0111unarodne pozicije Rusije. Re\u0161avanje ve\u0107ine drugih dr\u017eavnih strate\u0161kih ciljeva sada direktno zavisi od toga da li \u0107e i kada biti ostvaren strate\u0161ki uspeh u Ukrajini.<\/p>\n

Najva\u017eniji od onih \u0161irih spoljnopoliti\u010dkih ciljeva nije ru\u0161enje amerocentri\u010dnog svetskog poretka svim sredstvima i po svaku cenu (njegova erozija te\u010de usled nezavisnih faktora, ali bi ruski uspeh u Ukrajini predstavljao bolan udarac za ameri\u010dku globalnu hegemoniju), a naravno ni povratak u ovaj kontekst po povoljnijim uslovima, nego izgradnja novog sistema me\u0111unarodnih odnosa sa nezapadnim zemljama, te formiranje, u saradnji sa njima, novog svetskog poretka i njegov posledi\u010dni razvoj. Moramo da radimo na ovome sada, mada \u0107e potpuno posve\u0107ivanje ovom cilju biti mogu\u0107e tek nakon strate\u0161kog uspeha u Ukrajini.<\/p>\n

Uobli\u010davanje nove geopoliti\u010dke, geoekonomske i vojno-strate\u0161ke realnosti u zapadnim delovima biv\u0161eg Sovjetskog Saveza \u2013 u Donbasu i Novorusiji, postaje ekstremno va\u017eno u ovom kontekstu. Dugoro\u010dni prioritet ovde je dalji razvoj savezni\u010dkih odnosa i integracionih veza sa Belorusijom. Ova kategorija tako\u0111e uklju\u010duje ja\u010danje bezbednosti Rusije u Centralnoj Aziji i na Ju\u017enom Kavkazu.<\/p>\n

\n

Glavni pravci<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U pogledu obnove inostranih ekonomskih odnosa i stvaranja novog modela svetskog poretka, najva\u017eniji pravci su saradnja sa svetskim silama \u2013 Kinom i Indijom, kao i Brazilom, te vode\u0107im regionalnim igra\u010dima \u2013 Turskom, zemljama ASEAN-a, zalivskim dr\u017eavama, Iranom, Egiptom, Al\u017eirom, Izraelom, Ju\u017enom Afrikom, Pakistanom, Argentinom, Meksikom i drugima.<\/p>\n

Upravo su ovo oblasti u kojim bi glavni resursi diplomatije, ekonomske saradnje, te informativne i kulturne sfere trebalo da budu upotrebljeni, umesto u tradicionalnim evro-atlantskim arenama. Dok je u vojnom smislu glavni fokus Rusije sada na zapadu, za druge oblasti fokus je ostatak sveta, odnosno onaj ve\u0107i i dinami\u010dniji njegov deo.<\/p>\n

Zajedno sa razvojem bilateralnih odnosa, nov prioritet trebalo bi dodeliti multilateralnim interakcijama izme\u0111u dr\u017eava nezapadnog dela sveta. Potreban je ve\u0107i fokus na izgradnju me\u0111unarodnih institucija. Evroazijskoj ekonomskoj uniji, Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti, \u0160angajskoj organizaciji za saradnju, BRIKS-u i mehanizmima za dijalog i partnerstvo izme\u0111u Ruske Federacije i ASEAN-a, Afrike i latinske Amerike potreban je podsticaj za dalji razvoj. Rusija je sposobna za vode\u0107u ulogu u razvoju okvirne ideologije za ove organizacije, harmonizuju\u0107i interese partnerskih zemalja i koordini\u0161u\u0107i zajedni\u010dke agende.<\/p>\n

U odnosu na Zapad, strategija Rusije nastavi\u0107e da se bavi obuzdavanjem nuklearnih, konvencionalnih i sajber sposobnosti Sjedinjenih Dr\u017eava, kao i njihovim odvra\u0107anjem od primene vojnih pritisaka ili \u010dak napada protiv Rusije i njenih saveznika. Nikada od okon\u010danja sovjetsko-ameri\u010dke konfrontacije nije prevencija nuklearnog rata bila va\u017enija nego sada. Novi izazov nakon postizanja strate\u0161kog uspeha u Ukrajini bi\u0107e primoravanje NATO zemalja da zapravo priznaju ruske interese i nove granice Rusije.<\/p>\n

Moskva mora pa\u017eljivo da proceni smislenost, mogu\u0107nosti i granice saradnje sa razli\u010ditim politi\u010dkim i dru\u0161tvenim grupama na Zapadu, kao i sa drugim privremenim i potencijalnim saveznicima izvan bloka, \u010diji interesi se u nekim aspektima poklapaju sa ruskim. Nije zadatak naneti neprijatelju \u0161tetu bilo gde, nego iritiraju\u0107im potezima razvu\u0107i pa\u017enju i resurse protivnika dalje od Rusije, te proizvesti unutra\u0161nju politi\u010dku situaciju u SAD i EU koja je povoljna za Moskvu.<\/p>\n

\n

Najva\u017eniji cilj<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Najva\u017eniji cilj u ovom smislu je razvoj strategije za nastaju\u0107u konfrontaciju izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava i Kine. Partnerska priroda rusko-kineskih odnosa je glavni faktor razlikovanja izme\u0111u aktuelnog \u201ehibridnog rata\u201c protiv Zapada i onog ranijeg, \u201ehladnog\u201c. Iako Peking nije formalni vojni saveznik Moskve, strate\u0161ko partnerstvo izme\u0111u ove dve zemlje zvani\u010dno je okarakterisano kao vi\u0161e od oficijelnog savezni\u0161tva. Najve\u0107i ekonomski partner Rusije nije se pridru\u017eio antiruskim sankcijama, ali su kineske kompanije i banke duboko integrisane u svetsku ekonomiju, pa su obazrive u odnosu na sankcije SAD i EU, \u0161to ograni\u010dava mogu\u0107e interakcije. Postoji uzajamno razumevanje izme\u0111u lidera Rusije i Kine, a narodi ove dve zemlje gaje prijateljske odnose. Kona\u010dno, Sjedinjene Dr\u017eave tretiraju obe dr\u017eave kao protivnike \u2013 Kinu kao glavnog konkurenta, a Rusiju kao glavnu atkuelnu pretnju.<\/p>\n

Ameri\u010dka politika dodatno zbli\u017eava Rusiju i Kinu. U uslovima \u201ehibridnog rata\u201c, politi\u010dka i diplomatska podr\u0161ka iz Kine, pa \u010dak i ograni\u010dena ekonomska i tehnolo\u0161ka saradnja sa njom veoma su zna\u010dajni za Rusiju. Moskva trenutno nema mogu\u0107nost da nametne jo\u0161 bli\u017ee veze sa Pekingom, ali nema potrebe da se te\u017ei prebliskom savezu.<\/p>\n

Ukoliko se ameri\u010dko-kineske kontradikcije pogor\u0161aju, Rusija bi trebalo da bude spremna da podr\u017ei Peking politi\u010dki, pa i da u ograni\u010denom obimu i pod odre\u0111enim uslovima pru\u017ei vojno-tehni\u010dku asistenciju, izbegavaju\u0107i pritom direktno u\u010de\u0161\u0107e u konfliktu sa Va\u0161ingtonom. Otvaranje \u201edrugog fronta\u201c u Aziji te\u0161ko da \u0107e zna\u010dajno olabaviti pritisak Zapada protiv Rusije, ali \u0107e dramati\u010dno uve\u0107ati tenzije u odnosima izme\u0111u Rusije i Indije.<\/p>\n

\n

Temeljna revizija<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Prelazak iz konfrontacionisti\u010dkog, ali uslovno i dalje mirnog stanja ekonomskih odnosa izme\u0111u Rusije i Zapada ka stanju ekonomskog rata zahteva od Rusije temeljnu reviziju njene spoljne ekonomske politike. Ova politika ne mo\u017ee se vi\u0161e implementirati prete\u017eno na osnovama ekonomske ili tehnolo\u0161ke pragmati\u010dnosti.<\/p>\n

Implementacija mera za dedolarizaciju i repatrijaciju of\u0161or finansija je u toku. Poslovne elite (\u010desto neta\u010dno nazivane \u201eoligarsima\u201c) koje su ranije ostvarivale profit izvan dr\u017eave sada se na silu \u201enacionalizuju\u201c. Uvozni supstituti su u razvoju. Ruska ekonomija pomera fokus sa politike izvoza sirovina ka razvoju zatvorenog ciklusa proizvodnih procesa. Do sada je me\u0111utim dr\u017eava uglavnom bila defanzivna i reaktivna.<\/p>\n

Sada je neophodno napredovati od odmazde ka inicijativama koje \u0107e oja\u010dati rusku poziciju u totalnom ekonomskom ratu koji nam je Zapad objavio, \u0161to bi Rusiji omogu\u0107ilo da nanese zna\u010dajnu \u0161tetu neprijatelju. U tom smislu, neophodno je te\u0161nje uvezivanje dr\u017eave i poslovne zajednice, kao i primena koordinisane politike u sektorima kao \u0161to su finansije, energetika, metalurgija, poljoprivreda, savremene tehnologije (naro\u010dito one informacione i komunikacione), transport, logistika, vojni izvoz i ekonomske integracije \u2013 kako unutar okvira Evroazijske ekonomske unije, tako i povodom dr\u017eavne zajednice Rusije i Belorusije, a uzimaju\u0107i u obzir novu realnost u Donbasu i regionu severnog Crnog mora.<\/p>\n

Odvojeni zadatak je promena ruskog pristupa i politi\u010dkih pozicija povodom problema klimatskih promena u izmenjenim okolnostima. Tako\u0111e je va\u017eno utvrditi prihvatljive granice ruske finansijske, ekonomske i tehnolo\u0161ke zavisnosti od neutralnih zemalja (pre svega Kine) i pokrenuti tehnolo\u0161ko partnerstvo sa Indijom.<\/p>\n

Rat je uvek najozbiljniji i najsuroviji test otpornosti, izdr\u017eljivosti i unutra\u0161nje snage. Danas i u doglednoj budu\u0107nosti, Rusija \u0107e biti zemlja u ratu. Bi\u0107e u stanju da se odr\u017ei jedino ukoliko se vlast i dru\u0161tvo ujedine na osnovama solidarnosti i uzajamnih obaveza, mobili\u0161u sve dostupne resurse i istovremeno pro\u0161ire mogu\u0107nosti za gra\u0111ane-preduzetnike, uklanjaju\u0107i o\u010digledne prepreke koje slabe zemlju iznutra, te razviju realisti\u010dnu strategiju protiv spoljnih protivnika.<\/p>\n

Do sada smo slavili Pobedu koju su prethodne generacije izvojevale 1945. godine. Sada\u0161nji izazov svodi se na pitanje da li smo u stanju da sa\u010duvamo i razvijemo dr\u017eavu. Kako bi ovo postigli, ruska strategija mora da prevazi\u0111e okolnosti koje je ograni\u010davaju.<\/p>\n

Novi Standard<\/a>\/Russiancouncil.ru<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rat je uvek najozbiljniji i najsuroviji test otpornosti, izdr\u017eljivosti i unutra\u0161nje snage. Danas i u doglednoj budu\u0107nosti, Rusija \u0107e biti zemlja u ratu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":337730,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[612,2082],"class_list":["post-350067","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-rusija","tag-tenjin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/350067","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=350067"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/350067\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":350069,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/350067\/revisions\/350069"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/337730"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=350067"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=350067"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=350067"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}