Me\u0111utim, ljudska psiha je evolucijski osposobljena da \u017eivi u pro\u0161losti i u budu\u0107nosti. Tako\u0111e, ako imamo potpunu kontrolu nad svojom sre\u0107om, kako mo\u017eemo kriviti nezaposlenost, nejednakost ili siroma\u0161tvo za svoju bedu, napominje profesor ekonomije Ejal Vinter.<\/p>\n
Kako je psihijatrija, koja koristi farmakolo\u0161ka sredstva za le\u010denje mentalnih poreme\u0107aja, u velikoj meri pretekla psihoterapiju, koja se oslanja na razgovor i savetovanje, psihoterapeuti su potra\u017eili alternativne puteve da bi vratili primat.<\/p>\n
Jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih pristupa je nastojanje da se pove\u0107a ose\u0107anje sre\u0107e mentalno zdravih ljudi, a ne ubla\u017eavanje mentalnog bola i traume onih koji pate.<\/p>\n
Ovaj pristup je poznat kao \u201epozitivna psihologija\u201c koju ne promovi\u0161u samo psiholozi, ve\u0107 i socijalni radnici, ili \u017eivotni treneri, popularni \u201elajfkou\u010di\u201c, terapeuti novog doba. Postoje, me\u0111utim, dokazi koji ukazuju na to da ovakav pristup ima vrlo negativnu stranu, pi\u0161e profesor Ejal Vinter.<\/p>\n
Mo\u017eda je naj\u010de\u0161\u0107i savet pozitivnih psihologa da treba da iskoristimo dan i \u017eivimo u datom trenutku. To nam poma\u017ee da budemo pozitivniji i izbegnemo tri najzloglasnija emocionalna stanja: kajanje ili \u017ealjenje, bes i zabrinutost.<\/p>\n
Na kraju, to zna\u010di da ne treba previ\u0161e da se fokusiramo na \u017ealjenje i ljutnju zbog pro\u0161losti ili brige o budu\u0107nosti.<\/p>\n
Zvu\u010di kao lak zadatak, ali ljudska psiha je evolucijski osposobljena da \u017eivi u pro\u0161losti i u budu\u0107nosti. Druge vrste imaju instinkte i reflekse koji im poma\u017eu da opstanu, ali ljudski opstanak se u velikoj meri oslanja na u\u010denje i planiranje. Ne mo\u017eete u\u010diti bez \u017eivljenja u pro\u0161losti, a ne mo\u017eete planirati bez \u017eivota u budu\u0107nosti.<\/p>\n
Kajanje, na primer, koje nas tera da patimo razmi\u0161ljaju\u0107i o pro\u0161losti, neophodan je mentalni mehanizam za u\u010denje iz sopstvenih gre\u0161aka kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje.<\/p>\n
Brige o budu\u0107nosti su tako\u0111e od su\u0161tinske va\u017enosti jer nas motivi\u0161u da uradimo ne\u0161to \u0161to je danas pomalo neprijatno, ali mo\u017ee stvoriti dobit ili nas po\u0161tedeti ve\u0107eg gubitka u budu\u0107nosti. Da uop\u0161te ne brinemo o budu\u0107nosti, mo\u017eda se ne bismo ni trudili da se obrazujemo, da preuzmemo odgovornost za svoje zdravlje ili da skladi\u0161timo hranu.<\/p>\n
Kao i kajanje i brige, ljutnja je instrumentalna emocija, \u0161to su profesor Vinter i njegove kolege pokazali u nekoliko istra\u017eiva\u010dkih radova. \u0160titi nas od toga da nas drugi ljudi zloupotrebljavaju i ukazuje ljudima oko nas da po\u0161tuju na\u0161e interese.<\/p>\n
Istra\u017eivanja su \u010dak pokazala da odre\u0111eni stepen ljutnje u pregovorima mo\u017ee biti od pomo\u0107i i da mo\u017ee da dovede do boljih ishoda.<\/strong><\/p>\n U\u010dimo i iz negativnih iskustava<\/strong><\/p>\n \u0160tavi\u0161e, istra\u017eivanja su pokazala da negativna raspolo\u017eenja mogu biti veoma korisna \u2013 \u010dine\u0107i nas manje lakovernim i sumnji\u010davim. Studije su procenile da ogromnih 80 odsto ljudi na zapadu zapravo ima previ\u0161e optimisti\u010dna o\u010dekivanja, \u0161to zna\u010di da vi\u0161e u\u010dimo iz pozitivnih iskustava nego iz negativnih.<\/p>\n Ovo mo\u017ee dovesti do nekih lo\u0161ih odluka, kao \u0161to je ulaganje svih na\u0161ih sredstava u projekat koji ima male \u0161anse da uspe. Pa da li zaista treba da budemo jo\u0161 optimisti\u010dniji?<\/p>\n Na primer, preterana optimisti\u010dnost je povezana sa preteranim samopouzdanjem \u2013 verovanjem da smo generalno bolji od drugih u ve\u0107ini stvari, od vo\u017enje do gramatike.<\/p>\n Preterano samopouzdanje mo\u017ee postati problem u odnosima (malo poniznosti mo\u017ee da bude od velike koristi). Tako\u0111e, mo\u017ee nas prevariti da poverujemo da se pravilno pripremimo za te\u017eak zadatak \u2013 i da okrivimo druge kada na kraju ne uspemo.<\/p>\n Odbrambeni pesimizam, s druge strane, mo\u017ee pomo\u0107i anksioznim pojedincima, posebno da postave razumno niske lestvice umesto panike, \u0161to olak\u0161ava mirno savladavanje prepreka.<\/p>\n Kapitalisti\u010dki interesi<\/strong><\/p>\n Uprkos tome, pozitivna psihologija je ostavila traga na kreiranju politika na nacionalnom i me\u0111unarodnom nivou.<\/p>\n Jedan od njegovih doprinosa je bio pokretanje debate me\u0111u ekonomistima o tome da li prosperitet zemlje treba meriti samo rastom i BDP-om ili treba usvojiti op\u0161tiji pristup blagostanju.<\/p>\n Ovo je dovelo do pogre\u0161ne pretpostavke da se sre\u0107a mo\u017ee meriti postavljanjem jednostavnog pitanja ljudima \u2013 da li su sre\u0107ni ili ne. Tako je konstruisan indeks sre\u0107e Ujedinjenih nacija \u2013 koji daje sme\u0161no rangiranje zemalja po nivou sre\u0107e, smatra profesor Vinter.<\/p>\n Iako takvi upitnici o sre\u0107i ne\u0161to mere, to nije sre\u0107a sama po sebi, ve\u0107 spremnost ljudi da priznaju da je \u017eivot \u010desto te\u017eak, ili, alternativno, njihova sklonost da se arogantno hvale da uvek rade bolje od drugih.<\/p>\n Preterana usredsre\u0111enost pozitivne psihologije na sre\u0107u i tvrdnja da imamo punu kontrolu nad njom, \u0161tetna je i u drugim aspektima.<\/p>\n U nedavnoj knjizi pod nazivom Happycracy (Sre\u0107okracija), autor Edgar Kabanas navodi da ove tvrdnje cini\u010dno koriste korporacije i politi\u010dari da prebace odgovornost za bilo \u0161ta, u rasponu od blagog nezadovoljstva \u017eivotom do klini\u010dke depresije, sa ekonomskih i dru\u0161tvenih uzro\u010dnika na same pojedince koji pate.<\/p>\n Na kraju krajeva, ako imamo potpunu kontrolu nad svojom sre\u0107om, kako mo\u017eemo kriviti nezaposlenost, nejednakost ili siroma\u0161tvo za svoju bedu? Ali istina je da nemamo potpunu kontrolu nad svojom sre\u0107om, a dru\u0161tvene strukture \u010desto mogu stvoriti nevolje, siroma\u0161tvo, stres i nepravdu \u2013 stvari koje itekako oblikuju to kako se ose\u0107amo.<\/p>\n U najmanju ruku, naivno je verovati da je dovoljno samo da pozitivno razmi\u0161ljamo o sebi i fokusiramo se na pozitivne emocije kada smo u finansijskim problemima ili prolazimo kroz neku ozbiljnu traumu.<\/p>\n Profesor Vinter dodaje da ne veruje kako je pozitivna psihologija zavera koju promovi\u0161u kapitalisti\u010dke kompanije, ve\u0107 da jednostavno mi nemamo potpunu kontrolu nad svojom sre\u0107om i da te\u017enja za njom mo\u017ee u\u010diniti ljude prili\u010dno oja\u0111enim, a ne sre\u0107nim.<\/p>\n Uputiti nekoga da bude sre\u0107an ne razlikuje se mnogo od toga da mu ka\u017eete da ne razmi\u0161lja o ru\u017ei\u010dastom slonu \u2013 u oba slu\u010daja njihov um mo\u017ee lako da krene u suprotnom smeru. U prvom slu\u010daju, nemogu\u0107nost ispunjenja cilja da budete sre\u0107ni dodaje vam jo\u0161 frustracije i ose\u0107anja krivice.<\/p>\n Onda dolazi pitanje da li je sre\u0107a zaista najva\u017enija vrednost u \u017eivotu. Da li je to uop\u0161te ne\u0161to stabilno \u0161to mo\u017ee da traje neprekidno?<\/p>\n “Odgovor na ova pitanja dao je pre vi\u0161e od stotinu godina ameri\u010dki filozof Ralf Voldo Emerson, koji je rekao da svrha \u017eivota nije biti sre\u0107an. Svrha je da budemo korisni, da budemo \u010dasni, da budemo saose\u0107ajani, da ima neke razlike \u0161to smo \u017eiveli i \u017eiveli dobro\u201c, zaklju\u010duje profesor Ejal Vinter. (Izvor: RTS, the conversation)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Naj\u010de\u0161\u0107i savet popularne \u0161kole pozitivne psihologije jeste da treba da iskoristimo dan i \u017eivimo u datom trenutku. To nam poma\u017ee da budemo pozitivniji i izbegnemo tri najzloglasnija emocionalna stanja: kajanje ili \u017ealjenje, bes i zabrinutost.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":288164,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-348739","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348739","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=348739"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348739\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":348740,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348739\/revisions\/348740"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/288164"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=348739"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=348739"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=348739"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}