{"id":347597,"date":"2022-06-13T14:38:37","date_gmt":"2022-06-13T12:38:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=347597"},"modified":"2022-06-13T14:38:37","modified_gmt":"2022-06-13T12:38:37","slug":"putinovi-pravi-ciljevi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/06\/13\/putinovi-pravi-ciljevi\/","title":{"rendered":"Putinovi pravi ciljevi"},"content":{"rendered":"
\n
\n
Author: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Po svim standardnim indikatorima koji mere dostignu\u0107a prema stepenu ostvarenja predvi\u0111enih ciljeva, rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine je neuspe\u0161an. Ukrajina je militarizovanija nego ikada. Trenutno je verovatno jedna od najmilitarizovanijih zemalja na svetu. Bezbednost Rusije se zna\u010dajno pogor\u0161ala: ne samo da se Nato nije vratio na polo\u017eaje iz 1997, ve\u0107 je napredovao i dodatno se konsolidovao. Zapad je ja\u010di nego pre ovoga rata. Da li to zna\u010di da je Putinov plan propao?<\/p>\n

Mo\u017eda da, a mo\u017eda i ne. Jer pravi ciljevi njegove \u201especijalne vojne operacije\u201c u Ukrajini mo\u017eda nisu oni koji su saop\u0161teni, ve\u0107 neki sasvim drugi.<\/p>\n

\n

Suverenitet ili visoki prihodi<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Da bih ispitao kakvi bi to ciljevi mogli da budu, vrati\u0107u se na svoj rad koji je oktobra 1996. objavljen<\/a> kao radni dokument Svetske banke, a kasnije u ure\u0111enom izdanju (dostupnom ovde<\/a>), koji sam nedavno rezimirao<\/a> na Tviteru. Rad je prili\u010dno slo\u017een jer se bavi ekonomskim i politi\u010dkim silama zbog kojih zemlje stvaraju saveze i konglomerate ili se opredeljuju za secesiju, ali je njegov osnovni model jednostavan. Zemlje (i njihovi lideri) te\u017ee u pravcu dva dobra: suverenitetu i bogatstvu. Suverenitet zna\u010di slobodu za dono\u0161enje politi\u010dkih i ekonomskih odluka, \u0161to manje ograni\u010denih interesima drugih zemalja; bogatstvo zna\u010di visok nivo prihoda (visok BDP po glavi stanovnika). Problem je u tome \u0161to su ta dva cilja u uzajamnoj vezi ravnote\u017ee. Zemlje mogu postati bogate samo ako postanu manje suverene, odnosno vi\u0161e globalno integrisane. Biti bogat zahteva trgovinu, razvijanje tehnologije zajedno sa drugima, slanje ljudi u inostranstvo da nau\u010de nove ve\u0161tine, konsultacije sa strancima, pa \u010dak i njihovo zapo\u0161ljavanje. Sve to podrazumeva mnogo ve\u0107u me\u0111uzavisnost privreda i po\u0161tovanje me\u0111unarodnih normi i pravila u pogledu trgovine, prava intelektualne svojine, unutra\u0161nje ekonomske politike, konvertibilnosti valuta i sli\u010dno.<\/p>\n

Uzmimo dva ekstremna primera: Severnu Koreju i Belgiju. Severna Koreja je prakti\u010dno nesputana u ekonomskom i politi\u010dkom odlu\u010divanju: mo\u017ee da pravi nuklearne bombe jer nije potpisnica nikakvih sporazuma, mo\u017ee po volji da name\u0107e carine ili zabrani uvoz robe, mo\u017ee da \u0161tampa koliko god ho\u0107e novca jer se njena valuta ne mo\u017ee zameniti ni za jednu drugu itd. Ali upravo je iz svih tih razloga Severna Koreja vrlo siroma\u0161na. Na drugom kraju spektra je Belgija, koja nema sopstvenu valutu, \u010dija je fiskalna politika ome\u0111ena pravilima EU (Sporazum iz Mastrihta), a trgovinu joj odre\u0111uju EU i STO (Pol Krugman, koga sam citirao u radu iz 1996, ka\u017ee: \u201eEvropski sporazum iz 1992. nije toliko trgovinski koliko sporazum o koordinaciji politika koje su se istorijski smatrale unutra\u0161njima.\u201c) EU odlu\u010duje o njenoj spoljnoj politici, a Nato o vojnom anga\u017emanu. Belgija prakti\u010dno nema autonomiju ili suverenitet unutra\u0161nje politike, ali je bogata zemlja.<\/p>\n

Razne zemlje biraju razli\u010dite odnose ravnote\u017ee izme\u0111u suvereniteta i prihoda. Veli\u010dina je tako\u0111e va\u017ena: Sjedinjene Dr\u017eave \u0107e u\u017eivati ve\u0107i suverenitet za dati nivo prihoda jer je re\u010d o velikoj zemlji koja ima svetsku rezervnu valutu, glavni je akter u brojnim trgovinskim pregovorima, predvodi Nato itd. Ali SAD nisu imune na povratne uticaje svoje mo\u0107i. Trampova odluka da pokrene trgovinski rat sa Kinom za SAD je zna\u010dio \u0161irenje politi\u010dkog prostora (uklju\u010duju\u0107i i mogu\u0107nost nametanja novih carina), ali i verovatno smanjenje prihoda.<\/p>\n

\n

Ruski izolacionizam<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Imaju\u0107i na umu ovu ideju ravnote\u017ee izme\u0111u dva po\u017eeljna cilja, vratimo se Putinu i njegovom krugu savetnika iz ministarstava sile. Pretpostavimo da su do\u0161li do slede\u0107eg zaklju\u010dka: poku\u0161aji Rusije da se vesternizuje propadaju jo\u0161 od Petra Velikog. Ona nije uspela da sustigne zapad do 1917, a doktrina ekstremne vesternizacije dovela je do smanjenja njene teritorije i nezavisnosti Finske, Poljske itd, kao i do progla\u0161enja jednakosti svih nacija i principa samoopredeljenja u SSSR-u, \u0161to je na kraju dovelo do raspada te zemlje 1992. Zatim je usvojila liberalizam, tako\u0111e uvezen sa zapada, \u010diji su rezultati bili dramati\u010dno osiroma\u0161enje stanovni\u0161tva, rast smrtnosti i samoubistva i zapanjuju\u0107e razmere kra\u0111e imovine koju su stvarali milioni gra\u0111ana. Tokom tog perioda Rusija je izgubila sposobnost da sama odlu\u010duje o svojoj politici i slepo je sledila zapad. Otvorila je svoje vojne baze u Kirgistanu Americi, a ni\u0161ta nije dobila zauzvrat. Pristala je na ograni\u010deno \u0161irenje Natoa da bi joj pro\u0161irenje stiglo do granica. Pridru\u017eila se raznim evropskim telima koja su je samo kritikovala. Privatizovala je svoju privredu na predlog zapadnih stru\u010dnjaka, ali je sav novac oti\u0161ao u inostranstvo. Dakle, da bi Rusija povratila svoju ekonomsku i politi\u010dku autonomiju ona mora odlu\u010dno raskinuti sa zapadom. Treba da postane nezavisna evroazijska sila \u010dija \u0107e interakcija sa Evropom biti minimalna. Rusija mora krenuti u pravcu suprotnom od onoga koji je zacrtao Petar Veliki po\u010detkom 18. veka.<\/p>\n

\n

Zapad podi\u017ee gvozdenu zavesu<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Takav rast suvereniteta uticao bi na smanjenje prihoda. Ali problem je u tome \u0161to stanovni\u0161tvo Rusije ne bi pozdravilo takav raskid sa Evropom, a ni pad svojih prihoda. Zato ruska vlada ne mo\u017ee samoinicijativno da digne novu gvozdenu zavesu. Ali \u0161ta ako je podigne zapad kao kaznu Rusiji za ne\u0161to \u0161to bi se, sa ruske ta\u010dke gledi\u0161ta, moglo smatrati opravdanom politikom? Tu nastupa Ukrajina. Rekonkvista je, u izvesnom smislu, uvek bila popularna u ruskoj javnosti. Ali zapad to ne vidi tako, ve\u0107 uvodi sankcije i gomila tro\u0161kove na teret Rusije. Zapad \u0107e svojom voljom odse\u0107i Rusiju od Evrope. Napravi\u0107e novu, neprobojnu gvozdenu zavesu. Na taj na\u010din cilj odvajanja Rusije od zapada, koji po ovom scenariju pri\u017eeljkuje rusko rukovodstvo, ne\u0107e ostvariti Moskva ve\u0107 zapad. Ruski gra\u0111ani ne\u0107e smatrati svoje vo\u0111e odgovornima za poni\u0161tavanje vizije Petra Velikog. Naprotiv, zapad \u0107e biti taj koji je nespreman da prihvati Rusiju kao ravnopravnog partnera i Rusija zato ne\u0107e imati drugo re\u0161enje nego da postane evroazijska sila, suverena, neometana ugovorima i pravilima i oslobo\u0111ena zapadnih ideologija marksizma i liberalizma.<\/p>\n

Novi brest-litovski sporazum<\/strong><\/h3>\n

Ali na du\u017ee staze ruski lideri mogu da strahuju od toga da \u0107e ruski narod, kada shvati da uz ve\u0107i suverenitet idu ni\u017eu prihodi, poku\u0161ati da postigne neki dogovor sa zapadom. Kako to izbe\u0107i? Kako u\u010diniti ovaj raskid trajnim? Jedini na\u010din je da tro\u0161kovi povratka zapadu budu izuzetno visoki. Drugim re\u010dima, kada vlade posle Putina po\u010dnu da \u0161alju prve znake pomirenja, treba se postarati da ra\u010dun koji \u0107e zapad podneti bude toliko visok da \u0107e ga ve\u0107i deo ruskih elita i javnog mnjenja smesta odbaciti. Nalik brest-litovskom mirovnom sporazumu, ali ovoga puta bez Lenjina koji bi ulo\u017eio svu svoju mo\u0107 i autoritet za njegovo prihvatanje. Novi Brest-Litovsk bi mogao obuhvatiti ne samo povla\u010denje svih ruskih snaga, ve\u0107 i povratak Krima Ukrajini, kao i izru\u010denje oficira odgovornih za ratne zlo\u010dine, smanjenje ruske vojske, ograni\u010denje vojnih manevara i mo\u017eda kontrolu nad ruskim nuklearnim programom. Putinova vlada je motivisana da izaziva zapad da gomila zahteve od kojih \u0107e te\u0161ko odustati. Samo brojni i ako je mogu\u0107e nerazumni zahtevi garantuju da \u0107e ih svaka slede\u0107a ruska vlada odbaciti i da \u0107e antizapadna politika koju favorizuju Putin i njegovo okru\u017eenje dugo opstati.<\/p>\n

To ne zna\u010di da je aktuelna vlast ravnodu\u0161na prema ceni sankcija, ali zna\u010di da je spremna da prihvati njihovo poo\u0161travanje sve dok je \u0161teta po prihode od novih sankcija manja od dobitka u suverenitetu. U nekom trenutku, Rusija \u0107e odlu\u010diti da je ravnote\u017ea dva cilja oti\u0161la dovoljno daleko i tada \u0107e u\u0107i u pregovore. Ali prvo \u0107e se uveriti da je stekla dovoljno prostora da samostalno odlu\u010duje o svojoj politici.<\/p>\n

Iz ove perspektive ruskih ciljeva sledi da sankcije i raskid zapada i Moskve nisu samo cena koju pla\u0107a Rusija, ve\u0107 pre svega da zapad obavlja ono \u0161to aktuelno rukovodstvo u Kremlju veruje da je u fundamentalnom dugoro\u010dnom interesu Rusije: prekid svih veza sa zapadom da bi Rusija slobodno sledila sopstveni kurs.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iz ove perspektive ruskih ciljeva sledi da sankcije i raskid zapada i Moskve nisu samo cena koju pla\u0107a Rusija, ve\u0107 pre svega da zapad obavlja ono \u0161to aktuelno rukovodstvo u Kremlju veruje da je u fundamentalnom dugoro\u010dnom interesu Rusije: prekid svih veza sa zapadom da bi Rusija slobodno sledila sopstveni kurs.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":344987,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[638,639,612,1168],"class_list":["post-347597","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-putin","tag-rat","tag-rusija","tag-ukrajina"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347597","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=347597"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347597\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":347598,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347597\/revisions\/347598"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/344987"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=347597"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=347597"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=347597"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}