{"id":347949,"date":"2022-06-18T06:52:53","date_gmt":"2022-06-18T04:52:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=347949"},"modified":"2022-06-18T06:52:53","modified_gmt":"2022-06-18T04:52:53","slug":"ako-zapad-ne-okonca-rat-rat-ce-okoncati-zapad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/06\/18\/ako-zapad-ne-okonca-rat-rat-ce-okoncati-zapad\/","title":{"rendered":"Ako Zapad ne okon\u010da rat, rat \u0107e okon\u010dati Zapad"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Alister Kruk<\/strong><\/p>\n

Emanuel Makron je isprovocirao mnoge (ba\u0161 kao i Kisind\u017eer u Davosu) kada je rekao: \u201eNe treba poni\u017eavati Putina\u201c jer \u0107e na kraju morati da bude neke vrste sporazumnog re\u0161enja. Ovo je francuska politika od po\u010detka ukrajinske sage. \u0160to je jo\u0161 va\u017enije, ovo je francusko-nema\u010dka politika, \u0161to zna\u010di da bi to na kraju mogla biti i politika Evropske unije.<\/p>\n

Ka\u017eem \u201emogla biti\u201d \u2013 jer je EU povodom ukrajinske politike podeljenija nego tokom ira\u010dkog rata. A u sistemu (EU je sistem) koji strukturno insistira na konsenzusu (ma koliko taj konsenzus bio ve\u0161ta\u010dki) kad rane postanu duboke, posledica je da jedan problem mo\u017ee blokirati ceo sistem (kao \u0161to se dogodilo nakon ira\u010dkog rata). A procepi u Evropi danas su \u0161iri i dublji nego tada.<\/p>\n

Iako je termin \u201erealista\u201d u aktuelnim okolnostima poistove\u0107en sa popu\u0161tanjem, Makron je zapravo hteo da ka\u017ee da Zapad ne mo\u017ee i ne\u0107e zadr\u017eati ovaj stepen podr\u0161ke Ukrajini u nedogled. Politi\u010dka situacija se menja u mnogim evropskim dr\u017eavama. U Nema\u010dkoj, Francuskoj i Italiji sve je ve\u0107i broj ljudi koji se protive produ\u017eenom anga\u017emanu u ovom konfliktu. Prostim re\u010dima, dolaze\u0107a ekonomska oluja je previ\u0161e o\u010digledna i opasna.<\/p>\n

Nedavno glasanje o poverenju vladi Borisa D\u017eonsona mo\u017eda nije eksplicitno povezano sa Ukrajinom, ali jeste sa njegovom politikom nulte emisije \u0161tetnih gasova (koju konzervativni glasa\u010di smatraju prikrivenim socijalizmom), imigracijom i rastu\u0107im tro\u0161kovima \u017eivota. Naravno, jedna lasta ne \u010dini prole\u0107e. Ali dramati\u010dni pad D\u017eonsonove popularnosti, podstaknut njegovom ratoborno\u0161\u0107u prema Rusiji, izazvao je zabrinutost u Evropi. \u201eVidimo paniku u Evropi zbog Ukrajine\u201d, nedavno je poru\u010dio Erdogan.<\/p>\n

Ono \u0161to je primetno jeste da je Makron, uprkos retorici o \u201eevropskoj strate\u0161koj autonomiji\u201d, bli\u017ei Va\u0161ingtonu od londonskih jastrebova. Da, na po\u010detku je re\u010d \u201esporazum\u201d bila donekle prisutna u ameri\u010dkom diskursu, ali potom je usledio dugi period od oko dva i po meseca u kom se narativ iz Va\u0161ingtona isklju\u010divo svodio na poruku da Putin mora platiti cenu.<\/p>\n

\n

Promena raspolo\u017eenja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Me\u0111utim sada se ameri\u010dko raspolo\u017eenje \u2013 a otuda i ameri\u010dki narativ \u2013 menja, \u0161to je izgleda povezano i sa lo\u0161im vestima sa terena iz Ukrajine (\u010dak je i kvazi-neokon Edvard Lutvak priznao da \u0107e Rusija pobediti, i da bi Donbas trebalo samostalno da odlu\u010duje o svojoj sudbini).<\/p>\n

D\u017eonsonov tvrdolinija\u0161ki stav o Ukrajini vi\u0111en je kao o\u010dajni\u010dki poku\u0161aj da se iskopira pozicija Margaret Ta\u010der o Folklandskom ratu (Ta\u010derova je bila suo\u010dena sa rastu\u0107om inflacijom i doma\u0107im protivljenjem svojoj agendi, ali pobeda u sukobu sa Argentinom 1982. je pomogla da bude reizabrana). Me\u0111utim, Stiven Filding, profesor politi\u010dke istorije na Univerzitetu u Notingemu, tvrdi da je pri\u010da o tome kako \u201eukrajinska kriza D\u017eonsonu pru\u017ea priliku da ima svoj \u2018foklandski momenat\u2018 ni\u0161ta drugo nego fatamorgana o\u010dajnih konzervetivaca\u2019. Moglo bi se ispostaviti da isto va\u017ei i za Brisel.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Makronovog poziva na dogovor, \u010dak ni ograni\u010deni sporazum o prekidu vatre \u2013 \u0161to je verovatno ono \u0161to Makron ima na umu \u2013 ne bi bio izvodljiv u ovoj toksi\u010dnoj, polarizovanoj zapadnoj atmosferi. Ukratko, Makron je \u201ezagrizao vi\u0161e nego \u0161to mo\u017ee da proguta\u201c. Prvo je neophodno srediti sopstveno, zapadno dvori\u0161te.<\/p>\n

Amerika bi morala da odustane od stava \u201emrzimo Putina\u201d. Morali bi po\u010deti sa spinovanjem prethodne poruke o \u201epobedi\u201d kao preduslovu za razgovor sa Putinom, jer bi u suprotnom i sami \u010din pregovaranja sa \u201ezlim Putinom\u201d bio pra\u0107en poplavom javnog gneva. Makron je upravo iskusio kako to izgleda.<\/p>\n

Odre\u0111eno resetovanje je ve\u0107 po\u010delo (bilo da je svesno, bilo da je u pitanju spontana reakcija \u010ditalaca). Vesti iz Ukrajine danas retko prebacuju prose\u010dnu dnevnu \u010ditanost. Pretrage o ratu na Guglu su odavno pro\u0161le svoj vrhunac. U svakom slu\u010daju, Demokratska stranka sada mora jasno da se fokusira na doma\u0107a pitanja, inflaciju, posedovanje vatrenog oru\u017eja i abortuse \u2013 pitanja koja \u0107e dominirati na kongresnim izborima u novembru.<\/p>\n

\n

\u010cemu pregovori?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Evo u \u010demu je stvar. Jedinstvo EU je o\u010digledno naru\u0161eno, a isto vredi i za ameri\u010dke bezbednosne elite. Mo\u017eda je dugotrajni rat, odnosno rat iscrpljivanja, koji dr\u017ei i Rusiju i zapadnu Evropu u me\u0111usobnom sukobu, po\u017eeljniji ishod u odnosu na \u2018dogovor\u2019 (i to ne samo zbog Bajdenovog emotivnog anga\u017emana). Ali dugi rat mo\u017eda uskoro ne\u0107e biti opcija (ako Rusija, kako Lutvak sugeri\u0161e, uskoro pobedi).<\/p>\n

I da li \u0107e Bajden \u2013 ukoliko se opredeli za sporazum sa Moskvom \u2013 biti u stanju da politi\u010dki iznese bilo \u0161ta \u0161to ne bi bilo protuma\u010deno kao ameri\u010dka \u201epobeda\u201d? Da li je to sada uop\u0161te opcija? Gotovo sigurno da nije. Moskva nije raspolo\u017eena. Da li bi ponuda pregovora sa Bajdenove strane sadr\u017eala makar i mrvicu \u017eelje da se stvar sagleda iz ruske perspektive? Gotovo sigurno da ne bi. Pa o \u010demu onda uop\u0161te ima da se pregovara?<\/p>\n

Moskva ka\u017ee da je spremna na razgovor sa Kijevom. Kremlj, me\u0111utim, ne tra\u017ei \u201eizlaznu strategiju\u201d (javnost je \u017eestoko protiv toga). Nazovite to \u201epregovorima\u201d ako vam je volja, ali ispravnije bi bilo re\u0107i da je Moskva spremna da prihvati kapitulaciju Zelenskog pod krinkom \u201esporazuma\u201d \u2013 \u0161to zna\u010di da nema prostora za Bajdenov tim da postigne dogovor koji bi mogao da proda skepti\u010dnom ameri\u010dkom bira\u010dkom telu.<\/p>\n

Stoga se jednostavno mo\u017ee re\u0107i da ovaj \u201erat iscrpljivanja\u201d od samog po\u010detka polazi od pretpostavke da se ne radi o vojnom iscrpljivanju, ve\u0107 o finansijskom ratu u kojem se ra\u010dunalo da Zapad ima kapacitet da Moskvi nanese prvi udar. Rublja je trebalo da postane \u201ebezvredna\u201d gotovo odmah \u010dim je pokrenut ekonomski rat punog spektra, dizajniran tako da strukturno uru\u0161i Rusiju (a time i njen moral za borbu u Ukrajini). Osim toga, zami\u0161ljeno je da to bude o\u0161tro upozorenje za Kinu (i druge, poput Indije).<\/p>\n

Takvi su bili planovi pre rata. Vojna akcija u Ukrajini nikada nije zami\u0161ljana sa ciljem da se porazi Rusija, ve\u0107 kao ne\u0161to \u0161to \u0107e poja\u010dati doma\u0107e nezadovoljstvo u Rusiji dok se njena ekonomija uru\u0161ava pod sankcijama bez presedana. Donbaska pobuna, planirana i pripremana osam godina, nikada nije trebalo da dobije \u201eglavnu ulogu\u201c, upravo zato \u0161to su SAD oduvek smatrale da \u0107e ruske snage najverovatnije na kraju pobediti. Ipak, to je na kraju postala \u201ejedina karta na koju SAD mogu da odigraju\u201c.<\/p>\n

\n

Kamen oko vrata<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ali finansijski rat, na koji su polagane nade o brzom ruskom kolapsu, ne samo da je propao, ve\u0107 je, paradoksalno, veoma, veoma \u017eestoko ranio Evropu. Ta \u010dinjenica, kao i opadaju\u0107i moral ukrajinskih vojnih snaga, postala je kamen oko vrata Evropske unije. Sad je nemogu\u0107e odustati od sankcija, ili dopustiti neminovni vojni poraz Ukrajine, a da Rusija iz svega ne iza\u0111e kao o\u010digledni \u201epobednik\u201d.<\/p>\n

Re\u010d je o debaklu, koliko god se spin majstori trudili da stvari prika\u017eu druga\u010dije. Stoga nije iznena\u0111uju\u0107e \u0161to evropski lideri tra\u017ee na\u010din da napuste politiku koja je proizvela tolike \u0161tetne efekte, a koju su oni \u2013 EU \u2013 usvojili bez razmi\u0161ljanja o posledicama.<\/p>\n

Ali poenta je mnogo ozbiljnija: \u010cak i kad bi se slede\u0107e nedelje odr\u017eali \u0161iri pregovori, da li bi Zapad makar i teoretski mogao da se slo\u017ei oko toga \u0161ta \u0107e re\u0107i Putinu? Da li je barem razmotrio kako \u0107e Rusija nastojati da defini\u0161e svoju viziju evroazijske bezbednosti? Ako jeste, da li bi evropski pregovara\u010di imali mandat da pru\u017ee odgovor, ili bi pregovori propali jer Evropa ne mo\u017ee da odgovori ni na jedan predlog suprotne strane izuzev pitanja vezanih isklju\u010divo za budu\u0107e ustrojstvo Ukrajine?<\/p>\n

Rusija je zapravo jasno nazna\u010dila svoje strate\u0161ke ciljeve. U decembru 2021. predala je SAD i NATO-u dva nacrta sporazuma o bezbednosnoj arhitekturi Evrope koja bi garantovala nedeljivu bezbednost za sve, uz povla\u010denje NATO snaga na granice iz 1997. godine. Ti dokumenti ukazuju da je Ukrajina samo mali deo \u0161irih ruskih strate\u0161kih ciljeva. Nacrti sporazuma su ignorisani od strane Va\u0161ingtona.<\/p>\n

Rat u Ukrajini, u principu, mogao bi biti okon\u010dan sporazumnim re\u0161enjem koje bi uzelo u obzir \u0161ire bezbednosne brige Rusije u Evropi, uz zadr\u017eavanje nezavisnosti Ukrajine \u2013 pri \u010demu bi severoistok, istok i jug te zemlje bili u nekoj konfiguraciji sa Rusijom, ili apsorbovani u Rusiju.<\/p>\n

\n

Dijalog nije mogu\u0107<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ali tu se suo\u010davamo sa \u010dinjenicom da je EU prebacila politi\u010dki mandat u vezi Ukrajine na prenapregnuti NATO. A jasni cilj te organizacije je isklju\u010divanje Rusije sa svetske politi\u010dke \u201e\u0161ahovske table\u201d, i uru\u0161avanje ruske ekonomije. Drugim re\u010dima, vra\u0107anje Rusije u Jeljcinovu eru.<\/p>\n

Kao takvi, NATO ciljevi ne ostavljaju prostora za dijalog. \u201eDugi rat\u201d Moskve mora biti pravilno shva\u0107en \u2013 ne radi se samo o bezbednosnim pretnjama koje poti\u010du iz Ukrajine, ve\u0107 o bezbednosnim pretnjama koje poti\u010du iz kulture koja se samodefini\u0161e kao zapadna \u201ecivilizacija\u201d.<\/p>\n

Kristofer Dovson je u delu Religija i uzdizanje zapadne kulture pre skoro 100 godina napisao: \u201e Za\u0161to je samo Evropa me\u0111u svetskim civilizacijama neprestano uzdrmavana i transformisana energijom duhovnog nemira koja odbija da se zadovolji nepromenljivim zakonom dru\u0161tvene tradicije koji vlada orijentalnim kulturama? Zbog toga \u0161to religiozni ideal nije bio obo\u017eavanje bezvremenskog i nepromenljivog savr\u0161enstva, ve\u0107 duh koji nastoji da se ugradi u \u010dove\u010danstvo i da promeni svet\u201d?<\/p>\n

Da li evropski lideri koji razmatraju \u201esporazum\u201d razumeju da, slagali se oni ili ne, ovakvo mi\u0161ljenje preovladava u ruskoj percepciji? I da se pobeda u Ukrajini posmatra kao neophodni katarzi\u010dki okida\u010d za pokretanje ruske i drugih nezapadnih civilizacija?<\/p>\n

Otuda pitanje da li Evropska unija ima kartu koju mo\u017ee da odigra u ovom scenariju, nezavisno od Va\u0161ingtona? Odgovor je ne; Evropa nema svoje mesto za stolom.<\/p>\n

Kao \u0161to je Volfgang Strik primetio u svom eseju \u201eEU nakon Ukrajine\u201d, zapadno-evropske dr\u017eave su o\u010digledno pristale da Bajden odlu\u010duje u njihovo ime. Evropska sudbina zavisi od Bajdenove sudbine, odnosno od toga kakve \u0107e odluke doneti ameri\u010dka administracija. Tako je EU samu sebe pozicionirala kao krajnju provinciju, odnosno kao tek jednu od tema ameri\u010dke unutra\u0161nje politike.<\/p>\n

\n

\u010cemu radost?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Deo elita EU je bio trijumfalisti\u010dki raspolo\u017een: Ukrajina je EU nedvosmisleno ozna\u010dila kao \u201esevernoatlantisti\u010dku\u201c, ta\u010dka. Ali \u010demu radost?<\/p>\n

Ta\u010dno je da je ukrajinski rat mo\u017eda (privremeno) neutralizovao odre\u0111ene linije podele unutar EU. Evropska komisija ve\u0107 neko vreme poku\u0161ava da problem odsustva demokratije (koji proisti\u010de iz su\u0161tinske centralizacije i depolitizacije) re\u0161i tako \u0161to \u0107e tu prazninu (odsustvo demokratije) ispuniti neoliberalnom \u201epolitikom vrednosti\u201d koju \u0107e rigorozno primenjivati \u2013 \u010dak i upotrebom sankcija kad je re\u010d o neposlu\u0161nim dr\u017eavama.<\/p>\n

Identitetska prava, prema ovom tuma\u010denju, slu\u017eila bi kao zamena za debate o politi\u010dkoj ekonomiji, uz po\u0161tovanje vrednosti koje bi se dr\u017eavama \u010dlanicama nametale kroz ekonomske sankcije (vladavina prava).<\/p>\n

Nije te\u0161ko videti kako se situacija oko Ukrajine dobro uklopila sa re\u0161eno\u0161\u0107u Ursule fon der Lajen da nametne vrednosti EU, ne samo onima poput Orbana, ve\u0107 i kao oru\u0111e za iskorenjivanje preostalih proruskih ose\u0107anja u podeljenoj Uniji, i \u010dvrsto posa\u0111ivanje severnoatlantizma kao prevashodne vrednosti EU. Sankcionisanje Rusije i njenih tradicionalisti\u010dkih pogleda na svet bilo je u savr\u0161enom skladu sa sankcionisanjem isto\u010dnoevropskih dr\u017eava zbog njihovog dru\u0161tvenog (ideolo\u0161kog) tradicionalizma.<\/p>\n

Ali ovo je imalo svoju cenu \u2013 katapultiranje Sjedinjenih Dr\u017eava u poziciju obnovljene hegemonije nad Zapadnom Evropom. Ovakvo shvatanje je primoralo Evropu da nastavi sa \u0161irokim i o\u0161trim sankcijama protiv Rusije, koje u povratnom efektu u\u010dvr\u0161\u0107uju poziciju SAD kao dominantnog snadbeva\u010da Evrope energentima i sirovim materijalima.<\/p>\n

To u potpunosti isklju\u010duje Makronove ideje da je Evropskoj uniji potreban \u201eevropski strate\u0161ki suverenitet\u201d koji bi mogao da se pozabavi legitimnim bezbednosnim brigama Rusije. Evropa je sada do grla zaglavljena sa \u0161irokim ekonomskim sankcijama protiv Rusije, a nije u stanju da se nosi sa njihovim posledicama. Bukvalno ne postoji \u0161ansa da \u0107e dolaze\u0107a strukturna inflacija ili ekonomska kontrakcija mo\u0107i da bude zauzdana. EU je izgubila mehanizme da okon\u010da ovaj rat. Preostaje joj samo da deli sto sa Zelenskim dok ovaj potpisuje dokument o kapitlaciji<\/p>\n

U Americi pre novembarskih izbora ne\u0107e biti ozbiljnih poku\u0161aja da se smanji inflacija. Jo\u0161 jedna od posledica predavanja Evrope ameri\u010dkoj komandi je to \u0161to i po pitanju inflacije EU zavisi od nezahvalnih promena u ameri\u010dkoj unutra\u0161njoj politici. Jednako je verovatno da \u0107e Bajden narediti novo \u0161tampanje novca kako bi privremeno otklonio efekte inflacije na ameri\u010dke d\u017eepove (\u010dime \u0107e dugoro\u010dno samo poe\u0107ati inflaciju) i to da bi Bajden mogao dopustiti kvantitativno stezanje (sa ciljem obaranja inflacije) uo\u010di izbora u novembru.<\/p>\n

Kad posledice rata po\u010dnu da se ose\u0107aju, to \u0107e dovesti do ozbiljne povratne reakcije protiv Brisela.<\/p>\n

Novi Standar<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropa je ishitreno uvela \u0161iroke i o\u0161tre sankcije Rusiji, a nije u stanju da se nosi sa njihovim posledicama. Preostaje joj da podeli sto sa Zelenskim dok potpisuje dokument o kapitulaciji<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":318244,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-347949","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347949","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=347949"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347949\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":347950,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347949\/revisions\/347950"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/318244"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=347949"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=347949"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=347949"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}