{"id":349327,"date":"2022-07-07T07:46:28","date_gmt":"2022-07-07T05:46:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=349327"},"modified":"2022-07-07T07:46:28","modified_gmt":"2022-07-07T05:46:28","slug":"igre-moci-i-inflacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/07\/07\/igre-moci-i-inflacija\/","title":{"rendered":"Igre mo\u0107i i inflacija"},"content":{"rendered":"
\n
Autor: Yanis Varoufakis<\/strong><\/div>\n
<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

U toku je igra tra\u017eenja krivca za nagli rast cena. Da li su inflaciju izazvale centralne banke koje su predugo ubacivale u sistem previ\u0161e novca? Ili je kriva Kina u koju se preselio najve\u0107i deo fizi\u010dke proizvodnje, a onda je pandemija dovela do zatvaranja zemlje i pucanja globalnih lanaca snabdevanja? Ili je pravi krivac Rusija \u010dijom je invazijom na Ukrajinu onemogu\u0107en pristup zna\u010dajnom delu svetske ponude gasa, nafte, \u017eitarica i \u0111ubriva? Da li je problem u naglom prelasku iz re\u017eima \u0161tednje iz perioda pre pandemije u re\u017eim fiskalne relaksacije?<\/p>\n

Ispravan odgovor jo\u0161 niko nije ponudio. Krivac kao da je sve navedeno i ni\u0161ta<\/em> od toga.<\/p>\n

Za velike ekonomske krize nude se brojna obja\u0161njenja koja sva mogu biti ispravna, ali proma\u0161uju su\u0161tinu problema. Kada je kolaps na Vol stritu 2008. izazvao globalnu recesiju, u opticaju je bilo vi\u0161e tuma\u010denja: sna\u017ean uticaj finansijskog sektora na zakonodavstvo, nakon \u0161to su njegovi predstavnici potisnuli industrijalce s vrha kapitalisti\u010dke piramide; sklonost finansijskim rizicima kao karakteristika zapadne kulture; neuspeh politi\u010dara i ekonomista da razlu\u010de \u0161ta je zaista nova paradigma, a \u0161ta finansijski mehur itd. Sva obja\u0161njenja su bila validna, ali nijedno nije poga\u0111alo sr\u017e problema.<\/p>\n

Sli\u010dno je i danas. Monetaristi koji najavljuju visoku inflaciju otkad centralne banke uve\u0107avaju nov\u010danu masu (od 2008) do\u010dekali su svojih pet minuta. Podse\u0107aju me na levi\u010dare (poput mene) koji uporno predvi\u0111aju skoru propast kapitalizma \u2013 kao pokvareni satovi koji dva puta dnevno pokazuju ta\u010dno vreme. Naravno da su daju\u0107i bankarima ogromne koli\u010dine novca u nadi da \u0107e taj novac nekako prona\u0107i put do realne ekonomije, centralne banke proizvele epsku inflaciju cena svih vrsta imovine (deonice, nekretnine, kripto valute i ostalo).<\/p>\n

Ali monetaristi ne mogu da objasne za\u0161to u periodu od 2009. do 2020. centralne banke nisu uspele da uve\u0107aju koli\u010dinu novca u opticaju u realnoj ekonomiji, a jo\u0161 manje za\u0161to nisu uspele da podignu<\/a> inflaciju potro\u0161a\u010dkih cena do ciljne vrednosti od 2%. Bi\u0107e da je inflaciju ovoga puta izazvalo ne\u0161to drugo.<\/p>\n

Nema sumnje da je prekid lanaca snabdevanja koji ve\u0107inom polaze<\/a> iz Kine imao va\u017enu ulogu, kao i invazija<\/a> Rusije na Ukrajinu. Ali ti faktori ne mogu objasniti naglu promenu re\u017eima poslovanja u zapadnom kapitalizmu \u2013 pad iz sveprisutne deflacije u njenu suprotnost: istovremeni rast svih cena. To, naravno, povla\u010di inflaciju plata i tako pokre\u0107e za\u010darani krug koji vodi u nove skokove cena i nova pove\u0107anja plata ad infinitum<\/em>. Jedino u tom slu\u010daju bankari mogu tra\u017eiti<\/a> od radnika da se \u017ertvuju za op\u0161te dobro i uzdr\u017ee se od daljih zahteva za korekciju zarada.<\/p>\n

Ali u sada\u0161njoj situaciji apsurdno je tra\u017eiti od radnika da se odreknu svojih zahteva. Svi podaci pokazuju da danas, za razliku od 70-ih godina, plate rastu<\/a> znatno sporije od cena. Uprkos tome, rast cena ne samo da se nastavlja nego se i ubrzava.<\/p>\n

\u0160ta se zapravo doga\u0111a? Moj odgovor je slede\u0107i: posle pola stole\u0107a zloupotreba finansijskog sistema od strane velikih korporacija, Vol strita, vlada i centralnih banaka, stvari su se otele kontroli i vlasti na zapadu su se na\u0161le pred nemogu\u0107im izborom: gurnuti velike korporacije, mo\u017eda i \u010ditave dr\u017eave u bankrot, uz domino efekat, ili dozvoliti rast inflacije.<\/p>\n

U poslednjih 50 godina Evropa, Japan, Ju\u017ena Koreja i na kraju Kina bele\u017eile su neto pozitivne trgovinske bilanse, pre svega zahvaljuju\u0107i ekonomiji Sjedinjenih Dr\u017eava. Lavovski deo ostvarene dobiti po pravilu se slivao na Vol strit u potrazi za boljim prinosima. Na talasu kapitala koji je preplavio Ameriku finansijski sektor je zidao kule u vazduhu (kao \u0161to su opcije i derivati) i privatnim novcem finansirao korporacije koje su gradile globalni lavirint luka, brodova, skladi\u0161ta, putne i \u017eelezni\u010dke infrastrukture. Kada je slom 2008. razorio finansijske piramide, finansijalizovani lavirint globalnih lanaca snabdevanja, sistem proizvodnje bez zaliha, na\u0161ao se na ivici ambisa.<\/p>\n

Da bi spasile ne samo bankare nego i sam taj lavirint, centralne banke su ponudile da ugro\u017eene piramide privatnog novca zamene<\/a> javnim novcem. U me\u0111uvremenu, vlade su smanjivale javne tro\u0161kove, gasile radna mesta i ukidale usluge. Bio je to socijalizam za kapitaliste i strogi re\u017eim \u0161tednje za radnike. Realne zarade su opadale, cene i dobit su stagnirali<\/a>, ali je vrtoglavo rasla<\/a> vrednost imovine koju su bogati kupovali. Investicije<\/a> kao udeo u ukupno raspolo\u017eivoj koli\u010dini novca pale su na istorijski minimum, proizvodni kapaciteti su nestajali, a mo\u0107 tr\u017ei\u0161ta je nezadr\u017eivo rasla. Kapitalisti nikada nisu vi\u0161e zavisili od novca centralnih banaka i nikada nisu bili bogatiji.<\/p>\n

To je nova igra. Tradicionalna bitka izme\u0111u kapitala i rada za ve\u0107i udeo u dohotku jo\u0161 traje, ali to vi\u0161e nije izvor najve\u0107eg dela novog bogatstva. Posle 2008. globalno uvedene mere \u0161tednje imale su za rezultat opadanje nivoa investicija (tra\u017enje za novcem), \u0161to je u kombinaciji s obiljem novog novca koji su centralne banke \u0161akom i kapom delile oborilo njegovu cenu (kamatne stope) prakti\u010dno na nulu. U periodu osipanja proizvodnih kapaciteta (\u010dak i u gra\u0111evinarstvu), nesta\u0161ice dobrih radnih mesta i stagnacije plata, bogata\u0161i su trijumfovali<\/a> na tr\u017ei\u0161tima deonica i nekretnina koja su se odvezala od realne ekonomije.<\/p>\n

Onda je do\u0161la pandemija i donela veliku promenu: odjednom su zapadne vlade bile prinu\u0111ene da deo novog novca centralnih banaka usmere na mase koje su se na\u0161le u karantinu unutar ekonomija koje su u nekoliko poslednjih decenija izgubile proizvodne kapacitete, a onda su se suo\u010dile s raspadom<\/a> globalnih lanaca snabdevanja. Kada je stanovni\u0161tvo po\u010delo da tro\u0161i deo primljene pomo\u0107i na sve malobrojnije uvozne proizvode, cene su po\u010dele da rastu. Korporacije s velikim papirnim bogatstvom koristile su svoju ogromnu tr\u017ei\u0161nu mo\u0107 (ste\u010denu propadanjem proizvodnih kapaciteta) da dodatno podstaknu rast cena.<\/p>\n

Posle dve decenije inflacije cena imovine i korporativnog zadu\u017eivanja zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci centralnih banaka, prvi nagove\u0161taji inflacije iz temelja su uzdrmali sistem koji je oblikovao<\/a> na\u0161 svet u periodu posle 2008. i kojim je prakti\u010dno obnovljen institut vladaju\u0107e klase. \u0160ta jo\u0161 mo\u017eemo da o\u010dekujemo?<\/p>\n

Verovatno ni\u0161ta dobro. Da bi se ekonomije stabilizovale, vlasti bi prvo morale da oduzmu ogromnu mo\u0107 maloj grupi ljudi koji su je stekli pomo\u0107u papirnog bogatstva i jeftinog novca. Ali oni se ne\u0107e predati bez borbe, \u010dak i pod pretnjom op\u0161te propasti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posle pola stole\u0107a zloupotreba finansijskog sistema od strane velikih korporacija, Vol strita, vlada i centralnih banaka, stvari su se otele kontroli i vlasti na zapadu su se na\u0161le pred nemogu\u0107im izborom: gurnuti velike korporacije, mo\u017eda i \u010ditave dr\u017eave u bankrot, uz domino efekat, ili dozvoliti rast inflacije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283857,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1123,1193],"class_list":["post-349327","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-inflacija","tag-yanis-varoufakis"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349327","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=349327"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349327\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":349328,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/349327\/revisions\/349328"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=349327"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=349327"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=349327"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}