{"id":346560,"date":"2022-05-30T06:22:29","date_gmt":"2022-05-30T04:22:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=346560"},"modified":"2022-05-30T06:22:29","modified_gmt":"2022-05-30T04:22:29","slug":"daleki-sever","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/05\/30\/daleki-sever\/","title":{"rendered":"Daleki sever"},"content":{"rendered":"

Autor: Tom Stevenson<\/strong><\/p>\n

Finska i \u0160vedska su 18. maja podnele zahtev za \u010dlanstvo u Nato savezu. Malo zemalja na svetu se mo\u017ee pohvaliti principijelnom spoljnom politikom. I sada dve takve zemlje ulaze u vojni savez \u010dije \u010dlanice imaju dugu istoriju osvaja\u010dkih ratova i ratnih zlo\u010dina. Posle pro\u0161irenja Natoa na sever Evrope samo \u0107e tri zemlje \u2013 Irska, Austrija i \u0160vajcarska \u2013 odr\u017eavati tradiciju evropske neutralnosti.<\/p>\n

Reakcija Rusije je zasad ograni\u010dena. Vladimir Putin je prvo rekao da pro\u0161irenje ne predstavlja direktnu pretnju Rusiji. Mada je bilo nejasnih pri\u010da o odmazdi. Ministar odbrane Sergej \u0160ojgu je 20. maja rekao da \u0107e Rusija pove\u0107ati vojno prisustvo u svojim zapadnim oblastima u odgovor na zahteve Finske i \u0160vedske za \u010dlanstvo, kao i na letove ameri\u010dkih strate\u0161kih bombardera iznad Evrope.<\/p>\n

Do ove godine, izgledi da se Finska ili \u0160vedska pridru\u017ee Natou bili su malo verovatni. Od ruske invazije na Ukrajinu to je jasna preferencija ve\u0107ine finskog stanovni\u0161tva. Premijerka Sana Marin protivila se pridru\u017eivanju savezu u svojoj predizbornoj kampanji 2019, iako tvrdi da se predomislila pre ruske invazije. Pred okrutnim prizorima rata \u010dak su i politi\u010dari sa levice kao Erke Tuomioja i Li Anderson postali naklonjeni \u010dlanstvu u Natou, mada uz rezerve. To je ogroman zaokret. Upitan \u0161ta \u0107e ruske vlasti misliti o tome, predsednik Sauli Ninista rekao je da treba da se \u201epogledaju u ogledalo\u201c.<\/p>\n

U \u0160vedskoj je situacija ne\u0161to slo\u017eenija. Po\u010detkom februara je ministarka inostranih poslova An Linde rekla da su \u201einteresi \u0160vedske ve\u0107 ostvareni jer je ona van Nato saveza\u201c i da \u201eto pitanje trenutno nije na stolu\u201c. Dve nedelje nakon invazije premijerka Magdalena Anderson je izjavila da bi \u0161vedski zahtev za prijem u savez \u201edodatno destabilizovao ovo podru\u010dje Evrope i pove\u0107ao tenzije\u201c. Ankete javnog servisa SVT nakon ruske invazije pokazale su da samo 41 odsto \u0161vedskih gra\u0111ana podr\u017eava pridru\u017eivanje alijansi.<\/p>\n

Dokazi o ruskim ratnim zlo\u010dinima u Bu\u010di i drugde nisu napravili veliku razliku. Nekoliko dana pre nego \u0161to je vladaju\u0107a Socijaldemokratska partija odlu\u010dila da podnese zahtev za \u010dlanstvo, \u0161vedski dnevni list Dagens Nyheter izvestio je da \u201enema stabilne ve\u0107ine za ulazak \u0160vedske u Nato\u201c. Ali \u0161vedske elite \u017eele \u010dlanstvo. Iskusni novinar Bengt Lindrot argumentovao je u korist pridru\u017eivanja. On tvrdi da \u0107e ono poslu\u017eiti \u0161irem cilju evropskih integracija i, \u0161to je posebno bizarno, da \u0107e \u201esmanjiti zavisnost \u0160vedske od SAD\u201c.<\/p>\n

Tokom Hladnog rata, neutralnost \u0160vedske i Finske smatrala se va\u017enim delom njihove odbrambene politike. Nesvrstavanje nikada nije zna\u010dilo zauzimanje pozicije ekvidistance u odnosu na zapad (kojim dominiraju SAD) i Sovjetski Savez, ali to nije bila ni prazna retorika. Kada su finski parlamentarni izbori 1958. doveli do koalicione vlade koja je uznemirila sovjetske lidere, povla\u010denje sovjetskog ambasadora dovelo je do raspu\u0161tanja kabineta. Formirana je nova vlada koja je bila vi\u0161e po ukusu Moskve.<\/p>\n

Sredinom 1990-ih Finska i \u0160vedska su se pridru\u017eile programu Nato saveza Partnerstvo za mir, kao i Evropskoj uniji. Tokom protekle decenije pove\u0107ana je vojna saradnja sa Natoom. \u0160vedska je dala skroman doprinos misijama vojne obuke u Iraku koje je vodila Amerika. Finska i \u0160vedska su 2014. potpisale sporazume o podr\u0161ci Nato savezu. Obe zemlje su se pridru\u017eile Zdru\u017eenim ekspedicionim snagama pod britanskim vo\u0111stvom i u\u010destvovale u vojnoj ve\u017ebi Natoa Cold Response u Norve\u0161koj zajedno sa ameri\u010dkim snagama. U januaru su finski borbeni avioni F-18 izveli ve\u017ebe punjenja goriva u letu sa ameri\u010dkih stratotankera.<\/p>\n

SAD su ve\u0107 neko vreme zainteresovane za ekspanziju Natoa na sever Evrope, ali Finska i \u0160vedska \u0107e morati da poka\u017eu da nisu teret za alijansu, imaju\u0107i u vidu dugu kopnenu granicu Finske sa Rusijom. Novi vojni bud\u017eet Finske je ve\u0107i nego pre, mada ne tako veliki kao \u0161to su pri\u017eeljkivale Sjedinjene Dr\u017eave. Tokom poslednjih 20 godina on je u proseku iznosio oko 1,4 odsto BDP-a. \u0160vedski prosek je oko 1,2 odsto. U slu\u010daju Finske, zna\u010dajna je \u010dinjenica da veliki deo mu\u0161ke populacije prolazi obaveznu vojnu obuku, pa zemlja ima dosta rezervista. Me\u0111utim, od obe zemlje Amerika \u0107e o\u010dekivati ve\u0107i anga\u017eman u regionu da bi svoje vojne snage anga\u017eovala u projektima na daljem istoku.<\/p>\n

Ako Finska i \u0160vedska u\u0111u u Nato kupova\u0107e mnogo vi\u0161e ameri\u010dke vojne opreme, ima\u0107e ve\u0107e vojne bud\u017eete i manja socijalna davanja. Taj trend je ve\u0107 zapo\u010deo. Bajden je u decembru pohvalio odluku Finske da kupi 64 borbena aviona F-35 i rekao da \u0107e sporazum vredan 11 milijardi dolara otvoriti put bli\u017eim ameri\u010dko-finskim odnosima.<\/p>\n

Formalni savez sa Finskom i \u0160vedskom mogao bi biti od koristi za ameri\u010dke interese na Baltiku. U izve\u0161taju RAND korporacije za 2019. koji je naru\u010dilo ameri\u010dko ministarstvo odbrane prime\u0107uje se \u201epotencijal da se Rusija uvu\u010de u skupe investicije\u201c na Baltiku. Finske i \u0161vedske korvete i brodovi za brze napade broj\u010dano nadma\u0161uju malu balti\u010dku flotu Rusije. Dve zemlje imaju i vi\u0161e podmornica od Rusije. Sa svoje strane Britanija bi rado prihvatila partnere spremne da se suo\u010de sa problemima na, kako to zovu njeni stratezi, \u201edalekom severu\u201c. Na samitu Natoa u Madridu 15. maja Liz Trus je govorila o tome da alijansa zauzima \u201eglobalnu perspektivu za\u0161tite indopacifi\u010dke i evroatlantske bezbednosti\u201c.<\/p>\n

Rusija sama sebi nanosi mnoge strate\u0161ke poraze tokom svoje avanture u Ukrajini. Evropske elite spremnije su nego ikada za saradnju sa Amerikom. Sporovi izme\u0111u Evropske komisije i Poljske su odlo\u017eeni za bolja vremena. SAD sebe opet opisuju kao \u201earsenal demokratije\u201c iako bi, bar na Bliskom istoku, ta\u010dnije bilo re\u0107i \u201earsenal vojne hunte\u201c. Ulazak Finske i \u0160vedske u Nato bio bi jo\u0161 jedan udarac Rusiji. Ali jo\u0161 uvek nije sigurno da \u0107e do toga do\u0107i.<\/p>\n

Za prijem novih \u010dlanica potrebno je odobrenje postoje\u0107ih, uklju\u010duju\u0107i Tursku, taj istaknuti bastion demokratije. Turska je nezadovoljna otporom \u0160vedske njenoj brutalnoj kampanji protiv ve\u0107inskog kurdskog stanovni\u0161tva na jugoistoku Turske, gde je turska vojska 2016. bombardovala drevne kurdske gradove. Turske diplomate zahtevaju da \u0160vedska promeni svoj stav prema kurdskim politi\u010dkim pokretima i izru\u010di 30 \u010dlanova Radni\u010dke partije Kurdistana (PKK), koju Turska smatra teroristi\u010dkom organizacijom. SAD poku\u0161avaju da izglade ovaj spor, ali struktura Nato saveza omogu\u0107ava Erdoganu da u nedogled spre\u010dava ekspanziju Natoa na sever Evrope.<\/p>\n

Mada su donete radi odbrane od mogu\u0107e ruske agresije, ironija odluka Finske i \u0160vedske je u tome \u0161to su prijave podnete u trenutku kada pretnja od ruskih napada prestaje. Tokom Hladnog rata, kada je pretnja iz Moskve bila nesporno ve\u0107a, neutralnost je bila jedini spas od nje. Tek po\u0161to je ruska vojska pokazala svoju nesposobnost u Ukrajini, \u0161vedski i finski lideri osetili su da je bezbedno da se kona\u010dno pridru\u017ee navodno odbrambenom Nato savezu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posle pro\u0161irenja Natoa na sever Evrope samo \u0107e tri zemlje \u2013 Irska, Austrija i \u0160vajcarska \u2013 odr\u017eavati tradiciju evropske neutralnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1712,526,971],"class_list":["post-346560","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","tag-finska","tag-nato","tag-svedska"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346560","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=346560"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346560\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":346561,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346560\/revisions\/346561"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=346560"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=346560"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=346560"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}