Lo\u0161e navike su \u0161tetni obrazac pona\u0161anja koji se ponavlja sa odre\u0111enom u\u010destalo\u0161\u0107u i koji ima tendenciju da se makar jednim delom odvijaju podsvesno. Lo\u0161e navike i zavisnost su usko povezane, a osnovna razlika je \u0161to kod zavisnosti postoji gubitak kontrole, odnosno nedostatak volje da se kontroli\u0161e \u0161tetni obrazac pona\u0161anja.<\/p>\n
Na\u0161 mozak \u201evoli\u201c rutinu<\/strong><\/p>\n Lo\u0161e navike, kao i adiktivne oblike pona\u0161anja je \u010desto veoma te\u0161ko iskoreniti, a proces odvikavanja ponekad traje dugo, udru\u017een je sa brojnim izazovima i sa neizvesnim je ishodom.<\/p>\n \u2013 U osnovi, problem sa kojim se osoba sa \u0161tetnim obrascem pona\u0161anja suo\u010dava je kompleksan i multidimenzionalan. Pored komponente zavisnosti, tu je i \u010dinjenica da je na\u0161 mozak tako napravljen da mu \u201eponavljanje\u201c odnosno rutina \u010desto odgovaraju, jer to u \u017eivot unosi jedan stepen izvesnosti i predvidljivosti.<\/p>\n S druge strane neizvesnost i nagli, neo\u010dekivani doga\u0111aji su \u010desto udru\u017eeni sa nelagodom i anksiozno\u0161\u0107u. Tako\u0111e, jo\u0161 jedna komponenta koja doprinosi veli\u010dini problema je specifi\u010dan emocionalni odnos koji tokom vremena osoba ponekad izgradi prema svojoj \u0161tetnoj navici \u2013 ka\u017ee za portal eKlinika prof. dr Igor Panti\u0107, specijalista psihijatrije, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridru\u017eeni profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu.<\/p>\n Koliko traje proces odvikavanja od \u0161tetnih navika<\/strong><\/p>\n Du\u017eina i verovatno\u0107a uspeha procesa odvikavanja zavisi od mnogih faktora. Neke osobe uspeju da za veoma kratko vreme u potpunosti iskorene \u0161tetnu naviku i usvoje potpuno zdrave \u017eivotne stilove.<\/p>\n \u2013 S druge strane, kod velikog broja ljudi odvikavanje je \u010desto neuspe\u0161no, dugo traje, ili se nikad ni ne zapo\u010dne. Da li \u0107e i u kojoj meri odvikavanje biti uspe\u0161no, zavisi pored ostalog i od toga u kom perodu \u017eivota smo usvojili \u0161tetan obrazac pona\u0161anja (npr. u detinjstvu, adolescenciji ili adultnom dobu), koliko ovakvo pona\u0161anje traje (npr. meseci, godine, decenije) kao i brojnih udru\u017eenih bihejvioralnih \u010dinilaca koji mogu da pomognu ili odmognu. Porodica, prijatelji i uop\u0161te socijalna podr\u0161ka su \u010desto veoma va\u017eni u ovoj borbi \u2013 isti\u010de dr Igor Panti\u0107.<\/p>\n Uzrok \u0161tete se ne mo\u017ee iskoreniti preko no\u0107i<\/strong><\/p>\n Kod koncepta smanjenja \u0161tetnosti, mi prihvatamo da se uzrok \u0161tete ne mo\u017ee preko no\u0107i da se iskoreni, pa je prevashodno usmeren ka ubla\u017eavanju posledica.<\/p>\n \u2013 U medicini se ovaj koncept \u010desto primenjuje u psihijatriji kroz takozvane \u201eharm reduction\u201c programe u bolestima zavisnosti. Na primer, kroz edukaciju intravenskih zavisnika o krvlju prenosivim bolestima i izbacivanjem iz upotrebe nesterilnih igala mo\u017eemo zna\u010dajno smanjiti transmisiju opasnih virusa poput HIV-a i hepatitisa. Na ovaj na\u010din mo\u017eda ne\u0107emo re\u0161iti problem narkomanije, ali mo\u017eemo da smanjimo njene javno-zdravstvene posledice.<\/p>\n Koncept smanjenja \u0161tetnosti i u drugim \u017eivotnim oblastima<\/strong><\/p>\n Poslednjih godina postoje poku\u0161aji da se ovaj koncept primeni i u drugim oblastima, na primer u ishrani, kroz zamenu \u0161tetnih namirnica manje \u0161tetnim, sa smanjenim sadr\u017eajem masti i \u0161e\u0107era.<\/p>\n \u2013 Tako\u0111e, postoje inicijative da se primenom savremenih i inovativnih tehnologija stvore proizvodi koji smanjuju ili potpuno elimini\u0161u sagorevanje duvana.<\/p>\n Kona\u010dno, postoje poku\u0161aji da se ovaj koncept primeni i u cilju smanjenja posledica nekih drugih visoko rizi\u010dnih navika i obrazaca pona\u0161anja poput preterane konzumacije alkoholnih pi\u0107a i vo\u017enje pod uticajem alkohola.<\/p>\n Koncept smanjenja \u0161tete treba primenjivati oprezno, i strogo u skladu sa postoje\u0107im nau\u010dnim dokazima, jer u suprotnom postoji opasnost da se on pretvori u svoju suprotnost i da dovede \u010dak i do pove\u0107anja \u0161tete \u2013 isti\u010de za portal eKlinika prof. dr Panti\u0107.<\/p>\n Koliko se pacijenti pridr\u017eavaju saveta lekara?<\/strong><\/p>\n Postoje pacijenti kojima je dovoljan jedan iskren razgovor sa lekarom da radikalno promene svoje pona\u0161anje, u potpunosti iskorene \u0161tetne navike i usvoje zdrav \u017eivotni stil.<\/p>\n \u2013 Na\u017ealost, postoji i veliki broj pacijenata koji i pored svih upozorenja, kritika i posledica nastavljaju da svojim delovanjem ugro\u017eavaju zdravlje i pove\u0107avaju rizik od razvoja i napredovanja mnogih hroni\u010dnih bolesti i stanja.<\/p>\n Preterana rigidnost i nefleksibilnost lekara prilikom davanja saveta, kao i suvi\u0161e kriti\u010dki odnos prema pacijentu ponekad dovodi do izostanka efekta, pa \u010dak i do kontraefekta.<\/p>\n U nekim slu\u010dajevima je po\u017eeljnije uspostaviti sa pacijentom jedan prijateljski odnos sa puno empatije i poku\u0161ati smanjiti \u0161tetu tamo gde se ona mo\u017ee smanjiti. Sa druge strane, ponekad je neophodno da lekar preuzme lidersku ulogu i da insistira na trenutnoj i su\u0161tinskoj promeni \u0161tetnog obrasca pona\u0161anja \u2013 ka\u017ee dr Panti\u0107 Igor.<\/p>\n \u0160ta mo\u017ee svako od nas da uradi za svoje mentalno zdravlje<\/strong><\/p>\n Mentalno zdravlje nije ne\u0161to \u0161to je sudbinski odre\u0111eno ve\u0107 je to proces u koji treba ulagati puno truda i energije tokom celog \u017eivota.<\/p>\n \u2013 Fizi\u010dka aktivnost, kao i zdrava, uravnote\u017eena i raznovrsna ishrana pored toga \u0161to su neophodni za prevenciju somatskih bolesti i stanja, veoma su va\u017eni i za spre\u010davanje razvoja brojnih mentalnih poreme\u0107aja.<\/p>\n Iskorenjivanje \u0161tetnih navika, borba protiv svih oblika zavisnosti, kao i redukcija izlo\u017eenosti \u0161tetnim materijama i toksinima su tako\u0111e veoma va\u017eni za o\u010duvanje i unapre\u0111enje mentalnog zdravlja.<\/p>\n Kona\u010dno, u slu\u010daju mentalnih problema, razgovor sa stru\u010dnim licem poput psihijatra ili psihoterapeuta ne bi trebalo da bude tabu tema. Ponekad je samo jedan ovakav razgovor dovoljan da se veliki deo problema re\u0161i i zna\u010dajno pobolj\u0161a funkcionalnost \u2013 ka\u017ee specijalista psihijatrije prof. dr Igor Panti\u0107.<\/p>\n (Izvor:telegraf.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iskorenjivanjem lo\u0161ih navika i zavisnosti mo\u017eemo zna\u010dajno doprineti prevenciji velikog broja bolesti i unaprediti kako fizi\u010dko, tako i mentalno zdravlje \u2013 ka\u017ee psihijatar prof. dr Igor Panti\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":348487,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-348486","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348486","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=348486"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348486\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":348488,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348486\/revisions\/348488"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/348487"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=348486"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=348486"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=348486"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}