{"id":349677,"date":"2022-07-11T07:11:23","date_gmt":"2022-07-11T05:11:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=349677"},"modified":"2022-07-11T07:11:23","modified_gmt":"2022-07-11T05:11:23","slug":"nikada-vise","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/07\/11\/nikada-vise\/","title":{"rendered":"Nikada vi\u0161e?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Nakon krvoproli\u0107a iz Prvog, a posebno Drugog svetskog rata, Zapadna Evropa je napustila ideju i praksu rata kao imperijalnog osvajanja susedne teritorije. I mentalno i prakti\u010dno, ovakav rat je (p)ostao nemogu\u0107 na evropskom Zapadu.<\/p>\n

Danas je gotovo nezamisliva vojna invazija npr. Francuske na Austriju, \u0160panije na Englesku, ili Danske na \u0160vedsku, zar ne? A zbog \u010dega, moli\u0107u?<\/p>\n

Ako su zbog vere, dinastije, nacije, teritorija ili Napoleona, ratovi izme\u0111u ba\u0161 tih (i ostalih) evropskih dr\u017eava bili vo\u0111eni stole\u0107ima, jo\u0161 od srednjeg do 19. veka?<\/p>\n

Uprkos toj krvolo\u010dnoj istoriji, Prvi svetski rat je trebao da bude \u201eRat koji \u0107e okon\u010dati sve ratove\u201c, a univerzalni kredo posle Drugog svetskog ratav je postao \u2013 \u201eNikada vi\u0161e\u201c.<\/p>\n

I zaista, mnogi gra\u0111ani evropskog Zapada su naprasno prestali da vla\u017eno sanjare ili ma\u0161taju o tome kako da fizi\u010dki elimini\u0161u jedni druge.<\/p>\n

Ili kako da isprave nacionalne granice u skladu sa sopstvenom verzijom istorije i (ne)pravde.<\/p>\n

Umesto toga, posveti\u0161e se unutra\u0161njem rastu i razvoju, napretku i blagostanju, te nekakvim ljudskim, \u017eenskim, manjinskim i gej pravima.<\/p>\n

Skoro preko no\u0107i, promeni\u0161e se i me\u0111unarodno pravo, kao i umetnost i knji\u017eevnost, javni spomenici, odnosno \u010ditava kultura Evrope kao mirovnog projekta.<\/p>\n

I, umesto uobi\u010dajenog ili svakodnevnog stanja stvari, osvaja\u010dki rat je postao sankcionisan kao zlo\u010din ili tabu.<\/p>\n

JEDINSTVO U RAZNOLIKOSTI:<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ta neverovatna pri\u010da o uspehu obi\u010dno glasi ovako.<\/p>\n

Zapad kontinenta koji je prouzrokovao dva najve\u0107a rata u svetskoj istoriji, sada je katarzi\u010dno smislio ne\u0161to potpuno druga\u010dije \u2013 Evropsku zajednicu za ugalj i \u010delik (1951).<\/p>\n

Dakle, zajedni\u010dko tr\u017ei\u0161te uglja i \u010delika, kao dve klju\u010dne ratne sirovine. Svesna namera je bila u spre\u010davanju konkurencije me\u0111u evropskim dr\u017eavama oko prirodnih bogatstava, \u010dime bi rat postao ne samo kognitivno nezamisliv, ve\u0107 i prakti\u010dno neostvariv.<\/p>\n

Iz tih mirovnih aspiracija, vremenom je izrasla i Evropska unija.<\/p>\n

Kao organizacija koja je imala da spre\u010di sukobe na kontinentu, i prostoru \u010dije tlo je ve\u0107 izda\u0161no na\u0111ubreno ljudskom krvlju.<\/p>\n

Da promovi\u0161e saradnju, mobilnost i slobodnu trgovinu me\u0111u evropskim preduzetnicima, studentima, turistima, i dr\u017eavama-nacijama, po\u0161tuju\u0107i njihovu me\u0111usobnu razli\u010ditost ili \u201ejedinstvo u raznolikosti\u201c.<\/p>\n

Nakon sloma svojih diktatura, toj i takvoj EU pristupaju i Gr\u010dka (1981) i \u0160panija i Portugal (1986). Nakon kraja Hladnog rata, i neutralne Austrija, Finska i \u0160vedska (1995).<\/p>\n

Najzad, nakon sloma Sovjetskog Saveza (1991), sve dr\u017eave sa evropskog Istoka tako\u0111e pristupaju ili nastoje da pristupe EU.<\/p>\n

\u010clanice EU ovako postaju i Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka, Slovenija i Ma\u0111arska (2004), Bugarska i Rumunija (2007) i Hrvatska (2013).<\/p>\n

Dogodila se istinska metamorfoza Evrope, tog hroni\u010dno rascepkanog, krvolo\u010dnog i zara\u0107enog dela sveta.<\/p>\n

A posebno transformacija naci(onali)sti\u010dke Nema\u010dke u motor evropskih integracija i razvoja (uzgred, sli\u010dno se dogodilo i u posleratnom Japanu).<\/p>\n

Sve je to u\u010dvrstilo masovno uverenje da stvaramo korpus nekakvih pravila pona\u0161anja koja \u0107e o\u010duvati mir u svetu, te da smo najzad skapirali tu neku \u2013 civilizaciju?<\/p>\n

Nakon pada Berlinskog zida, slavodobitna samouverenost oko pobede mira i liberalnih vrednosti Zapada bila je tolika da se odistinski pisalo, govorilo i mislilo o \u2013 kraju istorije (1989).<\/p>\n

Ne u smislu da vi\u0161e ne\u0107e biti istorijskih doga\u0111aja na planeti (kako se pogre\u0161no tuma\u010di Fukujamina hipoteza), ve\u0107 samo da ne\u0107e biti krupnih sukoba izme\u0111u razli\u010ditih ideolo\u0161kih koncepcija, odnosno razli\u010ditih politi\u010dkih vizija, vrednosti, i na\u010dina ure\u0111enja dru\u0161tvenog \u017eivota.<\/p>\n

Bogatstvo i blagostanje \u0107e uvesti liberalni kapitalizam, kapitalizam \u0107e doneti demokratiju, a demokratija \u0107e doneti mir.<\/p>\n

Uostalom, to se ve\u0107 dogodilo u ratobornoj Zapadnoj Evropi.<\/p>\n

A za\u0161to ne bi u ostatku sveta?<\/p>\n

Liberalni svetski poredak zato i po\u010diva na mantri o \u201eNikada vi\u0161e\u201c.<\/p>\n

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (usvojena 10. decembra 1948) bila je usvojena zato \u0161to se \u201eme\u0111unarodna zajednica zaklela da nikad vi\u0161e ne\u0107e dozvoliti da se ponove zverstva iz Drugog svetskog rata\u201c.<\/p>\n

Dakle, nikad vi\u0161e ne\u0107e biti genocida. Nikad vi\u0161e velike nacije ne\u0107e brisati one manje sa mape sveta.<\/p>\n

Nikad vi\u0161e ne\u0107emo biti zavedeni slatkore\u010divim nacionalistima, odnosno diktatorima koji pozivaju na rat.<\/p>\n

Ili \u0107emo umeti da ih prepoznamo, bar ovde u Evropi.<\/p>\n

POHOD NA ISTORIJU:<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kad ono, me\u0111utim.<\/p>\n

Uprkos relativnom blagostanju, blokovskoj nesvrstanosti, i bivanju na korak do ulaska u Evropsku zajednicu, SFR Jugoslavija je po\u010detkom 1990-ih radije odabrala \u2013 nacionalizam.<\/p>\n

Na prvim slobodnim izborima, gra\u0111ani Jugoslavije izabrali su nacionalisti\u010dke lider\u010di\u0107e da ih predvode u pohodu na istoriju, te na izma\u0161tanu nacionalnu pro\u0161lost umesto evropske budu\u0107nosti.<\/p>\n

I, Jugoslavija se balkanizovala u brutalnom krvoproli\u0107u vo\u0111enom etni\u010dkim principima i imperijalnim ambicijama (Velike Srbije).<\/p>\n

Nikad vi\u0161e?<\/p>\n

Prvi posleratni genocid u Evropi dogodio se u Srebrenici 1995. godine, ta\u010dno 50 godina nakon Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Dok su ovda\u0161nji zlo\u010dinci dobro znali \u0161ta planiraju, kao i da nikakvog kraja istorije ne\u0107e biti.<\/p>\n

U presretnutim razgovorima izme\u0111u Radovana Karad\u017ei\u0107a i Dobrice \u0106osi\u0107a (8. juna 1991), \u0106osi\u0107 kafanski mudruje slede\u0107e: \u201eOvde radi istorija. Pojavila se jedna teorija u filozofiji: kraj istorije; to su po\u010dele neke budale da \u0161ire\u2026 Me\u0111utim, istorija radi punom parom\u201c, a Karad\u017ei\u0107 dodaje \u201eTek \u0107e evropski nacionalizam da se razbukta. Oni misle da je pro\u0161lo vreme nacionalizama. Ma, nema govora\u201c.<\/p>\n

\u0106osi\u0107 je zatim nastavio da drobi o tome kako su \u010ditava srednjoevropska filozofija i knji\u017eevnost \u201eni\u0161ta originalno\u201c, jer tamo imaju samo dva zna\u010dajna pisca \u2013 \u201e\u0160vejka (sic!) i Kafku\u201c.<\/p>\n

Da, \u0107ale nacije \u0106osi\u0107 o\u010digledno ne zna da se autor sjajnog i antiratnog Dobrog vojnika \u0160vejka zove Jaroslav Ha\u0161ek.<\/p>\n

Sli\u010dno tome, dok je Zapad uljuljkano, ute\u0161no i naivno poverovao sopstvenoj frazi o \u201eNikada vi\u0161e\u201c, nacionalisti\u010dki re\u017eim u Rusiji je obnavljao svoju vojsku i imperijalne svetonazore.<\/p>\n

Izgradio mo\u0107nu propagandnu ma\u0161ineriju, kao i mafija\u0161ku dr\u017eavu i privredu koju kontroli\u0161e \u0161a\u010dica ljudi.<\/p>\n

Zvu\u010di poznato?<\/p>\n

Zapad je skretao svoj pogled u stranu kad je Rusija pacifikovala \u010ce\u010deniju, kada je Putin prvi put napao Ukrajinu i anektirao Krim, pa i drugi put, kad je okupirao Donbas.<\/p>\n

Ili otvoreno negirao postojanje ukrajinske dr\u017eave i nacije, isto kao \u0161to se u Srbiji po \u0106irilicama negiraju crnogorska, bo\u0161nja\u010dka, makedonska, te hrvatska dr\u017eava-nacija.<\/p>\n

Zapad je \u017emurio i kad je Moskva finansirala ekstremno desni\u010darske pokrete, kupovala politi\u010dare, analiti\u010dare i novinare sa Zapada (i Balkana), te lansirala svoje viralne kampanje dezinformacija.<\/p>\n

Jer, u pitanju su nekakve banalne objave na Fejsbuku, koga briga za to?<\/p>\n

Ili za boga\u0107enje diktatora i njihovih ortaka na Divljem Istoku uop\u0161te?<\/p>\n

IMA ISTORIJE, NEMA OPU\u0160TANJA:<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Drugim re\u010dima, \u010ditave tri decenije, Zapad nije ose\u0107ao nikakvu pretnju iz Rusije, s ljubavlju. Zato \u0161to \u201eNikada vi\u0161e\u201c, istorija je prakti\u010dno zavr\u0161ena, a osvaja\u010dki nacionalizam tek davna i retrogradna pro\u0161lost.<\/p>\n

Sovjetski Savez se uru\u0161io, Jeljcin je pijandura, a Putin nebitni zamenik gradona\u010delnika Sankt Peterburga.<\/p>\n

Zapadne naftne i gasne kompanije su u\u0161le u Rusiju, i udru\u017eile sa ruskim oligarsima koji su oplja\u010dkali svoju imovinu od gra\u0111ana \u2013 sve u procesu tranzicije ka famoznom liberalizmu.<\/p>\n

Zapadne finansijske institucije decenijama su zgodno poslovale u Rusiji, postavljaju\u0107i sistem koji ruskim kleptokratama omogu\u0107uje da izvoze svoj ukradeni novac, i da ga anonimno pohranjuju u nekretninama i bankama na Zapadu.<\/p>\n

Najzad, mnogo se drobi o \u201e\u0161irenju NATO na Istok\u201c.<\/p>\n

Ali u stvarnosti, \u010dlanstvo Isto\u010dne Evrope u NATO je uspelo samo zato \u0161to u Va\u0161ingtonu ili Briselu niko nije smatrao da su nove \u010dlanice sa Istoka naro\u010dito bitne, niti je bendao \u0161ta one misle, smatraju i ose\u0107aju.<\/p>\n

I samo zbog te lakovernosti, kratkovidosti i naivnosti Zapada, dobili smo najnoviji osvaja\u010dki rat Rusije u Evropi.<\/p>\n

Pa sada cok\u0107emo, kr\u0161imo prste i ne mo\u017eemo da verujemo svojim o\u010dima dok stavljamo ukrajinske zastavice na profile po dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n

\u201eNikada vi\u0161e\u201c je postao jedan isprazni slogan.<\/p>\n

Uostalom, \u0161ta o njemu misle srebreni\u010dke \u017ertve?<\/p>\n

Po\u0161to se genocidni plan stvarao pred (\u0161irom zatvorenim) o\u010dima Zapada, kako na Balkanu, tako i povodom Ukrajine.<\/p>\n

A gde su danas univerziteti po npr. Talinu ili Var\u0161avi koji bi udomili izbegle nau\u010dnike i disidentske mislioce iz Rusije?<\/p>\n

Gde se na Zapadu dede odbrana demokratije i ljudskih prava, a da u pitanju nisu prava trans-osoba?<\/p>\n

Upravo zato su krajnje dragoceni sociolozi poput Sini\u0161e Male\u0161evi\u0107a koji, na osnovu tvrde sociolo\u0161ke teorije (i li\u010dnog jugoslovenskog iskustva), razborito i nau\u010dno argumentuju za\u0161to je nacionalizam toliko ukorenjen, odnosno uspe\u0161an i mo\u0107an (2019).<\/p>\n

Naprosto, ne postoji nikakav trajni, ve\u010diti i zacementirani liberalni i anacionalni svetski poredak, kao stra\u0161ilo protivu kojeg ustaju nacionalisti sa karfiolom umesto mozga.<\/p>\n

I da, potrebni su nam alternativni i ne-ruski izvori energije.<\/p>\n

Ali nam je potrebna i \u010dvrsta odbrana onih alternativnih, odnosno demokratskih, prosvetiteljskih i kosmopolitskih na\u010dina mi\u0161ljenja i pona\u0161anja.<\/p>\n

U suprotnom, nacionalisti\u010dke autokratije \u0107e prevladati. I samo zato \u2013 nema govora o \u201eNikada vi\u0161e\u201c.<\/p>\n

Jer ima i istorije, i nacionalizma. Pa nema opu\u0161tanja.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne postoji nikakav trajni, ve\u010diti i zacementirani liberalni i anacionalni svetski poredak, kao stra\u0161ilo protivu kojeg ustaju nacionalisti sa karfiolom umesto mozga.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275796,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-349677","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349677","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=349677"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349677\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":349678,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349677\/revisions\/349678"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275796"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=349677"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=349677"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=349677"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}