{"id":349600,"date":"2022-07-10T06:01:57","date_gmt":"2022-07-10T04:01:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=349600"},"modified":"2022-07-10T06:01:57","modified_gmt":"2022-07-10T04:01:57","slug":"kako-izgubiti-hladni-rat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/07\/10\/kako-izgubiti-hladni-rat\/","title":{"rendered":"Kako izgubiti hladni rat"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Joseph Stiglitz<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Izgleda da su Sjedinjene Dr\u017eave u\u0161le u novi hladni rat sa Kinom i Rusijom. Ameri\u010dki lideri prikazuju to kao sukob demokratije i autoritarizma, ali to tuma\u010denje nije uverljivo, naro\u010dito ako vidimo da isti lideri aktivno podr\u017eavaju zemlje u kojima se ljudska prava sistematski kr\u0161e, kao na primer Saudijsku Arabiju. Ova hipokrizija navodi na zaklju\u010dak da se borba vodi ne samo za deklarisane vrednosti ve\u0107, bar jednim delom, i za status globalnog hegemona.<\/p>\n

Nema sumnje da su u dve decenije posle pada Gvozdene zavese Sjedinjene Dr\u017eave bile broj 1 u svetu. Ali onda su usledili nepotrebni ratovi na Bliskom istoku, finansijski slom 2008, rast nejednakosti, epidemija zavisnosti od opioida i druge krize koje dovode u sumnju superiornost ameri\u010dkog ekonomskog modela. \u0160tavi\u0161e, period izme\u0111u pobede Donalda Trumpa i poku\u0161aja dr\u017eavnog udara na Kapitolu, kao i brojni slu\u010dajevi masovnih ubistava, nastojanje Republikanske partije da neke glasa\u010de li\u0161i prava glasa i \u0161irenje teorija zavere kao \u0161to je QAnon, pru\u017eaju sve vi\u0161e indikacija da su neki aspekti ameri\u010dkog politi\u010dkog i dru\u0161tvenog \u017eivota za\u0161li na teren patologije.<\/p>\n

Amerika, naravno, ne \u017eeli da bude zba\u010dena sa svetskog trona. Ali jasno je da \u0107e je Kina ranije ili kasnije ekonomski nadja\u010dati, bez obzira na to kakve ekonomske indikatore koristimo. Kina ima 4 puta vi\u0161e stanovnika nego Amerika i njena ekonomija ve\u0107 niz decenija raste 3 puta br\u017ee nego ameri\u010dka (mereno paritetom kupovne mo\u0107i, Kina je pretekla Ameriku jo\u0161 2015).<\/p>\n

Kina dosad nije povla\u010dila poteze kojima bi se deklarisala kao strate\u0161ka pretnja Americi, ali nema sumnje da ona to jeste. U Va\u0161ingtonu je postignut konsenzus obe vode\u0107e partije da bi Kina mogla biti strate\u0161ka pretnja i da najmanje \u0161to Amerika mora u\u010diniti jeste da bar prestane da poma\u017ee dalji rast njene ekonomije, \u0161to zna\u010di da su neophodne preventivne mere, iako se tako kr\u0161e pravila Svetske trgovinske organizacije koja je Amerika pisala i promovisala.<\/p>\n

Ovaj front u novom hladnom ratu otvoren je mnogo pre nego \u0161to je Rusija zapo\u010dela invaziju na Ukrajinu. Ameri\u010dki zvani\u010dnici \u010desto upozoravaju da nam ovaj rat ne sme skrenuti pa\u017enju sa Kine kao mnogo ozbiljnije dugoro\u010dne pretnje. S obzirom da je ruska ekonomija pribli\u017eno velika kao \u0161panska, njeno blisko partnerstvo sa Kinom nema ve\u0107eg ekonomskog zna\u010daja (mada spremnost na anga\u017eovanje u remetila\u010dkim aktivnostima \u0161irom sveta mo\u017ee biti od koristi njenom ve\u0107em ju\u017enom susedu).<\/p>\n

Svakoj zemlji koja je u ratu potrebna je strategija. Sjedinjene Dr\u017eave ne mogu pobediti u nadmetanju za status najve\u0107e sile ako nemaju saveznike: za to su potrebni prijatelji. Prirodni saveznici Amerike su Evropa i razvijene demokratije \u0161irom sveta. Ali Trump je u\u010dinio sve \u0161to je mogao da takve potencijalne saveznike otu\u0111i, a republikanci \u2013 koji mu ostaju verni \u2013 svojim postupcima teraju mnoge zemlje da se zapitaju mogu li Sjedinjene Dr\u017eave uop\u0161te biti pouzdan partner. Tako\u0111e, Amerika bi morala zadobiti srca i umove milijardi ljudi u zemljama u razvoju \u2013 ne samo zbog njihove brojnosti, ve\u0107 i radi osiguravanja pristupa kriti\u010dno va\u017enim resursima.<\/p>\n

Da bi povratile naklonost sveta, Sjedinjene Dr\u017eave moraju nadoknaditi mnogo propu\u0161tenog. Duga istorija eksploatacije drugih zemalja nimalo im ne ide u prilog, kao ni duboko ukorenjeni rasizam \u2013 sila koju Trump ve\u0161to i cini\u010dno koristi. Kreatori dr\u017eavnih politika u Sjedinjenim Dr\u017eavama nedavno su izgradili vakcinacijski aparthejd, sistem u kome bogate zemlje dobijaju sve potrebne vakcine, dok su ljudi u siroma\u0161nijim zemljama prepu\u0161teni sami sebi. S druge strane, protivnici Amerike u novom hladnom ratu nude vakcine drugim zemljama po istoj ili ni\u017eoj ceni i \u010dak im poma\u017eu da i same pokrenu proizvodnju vakcina.<\/p>\n

Jaz izme\u0111u dva sveta jo\u0161 je dublji ako kao primer uzmemo kampanju za zaustavljanje klimatskih promena, koja disproporcionalno sna\u017eno poga\u0111a globalni jug, to jest zemlje koje imaju najmanje mogu\u0107nosti za sprovo\u0111enje predvi\u0111enih mera. Istina je da zemlje u razvoju danas proizvode najve\u0107i deo emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, ali kumulativna emisija Sjedinjenih Dr\u017eava i dalje je najve\u0107a na svetu. Razvijene zemlje nastavljaju da doprinose ukupnoj emisiji i, \u0161to je jo\u0161 gore, ne ispunjavaju obe\u0107anja data siroma\u0161nim zemljama da \u0107e im pomo\u0107i u upravljanju posledicama klimatske krize koju je bogati svet proizveo. Umesto toga, ameri\u010dke banke svojim praksama produbljuju dolaze\u0107u du\u017eni\u010dku krizu u brojnim zemljama i pokazuju ravnodu\u0161nost prema patnjama koje otuda proisti\u010du.<\/p>\n

Evropa i Amerika nemaju premca u dr\u017eanju predavanja drugima \u0161ta je moralno ispravno i ekonomski razumno. Ali poruka koja sti\u017ee na drugu stranu \u2013 kao \u0161to insistiranje na poljoprivrednim subvencijama u Sjedinjenim Dr\u017eavama i Evropi jasno pokazuje \u2013 obi\u010dno glasi: slu\u0161ajte \u0161ta vam govorimo, ne gledajte \u0161ta radimo. Posle Trumpovog mandata, Amerika vi\u0161e nema pravo da nastupa sa pozicija moralne superiornosti i nema kredibiliteta da deli savete drugima. Neoliberalizam i ekonomija plime koja podi\u017ee sve \u010damce u luci nikada nisu bili \u0161ire prihva\u0107eni na globalnom jugu, a sada izlaze iz mode i u ostatku sveta.<\/p>\n

S druge strane, Kina siroma\u0161nim zemljama ne dr\u017ei predavanja ve\u0107 im gradi infrastrukturu. Istina, te zemlje ostaju zadu\u017eene, ali ako imamo u vidu kako su se zapadne banke pona\u0161ale u ulozi kreditora u zemljama u razvoju, Sjedinjene Dr\u017eave i ostali te\u0161ko da imaju pravo na prigovor.<\/p>\n

Mogao bih jo\u0161 da nabrajam, ali verujem da je poenta jasna: ako Sjedinjene Dr\u017eave ve\u0107 ulaze u novi hladni rat, onda bi bilo korisno da na vreme shvate \u0161ta im je za pobedu u tom ratu potrebno. U hladnim ratovima pobedu na kraju odnosi ona strana koja raspola\u017ee mekim mo\u0107ima privla\u010denja i ube\u0111ivanja. Da bismo pobedili, moramo uveriti ostatak sveta da treba da kupi ne samo na\u0161e proizvode, nego i dru\u0161tveni, politi\u010dki i ekonomski sistem koji prodajemo.<\/p>\n

Mo\u017eda Sjedinjene Dr\u017eave proizvode najbolje bombardere i raketne sisteme na svetu, ali to sada nije od koristi. Umesto toga, moramo ponuditi konkretnu pomo\u0107 zemljama i tr\u017ei\u0161tima u razvoju, po\u010dev\u0161i od odricanja prava na patente za kovid vakcine, tako da svaka zemlja mo\u017ee sama proizvesti vakcine i povezane tretmane.<\/p>\n

\u0160to je jednako va\u017eno, zapadni ekonomski, dru\u0161tveni i politi\u010dki sistem moramo ponovo u\u010diniti uzorom kome \u0107e te\u017eiti \u010ditav svet. U Sjedinjenim Dr\u017eavama to bi za po\u010detak podrazumevalo smanjivanje broja masovnih napada vatrenim oru\u017ejem, unapre\u0111enje ekolo\u0161kih propisa, suzbijanje nejednakosti i rasizma i za\u0161titu reproduktivnih prava \u017eena. Dok ne poka\u017eemo svetu da zaslu\u017eujemo lidersku poziciju, ne mo\u017eemo o\u010dekivati da nas on sledi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dok ne poka\u017eemo svetu da zaslu\u017eujemo lidersku poziciju, ne mo\u017eemo o\u010dekivati da nas on sledi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":278149,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1792,2035,573],"class_list":["post-349600","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-hladni-rat","tag-joseph-stiglitz","tag-sad"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=349600"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349600\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":349601,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349600\/revisions\/349601"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/278149"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=349600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=349600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=349600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}