Ritmovi svakodnevnog \u017eivota teku, pri \u010demu ste fizi\u010dki prisutni, ali psihi\u010dki odsutni i izgubljeni sami sa sobom…<\/p>\n
Ako do\u017eivljavate takvu situaciju, u kojoj osec\u0301ate da ne mo\u017eete da u\u017eivate ni u \u010demu, onda postoji moguc\u0301e obja\u0161njenje. Re\u010d je o anhedoniji. To je nau\u010dni termin, koji predstavlja nemogu\u0107nost radovanja i u\u017eivanja u \u017eivotu. Ne dozvoljava vam da osetite zadovoljstvo i ne manifestuje se samo u odre\u0111enoj \u201eoblasti\u201c, vec\u0301 u svim moguc\u0301im iskustvima koja konkretna osoba do\u017eivljava. To je neraskidivo povezano sa nedostatkom motivacije, jer preovladava misao da nema smisla te\u017eiti ne\u010demu vi\u0161e, \u0161to nanosi udarac kvalitetu \u017eivota.<\/p>\n
Anhedonija nije poremec\u0301aj, vec\u0301 uobi\u010dajeni simptom mentalne bolesti. Naj\u010de\u0161c\u0301e se javlja kod osoba koje pate od depresije, te\u0161ke anksioznosti, posttraumatskog stresnog poremec\u0301aja (PTSP), ali i kod osoba koje pate od \u0161izofrenije i zavisnika. Ipak, istra\u017eivanja pokazuju da je veliki procenat pro\u0161ao kroz ovo iskustvo, bar jednom u \u017eivotu. Ova \u010dinjenica je opravdana s obzirom na postojanje pandemije, koja je uticala na na\u0161 svakodnevni \u017eivot.<\/p>\n
Uglavnom se deli u dve kategorije: dru\u0161tvenu i fizi\u010dku.<\/p>\n
Prva se odnosi na interakciju pojedinca sa njegovom okolinom. Izaziva smanjeno interesovanje i izostajanje sa dru\u0161tvenih doga\u0111aja, okupljanja, ostajuc\u0301i u izolaciji. Druga, fizi\u010dka letargija, uti\u010de na nemoguc\u0301nost u\u017eivanja u stvarima sa kojima na\u0161e telo \u201ekomunicira\u201d. Naj\u010de\u0161c\u0301i su tu i nizak libido i apatija prema dodiru voljene osobe.<\/p>\n
Koje su glavne karakteristike anhedonije?<\/p>\n
Negativna osec\u0301anja prema vama i drugima<\/p>\n
Pretvaranje da ste srec\u0301ni<\/p>\n
Gubitak interesovanja za seksualne odnose<\/p>\n
Pote\u0161koc\u0301e u prilago\u0111avanju dru\u0161tvenim okupljanjima<\/p>\n
Prednost usamljenosti<\/p>\n
Smanjen optimizam za buduc\u0301nost<\/p>\n
Ravnodu\u0161nost prema mnogim stvarima.<\/p>\n
Kako da se nosimo sa tim?<\/p>\n
Ako prepoznajete ove simpotme ne treba ih zanemariti. Zabele\u017eite sve simptome kako biste dobili potpunu sliku o svom mentalnom stanju. Mo\u017eda c\u0301ete tako\u0111e morati da uradite test krvi da biste proverili da li imate nedostatak vitamina ili problem sa \u0161titnom \u017elezdom koji mo\u017ee doprineti va\u0161em poremec\u0301aju raspolo\u017eenja.<\/p>\n
Naravno, korisno je posetiti specijaliste, jer je ovo mentalna bolest. Konkretno, ako ove simptome imate du\u017ee vreme, bic\u0301e neophodno da potra\u017eite pomoc\u0301 psihologa.<\/p>\n
U isto vreme, naravno, mo\u017eete sami da unesete razli\u010dite promene u svoju rutinu, \u0161to mo\u017ee imati pozitivan efekat. Na primer, ako ste se udaljili od dragih ljudi, poku\u0161ajte da povratite svoje kontakte i nemojte se odlu\u010diti za izolaciju. Pored toga, ulo\u017eite u brigu o sebi. Uklju\u010dite endorfine i stare navike u svoj raspored i dajte sebi vremena. U svemu tome obratite pa\u017enju na emocije. To jest, ako se na\u0111ete u situaciji koja vam stvara negativne misli, poku\u0161ajte da se fokusirate se na ne\u0161to drugo i zamenite ih neutralnim mislima, tako da korak po korak poma\u017eete sebi na putu do promena.<\/p>\n
Ne smemo zaboraviti da je mentalno zdravlje kompleksno i da je potrebno strpljenje i upornost da biste sebe vratili na pravi put. Zapamtite da se ne stidimo onoga kroz \u0161ta prolazimo, pa c\u0301e \u010dak i razgovor o tome sa ljudima kojima je stalo do nas mo\u017ee pomoc\u0301i. To c\u0301e biti na\u010din da se oslobodite ove “te\u017eine” i podelite je.\u00a0 (Izvor:zenskimagazin.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Da li osec\u0301ate da vas vi\u0161e ni\u0161ta ne \u010dini srec\u0301nim? Od jednostavnih stvari poput ukusa va\u0161eg omiljenog jela do onih vec\u0301ih, koje mogu biti pronala\u017eenje savr\u0161enog posla.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":281624,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-346380","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346380","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=346380"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346380\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":346381,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346380\/revisions\/346381"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/281624"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=346380"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=346380"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=346380"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}