\u017dutu \u0161tampu \u010dita ve\u0107ina ljudi \u2013 redovno, ili bar povremeno. Mnogima, me\u0111utim, nije jasno, kad znaju njen sadr\u017eaj i nivo, za\u0161to se takva \u0161tampa naziva \u017eutom, a ne plavom, zelenom ili, \u0161to bi joj najbolje pristajalo, \u0161arenom.<\/p>\n
Izrazom \u017euta \u0161tampa ozna\u010dava se u nas, a i drugde po svetu (u engleskom, ruskom i mnogim drugim evropskim jezicima), odre\u0111ena vrsta dnevnih i periodi\u010dnih listova. To su oni jeftini, petpara\u010dki, bulevarski ili tra\u010derski listovi koji donose senzacionalne i neproverene vesti, slu\u017ee\u0107i se svim sredstvima da privuku i zadr\u017ee interesovanje \u0161ireg kruga \u010ditalaca.<\/p>\n
Da bi se objasnilo poreklo frazema \u017euta \u0161tampa, treba malo zaviriti u istoriju \u0161tampe, posebno ameri\u010dke, poslednjih decenija XIX veka.<\/p>\n
Bio je to najburniji period u razvoju ameri\u010dkog novinarstva. Protekao je u nemilosrdnoj borbi dve mo\u0107ne novinarske ku\u0107e \u2013 Pulicerove i Herstove. Od po\u010detka osamdesetih (ta\u010dnije, od 1883) do sredine devedesetih (1895) na njujor\u0161kom tr\u017ei\u0161tu informacija neprikosnoveno je gospodario D\u017eozef Pulicer (1847\u20131911), jedan od za\u010detnika masovne bulevarske \u0161tampe, kasnije osniva\u010d novinarske \u0161kole na Univerzitetu Kolumbija i poznate nagrade za dela iz ameri\u010dke istorije, poezije, drame, romana, muzike i novinarstva, koja i danas nosi njegovo ime.<\/p>\n
Od tri Pulicerova lista najve\u0107i tira\u017e imao je nedeljni dodatak u boji lista New York World pod naslovom \u201cSunday World\u201d, koji je \u0161tampan u 600 000 primeraka. Tu su radili tada\u0161nji najbolji ameri\u010dki novinari i ilustratori, me\u0111u njima i umetnik-grafi\u010dar Ri\u010dard Autkolt. On je 1895. privukao veliki broj \u010ditalaca komi\u010dnim stripom \u017duti de\u010dak (Yellow Kid), \u010diji je glavni junak bio kosooki de\u010dak u \u017eutoj majici.<\/p>\n
Autkoltov strip imao je \u010desto frivolan (isprazan i neukusan) sadr\u017eaj, ali se svi\u0111ao \u0161arolikoj publici, uglavnom niskog nivoa obrazovanja. I upravo te godine pojavio se u Njujorku jo\u0161 jedan ambiciozni izdava\u010d novina \u2013 Vilijam Herst (1863\u20131951). Spretan i poslovan, nabavio je najmodernije ma\u0161ine za \u0161tampanje u boji, a onda je dvostruko ve\u0107im platama preveo u svoj list New York Journal najbolje Pulicerove \u017eurnaliste i ilustratore, pa i samog Autkolta.<\/p>\n
Oslobo\u0111eni potpuno respekta prema istini, dr\u017ee\u0107i se devize \u201cAko nema senzacije, treba je izmisliti\u201d, oni su za novog gazdu pisali golicave pri\u010de, uzbudljive reporta\u017ee i senzacionalne vesti, crtali stripove i karikature. U taj se list, zajedno sa Autkoltom, preselio i njegov strip, pa je oko toga izbio veliki rat izme\u0111u dva novinska magnata.<\/p>\n
Padali su niski udarci i s jedne i s druge strane, a u sukobljenim novinama nisu se birala sredstva da se pridobije ili preotme \u0161to ve\u0107i broj \u010ditalaca. \u017dutog de\u010daka kod Hersta crtao je Autkolt, a kod Pulicera novi ilustrator, jedan tako\u0111e poznat njujor\u0161ki slikar i karikaturista.<\/p>\n
Zbog rata oko \u017dutog de\u010daka i dodvoravanja najni\u017eem ukusu \u010ditalaca u toj borbi, \u010dime je sni\u017eavan ugled i jedne i druge ku\u0107e, redaktor lista New York Press Ervin Vordmen objavio je u svojim novinama 1897. godine o\u0161tar komentar, u kojem je oba konkurentska lista nazvao podrugljivo \u201c\u017eutom \u0161tampom.\u201d<\/p>\n
Od tada, evo ve\u0107 vi\u0161e od stotinu godina, taj izraz \u017eivi u novinarskoj terminologiji \u0161irom sveta, ozna\u010davaju\u0107i jeftinu, bulevarsku, senzacionalisti\u010dku \u0161tampu, novine u kojima ima vi\u0161e boje i istaknutih krupnih naslova nego teksta, vi\u0161e izmi\u0161ljotina i afera nego pravih, istinitih informacija.<\/p>\n
U vreme nastanka izraza \u017euta \u0161tampa, takva je orijentacija, pored ostalog, doprinela da na ameri\u010dkom informativnom prostoru prevlada konzervativni Herst, koji je kasnije stvorio \u010ditavu novinsku imperiju, dok je \u0161esnaest godina stariji, ali i odmereniji, Pulicer gubio bitku. Umro je 1911. godine, a njegov koncern se gasi desetak godina iza toga (nakon Prvog svetskog rata).<\/p>\n
U vezi sa \u017eutom \u0161tampom ima jo\u0161 jedna zanimljivost koju vredi spomenuti. \u017duti de\u010dak, po kome je nastao i taj izraz, ispao je sasvim slu\u010dajno \u017eut. To je, naime, bila jedina boja, koja se, pored ve\u0107 \u010detiri postoje\u0107e, mogla dobiti na ma\u0161ini za bojenu \u0161tampu koju je tada nabavio Pulicer.<\/p>\n
Da je \u0161tamparska tehnika bila razvijenija, mo\u017eda bi se umesto \u017dutog de\u010daka pojavio \u0160areni de\u010dak, pa bi onda danas umesto \u017eute \u0161tampe postojala \u0161arena \u0161tampa. To, me\u0111utim, ne bi ni\u0161ta menjalo na stvari \u2013 njen sadr\u017eaj bio bi isti pi\u0161e u literaturi Milana \u0160ipke \u201cZa\u0161to se ka\u017ee\u201d (Izvor:Zanimljivostidana.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u201c\u017duta \u0161tampa\u201d\u2026 za ovaj izraz pro\u0161lih par decenija gotovo svako je \u010duo ili pro\u010ditao. Ovaj izraz je sve prisutan u svetu novinarstva pa i kod nas na Balkanskim prostorima.Kako je nastao, i za\u0161to se ka\u017ee \u201c\u017euta \u0161tampa\u201d\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":348370,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-348368","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348368","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=348368"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348368\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":348371,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348368\/revisions\/348371"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/348370"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=348368"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=348368"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=348368"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}