U Rezoluciji koja je Odboru za spoljne poslove predlo\u017eena 29. jula pro\u0161le godine, izra\u017eava se stav Kongresa da “pojedinci odgovorni za ubistva ameri\u010dkih dr\u017eavljana u Srbiji, Jilija, Agrona i Mehmeta Biti\u0107ija u julu 1999. godine, treba da budu izvedeni pred lice pravde” i da SAD treba da “posvete dovoljno resursa da u potpunosti pomognu i nadgledaju napore Srbije da istra\u017ei i krivi\u010dno goni takve osobe”.<\/p>\n
Prema ta\u010dki dva Rezolucije, za osudu je \u0161to nijedan pojedinac nikada nije progla\u0161en krivim za ubistvo bra\u0107e Biti\u0107i, ili za bilo koji drugi zlo\u010din u vezi sa njihovom smr\u0107u, i da se nijedan pojedinac ne suo\u010dava \u010dak ni sa optu\u017ebama za ove zlo\u010dine.<\/p>\n
U ta\u010dki tri se navodi da Vlada Srbije, njena nadle\u017ena ministarstva i slu\u017ebe, uklju\u010duju\u0107i i Tu\u017eila\u0161tvo za ratne zlo\u010dine Srbije, treba da daju prioritet istrazi i krivi\u010dnom gonjenju \u0161to je pre mogu\u0107e aktuelnih ili biv\u0161ih zvani\u010dnika, za koje se veruje da su odgovorni za njihovu smrt, direktno ili indirektno.<\/p>\n
“Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave treba da izdvoje dovoljno resursa da u potpunosti pomognu i pravilno prate napore Vlade Srbije, njenih nadle\u017enih ministarstava i kancelarija da \u0161to pre istra\u017ee i krivi\u010dno gone one osobe za koje se veruje da su odgovorne za njihovu smrt, direktno ili indirektno”, navodi se u \u010detvrtoj ta\u010dki Rezolucije.<\/p>\n
U petoj odnosno poslednjoj ta\u010dki, SAD navode da napredak u re\u0161avanju ovog slu\u010daja, ili nedostatak istog, treba da bude va\u017ean faktor koji odre\u0111uje dalji razvoj odnosa izme\u0111u SAD i Srbije.<\/p>\n
Ameri\u010dki dr\u017eavljani albanskog porekla Ili (Ylli), Agron i Mehmet Biti\u0107i (Bytyqi) ubijeni su 1999. godine u Srbiji, nakon rata na Kosovu.<\/p>\n
Oni su se u sastavu “Atlantske brigade” borili na strani Oslobodila\u010dke vojske Kosova (OVK) tokom rata na Kosovu, a uhap\u0161eni su po zavr\u0161etku NATO bombardovanja 1999. godine na granici sa Kosovom zbog ilegalnog prelaska u Srbiju.<\/p>\n
Nakon odle\u017eane prekr\u0161ajne kazne od 15 dana pu\u0161teni su iz zatvora, ali ih srpska policija odvodi u bazu Specijalnih antiteroristi\u010dkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu, koja je bila pod komandom Gorana Radosavljevi\u0107a Gurija.<\/p>\n
Radosavljevi\u0107 je odbacio bilo kakvu odgovornost za smrt bra\u0107e Biti\u0107i.<\/p>\n
Njihova tela, sa vezanim rukama i ranama od ispaljenih metaka na potiljcima, otkrivena su u julu 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, u isto\u010dnoj Srbiji, zajedno sa drugim telima kosovskih Albanaca.<\/p>\n
Za njihovo ubistvo jo\u0161 nije niko optu\u017een.<\/p>\n