Iako svakodnevno ljudi kucaju u drvo da ne\u0161to \u201ene ureknu\u201c ili da prizovu sre\u0107u, malo ko zna da ta praksa se\u017ee u vreme pre \u0161irenja hri\u0161\u0107anstva, kada su ljudi verovali da u drve\u0107u \u017eive duhovi, koje bi kucanjem prizivali.<\/p>\n
Tako je kuckanje po povr\u0161ini drveta trebalo da prizove duhove iz stabla u pomo\u0107.<\/p>\n
Prema Dictionary-ju, neki ljudi ka\u017eu: \u201eDa kucnem u drvo\u201c, a onda pokucaju o drvenu podlogu za sre\u0107u, kada daju konstataciju koja je do tada bila istinita i \u017eele da i dalje bude istinita, recimo \u2013\u00a0 \u201eDo sada nikad nisam imao nesr\u0107u, da kucnem u drvo\u201d.<\/p>\n
Kasnije, kucanje o drvenu povr\u0161inu postalo je na\u010din da prizovemo sre\u0107u ili se zahvalimo na njoj, jer je bu\u0111enje duhova po\u010delo da se smatra uznemiravanjem mrtvih, koje mo\u017ee imati sasvim suprotan efekat, odnosno prizivati nesr\u0107u.<\/p>\n
Me\u0111utim, prema nekoj drugoj teoriji, kucanje o drvo je nastalo u Irskoj, gde su pagani kucanjem zahvaljivali vilenjaku na sr\u0107i koju su imali kad im je bila potrebna.<\/p>\n
Tradicionalno, ljudi kada govore o sopstvenoj dobroj sre\u0107i, to proprate brzim kucanjem u komad drveta da im se sr\u0107a ne pokvari. U skorije vreme, jednostavno izgovaranje fraze \u201ekucaj u drvo\u201c\u2014ili \u201edodirni drvo\u201c \u2014zamenilo je doslovno kucanje.<\/p>\n
Odakle je to do\u0161lo?<\/p>\n
Pre nego \u0161to su se moderne religije pojavile da pokvare zabavu svojim pravilima o idolopoklonstvu, mnoge paganske grupe i druge kulture \u0161irom sveta obo\u017eavale su ili mitologizovale drve\u0107e. Neki narodi su koristili drve\u0107e kao proro\u010di\u0161ta a neki su ih \u010dak uklju\u010dili u rituale obo\u017eavanja.<\/p>\n
Odre\u0111ene etni\u010dke grupe, poput starih Kelta, smatrale su drve\u0107e domovima duhova i bogova.<\/p>\n
Prvo mogu\u0107e poreklo kucanja po drvetu je to \u0161to je to moderniji ekvivalent galami koju su paganski Evropljani kortistili da bi oterali zle duhove iz svojih domova ili da bi ih bukom spre\u010dili da \u010duju da je neko sr\u0107an, pa samim tim dobiju priliku da sr\u0107u i pokvare.<\/p>\n
Drugo sugerisano poreklo je da su neki od ovih obo\u017eavalaca drvec\u0301a polagali ruke na drvo kada su tra\u017eili naklonost duhova ili bogova koji su \u017eiveli u njemu, ili da su dodirivali drvo i zahvaljivali mu se nakon dolaska sre\u0107e kao izraz zahvalnost natprirodnim silama.<\/p>\n
Tokom vekova, verski obred se mo\u017eda pretvorio u sujeverno kucanje koje priznaje sre\u0107u i odr\u017eava je.<\/p>\n
U oba slu\u010daja, cilj je tra\u017eenje za\u0161tite od zavisti i besa \u2013 od zavisti zlih duhova i gneva bogova, koji prkosno gledaju na smrtnike sa previ\u0161e ponosa, i koji se posebno nerviraju kada su oni odgovorni za ljudski sre\u0107u, a ljudi nisu zahvalni.<\/p>\n
Prema nekim autorima, postoji hipoteza da je kucanje u drvo jednostavno do\u0161lo iz de\u010dje igrice iz viktorijanskog doba pod nazivom Tig Touch-Wood\u00a0 (The Boy\u2019s Modern Plaimate, 1891).<\/p>\n
Naime, u toj igrici neophodno je da igra\u010d dodiruje jedno od ozna\u010denih stabala drv\u0107a kako Tig (osoba) ne bi mogao da ga dodirne. Jedina Tigova \u0161ansa da uhvati\u00a0 igra\u010da jeste dok prel\u0107e od jednog stabla do drugog.<\/p>\n
Nasuprot pomenutoj teoriji, Oxford Reference pi\u0161e da je \u201edodirivanje gvo\u017e\u0111a\u201c ipak zabele\u017eeno ranije od \u201edodirivanja drveta\u201c.<\/p>\n
Navodno, postoje pokazatelji da je dodirivanje gvo\u017e\u0111a zabale\u017eeno 1738. godine \u2013 \u201eU vreme vladavine kraljice Marije, postojala je igra \u2018Tag\u2019, gde se momak spasava dodiruju\u0107i hladno gvo\u017e\u0111e\u201c.<\/p>\n
Dodirivanje metala i izgovaranje \u201ehladno gvo\u017e\u0111e\u201c je naizgled sli\u010dno onome \u201edodirni drvo\u201c, pa mo\u017eda zaista postoji neka korelacija izme\u0111u ove dve prakse.<\/p>\n
Ipak, simbolika dodirivanja gvo\u017e\u0111a razlikuje se od kucanja u drvo jer postoji \u0161iroko rasprostranjeno i drevno verovanje da je gvo\u017e\u0111e efikasna za\u0161tita od ve\u0161tica, vila, \u0111avola i drugih vrsta potencijalno zlih ili problemati\u010dnih bi\u0107a, a niz drugih verovanja o gvo\u017e\u0111u je zabele\u017een kada su u pitanju lekovi, tabui i sre\u0107a.<\/p>\n
Sa druge strane, jedno od obja\u0161njenja mo\u017ee biti i to da se kucanjem ljudi pozivaju na za\u0161titu Isusa Hrista, jer je krst napravljen od drveta. ((Izvor: Danas.rs)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako svakodnevno ljudi kucaju u drvo da ne\u0161to \u201ene ureknu\u201c ili da prizovu sre\u0107u, malo ko zna da ta praksa se\u017ee u vreme pre \u0161irenja hri\u0161\u0107anstva, kada su ljudi verovali da u drve\u0107u \u017eive duhovi, koje bi kucanjem prizivali. Tako je kuckanje po povr\u0161ini drveta trebalo da prizove duhove iz stabla u pomo\u0107. Prema Dictionary-ju, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":346303,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-346302","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346302","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=346302"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346302\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":346304,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/346302\/revisions\/346304"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/346303"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=346302"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=346302"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=346302"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}