Nekada je jedan \u017eivot prekratak da se sve te emocije osveste, \u010desto ih nau\u010dimo potisnuti jo\u0161 dublje misle\u0107i da smo se o\u010distili.<\/p>\n
To se posebno doga\u0111a kada uzimamo antidepresive i sedative jer je to najmo\u0107niji na\u010din blokiranja emocija, odnosno zaboravljanja, a ujedno i najbolji put da potisnute traume ponovo o\u017eive kroz bolest. Svaka bolest predstavlja odgovor na\u0161eg sveukupnog energetskog tela, ona je rezultat na\u0161ih misaonih i emocionalnih investicija. Na\u0161 \u017eivot je sa\u010dinjen od samo 1% doga\u0111aja, preostalih 99% predstavlja reakcije na doga\u0111aje. Mi se ustvari celi \u017eivot bavimo prera\u0111ivanjem i varenjem odre\u0111enih \u017eivotnih udaraca i trauma.<\/p>\n
Objektivno, ono \u0161to mi do\u017eivljavamo kao udarce jesu \u017eivotne lekcije i isku\u0161enja koja nas okre\u0107u sebi samima, s osnovnom porukom da ne mo\u017eemo iza\u0107i napolje dok ne prihvatimo sebe iznutra.<\/p>\n
U ranom detinjstvu smo vrlo senzibilni, prijem\u010divi i sve \u0161to roditelji misle i ose\u0107aju na\u0161 nesvesni um preuzima kao program, isto kao \u0161to smo prethodno preuzeli genetsko nasle\u0111e kao program.<\/p>\n
Dakle, mi nismo neispisana plo\u010da, ve\u0107 dolazimo na ovaj svet kao programirana informacija. U skladu s tim nesvesnim programima su i na\u0161i \u017eivotni izbori, pa biramo upravo takve partnere koji \u0107e nas povrediti ili jedemo takvu vrstu hrane koja \u0107e nam doneti \u0161tetu.<\/p>\n
\u010cesto imamo slu\u010daj da mala beba ima tumor na mozgu ili neku drugu neizle\u010divu bolest, i mnogi \u0107e se zapitati kako je mala beba mogla misliti ili potisnuti emocije da bi privukla bolest.<\/p>\n
Rak je povezan sa podsvesnom \u017eeljom za smr\u0107u \u2013 nekada se desi da u odre\u0111enoj situaciji reagujemo tako \u0161to po\u017eelimo umreti, da nas nema, jer nismo u stanju svesno se suo\u010diti s nekim \u017eivotnim udarcima i prihvatiti lekciju.<\/p>\n
Takvu misao um automatski pohrani. Treba znati da je na\u0161 um veoma lepljiv i da se za njega misao vrlo lako zalepi, ali te\u0161ko odvoji. Zato imamo naviku da stalno vrtimo istu misao jer je ne mo\u017eemo odlepiti iako nam smeta. Bolest uvek napada onaj deo tela koji je najslabija karika, odnosno gde su se akumulirale negativne emocije i na\u0161a \u017eelja da ih blokiramo, sakrijemo i zaboravimo.<\/p>\n
Na\u0161 vid ne slabi zbog starosti, ve\u0107 zbog toga \u0161to neke o\u010digledne stvari ne \u017eelimo videti i nesvesno slabimo i blokiramo svoj vid, be\u017eimo od stvarnosti i zabijamo glavu u pesak. Kada iskrivljujemo istinu u situaciji koja nam ne ide na ruku, imamo neku vlastitu viziju i sl., na\u0161 unutra\u0161nji vid \u0107e biti zamagljen, a rezultat \u0107e biti gubitak spoljnog vida.<\/p>\n
Srce strada od blokiranih emocija koje nismo pokazali iz straha, jetra sakuplja bes, a \u017eeludac neprera\u0111ene sadr\u017eaje, ne\u0161to \u0161to nismo uspeli \u201csa\u017evakati\u201d, sa \u010dime se nismo pomirli, pa kao rezultat imamo gastritis ili \u010dir na \u017eelucu.<\/p>\n
Bol u \u017eelucu mo\u017ee da bude i ni\u0161ta i sva\u0161ta: Ovih 5 stvari treba svi da znamo!<\/p>\n
Kada sebe \u201cpo\u010dastimo\u201d \u010dirom na \u017eelucu, do\u0111emo u situaciju da moramo selekovati ishranu, \u0161to zapravo predstavlja potrebu kontrole i selekcije na emocionalnom nivou. \u0160titna \u017elezda se puni neizgovorenim re\u010dima koje smo \u201cprogutali\u201d na svoju \u0161tetu, uop\u0161teno poreme\u0107aj \u0161titne \u017elezde odnosno grlene \u010dakre predstavlja problem komunikacije i verbalnog izra\u017eavanja.<\/p>\n
Uglavnom, tek kada dobro uni\u0161timo svoje telo, setimo se da se moramo \u010duvati stresa, ne smemo se zamarati, lekar nam je zabranio alkohol, cigarete, masnu i te\u0161ku hranu, nadaju\u0107i se da \u0107e nam tablete pomo\u0107i da popravimo o\u0161te\u0107ene strukture u na\u0161em energetskom telu, \u0161to se nikada ne\u0107e desiti. Lekovi ne deluju na programe. Programi su informacije iz potisnutih emocija koje \u0107elijama daju uputstva kako da se pona\u0161aju.<\/p>\n
\u0160ta su potisnute emocije?<\/p>\n
One su poput potonulog broda, poput Titanika. Kada brod potone on nestane iz na\u0161eg vidokruga, ali on je ipak negde oti\u0161ao. On je potonuo u nevidljive sfere, ali ipak postoji. Pun razli\u010ditih sadr\u017eaja, ljudi, sre\u0107e, tuge, ljubavnih pri\u010da. Isto tako, kada smo uznemireni, suo\u010deni s neprijatnom ili negativnom situacijom, u nastojanju da stvorimo prividni mir, mi \u0107emo uzeti sedativ i na\u0161 Titanik \u0107e potonuti u nesvesno. Mi \u0107emo osetiti olak\u0161anje, ali on \u0107e i dalje postojati, mada \u0107emo mi nastojati da ga zaboravimo.<\/p>\n
Zaborav je najgori na\u010din re\u0161avanja problema, kad-tad \u0107e se aveti s potonulog broda pojaviti, ali \u0107e naj\u010de\u0161\u0107e predstavljati nevidljive i nejasne prepreke i blokade, pa \u0107emo imati ose\u0107aj da nas neka nevidljiva sila ko\u010di i spre\u010dava na\u0161 napredak, da nam jednostavno ne ide, a ni sami ne znamo za\u0161to i sl.<\/p>\n
Uostalom, kada nastojimo zaboraviti neke stvari u \u017eivotu, na\u0161 um \u0107e preuzeti zaborav kao mehanizam odbrane i po\u010de\u0107e neselektivno zaboravljati pa \u0107emo tako zaboravljati prijatelje, obaveze, ro\u0111endane i postati neodgovorna osoba i na kraju postati potpuno bezli\u010dni i vi\u0161e niko ne\u0107e mo\u0107i na nas ra\u010dunati pa \u0107emo i sami pasti u zaborav.<\/p>\n
Kada beba pliva u majci, ona \u0107e prona\u0107i maj\u010din potpoljeni Titanik i prve informacije bit \u0107e uskla\u0111ene s njenim psiho-emocionalnim stanjem. Majka je u jednom trenutku optere\u0107ena nekom negativnom situacijom, mo\u017eda je u sva\u0111i s ocem, povre\u0111ena, besna, pomi\u0161lja na samoubistvo, smrt i sl. Odjednom, dete \u201cvidi\u201d ne\u0161to \u0161to ne \u017eeli videti i ono nesvesno blokira svoj vid, ili \u201c\u010duje\u201d ono \u0161to ne \u017eeli \u010duti te blokira svoj sluh, pohranjuje i blokira odre\u0111ene informacije u mozgu i tamo nastaje o\u0161te\u0107enje ili se ra\u0111a sa sr\u010danom manom jer je blokirala maj\u010dine emocije i sl.<\/p>\n
Kada je u pitanju bolest, \u010desto imamo slu\u010daj da lekar koji le\u010di druge dobije infarkt, rak, umre mlad i sl., pa onda svi ka\u017eu kakav je to lekar ako nije znao izle\u010diti sebe ili lekar koji pije i pu\u0161i, a savetuje drugima da to ne \u010dine, ili policajac koji ka\u017enjava druge zbog prekr\u0161aja koje i sam \u010dini. Sva na\u0161a \u017eivotna opredeljenja uglavnom poti\u010du iz na\u0161ih nesvesnih programa, pa tako imamo osobe predodre\u0111ene za sport, neki su za fizi\u010dki rad, neki za umetnost, medicinu i sl.<\/p>\n
U\u010ditelji uglavnom imaju pre\u0111eno gradivo, imaju iskustvo ili dodirnu to\u010dku s odre\u0111enom sferom \u017eivota koju nam nastoje pribli\u017eiti, ali uglavnom je istina da se svako dr\u017ei tamo gde ga boli. Vidljive poroke kao \u0161to je lekar koji pije i pu\u0161i jo\u0161 suptilnije nadome\u0161taju nevidljivi unutra\u0161nji, kao \u0161to je lekar koji le\u010di tu\u0111a srca, a svoje ne.<\/p>\n
Lak\u0161e je videti tu\u0111e mane, ali nam one uvek ukazuju na ne\u0161to \u0161to smo zarobili unutar nas samih i na \u010demu trebamo raditi. Tako i \u010dinjenica da smo lekar ne\u0107e nas amnestirati od iste takve bolesti koju nastojimo le\u010diti kod drugih.<\/p>\n
Jednostavno, za sve postoji odre\u0111ena analogija i uzro\u010dnost, ako nismo dovoljno svesni sebe i svoje unutra\u0161njosti, ako ne upalimo svetlo da pogledamo prvo sebe pa onda ostale, neminovno smo osu\u0111eni na \u017eivotne drame i konflikte. (Izvor: uspesnazena.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svi se uglavnom po\u010dinjemo baviti samorazvojem tek nakon \u0161to pro\u017eivimo odre\u0111ena iskustva koja stvore dosta potisnutih negativnih emocija, dok se neka od njih dogode u najranijem detinjstvu, pa \u010dak i u prenatalnom periodu, tako da imamo dosta nejasnih emocija koje ne mo\u017eemo osvestiti jer nam nije jasan njihov uzrok.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":335520,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-348695","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348695","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=348695"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348695\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":348696,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348695\/revisions\/348696"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/335520"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=348695"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=348695"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=348695"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}