Milan Todorov je ro\u0111en 1951. u Banatskom Aran\u0111elovu. Diplomirao je jugoslovensku knji\u017eevnosti sa svetskom knji\u017eevno\u0161\u0107u na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pisao je i ure\u0111ivao rubrike satire u studentskim i omladinskim listovima.Pre okon\u010danja studija, zaposlio se kao novinar-pripravnik u Radio Novom Sadu i radio u elektronskim medijima do kraja rata 1999. Ostao je bez posla zbog svojih propalih politi\u010dkih uverenja. \u017divi kao vinar i vinogradar u Petrovaradinu a pi\u0161e gde stigne. Sa jednakim uspehom pi\u0161e najkra\u0107u i najdu\u017eu knji\u017eevnu formu, a i izme\u0111u se odli\u010dno snalazi. Pravi bermet na padinama Fru\u0161ke Gore a kupa se na Oficircu. Smatra da nije ta\u010dno da manje pati onaj ko manje zna jer za islednika su svi ljudi isti.<\/p>\n
Za razliku od mnogih dana\u0161njih aforisti\u010dara ja nisam svoj literarni \u017eivot zapo\u010deo aforizmom. Pisao sam male reporta\u017ee iz vojni\u010dkog \u017eivota onda\u0161njih teritorijalaca za vojvo\u0111anski list Dnevnik. Bile su to tipske, formalne slike koje su uvek na kraju morale da budu za\u0161e\u0107erene nekim sitnijim ili krupnijim zrncima slatkastog ukusa uspeha ili nepobedivosti. Videli smo posle, posle mnogo decenija kako se to zavr\u0161ilo, mada ne bih potcenjivao mogu\u0107nost koju su ti momci imali. Slovena\u010dki teritorijalci, predvo\u0111eni sada europejskim narednikom Jan\u0161om, pobili su desetinu mladih jugoslovenskih mladi\u0107a koji su poslati da obezbede zapadnu granicu, ali bez metaka u cevima.<\/p>\n
Posle tih novinskih tekstova pisao sam za novosadski \u010dasopis za kulturu POLJA, pod uredni\u0161tvom strpljivog u\u010ditelja Bo\u0161ka Ivkova, odavno pokojnog.<\/p>\n
Kada je Matija Be\u0107kovi\u0107 u \u010ciku po\u010deo da ure\u0111uje neku nepretencioznu rubriku koja je donosila sme\u0161ne odgovore na obi\u010dno banalna pitanja, na obi\u010dnoj dopisnici napisao sam tri odgovora koja su, ako se dobro se\u0107am, komentarisali ljude koji nose ki\u0161obrane po sun\u010danom danu za ne daj bo\u017ee. Dobio sam nagradu u iznosu od onda\u0161njih tri stotine dinara. Po\u0161to sam bio siroma\u0161an student odlu\u010dio sam da nastavim sa tom kratkom formom isklju\u010divo radi pove\u0107anja svog skromnog d\u017eeparca. Pro\u0161irio sam \u201eposao\u201c na studentski list INDEX i, bogami, oni su lepo pla\u0107ali. U po\u010detku nisam verovao da \u0107e mi tada\u0161nji urednik,\u00a0 pripoveda\u010d Zile Bojanovi\u0107 objaviti \u010ditavu seriju aforizama u rubrici koju je on i krstio kao Dikice. Dikice su vojvo\u0111anski naziv za bodljikavu biljku koja se zabada u petu, dovode\u0107i do stra\u0161nih bolova i otoka kod ljudi i marve. Dakle, odneo sam dvadesetak kratkih stvari u redakciju. Zile ih je pro\u010ditao stoje\u0107i na jednoj nozi na uskom stepeni\u0161tu stare lepe vile u ulici Vase Staji\u0107a u kojoj je tada prebivao Index. Objavi\u0107emo osam, rekao je i bez re\u010di u\u0161ao u uredni\u010dku sobu. List sa mojih osam aforizama je trebalo da se pojavi za dve nedelje. Me\u0111utim, mene je po\u010dela da mu\u010di sumnja. Nisam verovao u njegovo obe\u0107anje, a ponajvi\u0161e nisam verovao u sebe. Jednog podneva (znao sam da je on oko podneva dolazio u Index) oti\u0161ao sam do javne govornice koja se nalazila ispred zgrade fiskulturnog dru\u0161tva Partizan. Molio sam boga da crni telefon u njoj radi. Vi\u0111ao sam, naime, pijane lokalne dangube kako pi\u0161aju u crnu slu\u0161alicu. Imao sam sre\u0107e. Okrenuo sam \u0161est brojeva u broj\u010daniku i javila mi se o\u0161trim glasom sekretarica Micka. Po\u010deo sam da mucam. Shvatila je sve. Bila je vidra sposobna da u trenu prokljuvi \u010doveka. Evo ga Zile, rekla je. Da? Da? Da? Triput je ponovio Zile.<\/p>\n
Odlu\u010dio sam da se ne predstavljam, \u0161to je bila kolosalna glupost. Da li \u0107ete, pitao sam, u slede\u0107em broju zaista objaviti aforizme onog Todorova.<\/p>\n
Ho\u0107emo, rekao je.<\/p>\n
Hvala. Spustio sam slu\u0161alicu. Iza\u0161ao. Onda sam se vratio i popi\u0161ao u nju za sre\u0107u.<\/p>\n
Posle dve nedelje pojavio se u Index u, pamtim, ljubi\u010dastoj boji. Moje ime je bilo ispisano malim, a prezime velikim slovima. Osam aforizama, tankih, ko\u010doperilo se na zadnjoj strani.<\/p>\n
Sve ovo pi\u0161em kao potvrdu da sam voleo aforizam i da ga, na neki na\u010din, volim i danas.<\/p>\n
Ipak, postepeno je tu ljubav nadja\u010davao teror aforizma koji je u meni izazivao potrebu da se sklonim u ne\u0161to drugo. U neku drugu meditaciju oslobo\u0111enu naloga da se, po svaku cenu, svemu podsmehnem, da budem iznad problema a pritom ose\u0107am da sam do gu\u0161e u krizi.<\/p>\n
Osim toga, u\u010dinilo mi se da je aforizam\u00a0 ostav\u0161i veran pravilima zanata po kojima pisac \u201ezna bolje\u201c od ostalog sveta \u2013 veoma \u010desto nemo\u0107an da premosti jaz izme\u0111u mojih pogleda na svet i predmeta koji me u ukupnosti tog sveta mu\u010de i raduju istovremeno. Uostalom, malo je aforizama o intimnom, unutra\u0161njem \u017eivotu autora. Skoro da ih nema.<\/p>\n
Tako\u0111e mi je \u010desto smetalo odsustvo suptilne diskrecije u ve\u0107ini aforizama na koje sam nailazio ili sam ih pisao.<\/p>\n
No, zbog toga ne tvrdim da je aforizam za mene samo se\u0107anje na mladost ili zrelo doba. Pred bih rekao da on povezuje i nadopunjava mene kao mladog pisca i mene sada. Bez njega ne bi bilo moje proze. Aforizam mi je omogu\u0107io da vidim neke granice u svom pisanju i zbog toga sam mu veoma zahvalan.<\/p>\n
Jer, zavr\u0161avam time, aforizam je uznemiruju\u0107i uvid u na\u0161 inad\u017eijdski na\u010din postojanja.<\/p>\n
Dejan TOF\u010cEVI\u0106<\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kako sam voleo aforizme<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":348160,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[4,548],"tags":[1952],"class_list":["post-348159","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-satira","tag-milan-todorov"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348159","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=348159"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348159\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":348167,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/348159\/revisions\/348167"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/348160"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=348159"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=348159"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=348159"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}