{"id":347143,"date":"2022-06-07T06:57:07","date_gmt":"2022-06-07T04:57:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=347143"},"modified":"2022-06-07T06:57:07","modified_gmt":"2022-06-07T04:57:07","slug":"pitanje-doma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/06\/07\/pitanje-doma\/","title":{"rendered":"Pitanje doma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Chris Keulemans<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kada mi vojnik u crnoj uniformi ponudi \u0161olju supe, jer misli da sam izbeglica iz Ukrajine, shvatam da Evropa jo\u0161 nije shvatila. To je pitanje koje ostaje bez odgovora. Vojnik je te\u0161ko naoru\u017ean. Sme\u0161i se. Mala poljska zastava na rukavu jedino je obele\u017eje koje nosi. Kada bi me ubio na licu mesta, niko ne bi znao ko je ubica. Ljubazno odbijam. Ta supa je namenjena nekom drugom.<\/p>\n

Hrebensko jezero se sjaji na suncu. Tiho je poslepodne, ovde na granici s Ukrajinom. Ve\u0107ina ljudi koja je htela da pobegne od rata ve\u0107 je prebegla. S vremena na vreme, tro\u0161na rampa se podi\u017ee da propusti poneki automobil, ponekad i autobus. \u010casne sestre, kuvarice, vojnici, novinari i humanitarni radnici na trenutak ustanu, a njihovi \u0161atori i \u0161tandovi natrpani su svim onim \u0161to zami\u0161ljaju da bi moglo da zatreba ratnoj izbeglici kada napravi prve korake na sigurnom tlu. Uskoro, kada sunce za\u0111e, s druge strane zapo\u010de\u0107e policijski \u010das. Saobra\u0107aj \u0107e u potpunosti prestati, a \u0161atori \u0107e biti spu\u0161teni preko no\u0107i. Ti\u0161ina je jeziva. Granica zadr\u017eava dah. Jedva \u010dujno odjekuju pitanja: Ko tu pripada? Uz to slede i sva ostala: Ko ima pravo da neko mesto naziva domom, ko sme da ka\u017ee da ovde pripada, a ko nema to pravo, ko je autsajder i ko odlu\u010duje ho\u0107e li tako i ostati?<\/p>\n

Uzmimo na primer ovog vojnika. Je li on ovde da otera ili da po\u017eeli dobrodo\u0161licu ljudima? Ko mu sugeri\u0161e kako da napravi tu razliku? Kako on zna da sam ja stranac? \u0160ta mu daje pravo da tako odlu\u010duje: uniforma, jezik kojim govori, rodno mjesto njegovih roditelja, tle pod njegovim nogama, boja kose, oru\u017eje? I ko pla\u0107a to oru\u017eje? Kada i za koga bi ga polo\u017eio? Kako se od stra\u017eara postaje autsajder?<\/p>\n

Dvesta kilometara severnije, uz granicu sa Belorusijom, isti takav vojnik me ne bi ni pogledao. Naredio bi mi da se vratim. Bjelovicka \u0161uma koju \u010duva od septembra je postala vojna oblast. Zabranjen je pristup svima koji tamo ne \u017eive i ne rade, uklju\u010duju\u0107i i humanitarne radnike, novinare i lekare. Negde u ovoj \u0161umi, koja iznosi 150.000 hektara svetske ba\u0161tine, lutaju migranti koje je beloruski diktator Luka\u0161enko namamio obe\u0107anjem slobodnog prolaza u Evropu. Da sam poneo vre\u0107e za spavanje i cipele u prtlja\u017eniku automobila vojnik bi me uhapsio kao sau\u010desnika u krijum\u010darenju ljudi. Da sam ovde stigao iz Sirije, Avganistana, Konga ili Etiopije, ukratko da sam crne ili sme\u0111e boje, ugurao bi me u vojni kombi i izbacio pred bodljikavu \u017eicu na granici s Belorusijom.<\/p>\n

Dva grani\u010dna prelaza su dva lica Evrope. Govore suprotne stvari u isto vreme: Nema na \u010demu i: Vi ste nepo\u017eeljni. Zajedno naru\u0161avaju neke od klju\u010dnih ideja na kojima je izgra\u0111ena Evropska unija. Jedna je da svako ima pravo na skloni\u0161te, zdravstvenu za\u0161titu, rad i obrazovanje. Vi\u0161e od 6 miliona Ukrajinaca sada na to ima pravo. Po\u010dinje sa skloni\u0161tem. Te izbeglice ne moraju biti u kampovima, odva\u017eno je izjavila vlada, pa je Poljska ukinula sve prepreke. Ne mogu da prona\u0111em hotel ili airbnb ni na 100 kilometara od granice. Ali koliko \u0107e to trajati? Hotelima koji su pre\u017eiveli koronu sada se govori da izdaju sobe Ukrajincima i oni to \u010dine velikodu\u0161no, ali jo\u0161 od 24. februara \u010dekaju obe\u0107anu dr\u017eavnu pomo\u0107. Tri miliona Ukrajinaca otputovalo je dalje u Evropu. Kad nisu zalepljeni za telefon, kako bi \u010duli vesti od ku\u0107e, idu u potragu za bolnicama, poslom i \u0161kolama. Stigli su u gradove poput Berlina, Pariza i Amsterdama, gde je inflacija porasla na 12%, a rat vrtoglavo di\u017ee cene gasa, \u017eita i benzina, gde zdravstveni radnici izgaraju od posla i gde je na\u0107i pristojan stan jednako te\u0161ko kao i na\u0107i pristojne u\u010ditelje. Nema\u010dka priprema liste prioriteta o tome koje bi fabrike i firme trebalo prvo zatvoriti posle uvo\u0111enja embarga na gas i naftu iz Rusije. U Francuskoj je gotovo polovina bira\u010da glasala za ekstremno desnu stranku koja se zala\u017ee za za\u0161titu francuskih radnih mesta kada nastupi velika recesija. A oni Ukrajinci koji stignu do Engleske zavr\u0161i\u0107e u privredi koja je, prema Centru za ekonomska i poslovna istra\u017eivanja, u opasnosti od ratne \u0161tete koja iznosi vi\u0161e od 100 milijardi. Ko \u0107e prvi pokleknuti: tr\u017ei\u0161te, izbeglice ili jednaka prava za sve?<\/p>\n

EU ima ideju stroge, ali pravedne politike azila. Kako bi se spre\u010dile sva\u0111e izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica \u010ditavo pitanje se geografski pomera sve dalje od evropskih granica. Frontex, Evropska agencija za grani\u010dnu i obalnu stra\u017eu, sada je najve\u0107a i najskuplja agencija u Uniji. Specijalizovana je za nadzor, lov na ljude i slanje izbeglica natrag u zemlje polaska. Ali ni Frontex nije dobrodo\u0161ao na granici s Belorusijom. \u201eZa to \u0107emo se sami pobrinuti\u201c, pohvalio se zamenik poljskog ministra unutra\u0161njih poslova, \u201eVe\u0107 imamo 26.000 vojnika i grani\u010dara koji pokrivaju podru\u010dje\u201c. Od politike azila je ostala samo strogo\u0107a. Velika strogo\u0107a. Pravda je izletela kroz prozor. Zakon o vanrednim situacijama, koji je poljska vlada donela u septembru, olak\u0161ava mnoge stvari. Na primer, da se premlate i iza bodljikave \u017eice poteraju smrznuti ljudi (trudnice, invalidi, ljudi sa tragovima ujeda, sa hipotermijom, umiru\u0107i). Da se zaboravi da se zatra\u017ei ne\u010diji paso\u0161 ili registruje ne\u010dije ime. Da se odbije zahtev za azil. Da se oni retki koji se probijaju kroz \u0161umu zatvore u logor. Na neodre\u0111eno vreme, bez pristupa advokatu. Da se ignori\u0161u izjave UNHCR-a, Evropskog suda za ljudska prava, pa \u010dak i katoli\u010dke crkve, koja je sveprisutna u Poljskoj. Da se izgradi zid od 186 kilometara upravo kroz ovu drevnu \u0161umu (i pritom se zanemari da je ona pod za\u0161titom UNESCO-a). Tro\u0161ak izgradnje zida je gotovo 400 miliona, 10 puta vi\u0161e od nacionalnog bud\u017eeta za azil. Izvo\u0111a\u010d radova je Budimex, poljska kompanija \u010dijih je 70% deoni\u010dara registrovano u mojoj zemlji, Holandiji.<\/p>\n

Osnovna ideja EU je da je to zajednica koja po\u010diva na zakonima i sporazumima. Ali oni odjednom postaju neobavezni i porozni kada mi poljski vojnik ponudi supu, jer misli da sam izbeglica iz Ukrajine. \u0160est miliona ljudi \u0107e biti primljeno \u2013 sa istim pravima kao i svi oni koji su ve\u0107 unutra \u2013 jer je Direktiva o privremenoj za\u0161titi koju je Evropska komisija potpisala i odmah odustala od nje 2001 \u2013 primenjena po prvi put. To se nije desilo sa izbeglicama iz Sirije 2015. Niti iz Avganistana pro\u0161le godine. A 30.000 migranata koje je poljska grani\u010dna stra\u017ea dosad uhvatila u \u201epoku\u0161aju ilegalnog prelaska granice\u201c mo\u017ee biti vra\u0107ena prema novom zakonu o vanrednom stanju. Budu\u0107i da ih uniforme s obe strane guraju napred-nazad, stvarna brojka je puno manja: svaki poku\u0161aj se broji, a budu\u0107i da se niko ne registruje, ne pi\u0161e koliko se \u010desto radi o istoj osobi. \u201ePoljski grani\u010dari ih \u0161alju nazad u Belorusiju\u201c, ka\u017ee Jelena Sesar iz Amnesty Internationala, \u201eponekad i po 20-30 puta\u201c. Zakoni i konvencije se uvode, iskopavaju, bri\u0161u ili ignori\u0161u u zavisnosti od trenutne politike.<\/p>\n

To je rasizam. \u010cisti, jednodimenzionalni rasizam. \u0160umar kojeg sam sreo mi ka\u017ee: \u201eSve ljude bi trebalo primiti kao \u0161to primamo Ukrajince\u201c. Mikolai je robustan i \u0107elav \u010dovek. Sretao je o\u010dajne lutalice po \u0161umi. \u201eI ljudi iz Iraka i Konga be\u017ee od rata. Ovo je licemerno. Kao zapadnjak ose\u0107am se odgovornim i za tamo\u0161nju krizu\u201c. On svima nudi pomo\u0107. Njegova porodica ve\u0107 generacijama \u017eivi i radi u \u0161umi. Za njega i mnoge druge stanovnike crvene zone, za ljude koji ose\u0107aju da pripadaju ovde, granica nije za\u0161tita nego prepreka. Ovo podru\u010dje, danas strogo \u010duvana odbrambena linija Evropske unije, menjalo je svoju zastavu toliko puta tokom vekova. Veliko vojvodstvo, konfederacija, kraljevstvo, nacisti, sovjeti \u2013 bez obzira ko je bio na vlasti, ljudi su mogli da pose\u0107uju svoje porodice ili da trguju u delovima koji se danas zovu Litvanija, Belorusija i Ukrajina. Poznavali su put kroz iskonsku \u0161umu kao da im je to dvori\u0161te, poput bizona, risa ili vuka. Taj prirodni grani\u010dni promet sada nale\u0107e na barikadu od \u010delika i struje.<\/p>\n

A du\u017e ovog novog zida jednostavni gest gostoprimstva sada je zlo\u010din. Svako ko se uop\u0161te usudi da pri\u0111e izbeglicama je zlo\u010dinac. Te\u0161ko naoru\u017eani ljudi u crnim uniformama skloni\u0107e va\u0161 automobil s puta i provaliti u va\u0161u \u0161upu u potrazi za zalihama pomo\u0107i. Upravo ti \u201ekriminalci\u201c usred no\u0107i primaju poruku: ljudi u \u0161umi putem tajnog broja hitne slu\u017ebe prijavili su svoju lokaciju i tra\u017ee pomo\u0107. (Mre\u017ea 4G postoji \u010dak i u najdubljoj \u0161umi, jer ovo je ipak Evropska unija.) Onda se oni pakuju i kre\u0107u u mrak. Imaju tajnu mre\u017eu advokata, lekara i skloni\u0161ta. Oni su majke, poljoprivrednici, \u0161umari, umetnici. Danju \u0161iju jastu\u010dnice, pi\u0161u disertacije, sade breze i dizajniraju etikete za vinske boce. Sebe nazivaju aktivistima. Oni to nisu postali, ve\u0107 su jednostavno ostali ono \u0161to jesu.<\/p>\n

Sre\u0107em studenta ekonomije iz Senegala, koji je na putu izgubio svoja dva mla\u0111a brata (jedan se otrovao vodom iz mo\u010dvare, drugog je ujela zmija). Trenutno se o njemu brine jedna katoli\u010dka humanitarna organizacija. Ostali su vra\u0107eni u Belorusiju, lutaju \u0161umom, neke su krijum\u010dari ili aktivisti prevezli u Nema\u010dku ili sede zarobljeni u logorima. Do sada je prona\u0111eno 19 mrtvih od kojih je 12 identifikovano. Mohamed, student ekonomije, kratko je o\u0161i\u0161an mladi\u0107 s razmakom me\u0111u zubima i zgodnim, odmerenim licem koje ne odaje nikakve emocije. Ja sam ve\u0107 tre\u0107i novinar koji mu tra\u017ei da ispri\u010da svoju pri\u010du. On mi postavlja svoj zahtev: ako ne mogu da mu pomognem da do\u0111e do neke evropske zemlje u kojoj mo\u017ee nastaviti studije, ne\u0107e mi ni\u0161ta re\u0107i.<\/p>\n

\u201ePomo\u0107 je vi\u0161e od prve pomo\u0107i\u201c, ka\u017ee mi Karolina, koordinatorka organizacije za ljudska prava Homo Faber. \u201eTek kada zapo\u010dnete razgovor, odvojite vreme da saslu\u0161ate nekog, dolazi do razumevanja. Dokle god samo bacate stvari na njih, ne\u0107ete ih upoznati. Tek kada ne\u0161to odbiju (Ne\u0107u da obu\u010dem ovu haljinu; Ne, \u017eelim u Berlin) vra\u0107aju svoje dostojanstvo i pronalaze svoj glas\u201c. Mohamed pri\u010da svoju pri\u010du: \u201eMoj brat nije mogao da hoda posle ujeda zmije. O\u010di su mu po\u017eutele. Nosio sam ga na le\u0111ima. Telefon mi se ugasio. Izgubili smo se. Posle tri no\u0107i vratili smo se odakle smo krenuli. U mraku smo pre\u0161li reku. Na drugoj obali sam spustio brata, pokislog i u groznici, uz drvo da se odmori. Tu sam ga i sahranio\u201c. Nekoliko no\u0107i kasnije prona\u0161ao je ku\u0107u sa upaljenim svetlom. Pokucao je na prozor. \u010covek koji mu je otvorio vrata odmerio ga je i pozvao policiju. Odveli su ga do granice sa Belorusijom, gde je, stoje\u0107i pred kalemima bodljikave \u017eice, odbio da napravi jo\u0161 jedan korak. Potom su ga odvezli u bolnicu, gde su mu ruke i noge vezali za krevet kako bi ga spre\u010dili da po\u010dini samoubistvo.<\/p>\n

Na granici sa Ukrajinom ne vidim vi\u0161e od \u0161a\u010dice automobila. Na granici s Belorusijom ne smem da u\u0111em u \u0161umu. Ta drama je sakrivena, izvan na\u0161eg vidokruga. Rat je i odsustvo ljudi i stvari. Odsustvo buke, u trenucima kada sve i svi zadr\u017eavaju dah. U vremenu koje se meri satima. Trenuci najdubljeg u\u017easa i poni\u017eenja retko imaju pre\u017eivele svedoke. Imam tanke cipele, stopala su mi sve hladnija dok hodam po utabanim stazama me\u0111u nepreglednim redovima borova du\u017e crvene zone. Mislim na ljude koji su udaljeni svega nekoliko kilometara, ali za mene nevidljivi, kako se bosi probijaju kroz istu \u0161umu. Lica aktivistkinja sa kojima razgovaram su napeta. Tiho, monotono mi prepri\u010davaju prizore iz tog mraka. Ana je jedne no\u0107i u mo\u010dvari zatekla ira\u010dku porodicu: oca, majku i sedmoro dece. \u201eDu\u017e beloruske granice\u201c, pi\u0161e Lidija Zesin-Jurek u Eurozinu, \u201edeca spavaju pod vedrim nebom. Ona ne dobijaju igra\u010dke, ni sokove, greju se oko vatre na mestima gde su pre 83 godine jevrejske izbeglice, be\u017ee\u0107i od Nemaca, \u017eivele pod vedrim nebom u pojasu ni\u010dije zemlje koju su s druge strane ogradili sovjeti. Ova podudarnost izbegli\u010dke geografije je neverovatna, to je razorno ponavljanje istorije\u201c.<\/p>\n

Ovo su krvave zemlje, kako ih je nazvao ameri\u010dki istori\u010dar Timoti Snajder: valovita brda i duboke \u0161ume u kojima su sovjeti i nacisti lovili stotine hiljada Jevreja, ostavljali ih da gladuju u ogra\u0111enim mo\u010dvarama, ubijali ih i sahranjivali u masovnim grobnicama. Prljave poslove ponekad su obavljali Poljaci iz ovda\u0161njih sela. Snajder je napisao knjigu o tome u drvenoj ku\u0107i u kojoj boravim nekoliko no\u0107i na pe\u0161a\u010dkoj udaljenosti od granice.<\/p>\n

Kasija, istra\u017eiva\u010dica na univerzitetu u Var\u0161avi, ve\u0107 20 godina \u017eivi na rubu \u0161ume. Odlu\u010dna \u017eena, kratke crne kose, monotonog, ispra\u017enjenog glasa. Kada je otkrila da jevrejska istorija u Bjelovici nije nikada dokumentovana, 2019. je sama postavila spomenik Jevrejima koji su ovdje pogubljeni. \u201eOtkrivanju spomenika je prisustvovalo njihovih 30 potomaka, koji su ovde doputovali iz celog sveta. Na istom mestu gde izbeglice sada umiru\u201c. Nekada su joj starice iz kom\u0161iluka govorile da je jedna od njih. Ali otkad je 2017. u\u010destvovala u protestima protiv se\u010de \u0161ume neki od njih je bojkotuju. \u201ePonavlja se stara bitka oko toga ko stvarno pripada ovde. Ali svi su novi. Svi smo do\u0161li pre ili kasnije\u201c. Kad je ovo bilo veliko vojvodstvo u 19. veku tu niko nije smeo da \u017eivi. Tek kasnije su se doselili preci gospo\u0111a koje su prvo grlile Kasiju, a sada je ignori\u0161u. \u201ePona\u0161aju se kao da su vlasnici \u0161ume. I svaki stranac je sumnjiv\u201c.<\/p>\n

To je pitanje koje Evropa jo\u0161 uvek ne mo\u017ee da re\u0161i. Pitanje zbog kojeg se uvode, kopaju, bri\u0161u ili ignori\u0161u zakoni i sporazumi. Pitanje doma i svih pitanja vezanih uz to. \u0160ta ta\u010dno zna\u010di dom ako dr\u017eava u kojoj se nalazi va\u0161a ku\u0107a menja svoju zastavu svakih pola veka? Evropa do\u010dekuje 6 miliona Ukrajinaca \u201ejer izgledaju kao mi\u201c, ali ko smo to mi koji \u017eivimo u gradovima u kojima polovina stanovnika u stvari ne li\u010di na Ukrajince? To su gradovi koji svoje identitete crpu od autsajdera iz pro\u0161losti. Ko negde pripada, a ko ne i na \u010demu se temelji ta razlika, sve je to proizvoljno. U Bjelovici, posle 80 i vi\u0161e godina, podi\u017ee se spomenik Jevrejima, \u010dije se odsustvo ne mo\u017ee izbrisati, koliko god se uzastopni re\u017eimi trudili. Ukrajinci, koji su u Poljsku stigli posle rata 2014, bili su tretirani kao gra\u0111ani drugog reda. Bili su iskori\u0161\u0107avani na tr\u017ei\u0161tu rada, njihova deca su mogla da idu u \u0161kolu samo ako govore poljski. Sada ih primaju kao bra\u0107u i sestre. Ovoga puta bauk su crni i sme\u0111i mu\u0161karci muslimani.<\/p>\n

Zemljanim putem koji vodi iz \u0161ume pro\u0161log leta su stigli crni i sme\u0111i ljudi o\u0161amu\u0107eni dnevnim svetlom. Put prolazi pored velike dvospratne zgrade od crnog drveta u kojoj je Kasija \u017eivela i radila sve do protesta zbog se\u010de \u0161ume. Ova zgrada pri\u010da pri\u010du o Evropi. Po\u010detkom pro\u0161log veka izgra\u0111ena je kao jevrejska \u0161kola u Bjelovici. Posle rata je bila seoska osnovna \u0161kola. Kasnije je pretvorena u turisti\u010dki hostel, onda je dugo bila prazna, polako propadaju\u0107i, dok je nije kupio novinar Adam Vajrak, koji ju je stavio na raspolaganju Komon univerzitetu, neformalnoj akademiji za studente iz cele zemlje koji nisu stigli da se obrazuju na vreme. Taj koncept je razvio Jacek Kuron, disident poznat kao poljski Vaclav Havel, i njegova supruga Danuta, kao i dobrovoljci poput mlade Kasije i njenog mu\u017ea. Usledili su studijski programi za odrasle. Kad je Kuron umro, a Poljska se pridru\u017eila EU 2004, mladi su se sve vi\u0161e opredeljivali za budu\u0107nost u zapadnoj Evropi. Gradona\u010delnik je zamolio Kasiju i njenog supruga da organizuju letnje kampove za lokalnu decu. Godine 2005. preselili su se tri ku\u0107e niz put. Danas staru \u0161kolu koriste razna udru\u017eenja koja brane \u0161umu i drugi aktivisti. Na kraju moje posete, hladan vetar je po\u010deo da duva u dvori\u0161tu. Ali nisam bio pozvan da u\u0111em. Razlog je bio ne\u0161to u vezi sa koronom. Nisam insistirao na obja\u0161njenju. Ovde je bolje ne postavljati neka pitanja.<\/p>\n

Ne\u0161to dalje je Bohoniki, jedno od poslednjih sela u kojem jo\u0161 uvek \u017eive Tatari, muslimani koji su vekovima \u017eiveli u Poljskoj. Seoski put ogra\u0111en niskim belim zidom vodi uzbrdo do islamskog groblja. U zadnjem delu je 5 sve\u017eih grobova, prekrivenih jelovim granama i jednim belim cvetom. Na \u010delu poslednjeg groba je kratki zapis: NN, 22.10.2021, Spocz iway w pokoju \u2013 po\u010divaj u miru. \u017divot koji je anonimno zavr\u0161io u \u0161umi. NN-u je re\u010deno da ne pripada ovde. Ali sada \u0107e on ostati tu zauvek.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osnovna ideja EU je da je to zajednica koja po\u010diva na zakonima i sporazumima. Ali oni odjednom postaju neobavezni i porozni kada mi poljski vojnik ponudi supu, jer misli da sam izbeglica iz Ukrajine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":345321,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-347143","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347143","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=347143"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347143\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":347144,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/347143\/revisions\/347144"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/345321"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=347143"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=347143"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=347143"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}