Ali u atmosferi se nalazi jo\u0161 pregr\u0161t raznih hemikalija, a za mnoga jedinjenja koja su nau\u010dnici nedavno otkrili, i ne znamo kako uti\u010du na na\u0161e zdravlje, prenosi RTS. Hemi\u010dari su ustanovili da u atmosferi postoji reaktivna klasa jedinjenja koja se nazivaju organski hidrotrioksidi, i mada ove hemikalije imaju kratak vijek trajanja, mogle bi da izazivaju posledice za koje i ne znamo.<\/p>\n
U stvari, prema prora\u010dunima istra\u017eiva\u010da, \u010ditaju\u0107i ovo, upravo ste usisali nekoliko milijardi takvih molekula, prenosi Sajens alert \u010dlanak objavljen u \u010dasopisu Sajens.<\/p>\n
\u0160ta to ta\u010dno zna\u010di za na\u0161e zdravlje, a da ne pominjemo zdravlje na\u0161e planete, jo\u0161 uvijek nije jasno i potrebno je dodatno istra\u017eiti. Za po\u010detak, bar je ustanovljeno da postoje ti neobi\u010dni hemijski spojevi.<\/p>\n
“Ova jedinjenja su oduvijek postojala \u2013 jednostavno nismo znali za njih. Ali \u010dinjenica da sada imamo dokaze da ova jedinjenja nastaju i da \u017eive odre\u0111eno vrijeme. Zna\u010di da je mogu\u0107e prou\u010davati njihov efekat… i reagovati ako se ispostavi da su opasna”, navodi hemi\u010dar Henrik Grum Kjergard sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj.<\/p>\n
Poznato je da u hemijskim procesima dodavanje samo jedne nove komponente mo\u017ee radikalno da promijeni na\u010din na koji se neka tvar pona\u0161a. Kao na primer, voda. Zahvaljuju\u0107i na\u010dinu na koji se dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika povezuju, organska hemija se mo\u017ee mije\u0161ati i kovitlati u evolutivni fenomen koji zovemo \u017eivot.<\/p>\n
Me\u0111utim, ako dodamo samo jo\u0161 samo jedan atom kiseonika, dobi\u0107emo vodonik peroksid \u2013 daleko reaktivnije jedinjenje. Ukoliko dodamo jo\u0161 jedan atom kiseonika na ovaj ljuti mali molekul, dobijamo hidrotrioksid. Da bismo ga napravili, potrebna je samo odgovaraju\u0107a laboratorijska oprema, neka zasi\u0107ena organska jedinjenja i malo suvog leda.<\/p>\n
To nije ba\u0161 eksperiment za zabavu, budu\u0107i da je ovaj spoj vrlo reaktivan, ali postavlja se pitanje da li hidrotrioksidi lako formiraju stabilne strukture u atmosferi. Ovo nije samo akademska rasprava, ve\u0107 zbog tako velikog broja hemijskih reakcija do kojih dolazi u na\u0161oj atmosferi, i slo\u017eenih na\u010dina na koje ona uti\u010de na zdravlje pojedinaca, pa do klimatskih promjena, neophodno je prou\u010diti sve varijetete koji nastaju.<\/p>\n
“Ve\u0107ina ljudskih aktivnosti dovodi do emisije hemijskih supstanci u atmosferu. Dakle, poznavanje reakcija koje odre\u0111uju atmosfersku hemiju je va\u017eno ako \u017eelimo da predvidimo kako \u0107e na\u0161e pona\u0161anje uticati na atmosferu u budu\u0107nosti”, ka\u017ee Kristan H. Miler, tako\u0111e hemi\u010dar sa Univerziteta u Kopenhagenu.<\/p>\n
Istra\u017eivanja koje je sproveo ovaj tim nau\u010dnika sada pru\u017eaju prva direktna zapa\u017eanja o nastanku hidrotrioksida u atmosferskim uslovima iz nekoliko supstanci za koje se zna da su prisutne u vazduhu. Ovo im je omogu\u0107ilo da prou\u010de na\u010din na koji \u0107e jedinjenje vjerovatno biti sintetizovano, koliko dugo ostaje i kako se razgra\u0111uje.<\/p>\n
Jedna takva emisija, nazvana izopren, mo\u017ee reagovati u atmosferi i proizvesti oko 10 miliona metri\u010dkih tona hidrotrioksida svake godine. Me\u0111utim, to je samo jedan potencijalni izvor. Na osnovu prora\u010duna tima, skoro svako jedinjenje bi u teoriji moglo da igra ulogu u formiranju hidrotrioksida u atmosferi, koji ostaju netaknuti negdje izme\u0111u nekoliko minuta do nekoliko sati.<\/p>\n
Za to vrijeme, oni mogu u\u010destvovati u nizu drugih reakcija kao mo\u0107ni oksidans, od kojih bi neki mogli biti zaklonjeni unutar mikroskopskih \u010dvrstih materija koje raznosi vjetar.<\/p>\n
“Lako je zamisliti da se u aerosolima formiraju nove supstance koje su \u0161tetne ako se udi\u0161u. Ali potrebna su dalja istra\u017eivanja da bi se utvrdili potencijalni zdravstveni efekti”, ka\u017ee Kjergard.<\/p>\n
Po\u0161to aerosoli tako\u0111e uti\u010du na na\u010din na koji na\u0161a planeta reflektuje sun\u010devu svjetlost, saznanje kako njihova unutra\u0161nja hemija izaziva njihov rast ili degradaciju mo\u017ee promijeniti na\u010din na koji uti\u010demo na klimu.<\/p>\n
Dalja istra\u017eivanja \u0107e bez sumnje po\u010deti da otkrivaju ulogu hidrotrioksida u atmosferskom koktelu na\u0161e planete. Kako primje\u0107uje istra\u017eiva\u010d Univerziteta u Kopenhagenu, Jing \u010cen, to je zaista samo po\u010detak.<\/p>\n
“Zaista, vazduh koji nas okru\u017euje je ogroman splet slo\u017eenih hemijskih reakcija. Kao istra\u017eiva\u010di, moramo da budemo otvoreni ako \u017eelimo da budemo bolji u pronala\u017eenju re\u0161enja”, napominje \u010cen.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svaki put kada udahnemo, uglavnom unosimo smje\u0161u azota, uz izda\u0161nu koli\u010dinu kiseonika i malo ugljen-dioksida.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-346524","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vijesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346524","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=346524"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346524\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":346525,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346524\/revisions\/346525"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=346524"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=346524"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=346524"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}