{"id":348362,"date":"2022-06-24T07:07:59","date_gmt":"2022-06-24T05:07:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=348362"},"modified":"2022-06-24T07:07:59","modified_gmt":"2022-06-24T05:07:59","slug":"ukrajina-u-eu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/06\/24\/ukrajina-u-eu\/","title":{"rendered":"Ukrajina u EU"},"content":{"rendered":"
\n
\n
Autor: Timothy Garton Ash<\/strong><\/div>\n<\/blockquote>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Koliko jedan rat mo\u017ee promeniti svet. Pre samo \u010detiri meseca, lideri Francuske, Nema\u010dke i Italije nisu mogli ni da pomisle na pru\u017eanje podr\u0161ke kandidaturi Ukrajine za \u010dlanstvo u EU. Pro\u0161log \u010detvrtka okupili su se u sun\u010danom Kijevu i entuzijasti\u010dno podr\u017eali<\/a> zahtev Ukrajine da bude primljena. Ako njihov stav bude potvr\u0111en na samitu EU naredne sedmice, nakon \u0161to je i Evropska komisija dala pozitivno mi\u0161ljenje<\/a>, to bi, prema izjavi<\/a> predsednika Volodimira Zelenskog posle ovog susreta, mogla biti \u201ejedna od klju\u010dnih evropskih odluka u prvoj tre\u0107ini 21. veka\u201c i po\u010detak nove runde \u0161irenja EU na istok \u2013 doga\u0111aj ni\u0161ta manje zna\u010dajan od pro\u0161irenja do kog je do\u0161lo po okon\u010danju Hladnog rata, u prvoj deceniji 21. veka, kada su u dva talasa u EU u\u0161le zemlje od Estonije do Bugarske. Gr\u010dki filozof Heraklit ponovo je u pravu: \u201erat je otac svih stvari\u201c.<\/p>\n

Postoje dva dobra razloga za prihvatanje Ukrajine kao kandidata za \u010dlanstvo u EU: prvo, Ukrajina je to zaslu\u017eila. Drugo, to je u najboljem dugoro\u010dnom strate\u0161kom interesu svih Evropljana, \u0161to je razlog \u010dak va\u017eniji od onog prvog.<\/p>\n

\u017delja Ukrajine da se pridru\u017ei EU nije ni\u0161ta novo. Nikada ne\u0107u zaboraviti kako sam u Kijevu stajao na ledenom Majdanu u vreme Narand\u017easte revolucije<\/a> 2004. godine, okru\u017een morem evropskih zastava. Nikada nisam video toliko zastava EU u nekoj evropskoj prestonici. Deset godina kasnije, 2014, odbijanje predsednika Viktora Janukovi\u010da da prihvati sporazum o pridru\u017eivanju EU pokrenulo je novi talas demonstracija<\/a> u Kijevu, koje su u istoriji ostale zapam\u0107ene kao Euromajdan.<\/p>\n

Ve\u0107 izra\u017eena volja ukrajinskog naroda ovim ratom je potvr\u0111ena. Status kandidata za \u010dlanstvo u EU jedan je od tri glavna zahteva koje Zelenski upu\u0107uje zapadu od samog po\u010detka rata, pored zahteva za isporuke oru\u017eja i uvo\u0111enje sankcija Rusiji. U nedavno sprovedenoj anketi u zapadnim i centralnim delovima zemlje \u2013 zbog rata, na istoku nije bilo mogu\u0107e sprovesti anketu \u2013 \u010dak 89 procenata ispitanika podr\u017eava<\/a> \u010dlanstvo u EU.<\/p>\n

Niko ne mo\u017ee osporiti da se Ukrajinci bore i ginu za Evropu. Obrazla\u017eu\u0107i pozitivno mi\u0161ljenje Evropske komisije, jedan visoki zvani\u010dnik iz Brisela rekao<\/a> je: \u201eKomisija ne zaboravlja da je Ukrajina jedina zemlja u Evropi u kojoj su pucali na ljude i ubijali ih zato \u0161to su iza\u0161li na ulice sa zastavama EU. Ne mo\u017eemo im sada re\u0107i: \u2018\u017dao nam je, izabrali ste pogre\u0161nu zastavu\u2019.\u201c<\/p>\n

Takva odluka je strate\u0161ki va\u017ena za Evropu u celini. Ovde nije u pitanju samo sudbina druge najve\u0107e zemlje u Evropi. Pored preporuke da se Ukrajini dodeli status kandidata, uz \u201epuno razumevanje\u201c da je nakon toga potrebno preduzeti odre\u0111ene konkretne korake, komisija je preporu\u010dila da se isti status odobri i Moldaviji koja le\u017ei izme\u0111u Ukrajine i Rumunije, uz \u201epuno razumevanje\u201c da su nam potrebne promene \u0161ireg zahvata. Tako\u0111e, preporu\u010deno<\/a> je otvaranje pregovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Tu su, zatim, i zapadni Balkan, Gruzija, mo\u017eda i demokratska Belorusija.<\/p>\n

Ako se dobro obavi, drugo veliko pro\u0161irenje na istok u\u010dinilo bi Evropsku uniju ne samo ve\u0107om nego i samodovoljnijom u proizvodnji hrane, te ekonomski i vojno sna\u017enijom. Mi Evropljani na\u0161li bismo se u boljoj poziciji da odbranimo sopstvene i vrednosti na nesigurnoj vetrometini izme\u0111u revan\u0161isti\u010dki raspolo\u017eene Rusije, sve mo\u0107nije Kine i Sjedinjenih Dr\u017eava na zalasku. Ali takvo pro\u0161irenje bi podrazumevalo i dalje produbljivanje na\u0161eg saveza. U protivnom bi zajednica od 35 \u010dlanica postala disfunkcionalna. Na du\u017ei rok, uklju\u010divanje Ukrajine, Moldavije i Gruzije zna\u010di da se Rusija mora kona\u010dno pomiriti s gubitkom carstva i prihvatiti ulogu obi\u010dne moderne nacionalne dr\u017eave. (Primer Britanije pokazuje koliko dugo taj proces mo\u017ee potrajati.) Zato bi novi talas pro\u0161irenja na istok bio va\u017ean korak na putu do celovite i slobodne Evrope.<\/p>\n

Na tom putu \u010deka nas mnogo neizvesnosti. Zemlje kao \u0161to su Holandija, Danska i Portugalija jo\u0161 poku\u0161avaju da ote\u017eaju, ako ne i blokiraju taj prvi korak. \u010cak i ako \u201evelika trojka\u201c Evropske unije \u2013 u kojoj je Draghijeva Italija zauzela mesto upra\u017enjeno izlaskom Velike Britanije \u2013 uspe da odnese prevagu na samitu, \u0161to se \u010dini veoma verovatnim, ho\u0107e li biti dovoljno politi\u010dke volje da se dugoro\u010dna strategija \u0161irenja nastavi? Tro\u0161kovi obnove Ukrajine bi\u0107e ogromni. Ratna \u0161teta ve\u0107 se procenjuje<\/a> na 150 milijardi dolara. Ukrajina ima \u0161ansu da obnovi sru\u0161eno, ali jedino ako se zna\u010dajna evropska sredstva za rekonstrukciju ve\u017eu za klju\u010dne reforme, uklju\u010duju\u0107i bitku protiv korupcije.<\/p>\n

Stanovnici Evrope trenutno podr\u017eavaju takav predlog: 66 procenata evropskih dr\u017eavljana odobrava otvaranje vrata Ukrajini, pokazalo je istra\u017eivanje Eurobarometra<\/a> obavljeno u aprilu. Tako se izjasnilo i pribli\u017eno 57 procenata ispitanika u 10 odabranih evropskih zemalja u nedavno organizovanom istra\u017eivanju<\/a> Evropskog saveta za spoljne odnose. Ali podr\u0161ka u Francuskoj, Nema\u010dkoj i Italiji bila je manja od 50 procenata. Kako se talas ratne solidarnosti sa Ukrajinom bude povla\u010dio, dok \u010ditava Evropa po\u010dinje da ose\u0107a ekonomske posledice pandemije i Putinovog rata, ova podr\u0161ka bi mogla dodatno opasti. Mediteranske zemlje se \u017eale: \u201eGovorite samo o istoku. \u0160ta \u0107e biti s jugom?\u201c Te\u0161ka situacija na Bliskom istoku i severu Afrike, koja \u0107e se uskoro pogor\u0161ati zbog rasta cena hrane izazvanog nesta\u0161icom ukrajinskog i ruskog \u017eita, mo\u017ee proizvesti novu krizu u tom delu sveta.<\/p>\n

Druga opasnost je mogu\u0107nost da se pro\u0161irivanje nastavi bez neophodnog produbljivanja saveza. To je bio veliki nedostatak prvog pro\u0161irenja na istok. Rezultat je to da je Viktor Orb\u00e1n u Ma\u0111arskoj prakti\u010dno demontirao<\/a> demokratiju koriste\u0107i milijarde evra iz EU fondova. Zahvaljuju\u0107i na\u010delu jednoglasnosti nedavno je dobio priliku da ucenjuje EU kada se raspravljalo o predlogu novog paketa sankcija protiv Rusije.<\/p>\n

Verovatno je da \u0107e entuzijazam za pro\u0161irenje uskoro opasti. Ukrajina i Moldavija mogle bi se na\u0107i u \u010distili\u0161tu u kom ve\u0107i deo zapadnog Balkana boravi ve\u0107 gotovo dve decenije. Po sticanju statusa kandidata, Severna Makedonija je 17 godina \u010dekala na otvaranje pregovora, zbog protivljenja Gr\u010dke, a potom i Bugarske. Makedonci jo\u0161 veruju<\/a> u EU, ali u Srbiji je podr\u0161ka za \u010dlanstvo opala<\/a> sa 70 na 37 procenata. Lokalne elite u ostalim zemljama mogle bi zaklju\u010diti da im je \u017eongliranje izme\u0111u Evrope, Kine i Rusije najbolja opcija, onako kako to sada \u010dini predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107. U tom slu\u010daju isto\u010dni i jugoisto\u010dni obodi EU pretvorili bi se u zonu trajne nestabilnosti, otvoreni za ulazak Kine, Rusije i drugih neprijateljskih sila.<\/p>\n

Put je zasut brojnim preprekama i pogre\u0161nim skretanjima. Ipak, kao \u0161to kineska poslovica ka\u017ee, putovanje od 10.000 milja po\u010dinje prvim korakom. Taj prvi korak u\u010dinjen je u dobrom smeru.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Verovatno je da \u0107e entuzijazam za pro\u0161irenje uskoro opasti. Ukrajina i Moldavija mogle bi se na\u0107i u \u010distili\u0161tu u kom ve\u0107i deo zapadnog Balkana boravi ve\u0107 gotovo dve decenije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":331714,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[558,1168,990],"class_list":["post-348362","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-eu","tag-ukrajina","tag-zapadni-balkan"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348362","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=348362"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348362\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":348363,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348362\/revisions\/348363"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/331714"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=348362"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=348362"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=348362"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}