Nakon \u0161to je britanska ministarka unutra\u0161njih poslova Priti Patel odobrila izru\u010denje osniva\u010da Vikiliksa D\u017eulijana Asan\u017ea Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, njemu preti suo\u010denje sa optu\u017ebama za \u0161pijuna\u017eu pred ameri\u010dkim sudom. Ova odluka izazvala je o\u0161tre reakcije \u0161irom sveta, a s obzirom na to da je Asan\u017e australijski dr\u017eavljanin, oglasile su se i vlasti ove zemlje.<\/p>\n
Asan\u017e se trenutno se nalazi u londonskom zatvoru “Belmar\u0161”, a njegov put isprepletan je dodirnim ta\u010dkama sa raznim dr\u017eavama sveta, od SAD i Velike Britanije, preko Australije i \u0160vedske, pa sve do Ekvadora. Sve je po\u010delo 2010. i 2011. godine, kada je Asan\u017e objavio hiljade poverljivih dokumenata zbog kojih ga Va\u0161ington i tra\u017ei, uz tvrdnje da je time prekr\u0161io zakon i ugrozio ljudske \u017eivote.<\/p>\n
Vrhovni sud Velike Britanije 2012. donosi odluku da on bude izru\u010den \u0160vedskoj kako bi bio saslu\u0161an u vezi sa navodima o seksualnim napadima, na \u0161ta Asan\u017e odgovara odlaskom u ekvadorsku ambasadu i tra\u017eenjem azila, jer je smatrao da \u0107e ga \u0160ve\u0111ani izru\u010diti SAD zbog objavljivanja tajnih vojnih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu.<\/p>\n
Ekvador mu je iste godine odobrio politi\u010dki azil, a u avgustu 2015. \u0160vedska odustaje od optu\u017ebi o dva navoda, zbog isticanja vremena za podizanje optu\u017enice. Ipak, tu\u017eila\u0161tvo je tada najavilo da \u0107e nastaviti sa istragom optu\u017ebi za silovanje, pokrenutih 2010. godine.<\/p>\n
Asan\u017e je, nakon godina u ekvadorskoj ambasadi, 2017. dobio i dr\u017eavljanstvo te zemlje, ali je odbijen zahtev da mu bude odobren i diplomatski status. Iako mu je Ekvador dodelio status azilatna, 2019. godine mu ista zemlja taj status i ukida, uz obrazlo\u017eenje da je pokazao “nezahvalnost i nepo\u0161tovanje”, a osu\u0111en je i na 50 nedelja zatvora.<\/p>\n
Asan\u017e se istovremeno suo\u010dava i sa novim pokretanjem istrage o seksualnim napadima u \u0160vedskoj, ali je ta zemlja odustala od daljeg krivi\u010dnog gonejnja Asan\u017ea u novembru 2019. godine. Ne\u0161to ranije, me\u0111utim, SAD su su podigle optu\u017enicu sa jo\u0161 17 ta\u010daka po kojima se Asan\u017e tereti. Godinu i po dana od hap\u0161enja, u januaru 2021. godine, sud u Londonu odlu\u010dio je da osniva\u010d Vikiliksa ne bude izru\u010den Americi, a u decembru iste godine apelacioni sud preina\u010dio je ovu odluku, \u0161to je sada i potvrdila ministarka unutra\u0161njih poslova.<\/p>\n
\nZa \u0161ta ga terete SAD?<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Sajt Vikiliks, koji je Asan\u017e osnovao 2006. godine, objavio je 2010. godine vi\u0161e od 700.000 dokumenata, video snimaka, diplomatskih prepiski i izve\u0161taja sa rati\u0161ta u Iraku i Avganistanu, koje je pribavila biv\u0161a pripadnica ameri\u010dke vojske \u010celsi Mening, koja je ro\u0111ena kao Bredli Mening.<\/p>\n
Zajedno su objavili detalje o civilnim \u017ertvama i osumnji\u010denima za terorizam koji su dr\u017eani u Gvantanamu na Kubi. Iz tog razloga, SAD terete Asan\u017ea za kovanje zavere sa \u010celsi Mening sa namerom da pristupe poverljivim informacijama na ra\u010dunarima Sekretarijata za odbranu.<\/p>\n
Asan\u017e je objavio i diplomatsku prepisku koja se ti\u010de ovih anga\u017eovanja SAD, kao i snimak iz Bagdada, koji prikazuje kako ameri\u010dka letelica ubija civile.<\/p>\n
SAD su Asan\u017ea osudile po 17 ta\u010daka za \u0161pijuna\u017eu 2019. godine na 175 godina zatvora, nakon \u0161to ga je ambasada Ekvadora predala britanskim vlastima. Sjedinjene Dr\u017eave su ranije pru\u017eile uveravanja Britaniji da \u0107e, ako izru\u010di osniva\u010da Vikiliksa, on mo\u0107i u Australiji, zemlji ro\u0111enja, da odslu\u017ei bilo koju kaznu koju mu izrekne ameri\u010dki sud.<\/p>\n
\nAustralijski premijer odbio da interveni\u0161e u korist Asan\u017ea<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Slu\u010daj D\u017eulijana Asan\u017ea izaziva rekacije od samog po\u010detka njegovog krivi\u010dnog gonjenja – za neke je heroj, dok drugi smatraju da zaista i jeste pravedno optu\u017een. S obzirom na to da je Asan\u017e australijski dr\u017eavljanin, nakon poslednje odluke Patel me\u0111u najglasnijima su bile reakcije australijske javnosti, a gra\u0111ani su od vlade svoje zemlje zahtevali da u\u010dini ne\u0161to kako Asan\u017e ne bi bio izru\u010den.<\/p>\n
Me\u0111utim od australijskih vlasti stigao je jasan odgovor u vidu izjave premijera Entonija Albanezea.<\/p>\n
“Neki ljudi misle da su va\u017eni ako na Tviteru pi\u0161u velikim slovima i stavljaju znake uzvika. E pa, nisu. Nameravam da budem na \u010delu vlade koja diplomatski i prigodno sara\u0111uje sa partnerima”, rekao je Albaneze.<\/p>\n
Australijski dr\u017eavni tu\u017eilac i ministar spoljnih poslova rekli su da se “Asan\u017eov slu\u010daj odu\u017eio, i da bi trebalo \u0161to pre da bude priveden kraju”.<\/p>\n
Jo\u0161 neki australijski zvani\u010dnici komentarisali su odluku britanske ministarke, odra\u017eavaju\u0107i isti ton kao i premijer.<\/p>\n
“Australija nije deo ovog sudskog postupka, a svaka zemlja ima svoj pravni sistem. Diplomatija megafona, objavljivanje telefonskih poruka, tako je radila prethodna vlada. Mi uspostavljamo ponovo konstruktivne odnose sa na\u0161im saveznicima i razgovaramo na nivou vlada”, rekao je australjiski ministar zapo\u0161ljavanja Toni Berk za “Skaj njuz”.<\/p>\n
Me\u0111utim, mnogo je u javnosti i onih koji su stali na Asan\u017eovu stranu, pre svega biv\u0161ih namesnika australijske vlade. Tako je Bob Kar, nekada\u0161nji ministar spoljinih poslova, napravio paralelu sa \u010celsi Mening, rekav\u0161i da, ukoliko je kazna mogla da se ubla\u017ei za Mening, to bi trebalo da se desi i sa Ansan\u017eom.<\/p>\n
Biv\u0161i premijer Australije Kevin Rud rekao je da nije saglasan sa ovakvom odlukom.<\/p>\n
“Ne podr\u017eavam ono \u0161to je Asan\u017e uradio, ni njegovo nemarno opho\u0111enje prema informacijama, ali ako je kriv, onda su krivi i svi novinari i mediji koji su objavili te informacije. Potpuno licemerje”, objavio je Rud na svom Tviter nalogu.<\/p>\n
I van Australije bilo je mnogo reakcija, pa je tako \u017dan-Lik Melan\u0161on koji je na \u010delu levi\u010darske koalicije u Francuskoj, rekao da \u0107e, ukoliko postane premijer te zemlje, Asan\u017e dobiti dr\u017eavljanstvo Francuske, i da \u0107e zahtevati da ga isporu\u010de toj zemlji.<\/p>\n
Tako\u0111e, me\u0111u prvima koji su pru\u017eili podr\u0161ku Asan\u017eu bio je Edvard Snouden, koji je dobio azil u Rusiji nakon \u0161to je 2013. godine objavio tajne podatke ameri\u010dke Nacionalne bezbednosne agencije.<\/p>\n
\nDve nedelje za \u017ealbu<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Britanska ministarka unutra\u0161njih poslova morala je da odobri Asan\u017eovo izru\u010denje u SAD u ovom komplikovanom sudskom procesu jer Asan\u017e nije suo\u010den sa smrtnom kaznom, niti njegov slu\u010daj spada u ostale u\u017ee kategorije koje bi od Patel zahtevale da zabrani njegovo izru\u010denje, objasnili su zvani\u010dnici, a prenosi BBC.<\/p>\n
Nakon odluke Patel da bude izru\u010den u SAD, D\u017eulijanu Asan\u017eu preostalo je da ulo\u017ei \u017ealbu, i njegova \u017eena Stela, sa kojom se ven\u010dao u martu ove godine u zatvorskom krugu, rekla je da \u0107e naredne dve sedmice iskoristiti upravo kako bi sklopili i poslali \u017ealbu najvi\u0161im instancama u britanskom pravosu\u0111u.<\/p>\n
“Bori\u0107emo se protiv ovoga. Koristi\u0107emo svaku mogu\u0107u priliku za \u017ealbu”, rekla je ona novinarima, preneo je Rojters.<\/p>\n
Asan\u017e mo\u017ee da se \u017eali Visokom sudu u Londonu, koji mora da da odobrenje za nastavak \u017ealbenog procesa. Na kraju mu ostaje da se \u017eali Vrhovnom sudu Velike Britanije, ali ako \u017ealba bude odbijena, on mora da bude izru\u010den u roku od 28 dana.<\/p>\n
Tako\u0111e, \u0160ipton Asan\u017e, njegov brat, izjavio je kako \u0107e \u017ealba Visokom sudu uklju\u010divati nove informacije koje ranije nisu dostavljene sudovima, uklju\u010duju\u0107i tvrdnje iznesene u pro\u0161logodi\u0161njem izve\u0161taju o planovima za njegovo ubistvo.<\/p>\n
“(Bi\u0107e to) informacije o tome kako su D\u017eulijanovi advokati \u0161pijunirani i kako su kovane zavere o njegovm kidnapovanju i ubistvu od strane CIA”, rekao je \u0160ipton u intervjuu Rojtersu, misle\u0107i pritom na izve\u0161taj “Jahu njuza” iz septembra 2021. o navodnim ameri\u010dkim planovima da kidnapuju ili ubiju Asan\u017ea kada se skrivao u ambasadi Ekvadora u Londonu. Ameri\u010dka agencija CIA je odbila da komentari\u0161e taj izve\u0161taj.<\/p>\n
“U ovom slu\u010daju, sudovi Ujedinjenog kraljevstva nisu utvrdili da bi njegovo izru\u010denje bilo represivno, nepravedno ili zloupotrebljeno. Nisu ni otkrili da bi ekstradicija bila nespojiva sa njegovim ljudskim pravima, uklju\u010duju\u010di i njegovo pravo na pravedno su\u0111enje i slobodu izra\u017eavanja, kao i da \u0107e u SAD biti tretiran na odgovaraju\u0107i na\u010din, uklju\u010duju\u0107i i njegovo zdravstveno stanje”, saop\u0161tio je portparol Ministarstva unutra\u0161njih poslova, a preneo Gardijan.<\/p>\n
Deo u vezi sa zdravstvenim stanjem na koji se poziva britansko ministarstvo posebno je bitan, zbog toga \u0161to je prvobitno UK odbilo da ga izru\u010di smatraju\u0107i da bi njegovi problemi sa mentalnim zdravljem mogli da dovedu do toga da Asan\u017e izvr\u0161i samoubistvo ukoliko bude sme\u0161ten u zatvor sa maksimalnim obezbe\u0111enjem.<\/p>\n