{"id":347321,"date":"2022-06-08T21:27:35","date_gmt":"2022-06-08T19:27:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=347321"},"modified":"2022-06-11T12:18:01","modified_gmt":"2022-06-11T10:18:01","slug":"open-balkan-avantura-tetu-u-pohode","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/06\/08\/open-balkan-avantura-tetu-u-pohode\/","title":{"rendered":"Open Balkan avantura – Tetu (Theth) u pohode"},"content":{"rendered":"

Za sve je kriv jedan Manfred, biciklista iz Austrije, i jedan maraton biciklisti\u010dki, zvani \u010ciker. Na Kamenoj gori, ne\u0111e blizu nevidljive srbijansko-crnogorske granice blizu Pljevalja, smo\u010deni dugotrajnom ki\u0161om, biciklisti i\u00a0 biciklistkinje se tiskaju oko \u0161poreta na drva. Dejan je nameravao da mu pri\u010da o planu odlaska u Nacionalni park Tet (Theth) u Albaniji, a Manfred isuka fotografije jer je upravo bio tamo i poneo vrlo lepe uspomene, do\u017eivljaje a, Boga nam, i slike. To nas jo\u0161 vi\u0161e u\u010dvrsti u odluci gde i \u0161ta bi trebalo, a sad smo znali i kako. Ali kada?<\/p>\n

Tada, 2018-te, nas trojica se pomamismo. U glavi nam stalno Prokletije, doline Tet i Valbona. Korona nam je, kao i mnogima, odgodila planove na neodre\u0111eno vrijeme. I taman kad nekako ukararismo da mo\u017eemo sva trojica na nekoliko dana jahanja i pje\u0161a\u010denja, trojac se osuo na dvojac \u2013 Brano je morao opravdano odustati, pa \u0107emo radi njega morati opet nekada.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u00a0<\/strong>I bi Dan Prvi<\/strong><\/h1>\n

Iz Podgorice smo krenuli u 06.00, asfaltnim drumom ka Skadru, koji je poznat i nama i biciklima na\u0161im. Jutarnji \u017earopek i du\u017eina od blizu sto kilometara koja je bila ispred nas nijesu zvu\u010dali nimalo inspirativno, ali se ova fela \u010deljadi dr\u017ee one \u2013 cilj nije ni\u0161ta, putovanje je sve. Inspiracija nam se ukazala kad nam se, kod Koplika, pogled naslonio na plavi\u010daste planinske vrhove, do kojih smo trebali da se popenjemo, pre\u0111emo ih i spustimo se u dolinu Tet, na\u0161e prvo kona\u010di\u0161te.<\/p>\n

Ispred nas pukao put, prav, asfaltni. Oku se \u010dini da je ravan, ali noge se ne sagla\u0161avaju. Rije\u010d je o opti\u010dkoj varci. Put je, ipak, uporno i dosadno nagnut, ali na onu stranu da ote\u017ea. Po desnoj ruci nam se ubrzo ukaza zatvor sa porukom na zidu (na engleskom) \u2013 da je obrazovanje zlatan klju\u010d za otvaranje vrata slobode, a nedugo odatle i spomenik koji skoro naturalisti\u010dki prikazuje vje\u0161ala. O\u010digledno, mesto nekakvog smaknu\u0107a \u2013 daleko mu lepa ku\u0107a.<\/p>\n

U selu Dedaj obradova nam se kafana, ama\u00a0 i mi hladovini u njenom dvori\u0161tu.<\/p>\n

Brda su nam se prili\u010dno primakla i vidimo da \u0107e se ona nagnutost uskoro pove\u0107ati na putu prema Tetu. Pregurali smo zajedno prve uspone, a onda je na\u0161a pedala\u0161ka avantura dobila neo\u010dekivanu zavr\u0161nicu…<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\n

Du\u0161kova pri\u010da <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

\"\"Na ovaj put sam po\u0161ao nedovoljno pripremljenih mi\u0161i\u0107a i slijedila je kazna. Gr\u010devi su prvo po\u010deli u butnim mi\u0161i\u0107ima, pa se spu\u0161tali nani\u017ee. Povremeno pje\u0161a\u010denje je olak\u0161avalo, ali i usporavalo dvojac, pa sam se saglasio da Dejo, koga nevolje ove vrste nijesu prepoznale, odmakne i na\u0111e neku ladovinu za okrjepu. Prva takva je, po mome sudu, bila u kafanici s lijeve strane puta, ali tamo Dejana nije bilo. Kada smo se \u010duli, shvatio sam da je negdje isred mene i da me \u010deka. Nastavio sam prema selu Boge, ali od Dejana ni traga ni glasa. Poku\u0161avam da ga dozovem posredstvom mobitela, ali signala nema. Nema ga ni u slede\u0107oj hladovini u selu Boge. Odlu\u010dujem da u prvoj slede\u0107oj birtiji popijem ne\u0161to i vidim \u0161ta dalje. Signala i dalje nema. Kad sam razminuo selo, sti\u017ee me jak pljusak, a kro\u0161njata bukva ponudi zaklon. Tu me sti\u017ee i SMS poruka od Dejana. Pita, \u0111e sam. Ka\u017eem, pod bukvom, skonio se od ki\u0161e. Odgovara da kod njega nema ki\u0161e i da \u0107e me \u010dekati. Shvatam da je on daleko ispred mene i nastavljam, naizmeni\u010dno pedalaju\u0107i i pje\u0161a\u010de\u0107i. Gr\u010devi dolaze i odlaze. Svra\u0107am u narednu, ujedno i posljednju birtiju na usponu, u kulu Barjaktarija, u nadi da \u0107u tu susti\u0107i Dejana.\u00a0 D\u017eaba mi nada. Opet nema signala, a wi-fi mi ne poma\u017ee da dozovem druga, jer je on van mre\u017ee. Nastavljam ljut i zabrinut. Ispred mene je najte\u017ei dio uspona. Dana ima jo\u0161, ali ne i previ\u0161e snage u mojim nogama. Sve \u010de\u0161\u0107e sjahujem i pje\u0161a\u010dim. Jedan motociklista se zaustavlja i pita mo\u017ee li pomo\u0107i. Zahvaljujem i odmahujem rukom, ali mi bljesnu ideja. Uskoro vidim da iza mene brek\u0107e kamion natovaren drvenom gra\u0111om, a u kabini samo \u0161ofer. Zaustavljam ga. Sredovje\u010dni \u010dovjek prijatnog lika mi pokazuje da ubacim biciklo pozadi. Ciklometar je pokazivao da sam pre\u0161ao 81 kilometar. Do Teta je preostalo jo\u0161 15-tak. Znam da mu ka\u017eem dobar dan na albanskom i da se mnogo zahvalim. On ne zna nijednu rije\u010d moga maternjeg, a ni engleskog. Prijateljsko \u0107utanje je pratilo na\u0161e zajedni\u010dko putovanje do Teta. Ne uspijevam gestovima da mu objasnim da imam rezervisan smje\u0161taj, ali da podatke o tome ima drug Dejan koji mi se ne\u0111e zaturio. Moj dobro\u010dinitelj me iskrcava kod \u010dovjeka kome je ne\u0161to donio, koji ima kamp i restoran. Taj, sre\u0107om, zna pomalo engleski, pa sam mu objasnio u kakvoj sam nevolji. Brigu, sad jedino brigu, utopio sam u litar odli\u010dnog piva ‘Tirana’. Tek druga krigla je dozvala Dejana…<\/p>\n

\n

Dejanova pri\u010da <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Odmakoh malo od Du\u0161ka jer se ne na\u0111e dovoljno dobro mesto za \u010dekanje. Te nema hladovine, pa kad se na\u0111e malo hlada bog tu posejao nekakvo kamenje, te strmo… Uglavnom, nakon nekoliko kilometara se ukaza sve \u0161to treba: hladovito, ravno, travnato mesto na metar-dva od puta.\u00a0 Taman kakvo bi crnom \u010deljadetu odgovaralo da spusti umorne, stare kosti.\u00a0 Ali lomno telo i\u0161te horizontalu pa ranac poturih ispod glave i malo se opru\u017eih. A po\u0161to bi doba negde posle poznog ru\u010dka, na o\u010di mi se navu\u010de tanana koprena sna. Brzo se trgoh, pa nazvah Du\u0161ka da vidim kako ide. Veli sve je dobro i polako napreduje ka meni. Po\u0161to ga ne bi jo\u0161 neko vreme, opet ga nazvah \u2013 ka\u017ee da je pored neke zelene ograde. Nakon jo\u0161 nekog vremena, sti\u017ee mi prekor \u0161to ga ne sa\u010dekah u prvoj kafani. Auuhhh… pa ta kafana je 5-6 km od mene i tek je do nje stigao \u2013 pomislih. Opet videh da ga nema, pa ga nazvah, ali on vi\u0161e ne beja\u0161e u dometu. Poslah mu poruku \u2013 opet ni\u0161ta. Po\u010de\u0161e crne misli da mi se motaju po glavi, pa se ponovo popeh na bicikl i lagano, najstrmijim delom puta, vratih do one kafane koju sam odavno pro\u0161ao, a od Du\u0161ka ni traga ni glasa. Nekako mi sti\u017ee odgovor na jednu SMS poruku da je pod nekom bukvom i da \u010deka da pro\u0111e ki\u0161a. A na mestu gde sam ja mozak ho\u0107e da izgori od\u00a0 vru\u0107ine, bez obla\u010dka. Upitah ga da li je silazio sa asfalta jer je bilo nekoliko makadama koji su se odvajali, veli \u2013 ne. I nakon toga se prekide svaka komunikacija. U razmi\u0161ljanju \u0161ta i kako dalje iz suprotnog smera se pojavi kombi koji zaustavih i objasni\u0161e mi da su videli jednog \u0111uturum-biciklistu u selu Boge 15-ak kilometara odatle. I tad mi sinu da je on pro\u0161ao pored mene usnulog na metar-dva, a da me nije video. Ima on taj obi\u010daj. Napunim vodu i dam puni gas da ga nekako stignem. Posle 5-6 km probu\u0161ih prednju gumu, pa me i taj belaj sna\u0111e. Re\u0161ih problem i nastavih do sela. Svratih u jednu kafanu da se natankujem \u0161e\u0107erom iz hladne kokakole, gde mi i konobar potvrdi da je jedan sat pre mene pro\u0161ao Du\u0161ka\u0111ini. Ponovo dadoh gas ali me do\u010deka\u0161e serpentine i po\u010de umor da susti\u017ee a dan da izmi\u010de. Nije mi prvi put da me mrak hvata na nepoznatom terenu i \u0161umi, ali razmi\u0161ljam kako \u0107emo se na\u0107i nas dvojica. Negde par kilometara od vrha nai\u0111e jedan veliki d\u017eip i ponudi se da me poveze do Teta. Prihvatih sa odu\u0161evljenjem. Nabacismo bicikl na krov i nastavismo dalje uz \u0161ale i po\u0161alice jer je voza\u010d pre tridesetak godina fizikalisao u Podgorici pa zna nekoliko re\u010di na\u0161ilija, a suvoza\u010d, njegov sin, je dobro govorio engleski, pa smo se fino ispri\u010dali na ovom kratkom putovanju. A sve vreme prote\u017eem glavu ne bih li negde ugledao bezveznu prethodnicu i pogledam impresivnu prirodu tzv. Balkanskih Alpa. Kako pre\u0111osmo na tetovsku stranu prevoja sti\u017ee mi poruka da se pije pivo koja razveja moje slutnje i planove za situaciju \u0161ta ako…<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U Tetu se na\u0111osmo kod Vere, na\u0161e doma\u0107ice, koja nas dobro nahrani i napoji. Da ni\u0161ta na ovom svetu nije slu\u010dajno potvr\u0111uje poruka Manfreda Ajgnera, sa po\u010detka ove pri\u010de, u vezi predstoje\u0107eg \u010ciker MTB maratona. Nakon \u0161to dogovorismo dolazak konjovodca za sutra ujutro, i veoma ugodnog tu\u0161iranja, utonusmo u san pravednika, mada sam za svaki slu\u010daj pored jastuka stavio i \u010depove za u\u0161i, jer grmljavina kojom se ogla\u0161ava Du\u0161ko kada zaspi, ume da napravi pli\u0107ak i od najdubljeg sna.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Koga zanima, uskoro nastavljamo pri\u010du u \u010detiri ruke<\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161u: Dejan Tof\u010devi\u0107 i Du\u0161ko Vukovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":3274,"featured_media":347322,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[1582,1828,1827],"class_list":["post-347321","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi","tag-bicikliranje","tag-prokletije","tag-tet"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347321","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3274"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=347321"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347321\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":347514,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347321\/revisions\/347514"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/347322"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=347321"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=347321"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=347321"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}