Dvostruko vi\u0161e mu\u0161karaca nosi dodatni polni hromozom nego \u0161to se ranije mislilo, navode istra\u017eiva\u010di koji su pozvali na vi\u0161e genetskih testiranja, kako bi se identifikovali ljudi s ve\u0107im rizikom od odre\u0111enih zdravstvenih problema.<\/p>\n
Istra\u017eivanje na vi\u0161e od 200.000 mu\u0161karaca \u010diji su podaci upisani u Britanskoj Biobanci, sugeri\u0161e da oko jedan od 500, u op\u0161toj populaciji ima dodatni iks (X) ili ipsilon (Y) hromozom, a to je dvostruko vi\u0161e od broja prona\u0111enog u ranijim analizama, iako je samo mali dio ljudi vjerovatno toga svjestan.<\/p>\n
Dok ve\u0107ina mu\u0161karaca ima jedan iks i jedan ipsilon hromozom, neki su ro\u0111eni s kombinacijom XXY ili XYY, \u0161to ih dovodi u pove\u0107an rizik od zdravstvenih problema u rasponu od dijabetesa tipa 2, zakr\u010denja krvnih sudova i hroni\u010dne opstruktivne plu\u0107ne bolesti… sugeri\u0161e nova studija.<\/p>\n
“Bili smo iznena\u0111eni koliko je ovo uobi\u010dajeno”, rekao je profesor Ken Ong, pedijatrijski endokrinolog na jedinici za epidemiologiju u Kembrid\u017eu i vi\u0161i autor studije “Mislilo se da je prili\u010dno rijetko”.<\/p>\n
Rade\u0107i s kolegama sa Univerziteta u Ekseteru, tim Kembrid\u017ea je ispitao DNK 207.067 mu\u0161karaca evropskog porijekla starosti od 40 do 70 godina.<\/p>\n
Identifikovali su 231 mu\u0161karca sa dodatnim iks hromozomom i 143 mu\u0161karca sa dodatnim ipsilon hromozomom. Oni koji su upisani u Britansku Biobanku, obi\u010dno su zdraviji od prosje\u010dnog mu\u0161karca, ali prema podacima, nau\u010dnici procjenjuju da jedan od 500 mu\u0161karaca u op\u0161toj populaciji nosi dodatni hromozom.<\/p>\n
Me\u0111u mu\u0161karcima ozna\u010denim u studiji, objavljenoj u \u010dasopisu Genetics in Medicine, prenosi RTS, samo 23 odsto onih sa XXY i tek 0,7 odsto od mu\u0161karaca sa XYY, imalo je poznatu dijagnozu dodatnog hromozoma, \u0161to sugeri\u0161e da je bilo malo svesti o stanju koje imaju, i s kojima treba da se suo\u010de.<\/p>\n
Mu\u0161karcima sa dodatni iks hromozomom \u010desto dijagnostikuje kada ima uticaja na pubertet i plodnost, iako je tako\u0111e povezan s ve\u0107om tjelesnom masno\u0107om, kognitivnim problemima i poreme\u0107ajima li\u010dnosti.<\/p>\n
U studiji se do\u0161lo do podataka da XXY mu\u0161karci imaju znatno ni\u017ei testosteron od mu\u0161karaca bez tog dodatka, tri puta ve\u0107i rizik od odlo\u017eenog puberteta i \u010detiri puta ve\u0107i rizik da ostanu bez djece, prenpse nezavisne.com.<\/p>\n
Efekti dodatnog ipsilon hromozoma su manje razumljivi. Mu\u0161karci koji imaju jedan vi\u0161e – imaju tendenciju da budu vi\u0161i kao dje\u010daci i odrasli, ali izgleda da imaju normalnu reproduktivnu funkciju.<\/p>\n
Prethodna istra\u017eivanja sugeri\u0161u i da oko jedna od 1.000 \u017eena nosi dodatni iks hromozom, \u0161to mo\u017ee dovesti do sli\u010dnih efekata, u rasponu od br\u017eeg rasta do puberteta, odlo\u017eenog razvoja jezika i smanjenog koeficijenta inteligencije u pore\u0111enju s njihovim vr\u0161njakinjama bez dodatnog hromozoma.<\/p>\n
Analiza zdravstvenih kartona mu\u0161karaca pokazala je da no\u0161enje bilo kojeg dodatnog polnog hromozoma pove\u0107ava rizik od nekoliko zdravstvenih stanja. U pore\u0111enju sa drugim mu\u0161karcima, no\u0161enje dodatnog polnog hromozoma utrostru\u010dilo je rizik od dijabetesa tipa 2 i blokiralo krvne sudove u plu\u0107ima, pove\u0107alo rizik od blokiranih vena \u0161est puta, otkrili su istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n
Nejasno je za\u0161to dodatni hromozomi imaju takav uticaj i za\u0161to je sli\u010dan bez obzira na vrstu hromozoma koji je dupliran.<\/p>\n
“Trebalo bi da prihvatimo da je neophodno vi\u0161e genetskih testova, posebno oko odlo\u017eenog puberteta i neplodnosti, kao i nekih mu\u0161karaca koji imaju dijabetes i probleme sa zgru\u0161avanjem”, rekao je profesor Ong.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedan od 500 mu\u0161karaca nosi dodatni polni hromozom, pokazuju istra\u017eivanja.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":348590,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[14,12],"tags":[],"class_list":["post-348589","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vijesti","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348589","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=348589"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348589\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":348591,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348589\/revisions\/348591"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/348590"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=348589"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=348589"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=348589"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}