{"id":347247,"date":"2022-06-09T07:29:59","date_gmt":"2022-06-09T05:29:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=347247"},"modified":"2022-06-09T07:31:42","modified_gmt":"2022-06-09T05:31:42","slug":"postoje-li-vanzemaljci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/06\/09\/postoje-li-vanzemaljci\/","title":{"rendered":"Postoje li vanzemaljci?"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Zorki\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Nekad mislim da smo sami u svemiru, a nekad da nismo.<\/em><\/p>\n

Obe ideje izgledaju mi podjednako zastra\u0161uju\u0107e.<\/em><\/p>\n

Artur Klark<\/em><\/p>\n

Ipak ima onih koji misle da jesmo sami u tom beskraju. Oni veruju da je \u017eivot posledica sticaja neverovatnih, slu\u010dajnih i neponovljivih okolnosti, ta da je ovaj na\u0161, zemaljski \u017eivot i sam jedinstven i neponovljiv i da je nemogu\u0107 na bilo kom drugom mestu. Uostalom, tako su nas i mnoge crkve u\u010dile. Ali ako je tako, onda to zna\u010di da \u0107e jednog dana kada se Sunce naduje i spr\u017ei ovaj \u017eivot, univerzum, sasvim pust i jalov, ostati da trune do poslednjeg atoma, a da nikog ne bude da ga shvati i prona\u0111e njegovu svrhu. Bio bi to tu\u017ean kraj svemira.<\/p>\n

Istina, treba re\u0107i da ne vidimo razloge zbog kojih bi univerzum morao biti logi\u010dan, shvatljiv i sre\u0107an po na\u0161oj, ljudskoj logici, pogotovo \u0161to mi nismo u stanju ni sami sebe ba\u0161 najbolje da shvatimo i u\u010dinimo sre\u0107nim.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Statisti\u010dki posmatrano svemir vrvi od \u017eivota. U na\u0161oj galaksiji ima vi\u0161e stotina milijardi zvezda i neka svaka ima makar samo jednu planetu ili drugo pogodno telo (a u proseku ih ima sigurno mnogo vi\u0161e) i ve\u0107 imamo obilje kandidata za postojanje \u017eivota, ma kako rigorozne uslove \u017eivot zahtevao. A gde su ostale galaksije sa svojim milijardama kandidata. Ako tako stvari posmatramo, alijensi postoje i samo je pitanje vremena kada \u0107emo s njima uspostaviti kontakt.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

Vest nad vestima<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Zamislite da jedne vedre no\u0107i sa neba bljesne signal vanzemaljskog razuma, ili da radio teleskopi uhvate poruku iz okoline Vege, kao \u0161to je to bio slu\u010daj u Seganovom “Kontaktu” (Ko nije \u010ditao i ne zna \u0161ta je propustio). Bila bi to vest nad vestima, najzna\u010dajnija od kako znamo za sebe. Ve\u0107 i sama \u010dinjenica da nismo sami u svemiru, izmenila bi na\u0161u filozofiju, nauku i religiju, a zatim i sve ostalo i na ovaj ili onaj na\u010din posledice bismo osetili svi. Bez sumnje bilo bi i komi\u010dnih situacija. Neki verski lideri bi se na\u0161li u \u010dudu pa bi imali problema da objasne svom stadu \u0161ta im se to dogodilo. Drugi bi se sna\u0161li pa bi otvorili svoje svete knjige i na\u0161li da je u njima zapisano (samo \u0161to to ranije nisu umeli da protuma\u010de) da je Tvorac u svojoj mudrosti, \u017eivot posejao svud po vaseljeni, pa bi se tako jo\u0161 vi\u0161e pronela njegova slava. Astrobiolozi bi bili najsre\u0107niji. Teturali bi se od uzbu\u0111enja i ponavljali: “Jesmo li mi govorili, jesmo li govorili? A niste hteli da nam verujete!”. Fizi\u010dari bi nestrpljivo sastavili pismo vanzemaljcima u kome bi stajalo: “Drage kolege, jeste li otkrili \u0161ta je to tamna materija? I znate li ne\u0161to vi\u0161e o tamnoj energiji, mi pojma nemamo?\u201c. Politi\u010dari bi spre\u010dili da se to pismo po\u0161alje dok se ne utvrde namere vanzemaljaca i va\u017eno bi, kao da znaju o \u010demu pri\u010daju, lomili jezik na novim re\u010dima kao \u0161to je ‘ekstraterestri\u010dki’. A generali bi iskoristili priliku da od svojih parlamenata zatra\u017ee dodatne pare za naoru\u017eanje.<\/p>\n

Biolozi bi bili najumereniji. U po\u010detku, naravno. Njih zanimaju sitnice: da li je vanzemaljski \u017eivot zasnovan na ugljeniku, kao na\u0161, ili nije. Ugljenik ima izuzetnu osobinu da se vezuje sam sa sobom, a onda i sa drugim atomima. Na taj na\u010din ugljenici grade duge i izuzetno slo\u017eene lance jedinjenja na kojima po\u010diva \u017eivot. Najve\u0107i molekuli u \u017eivim \u0107elijama sadr\u017ee vi\u0161e milijardi atoma zahvaljuju\u0107i ugljeniku. Da li se i vanzemaljski \u017eivot oslanja na ugljenik, e to je ono \u0161to biologe interesuje. A ako ne, onda na \u010demu? Sumnja se na silicijum, mada mo\u0107i silicijuma daleko zaostaju za ugljenikom.<\/p>\n

Drugo \u0161to biologe \u017eivo zanima jeste da li je vanzemaljcima neophodna voda. Jer, \u0161ta rastvara i raznosi hranu po organizmu, ako nema vode. Kandidat bi mogao biti npr. amonijak, s tim \u0161to je on te\u010dan na vrlo niskim temperaturama, a visokim pritiscima.<\/p>\n

A uzbudili bi se svako na svoj na\u010din i hemi\u010dari, sociolozi, lingvisti, trgovci itd. Sve u svemu, bilo bi veselo i uzbudljivo. Nema sumnje da bi bilo i straha, ponegde i panike. Novi proroci bi iznikli po svetu i, nadahnuti Otkri\u0107em, opominjali bi, pretili i zahtevali kolektivno pokajanje. Procvetala bi uli\u010dna prodaja amajlija i vodica protiv vanzemaljaca, a Holivud bi se usijao od snimanja novih filmova.<\/p>\n

Mo\u017eda bi zaista trebalo da se u\u0107utimo i pogasimo TV i druge predajnike, da se primirimo i utonemo u mrak kako nas vanzemaljci ne bi primetili. Jer \u0161ta ako stignu ovamo i na\u0111u da smo vrlo ukusni? Ili da nismo, ali dopadne im se planeta, pa nas zapra\u0161e sprejom protiv zemaljaca?<\/p>\n

Nau\u010dnici i drugi koji se bave ovim pitanjima dosta su spokojni u tom pogledu. Oni pre veruju da vanzemaljci pripadaju tipu Vulkanaca nego Klingonaca, ili, ne daj Bo\u017ee, Borgova.<\/p>\n

Oni ovako razmi\u0161ljaju. Do nas bi mogla da do\u0111e samo tehnolo\u0161ki razvijena civilizacija, mnogo naprednija od nas (jer mi jo\u0161 nismo u stanju ni na susednu planetu da otputujemo, a kamo li nekud dalje). A takva tehnologija podrazumeva, bar se tako nadamo, visok nivo zrelosti onih koji s njom rukuju. U suprotnom ona nije vi\u0161e izvor blagostanja i mo\u0107i, ve\u0107 razorno oru\u017eje. Dajte avion nekom zatucanom fanatiku i vide\u0107ete. Drugim re\u010dima, ako neko ima tako mo\u0107nu tehnologiju da iz daleka stigne do nas, onda je taj preboleo sopstvenu destruktivnost i namesto nje odabrao toleranciju i mir sa samim sobom i sa drugima.<\/p>\n

\n

Muk neba<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Dobro, uzmimo da u vascelom svemiru postoje vanzemaljske tehnolo\u0161ki razvijene civilizacije. Mnogi astronomi, a i drugi koji se za tu temu interesuju tako veruju danas, a tako su verovali i ranije, takore\u0107i od uvek ili bar od anti\u010dkih vremena \u0161to pouzdano znamo. Povremeno je tokom istorije to uverenje uzimalo razmere gotovo masovne opsesije i uspostavljanje kontakta sa susedima bilo je pitanje dana. Me\u0111utim, dani su prolazili a nebo je bilo nemo. Tako se kona\u010dno nametnulo rezignirano pitanje: “Pa za\u0161to se ve\u0107 jednom ne jave!?”<\/p>\n

Eh, za\u0161to? Mnoge knjige su na tu temu napisane \u0161to samo potvr\u0111uje na\u0161u osobinu da najvi\u0161e pri\u010damo o onome o \u010demu ina\u010de pojma nemamo.<\/p>\n

Ima tu raznih odgovora. Mo\u017eda nam se vanzemaljci zapravo i javljaju, mo\u017eda nam ma\u0161u i vi\u010du, ali mi ih ne prime\u0107ujemo jer smo gluvi i slepi za njihovu tehnologiju. Ni\u0161ta vam ne vredi da emitujete TV program ako vam publika nema televizor. Vi vi\u010dete u mikrofon, repujete, a publika se u \u010dudu pita \u0161to \u0107utite. Mo\u017eda bi trebalo samo da usavr\u0161imo na\u0161e prijemnike pa bi poteklo dugo me\u0111uplanetarno \u010detovanje.<\/p>\n

A mo\u017eda jednostavno vanzemaljci nisu zainteresovani za dru\u017eenje. Lepo im je samima. Ili jesu, ali nas ne prime\u0107uju pa nam se i ne javljaju. Ipak ako nisu ba\u0161 daleko, i ako su pametni, morali su nas do sada primetiti. Za vi\u0161e od pola veka koliko traje era televizije prve na\u0161e TV emisije su ve\u0107 uveliko prevalile rastojanje do najbli\u017eih zvezda i napredni vanzemaljci su ih mogli primiti. I poslati odgovor. Ipak, oni \u0107ute. Mo\u017eda su, kako neki smatraju, videli reklamne poruke na\u0161ih TV stanica, pa su br\u017ee-bolje okrenuli svoje prijemne antene na suprotnu stranu. Nismo im interesantni na ovom nivou razvoja izbeljiva\u010da za ve\u0161.<\/p>\n

A mo\u017eda na\u0161 signal jo\u0161 nije stigao do njih. Zapravo, ogromna rastojanja u kosmosu i ograni\u010dena brzina elektromagnetnih talasa i jeste najve\u0107i problem. Zamislite da su nam neki iz Andromedine galaksije poslali poruku. Da su to uradili pre 2,5 miliona godina danas bi ona stigla do nas i mi bismo pro\u010ditali ljubazno pitanje “Kako ste?”. Na\u0161 odgovor: “Fala, evo nije lo\u0161e, gura se nekako” do njih bi stigao za slede\u0107ih 2,5 miliona godina, dakle u vreme kada nas mo\u017eda vi\u0161e i ne\u0107e biti. Ili njih ne\u0107e biti. Za nas postojanje vanzemaljaca sa kojima ne mo\u017eemo da ostvarimo kontakt ima isti zna\u010daj kao da ih i nema. Skoro. (A bilo bi tako zanimljivo da mi uhvatimo neki vanzemaljski TV program. Ko zna \u0161ta oni koriste protiv peruti pipaka na glavi).<\/p>\n

\n

Tra\u017ei se \u017eiv ili izumro<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Sve su ovo zanimljiva i va\u017ena pitanja na samoj ivici nauke i nau\u010dne fantastike. Uglavnom su u ovoj drugoj. Da se zato sad malo vi\u0161e pribli\u017eimo nauci.<\/p>\n

Jedino \u0161to pouzdano znamo jeste da \u017eivot postoji i to ovaj na\u0161. Za drugim se uporno traga pre svega u Sun\u010devom sistemu, a pomalo i van njega.<\/p>\n

U Sun\u010devom sistemu potraga za \u017eivotom ima dva vida: potraga za sada postoje\u0107im \u017eivotom i potraga za izumrlim \u017eivotom. Pre milijardu ili dve godina Marsom je tekla voda i mnogi veruju da je tamo bilo i nekih jednostavnih oblika \u017eivota. Da je postojao napredniji, danas bismo videli njegove tragove. Kad je voda sa povr\u0161ine Marsa nestala, onda je i njegov \u017eivot izumro. Verovatno. Voda je velikim delom isparila, ali mo\u017eda su se neke koli\u010dine povukle u tlo. Mogu\u0107e je da se i \u017eivot povukao ispod tla. To je predmet daljeg istra\u017eivanja.<\/p>\n

Sem Marsa dobri kandidati za postojanje \u017eivota su i neki sateliti: Jupiterova Evropa i Saturnovi Enceladus i Titan. Evropa i Enceladus su bogati te\u010dnom vodom (ispod kore leda), a Titan je interesantan zbog svoje bogate atmosfere, po sastavu sli\u010dne ranoj atmosferi Zemlje, a i zbog jezera metana koja su nedavno otkrivena na njemu.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, ako se i na\u0111e neki vanzemaljac u Sun\u010devom sistemu on \u0107e biti krajnje jednostavan i gleda\u0107emo ga kroz mikroskop. Ni\u0161ta razvijenije od toga se ne o\u010dekuje. Inteligencija jo\u0161 manje. Inteligencija postoji samo na na\u0161oj planeti. Recimo, ka\u017eu da su delfini inteligentni.<\/p>\n

(Ako u Sun\u010devom sistemu nema jo\u0161 negde \u017eivota, mo\u017eda je to i dobro. Za 50 godina razvoja kosmonautike po Sun\u010devom sistemu su se razmilele zemaljske letelice. Da ima nekih naprednih Marsovaca, Jupiterijanaca itd. Sun\u010dev sistem bi nam svima bio pretesan.)<\/p>\n

Naredne decenije \u0107e biti posve\u0107ene i traganju za \u017eivotom van Sun\u010devog sistema. Astrobiolozi o\u010dekuju indirektne dokaze za taj \u017eivot. Ti svetovi su suvi\u0161e daleko da bi neka na\u0161a letelica skoknula do njih i pogledala ima li tamo nekog. Ali budu\u0107e kosmi\u010dke opservatorije sa novom tehnologijom i na\u0161im novim znanjem \u0107e mo\u017eda uspeti da detektuju kandidate, planete zemljinog tipa, i da u njihovoj atmosferi otkriju produkte \u017eivot<\/p>\n

\n

Pitanja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tema “vanzemaljski \u017eivot” otvara velik broj va\u017enih pitanja. Na ve\u0107inu njih ili nemamo nikakav odgovor ili ih imamo isuvi\u0161e, ali sumnjivih. Oba slu\u010daja govore o na\u0161em neznanju.<\/p>\n

Recimo, da li je \u017eivot nu\u017ena pojava u univerzumu? Da smo se mi pojavili po sili nekog kosmi\u010dkog zakona (“\u0160to vi\u0161e istra\u017eujem vasionu i izu\u010davam detalje njene arhitekture, to vi\u0161e dokaza pronalazim za to da je vasiona u odre\u0111enom smislu sigurno znala da dolazimo \/ Frimen Dajson). I da li se \u017eivot pojavljuje svuda gde postoje dobri uslovi, samo ako mu date dovoljno vremena? Ili je, naprotiv, i ovaj na\u0161 \u017eivot \u010dista slu\u010dajnost, komi\u010dna gre\u0161ka prirode? Mo\u017eda.<\/p>\n

Da li je inteligencija nu\u017ena kad se \u017eivot jednom javi, samo ako ima dovoljno vremena na raspolaganju? Ili je i ova na\u0161a inteligencija, \u0161tagod o njenim dometima mislili, slu\u010dajnost?<\/p>\n

Ako postoje napredne civilizacije u svemiru, kakve su one: opasne, destruktivne ili pak miroljubive i posve\u0107ene nau\u010dnim istra\u017eivanjima? Znaju li one svrhu \u017eivota i svrhu svemira? I da li bismo mogli da razmenjujemo misli sa njima?<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Bilo kako bilo mi ne znamo da li jo\u0161 negde postoji \u017eivot. Uporno gledamo u nebo i nadamo se da \u0107emo dobiti neki znak. \u010cudimo se vekovima \u0161to ga nema i tra\u017eimo razloge i opravdanja \u0161to vanzemaljci \u0107ute. Ispri\u010dali smo neke od mogu\u0107ih razloga, a ostao je jo\u0161 jedan. Mo\u017eda vanzemaljci \u0107ute zato \u0161to ih nema.<\/p>\n

astronomija.org.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uzmimo, na primer, da jesmo sami u kosmosu i da toga postanemo svesni jednog trenutka. Na neki na\u010din bilo bi to zaista zastra\u0161uju\u0107e saznanje jer bi u nama izazvalo ose\u0107aj beskrajne usamljenosti, mo\u017eda i straha, a sam univerzum, sa na\u0161eg, ljudskog stanovi\u0161ta, izgubio bi smisao. Jer, \u010demu sve to, taj silan prostor, ako nikog nema da \u017eivi u njemu. Kosmos je besmisleno velik da bi postojao samo za nas.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":342449,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[563,1821],"class_list":["post-347247","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-svemir","tag-vanzemaljci"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347247","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=347247"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347247\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":347341,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347247\/revisions\/347341"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/342449"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=347247"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=347247"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=347247"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}